Ja sam predložio u ovom amandmanu da se zakon odnosi ne samo na članove koji su zaposleni, za zaposlene u državnoj administraciji, već i na one zaposlene koji su zaposleni u privrednim društvima koje je osnovala Republika Srbija, kao i na zaposlene u javnim medijskim servisima.
Zbog čega sam to predložio? I ovi koji su zaposleni u privrednim društvima koje je osnovala Vlada Srbije, odnosno Republika Srbija, kao i u javnim medijskim servisima su podjednako zavisni od budžeta, kao i svi oni koji su obuhvaćeni ovim zakonom.
Naime, ako bilo koja od ovih institucija ima finansijski problem, taj problem rešava se budžetom Republike Srbije. Dakle, ako javni servis zapadne u problem pa ima veliki gubitak, odakle da se nadomesti taj gubitak? Iz budžeta Republike Srbije. Dakle, isti razlog zbog kog stavljamo ceo javni sektor, dakle celu državnu administraciju i pod nadzor jednog zakona i pokušavamo da na neki način sistematizujemo radna mesta, da napravimo katalog radnih mesta da bi kontrolisali nivo plata. Iz istog tog razloga moramo da radimo istu stvar i u javnim preduzećima, jer su gubici koji tamo nastaju daleko veći od onih gubitaka koji nastaju u državnoj administraciji i lokalnoj samoupravi. Isto može biti sa javnim medijskim servisima. Hvala.

Zahvaljujem. Poštovani građani Srbije, veoma sličan amandman sam podneo onom prethodnom.
Dakle, zbog čega donosimo ovaj zakon i šta je zapravo cela poenta ovog zakona o sistemu plata u javnom sektoru? Sa jedne strane je pravednost. Dakle, svi koji rade u javnom sektoru bi trebalo za isti posao da dobijaju iste plate. To je cilj koji je potpuno u redu. Ovo ministarstvo, Ministarstvo lokalne samouprave je, mislim, prošle godine napravilo katalog radnih mesta u javnom sektoru i to je u redu.
Druga stvar, zbog čega se ovaj zakon donosi jeste da treba da se ograniči ili da se na neki način kontroliše i masa plata koja se isplaćuje u javnom sektoru, zbog toga što to može da ugrozi javne finansije. Kako možete da kontrolišete ukupnu masu plata u javnom sektoru, ako ste iz ovog zakona izuzeli radna mesta u javnim preduzećima i u javnom servisu? Doduše, javni servis je, komparativno gledano, mali. Javna preduzeća su ogroman deo javnog sektora. Upravo tu ima najviše zloupotreba.
Predložio sam da se ovim amandmanom proširi ovaj sistem plata i na zaposlene u javnim preduzećima, jer upravo tu dolazi do najvećih zloupotreba, iako nisu one jedine. Mi smo ovde takođe predložili, u diskusiji, odnosno ukazali smo da ne može ovaj zakon da razreši problem koji se ponavlja iz godine u godinu, a o kome smo pričali ovde prethodnih sat vremena, verovatno, a to je partijsko zapošljavanje.
Daću vam jedan insert kratak iz revizorskog izveštaja za 2015. godinu, i pitao bih posle ministarku da li misli da ovaj zakon može da reši taj problem? Radi se o propustima u radu u domu zdravlja u Nišu. Tokom 2015 godine nađeno je da dom zdravlja u Nišu imao 44 nemedicinska radnika više nego što je dozvoljeno, a revizor je zaključio da svim zaposlenima u ovoj zdravstvenoj organizaciji kasni jedna plata.
Da li mislite da bez javne sistematizacije radnih mesta, koja se ne pokriva ovakvim zakonom, zaista možete da rešite problem koji partijsko zapošljavanje u javnom sektoru stvara za javne finansije? Zahvaljujem.

Ja sam podneo amandman koji takođe skraćuje rok.
Dakle, samo da građane informišem, Vlada je podnela amandman da ovaj zakon stupi na snagu osam dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“, a onda je verovatno uočeno da će to biti prekasno, da će ući u 2017. godinu, pa je onda skratila rok prihvativši amandman mog prethodnog govornika. Inače, ima još jedan poslanik koji je takođe predložio skraćivanje roka, ali je pogrešio za jedan dan, pa je rekao da zakon treba da stupi na snagu jedan dan nakon objavljivanja u „Službenom glasniku“. Ja sam predložio da stupi istog dana na snagu kada se objavi u „Službenom glasniku“.
Šta nam pokazuje skraćivanje rokova? Pokazuje da Vlada nije baš dobro osmislila celu ovu stvar, da nije dobro tempirala vreme i da je moglo sprovođenje zakona da uđe u veliki problem.
Jedna od stvari koja takođe nije dobro tempirana jeste i ta čuvena komisija koja vodi računa o tome gde je bilo viška zapošljavanja.
Da li mogu ministarku da pitam, ako ima samo minut vremena, gde mogu da se nađu podaci te komisije koja vodi računa o tome gde je u javnom sektoru došlo do viška zapošljavanja? Ja bih voleo da vidim podatke o njenom radu. Hvala.

Govoriću o amandmanu u smislu obrazlaganja zbog čega je on sporan. Hoću dve stvari da kažem koje su se čule ovde nekoliko puta u zadnjih sat i po vremena. Prva je, ako mogu da repliciram i da pitam ministra, ministar je rekao da postoji spor ili dilema oko toga treba li da imamo javni servis ili ne. Ministre, ko u ovoj Skupštini je na drugoj strani te dileme? Ko tvrdi da ne treba da imamo javni servis? Ko?
(Dragan Vesović, s mesta: Radikali.)
Radikali tvrde da ne treba da imamo javni servis? Ja to nisam čuo. Govorimo o tome kakav javni servis treba da bude. Ne možemo sada da prelazimo preko toga tek tako.
Kada govorite o karakteru javnog servisa, ne dovodite njegovo postojanje u pitanje. Niko u ovoj sali, ni jedna stranka, ni jedan pojedinac, nije u današnjoj diskusiji doveo u pitanje postojanje javnog servisa, ni jedan. To je prvo.
Drugo, gospodin Korać je na žalost otišao, koji je tvrdio da neko u ovoj sali govori o komercijalizaciji javnog servisa. Ko je to pomenuo? Dakle, nikakva komercijalizacija ne dolazi u obzir. Zato i treba da bude javni servis. Dakle, molim vas da se više ne vrtimo u krug sa tezama koje niko nije zagovarao u ovoj sali u današnjem danu. Hvala.

Poštovani građani Srbije, počeću sa sledećom konstatacijom. U petak sam ovde govorio u načelnoj raspravi na istu temu, dakle, govorio sam o RTS, o taksi, o finansiranju i o tome pod kojim uslovima treba da se finansira. Dakle, ponavljam još jednom, javni servis treba da se finansira, pitanje je samo pod kojim uslovima, odnosno šta za uzvrat on treba da nudi. Govorio sam ukupno oko šest, sedam minuta, na pola mog izlaganja je RTS prekinuo prenos i pustio reklame. To je činjenica oko koje nema spora.
Sada da vam kažem šta sam predložio u ovom članu. Dakle, predložio sam da za uzvrat RTS, dakle, ako hoće da dobije dodatnu količinu sredstava koju treba da dobije, za uzvrat treba da omogući transparentno poslovanje.
Moj amandman se sastoji od tri dodatna stava koji kažu da javni servis ima obavezu da u roku od šest meseci po usvajanju ovog zakona napravi sistematizaciju svih radnih mesta i to objavi na internet prezentaciji. Moramo da vidimo koliko ljudi tamo radi i da li možda postoje neki sektori u javnom servisu gde ima više zaposlenih neto što ih treba, a u nekim slučajevima da ima recimo, manje zaposlenih nego što treba. Javni servis je javna stvar, pa to treba da bude javno.
Drugi stav – javni servisi su dužni da u roku od šest meseci od usvajanja ovog zakona izvrše popis sve imovine, svih dugovanja i potraživanja od trećih lica. Moramo da znamo sa čime javni servis raspolaže. Kada pogledate bilans stanja, to se u njemu ne vidi. Vidi se ukupna količina vrednosti imovine, ali ne vidite koliko javni servis zapravo poseduje vrednosti.
Treća stvar – javni servisi su dužni da u sklopu objavljivanja svojih godišnjih izveštaja, bilansa stanja i bilansa uspeha, na internet stranici postave sve skenirane ugovore kojima pružaju neke usluge ili potražuju neke usluge od trećih lica. To je prava transparentnost.
Ako javni servis želi da bude finansiran, a treba da bude finansiran, onda mora da posluje ovako odgovorno i transparentno.

Veoma sam amandmanski aktivan.
Ovde sam podneo promenu u kojoj tražim da ovaj zakon stupi ranije na snagu, jer sam podrazumevao da će se i moj prethodni amandman prihvatiti, u kome se zahteva transparentnost, tako da je ono što je Vlada predložila bilo je da zakon stupi na snagu jedan dan po objavljivanju u Službenom glasniku. Ja sam predložio da stupi istog dana na snagu po objavljivanju u Službeni glasniku, da bi javni servis dobio više vremena da se što pre pripremi za uvođenje principa transparentnosti, odnosno za svu dokumentaciju, sve ugovore koje će da postavi na sajt da bi građani koji plaćaju taj javni servis mogli da vide šta plaćaju, jel. Tako da sam mislio da bi jedan dan bilo dobro da se doda dodatnog vremena. Na žalost, ni prethodni amandman ni ovaj nije usvojen.
Hoću samo da ponovim još jedanput princip na kome leži i ovaj prethodni amandman. Građani plaćaju svojim novcem javni servis, bez obzira da li ga plaćaju kroz takse ili kroz poreze koji onda idu u budžet, pa se onda iz budžeta plaća javni servis. To je potpuno nebitno. Građani plaćaju javni servis i javni servis je dužan da tim građanima onda podnese izveštaj o tome kako troši taj novac. To isto treba da radi naravno i Vlada, lokalne samouprave, svi koji koriste novac građana da bi im obezbedili nekakvu uslugu.
Naš osnovni problem u ovoj zemlji je što svi korisnici državnog budžeta, odnosno novca poreskih obveznika, ne odgovaraju, ne podnose građanima odgovarajući izveštaj o tome kako troše taj novac. To je glavni problem. Hvala.

Dobro je predsedavajuća što to pravo uskraćujete predstavnicima opozicije, a predstavnicima vladajuće većine uvek dajete na pomenu imena ili stranke repliku. To je zaista dobro.
Ako je uredništvo ili uprava RTS-a zaista tvrdi da nije prekinula moje izlaganje u petak, pustivši reklame, a onda nakon toga i direktan tv prenos vaterpolo utakmice, molim ih da me pozovu u neki informativnu emisiju da o tome popričamo uživo. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Poštovani građani Srbije, tema je još uvek ne da li želimo da finansiramo javni servis nego šta građani moraju da dobiju zauzvrat. Neophodno je da se to svaki put ponovi zbog toga što poslanici vladajuće većine neprekidno tvrde kako neko hoće da ukine javni servis. To jednostavno nije tačno.
Već smo pričali o tome na koji način javni servis treba da vraća uslugu za koju ga svi građani Srbije plaćaju. Dakle, on mora zauzvrat da pruži u svom informativno-političkom delu, da pruži sliku Srbije onako kako ona zaista izgleda u samoj Srbiji ili barem u ovom parlamentu. Dakle, nije normalno da od 100% političko informativnih emisija premijer Vučić i ministri i poslanici vladajuće većine dobijaju 99%, da 1% dobijaju pripadnici tzv. konstruktivne opozicije, a da svi ostali koji u biračkom telu imaju daleko veću popularnost od one koje se prikazuje na javnom servis, nemaju nikakav profil.
Ja sam predložio da se napravi jedan pravilnik po kome bi se javni servis obavezao na koji način će predstavljati političke organizacije i političke stranke koje su prisutne u parlamentu u svojim političko-informativnim emisijama. Ako neko, dakle, ima 5% u Skupštini, on bi trebalo da dobije 5% mesta u političko-informativnim emisijama. Mislim da je to fer za onaj novac koji građani Srbije plaćaju za javni servis. Hvala.

Zahvaljujem.
Građani Srbije, ja sam predložio ovaj amandman da se zakon usvoji pre nego što je Vlada predložila da se usvoji. Naravno, sve pod pretpostavkom da se usvoje amandmani koje sam ja podneo kako na ovaj, tako na onaj prethodni zakon koji se tiče javnog servisa.
Da podsetim, to su bili amandmani koji se tiču transparentnosti i pravilnika o tome da se uvede proporcijalna zastupljenost političkih stranaka u političko-informativnim programima i predlažem, za razliku od Vlade koja je predložila da ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“, da ovaj zakon stupi na snagu istog dana kada se usvoji, odnosno kada se objavi u „Službenom glasniku“, da bi se što više dalo vremena javnim servisima da pripreme svu moguću dokumentaciju, pripreme pravilnike o proporcijalnom zastupanju političkih organizacija i stranaka u njihovim programima.
Još jednom hoću da kažem da je ovakav pristup koji ovde izlažem, zasnovan isključivo na ideji da građani plaćaju, bilo kroz taksu, bilo kroz poreze, Javni servis i da je princip transparentnosti i proporcionalnosti u zastupljenosti, ono što Javni servis mora da ima kao obavezu ako želi da bude javni servis i ako želi da ga građani ove zemlje finansiraju. Hvala lepo.

Poštovani građani Srbije, imamo zaista mnogo zakona ovde. Ako gledaoci možda pomisle da skačemo neprekidno sa teme na temu, nije to u pitanju. Imamo 27 zakona pod jednom tačkom dnevnog reda.
Ja bih samo o jednom zakonu hteo da govorim. Radi se o taksi za Javni servis, koju treba da produžimo na još godinu dana. Prvo pitanje koje bih se retorički zapitao – treba li građani Srbije da plaćaju tu taksu za Javni servis? Moj odgovor je – treba. Javni servis treba da se finansira novcem poreskih obveznika. Ali, šta onda poreski obveznici moraju da dobiju zauzvrat? To je dvosmeran proces. U redu, platiću neku uslugu da budem dobro informisan, zauzvrat hoću da budem baš to, dobro informisan.
Šta možemo da vidimo na javnom servisu u zadnje, recimo, dve godine? Možemo da vidimo da svi građani podjednako finansiraju javni servis što taksama, što kroz poreze iz budžeta, ali možemo da vidimo da u političkom smislu nisu baš svi građani predstavljeni na podjednak način na javnom servisu.
Recimo, mogu da dam jedan primer. Pripadam političkoj stranci koja je četvrta najjača u ovoj Skupštini. Ponoviću još jednom – četvrta po snazi u ovoj Skupštini. Niti ja, niti bilo ko iz moje političke organizacije nije bio ni u jednoj političkoj informativnoj emisiji od kada su se desili izbori u aprilu 2016. godine, a sada je decembar. Da li je to javni servis? Da li je to fer predstavljanje političkih snaga u Srbiji koje postoje? Niti jedanput. Za razliku od toga, premijera, ljudi koji su u vladajućoj koaliciji, ministre, poslanike iz vladajuće koalicije možete da vidite svaka dva minuta. Ako građani svi podjednako… To nije naravno samo situacija sa mojom političkom organizacijom, nego sa svima koji su iz opozicije. Dobro, tu i tamo neko dođe, ali svi iz opozicije ne mogu da dođu.
Šta bi moglo da se vidi na tom javnom servisu kada bi svi građani koji finansiraju javni servis bili podjednako predstavljeni u njemu? Recimo, mogao bi neko da kaže na tom javnom servisu da je premijer 2012. godine najavio zakon o poreklu imovine, pa da ga nije doneo, a to je uradio 2013, i 2014, i 2015, i 2016. godine i tog zakona još uvek nema. Nema opozicije da kaže to na javnom servisu.
Premijer jednom u godini dana kaže da će se rešili ili da su rešene 24 sporne privatizacije. Nisu rešene. Nema ko da kaže to na javnom servisu. Da li mislite da je zaista to odgovarajući javni servis na kome neko ne može to da kaže?
Recimo, šta bi se još čulo na javnom servisu? Šta bi trebalo da se čuje na javnom servisu, a ne čuje se? Penzionerima je kroz smanjenje penzija uzeto 20 milijardi dinara godišnje. Toliko su penzioneri platili reforme ove Vlade. Okej, penzioneri možda misle da je to dobro, možda neki ne misle, ali bilo bi dobro da se pojavi neko iz opozicije ko ne može da se pojavi na javnom servisu i da kaže da je smederevska “Železara“ u 2015. godini, sa profesionalnim menadžmentom, kojeg je doveo premijer, najavio ga kao veliki preokret, kao veliki uspeh smederevske „Železare“, godinu dana kasnije, napravila dug od 144 miliona evra.
Dakle, uzeto je penzionerima 20 milijardi dinara, što je negde oko 180 miliona evra u 2015. godini, a onda je neodgovorni profesionalni menadžment napravio gubitak od 140 miliona evra. Nema ko penzionerima da kaže da su zapravo finansirali taj profesionalni menadžment u smederevskoj „Železari“.
Kaže premijer - on se nikoga ne boji i sa svakim će da uđe u TV duel. Rekao je tokom izborne kampanje da će sa pet opozicionih predsednika da uđe u TV duel u isto vreme. Gde je taj TV duel na javnom servisu? Hoće li barem javni servis da pozove premijera i tih pet opozicionih lidera da naprave taj TV duel, pošto je premijer rekao da se nikoga ne boji.
(Vladimir Đukanović, s mesta: Može li malo o temi?)
Naravno, može. Recimo, privatne televizije ne moraju da se ponašaju ovako, ne moraju da pokrivaju ceo politički spektar. Mogu da pokrivaju, da zagovaraju samo jednu stranku ili da favorizuju jednu stranku, ali javni servis to ne sme da radi.
Hoću još jednu stvar da kažem i time ću da završim. Jednog dana u 2015. godini, reče, takođe, premijer – mi ćemo do leta sledeće godine da sve škole okrečimo, sve škole ćemo da očistimo i svaki toalet biće uređen i čist za našu decu, i to ne, dame i gospodo, dragi prijatelji, ne iz kredita, ništa iz kredita, već iz našeg budžeta. Kada bi javni servis bio javni servis i omogućio nekome iz opozicije da se ponekad pojavi na javnom servisu, neko bi mogao da onda kaže da to nije istina, da se to nije desilo zbog toga što pare dajemo na smederevsku „Železaru“ ili na razne druge, na „Petrohemiju“, recimo, da pokrivamo njihove dugove i zbog toga nema para za škole. Zbog toga nam deca i dalje u nekim školama nuždu vrše u čučavcima, zbog toga nema para da se okreče bolnice, škole i sve ostale stvari.
Odgovornost na ovakvom ponašanju javnog servisa svakako nije u ljudima koji tamo rade, jer se ljudi boje za svoja radna mesta. Odgovornost je u Vladi Srbije, koja ih je dovela u takvu situaciju da moraju da prave takav program koji ne odražava svo građanstvo i sve poreske obveznike koji ih finansiraju.
Mislim da bi bilo dobro da razmislimo da je glavno pitanje ne to da li treba finansirati javni servis. Treba, ali javni servis mora da promeni svoju uređivačku politiku i o tome treba da razgovaramo ovde. Hvala.

Ovde sam predložio u ovom amandmanu, koji precizira koja su prava i obaveze upravnika, neke stvari koje su od opšteg interesa, od opšteg javnog interesa, kao i interesa stanara koji stanuju u toj zgradi.
Dakle, pošto znamo da otprilike pola stambenog prostora u Srbiji nije uknjiženo, tj. da nije evidentirano u katastar, upravnik kada pravi spisak stambenih jedinica koje su u njegovoj zgradi da proveri u katastru koja je od njih uknjižena i da onda inicira uknjižbu, pošto izgleda da se tim problemom ne bavi niko.
Druga stvar, koju sam takođe u okviru ovog amandmana predložio jeste nelegalna gradnja. Kada neko gradi, nadziđuje sprat, nije važno, ili proširuje svoj stambeni prostor, da upravnik bude, pošto zauzima, proširuje se na javni prostor zgrade, odnosno na zajednički prostor, taj koji će u opštini proveriti da li postoji odgovarajuća dokumentacija za ovakvu vrstu radova i da onda obaveštava građevinskog inspektora ukoliko vidi da za to ne postoji odgovarajuća pravno valjana dokumentacija.
Mislim da je bitno zbog toga što može da se desi da radovi već daleko poodmaknu, a da to niko ne prijavi inspekciji. U obrazloženju ste naveli da to radi građevinska inspekcija. To je u redu, ali ako niko ne obavesti građevinsku inspekciju, pošto inspekcija ne može da ide po svim zgradama i da kontroliše da li neko nadziđuje ili ne, onda nastaje problem. Hvala.

Ne znam, gospođo ministarka da li ste nekada čuli da se u Srbiji gradi, nadziđuje bez dozvole? Ako ste čuli, dobro je.
U ovom članu sam podneo amandman koji se tiče podnošenja, odnosno obaveštavanja stanara o finansijskom stanju na njihovom računu. Dakle, pošto će upravnici, takođe voditi računa o finansijama skupštine stanara, pošto ne postoji nikakva konkretna sankcija, ukoliko upravnik to ne uradi u odgovarajućem roku. Postoje odredbe, naravno koje ga obavezuju da on podnosi i izveštava stanare o tome kakvo je stanje na računu zgrade. Međutim, ne postoji nikakva sankcija ukoliko on to ne uradi.
Hteo sam da ovde unesem jednu odredbu, koja kaže da upravnik koji ne podnese finansijski izveštaj duže od šest meseci skupštini stanara, automatski podnosi ostavku. Dakle, hteo sam da naglasim da je ovo obaveza koja ima i sankciju, ukoliko se ne ispuni. Hvala.

U članu 52. se utvrđuje način sticanja zvanja profesionalnog upravnika, tačka 3. stava 1. kaže da se on upisuje u registar koji vodi PKS.
Da li možemo da dobijemo neko obrazloženje kakve kvalifikacije ili koji je bio razlog koji je ministarstvo navelo da Privrednoj komori da ovo ovlašćenje, tj. zbog čega bi Privredna komora trebala to da radi? Koliko znam PKS nije poznata po tome kako vodi registre, već je to privatno udruženje preduzetnika koje bi trebalo da podstiče preduzetnički razvoj, preduzetnički duh, preduzetništvo uopšte.
Ja sam predložio da umesto Privredne komore taj registar vodi Ministarstvo nadležno za pitanje stanovanja. Mislim da s obzirom da mi još uvek nemamo nikakvu, u normalnim okolnostima verovatno bi ovaj registar trebalo da vodi nekakvo strukovno udruženje.
Međutim, pošto ga mi nemamo, očigledno tražimo nekakvu zamenu. Dakle, između Privredne komore Srbije i Ministarstva koje je nadležno za ova pitanja, ja bih ipak, dok se ne uspostavi nekakva strukovna organizacija profesionalaca, ovo pravo dalo Ministarstvu umesto Privrednoj komori. Hvala.

Zahvaljujem.
U ovom članu se uvodi, sada dolazimo do veoma interesantnog dela, registracija profesionalnih upravnika i kaže se da će to da radi Privredna komora, a da će takođe i Privredna komora da organizuje ispite za licenciranje stečajnih upravnika. Dakle, davaće licence, organizovaće polaganje ispita, verovatno kurseve, pretpostavljam, koje će upravnici morati da polažu.
Imam sledeće pitanje. Ja sam pogledao Zakon o privrednim komorama iz 2015. godine, gde se u članu 12. utvrđuju osnovni poslovi Privredne komore Srbije, pa me interesuje da li možda u tom članu ili u nekom drugom članu, koji možda nisam mogao da vidim, postoji nekakva odredba koja kaže da se Privredna komora bavi pitanjima obrazovanja u onom smislu u kome može da izdaje nekakve diplome ili licence kojima nakon toga neko nešto može da radi.
Dakle, niti sam našao da u ovom zakonu postoji mogućnost da Privredna komora Srbije izdaje licence, niti bilo kakve druge diplome na osnovu kojih dobijate nekakvo zaposlenje.
Naravno, postoji u ovom članu 12. mogućnost poslovne edukacije koja komora može da organizuje, ali to je više neformalna edukacija iz koje ne sledi nikakva profesija, odnosno diploma.
Predložio sam da, umesto da ovo radi Privredna komora, ovo rade univerziteti. Mislim da su oni mnogo kvalifikovaniji da organizuju kurseve i izdaju diplome, odnosno licence za obavljanje ovog posla. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani građani Srbije, u ovom amandmanu se utvrđuje nadležnost ministarstva, odnosno ministra za održavanje zgrada. Pročitaću ukratko član. Radi se o hitnim intervencijama, tekućem održavanju i investicionom održavanju. Onda se kaže u stavu 2. da ministar nadležan za poslove stanovanja bliže određuje vrstu, obim i dinamiku aktivnosti iz stava 1.
Dakle, ministar se bavi hitnim intervencijama. Ministar se bavi tekućim održavanjem zgrada. Ministar se bavi investicionim održavanjem. Da li je to možda previše posla za jednog ministra, odnosno jedno ministarstvo?
Ja sam predložio da se ovaj stav 2. gde se utvrđuje nadležnost ministra, odnosno ministarstva briše, zbog toga što mislim da nije u redu da se ministarstvo bavi ovim pitanjem. Ove stvari treba prepustiti zgradama, tj. stambenim jedinicama. One same odlučuju kako će da rešavaju ova pitanja.
Pogledajte šta se kaže u stavu 3. – unapređenje svojstva zgrade ili dela zgrade jesu aktivnosti kojima se poboljšavaju energetska ili druga svojstva. Dakle, ministarstvo će sada moći da obavezuje zgrade da rade neke stvari za koje, recimo, zgrade nemaju para, da recimo uvode energetsku efikasnost, da podižu kredit da bi uvodili energetsku efikasnost.
Znate, ovo je nametanje nerazumnih troškova ljudima koji možda nemaju novca za to. Molim vas, nemojte da dajete ministarstvu ovakve vrste ovlašćenja. Ovo nema nikakvog smisla. Ako je slobodno organizovanje, kako vi sve vreme tvrdite, ne treba ni ministar, niti bilo ko drugi da se petlja u održavanje zgrade. To nije stvar nadležnog ministarstva. Hvala.