Zahvaljujem.
Takođe, na istu temu, po istom ovom članu zakona, meni je ceo član sporan. Ja mislim da bi ceo član trebao da se briše, zbog toga što ovaj član omogućava jedinicama lokalne samouprave da nameću stambenim jedinicama, da nameću zgradama, obaveze o tome kako zgrade treba da izgledaju, šta treba da rade u pogledu investicionog ili tekućeg održavanja. Ovo je potpuno suludo.
Pogledajte šta kaže stav 3. koji sam ja predložio da se briše – jedinica lokalne samouprave može odlukom da propiše obavezu održavanja spoljnog izgleda zgrade tj. fasade i zabranu spoljnog izgleda. Da li vi zaista mislite da je ovo Nemačka ili Švajcarska pa da tako može da se nameće stanarima jedne zgrade, troškovi o promeni spoljnog izgleda zgrade?
Ja sam predložio amandman kojim se ovaj stav 3. menja i glasi – da jedinica lokalne samouprave može da odlukom samo propiše zabranu promene spoljnog izgleda, recimo da se stavljaju klima uređaji itd. i to pod uslovom, jedino ako je zgrada zaštićena zakonom i proglašena kao kulturno dobro.
To je najdalje dokle država može da ide. Sve što se odnosi na promenu izgleda zgrade ne može se nametati ljudima u ovakvoj ekonomskoj situaciji u kojoj mi momentalno živimo. Ako opština ili država misli da izgled zgrade treba da se upodobi nekom konceptu estetike, onda država sama mora to da finansira. Ne može se siromašnim građanima nametati ovakva vrsta obaveze. Hvala.

Zahvaljujem.
Meni zapravo nije jasno, ja bih molio neko obrazloženje u vezi ovog člana, zbog toga što se ovde zapravo mešaju dva principa po kojima se utvrđuje visina nadoknade. Jedan je po broju svojih posebnih stambenih jedinica, a drugi je po veličini. Ako imam dva stana u zgradi, to znači da imam dva glasa, ali ako imam recimo 50 kvadrata, to bi značilo da se to određuje na osnovu veličine. Broj posebnih delova se utvrđuje prilikom glasanja.
Dakle, ja sam predložio da se stav 2. u tački 1. briše, zbog toga što stvara konfuziju u pogledu toga kako se utvrđuje nečija obaveza prilikom održavanja zgrade, mislim da je dominantan princip do sada bio, u dosadašnjem održavanju zgrade, bio kvadratura stana. Ako imaš veći stan, onda plaćaš više, a ako imaš manji, onda plaćaš manje, a ne broj stambenih jedinica.
Tako da bi bilo dobro da se i ovde ta nejasnoća ukloni i da se dužnost nekoga da učestvuje u troškovima održavanja zajedničkih prostorija, utvrdi srazmerno učešću površine svojih posebnih delova u odnosu na zbir površina svih posebnih delova. Hvala.

U članu 69. se utvrđuje odgovornost stambenih zajednica zbog neispunjavanja obaveze održavanja.
Čitam sada stav 3. koji sam predložio da se promeni. Kaže: za štetu koja proistekne iz zajedničkih delova zgrade odgovara stambena zajednica. Evo jednog primera kako to može da izgleda, pa da vidimo ko treba da bude odgovoran.
Pretpostavite da je stambena zajednica sklopila ugovor sa nekim preduzećem koje održava zgradu. Preduzeće je počelo da radi i, recimo, održava lift. Preduzeće je počelo da radi, a onda je počelo nemarno da održava lift i u nekom trenutku lift počinje da se kvari, da se klima. Došao je neki stanar sa strane, ušao je u lift, lift je propao, stanar se povredio ili, ne daj Bože, umro. Ko je odgovoran za to, da li stanari koji su uredno plaćali nadoknade komunalnom preduzeću, javnom ili privatnom koje ima obavezu da održava zgradu ili da održava lift u ovom slučaju, ili preduzeće koje je ovo održavanje radilo neodgovorno? Mislim da je ovo drugo tačan odgovor. Mislim da je to zapravo glavni problem ili glavni uzrok što su zgrade u ovako lošem stanju svuda u Srbiji, zato što su komunalna preduzeća na lokalnom nivou koji treba da rade ovaj posao, održavaju zgrade, jako loše radila taj posao.
Novac se zapravo izvlačio iz ovih komunalnih preduzeća za raznorazne privatne i stranačke potrebe i onda nije ostalo dovoljno novca da se održavaju zgrade. Mislim da bi bilo dobro da se porazmisli o tome da se odgovornost utvrdi za onoga ko održava zgradu, ko ima tu odgovornost, a ne za stanare koji izvršavaju svoju obavezu time što plaćaju za tu uslugu. Hvala.

Zahvaljujem.
Hteo bih da kažem šta je bila sadržina ovog amandmana. Interesuje me, takođe, zbog čega je prihvaćeno da se ovaj amandman povuče. Dakle, radi se o stanovima u javnoj svojini i o njihovoj prodaji trenutnim zakupcima.
Prvo što me interesuje jeste kako su se uopšte ovi članovi našli u ovom zakonu, tj. šta je razlog da se oni stave u zakon koji se zove Zakon o stanovanju i upravljanju zgradama, s obzirom da ono što ovi članovi uređuju nema nikakve veze sa stanovanje upravljanjem zgradama, već sa stanovima koji su u javnoj svojini i koji treba da se prodaju? To je prvo.
Drugo, ovde se utvrđuje da se stanovi prodaju isključivo trenutnim zakupcima. Možda se sećaju građani i neki poslanici koji su bili u prošlom sazivu ovde da su slične odredbe koje su u ova tri člana već bile na dnevnom redu Skupštine pre jedno godinu i po dana, da je Skupština izglasala ovakav zakon, dakle prodaju stanova u javnoj svojini, a da je onda predsednik Nikolić vratio taj zakon, odnosno nije hteo da ga potpiše sa jednim dosta utemeljenim obrazloženjem da on krši Ustav Republike Srbije zbog toga što ne tretira sve građane jednako.
Naime, ponovo se ponavlja ista stvar. Prioritet u kupovini ovih stanova imaju zakupci, a ne svi građani Srbije. Dakle, recimo, pošto nisam zakupac, ne mogu ni da konkurišem da ga kupim. Onaj ko trenutno u njemu živi on može. Ponovila se ista greška. Da li je to bio razlog što ste povukli ove članove?

Kao i za prethodni amandman i za ovaj amandman sam predložio da se briše. Hoću još da obrazložim zbog čega sam to uradio. Dakle, radi se, još jedanput, o stanovima u javnoj svojini koji se nude isključivo trenutnim zakupcima na kupovinu po dosta povoljnim uslovima. Pogledajte šta ovde piše, kaže se da će se njihova cena utvrđivati po tržišnoj vrednosti, ali da će to utvrđivati…

Da, da. Član 154.

Dobro. Zašto intervenišete?

Govorim o ceni po kojoj se ti stanovi prodaju. Da li mogu da nastavim.
Utvrđuje ga opštinski organ. Dakle, jeste kao tržišna cena, ali će ga utvrditi opštinski organ, pa onda da se zapitamo – ko su zapravo ljudi koji najverovatnije stanuju u tim stanovima koji će dobiti to pravo? To su ljudi koji su bliski režimu, trenutno bliski režimu. To je način na koji režim kupuje podršku od pojedinaca, uticajnih, manje uticajnih, nekih političkih funkcionera koji podržavaju režim, recimo, predsednika ili članova manjih stranaka koji u zauzvrat daju podršku. Oni imaju pristup ovim stanovima, ovim resursima…

Mislite da se ne odnosi na stanove u javnom vlasništvu, da li je tako?

Podneo sam amandman briše se i obrazlažem zbog čega ne želim da se realizuje ugovor o kupoprodaji ovakvih stanova. Da li je to ok?
Pošto ste mi oduzeli pola vremena…

Ako vi kažete da ne pričam, onda je u redu, važi.

Zahvaljujem. Dame i gospodo, poštovani građani.
Ovde sam predložio da se dodaju dva stava, po kome se stambene zajednice oslobađaju u potpunosti plaćanja poreza. Naime, prema Zakonu o porezu na dobit pravnih lica, nedobitne organizacije se oporezuju ukoliko prevaziđu nivo od 400.000,00 dinara godišnje, i predložio sam da se i to u potpunosti izbriše, zbog toga što ceo prihod koji stambena zajednica ima se troši za održavanje zgrade.
Dakle, stambena zajednica nije profitna organizacija, ne postoje dividende koje se isplaćuju njenim vlasnicima, te otuda nema ni potrebe da, čak ako pređe, ako ima neki prostor koji se iznajmljuje, pa pređe prihod od 400.000,00 dinara, bolje je da stambena zajednica iskoristi sav taj novac za investiranje.
Nejasno je, povodom ovog člana, zamolio bih za obrazloženje, pošto član kaže se da su zgrade prethodnici stambenih zajednica, u članu 137, da će stambene zajednice naslediti pravno stambene zgrade, da li se sada stambena zgrada se gubi kao pojam iz zakona i postaje pravno lice koje će biti podložno kako Zakonu o računovodstvu i reviziji, tako i Zakonu o porezu na imovini pravnih lica. Hvala.

Ja bih samo da pročitam obrazloženje, pošto mi je i to takođe sporno.
U obrazloženju piše – amandman se ne prihvata, s obzirom da odluku o oslobađanju plaćanja poreza može doneti jedino organ nadležan za poslove utvrđivanja poreske obaveze u skladu sa zakonom.
Pa mi smo taj organ. Mi smo Skupština koja donosi zakone i može da odredi da neko ili plaća ili ne plaća porez.
Dakle, moj predlog je bio da se stambena zajednica ili zgrada, kako god hoćete da je zovete, oslobodi plaćanja poreza, s obzirom da se ta sredstva najviše troše na održavanje zgrade. Hvala.

Ja sam podneo ovaj amandman koji ukida takse za registraciju stambene zgrade kao stambene zajednice, i to iz jednog veoma prostog razloga. Zbog toga što je ovo imovinsko pitanje, a građani već plaćaju porez na imovinu, tako da se svi državni poslovi, svi poslovi javne administracije koji se odnose na pitanje imovine već plaćeni tim porezom. Ne vidim ni jedan razlog zbog čega bi sada građani ponovo morali da plaćaju nekakvu nadoknadu u vidu taksi za nešto što već plaćaju kroz porez na imovinu.
U obrazloženju Vlade kojim je ona odbila ovaj amandman kaže se – amandman se ne prihvata iz razloga što predviđene takse ne predstavljaju značajan trošak članova stambenih zajednica. Znači, sada Vlada zna i šta je značajan trošak za članove stambenih zajednica, a šta nije. Ovo je dosta neozbiljno, pošto za razne ljude trošak može biti različit, iako se radi o istoj sumi. Hvala.

Dame i gospodo, poštovani građani, ja želim da kažem istu stvar kao i moj prethodnik. Dakle, doduše, nisam predložio tako dugačak rok, ali već da se sa 15 dana produži na 21 dan. Razlog je prost. Ako upravnici zgrada budu volonteri, odnosno ljudi koji već žive u tim zgradama, oni, pošto neće biti plaćeni, imaju mnogo drugih obaveza, drugih poslova. Dakle, ja bih zamolio ako može da ih ne požurujemo da u ovako kratkom roku prijavljuju stambenu jedinicu, odnosno, pardon, stambene zajednice, kao i bilo kakve promene u njima. Dakle, molio bih da se, možda ne mora da bude ovo što sam ja predložio, ali samo da im se produži rok da bi ljudi imali dovoljno vremena da na miru urade ono što je neophodno, umesto da rizikuju da im se propisuju kazne za ovako trivijalne stvari.
Takođe, nije mi jasno kakve se kazne propisuju, da li se propisuju ove drakonske kazne koje se nalaze u zadnjem delu zakona, ili se propisuju neke druge? Ja bih molio ako neko samo može da protumači iz ministarstva, ima vas dosta ovde, ako neko može da kaže, dakle, da li je ovo norma koja je sankcionisana novčano ili na neki drugi način, ili je prosto tako neka okvirna norma koja možda i ne mora da se poštuje? Ako je ovo drugo, onda ja mogu i da odustanem od ovog amandmana. Hvala lepo.