„ Narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine, ako smatra da nije u skladu.“
Gospodin Arsić je sve vreme polemisao sa prethodnom govornicom.

Zahvaljujem.
Molim vas samo da mi kažete koliko je ostalo vremena za poslaničku grupu DJB?

Dobro, samo da znam da imam dosta.

Hvala vam.
Ja bih hteo da podržim ovaj amandman i hteo bih da ukažem istovremeno na nekoliko stvari koje su vezane, o kojima je već bilo reči i neke o kojima nije bilo reči, tiču se produženja roka.
Dakle, hoću da ponovim još jedanput - rok koji mi pokušavamo sada da produžimo ovde studentima koji su upisali fakultete pre 2005. godine je istekao 30. septembra. Zahtev za produženjem tog roka stiže posle tog datuma. Mi se još uvek nismo izjasnili o tome šta treba da se radi. Glasaćemo verovatno sutra o tome. Mislim da je potrebno da se studentima izađe u susret i da im se omogući da nastavljaju studije, ali mi bismo voleli da to bude na ustavno regularan način.
Dakle, da podvučem još jedanput, nemamo ništa protiv toga da se studentima omogući da završe svoje studije po onim programima po kojima je početo, ali na ustavno zakonit način.
S obzirom da je studentima već završen rok, istekao po sili zakona i da su studentima okončane studije 30. septembra, pokušati da im se sada produži nešto što je već završeno, nije ustavno, tj. ako to hoćete da uradite, morate da donesete zakon sa retroaktivnim dejstvom. Zapravo, ovo faktički jeste zakon sa povratnim dejstvom, samo to u njemu ne piše.
Još jednom da ponovim, po Ustavu Republike Srbije nije dozvoljeno donositi zakone sa povratnim dejstvom, osim ukoliko se to specifično ne naglasi u obrazloženju. Ja bih još jedanput hteo da vas pozovem da uopšte nije problem da se malo drugačije formuliše ovaj član, da se obrazloži u čemu je javni interes, pošto možete zakone sa povratnim dejstvom donositi u javnom interesu, to je dozvoljeno, ali to mora da se obrazloži. To je jedna stvar.
To je vezano i sa ovim članom, isto treba da važi i za sve ostale. Dakle, ako omogućite nekima kojima je istekao rok da se ponovo upišu na iste studije, to morate onda da uradite sa svima, jer ne možete da delite studente u više kategorija, neke koji su privilegovani, iako su završili studije mogu da se ponovo upisuju, a onda ovi drugi ne mogu. Ovi bolonjci koji su upisani posle 2005. godine, oni ne mogu. Dakle, treba onda i njima to omogućiti. Dakle, ne treba da pravimo grupe studenata prvog i drugog reda. To je jedna stvar.
Druga stvar, kada odlučujemo o jednoj ovakvoj tematici, mislim da je jako važno, a bilo bi i pristojno od predlagača da nas upozna se nekim detaljima koji su važni da bismo mogli da donesemo utemeljenu odluku ili odluku koja je utemeljena na informacijama. Ne mogu napamet da odlučujem o nečemu, je li tako? Mislim da se svi slažemo, da ne možemo napamet da odlučujemo o bilo čemu, a to znači da u ovom slučaju, ovde nedostaju mnoge informacije, zvanične informacije o tome koji su fakulteti na kojima ovi studenti se nalaze, odnosno univerziteti? Koji su to univerziteti i fakulteti? Koji gradovi, dakle, gde se nalaze? Koliko ih ima? Koliko ima tih studenata? Govorim samo o zvaničnim podacima. Koja im je prosečna ocena? Koliko su ispita položili do sada, tj. koliko im je ispita ostalo?
Možemo, takođe, da idemo još i dalje sa stvarima koje su vezane za pojedinosti o tome da bismo znali da li donosimo dobru odluku, jer nije isto kada omogućujete nekome da završi, a recimo nije položio ni pet ispita od ukupno 30 ili 40, ili možda većina ljudi koji treba da završi ove studije su zapravo ljudi kojima je ostalo možda dva, tri ispita do kraja. Ako je neko 2004. ili ranije upisao, pa za 11 godina nije stigao da položi možda više od dva, tri ispita sa prve godine, ima li smisla onda i takvoj populaciji omogućavati da se ponovo upisuje? Ali, ako zaista ima mnogo ljudi koji imaju možda jedan, dva ispita do kraja, onda ima smisla produžavati.
Međutim, mi ništa ne znamo o tome. Neki poslanici su govorili o tome da je ovoliko studenata, da se radi o tolikom i tolikom broju studenata, da ima 10.000, 12.000, 15.000, čuli smo negde u štampi 18.000, zar je moguće da nema nikakve informacije o tome, a peti put ovo radimo već u zadnjih ne znam koliko godina, da nema nikakve informacije o tome koliko ima tih ljudi? Ako tražite od nekoga da donese neki zakon, čime bi vam izašao u susret, trebalo bi da ima barem neophodne informacije o tome kakvu odluku donosi.
I poslednji deo, sa čime bi završio, mislim da je takođe važno, s obzirom da ja pretpostavljam da je ovo peti put da ovo radimo, da ćemo još jedanput to raditiu ovom ili nekom drugom sazivu, da se Ministarstvo obaveže da, od dana kada se usvoje ove izmene zakona, fakultete da mu vode evidenciju o tome šta se desilo od trenutka kada je ovaj zakon usvojen do onog trenutka u budućnosti kada budemo verovatno ponovo morali da o ovome odlučujemo.
Dakle, da znamo da od, recimo, sutrašnjeg dana, ako sutra budemo usvojili, do recimo 1. septembra naredne godine imamo jedan izveštaj koje će Ministarstvo napraviti na osnovu podataka koje mu dostavljaju fakulteti koji imaju upisane ovakve studente, o tome koliko ih ima još, šta su uradili za ovih godinu dana, koliko su ispita položili, koliko im je ispita još ostalo, koja je prosečna ocena ili kako god. Ja bi čak ubacio i standardnu devijaciju, pa da vidimo o kakvim se studentima radi i da onda znamo za godinu dana da li je ovo što smo uradili imalo nekog smisla. Ako ispadne da je za godinu dana od tih, recimo, 10.000 ljudi možda 100 studenata položilo jedan ili dva ispita u proseku, onda barem da znamo šta smo ovde radili danas, a možemo onda da znamo šta ćemo da radimo i u budućnosti.
Ja sam podneo jedan amandman koji o tome govori. Ne znam iz kog razloga je ustavni odbor odbacio bez ikakvog obrazloženja. Ja prosto apelujem da nam za sledeći put, pretpostavljam, ako ministar bude tu i naredni put, u istoj toj ulozi, dostavite molim vas, neke podatke da znamo o čemu odlučujemo. Hvala.

Zahvaljujem.
Ovde je bilo nekoliko stvari na koje bi želeo da odgovorim kod kolege Martinovića.
Prvo, izgleda da on nama zamera nešto što mi uopšte ne želimo da uradimo. Dakle, još jedanput da ponovim. Mi mislimo da studentima treba izađi u susret i mi se slažemo da treba rešiti taj problem koji postoji. I mi, dakle, želimo da rešimo probleme, samo ne želimo da to radimo na neustavan način. To je prva stvar. Dakle, mi bismo podržali ove promene, ali bismo voleli da one budu u skladu sa Ustavom.
Kada kažete – nema nikakvog upisa ljudi su upisano, pa ja ne znam, kolega Martinoviću, da li vi znate da postoji pravilo na svakom fakultetu da studenti upisuju godinu svake godine. Dakle, na svakom fakultetu, barem u Srbiji, student kad završi prvu godinu recimo, onda upisuje narednu godinu ponovo. Ako nema tog upisa, student nije upisan.
U članu 123. zakona koji je još uvek važeći kaže se – studenti upisani na magistarske studije, do stupanja na snagu ovog zakona, imaju pravo da, pardon, studenti koji su upisani po ovom programu mogu da nastave po istom programu po uslovima pravilima studija i da završe to do najkasnijeg kraja školske godine 2015. godine ili 2016. godine. To piše, ali to se završilo, ne znam da li shvatate to.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Upisani su.)
Ali to se završilo 30. septembra ove godine. I on mora da upiše ponovo tu godinu. Ako je ne upiše on više nije student. A već smo 20 dana prošli od tog roka.
Drugo, kažete ovaj produžetak ima stimulativan karakter. Kako to možemo da znamo kada nemamo nikakvih podataka šta se desilo sa prethodnim produžecima i stimulacijama?

Dakle, četvrti put smo to radili i nemamo nikakvih podataka o tome. Podaci moraju da budu zvanični, a ne od nekog poslanika koji o tome govori.

Čitam još jedanput prvi stav člana 123. koga ovde menjamo – studenti upisani na osnovne studije i na studije na višim školama itd, koji su započeli po nekom nastavnom planu i programu i uslovima i pravilima studija najkasnije do kraja školske 2015/2016. godine mogu da završe ove studije. Kada neko upiše fakultet i on ga upiše, to ne znači da je on sada večno upisan na fakultetu. On mora svake godine kada završi svoje obaveze, da ponovo upisuje narednu godinu.
Dakle, kada kažete nema upisa ako ste ga jednom upisali na početku studija, nije tačno. Dakle, svake godine morate da upisujete sledeću godinu. Ako to ne uradite, gubi vam se status studenta. Evo, čak i Marijan Rističević to razume.

Zahvaljujem.
Radi se o članu 106. prvi stav, govornik može da govori samo o tački dnevnog reda, o kojoj se vodi pretres.
Molio bih ako može neko tumačenje, govornik pre mene je govorio četiri ili pet minuta o problemu u osnovnim školama. Ovo je zakon o visokom obrazovanju. Mislim, u jednom opštem smislu to jeste jedna oblast, ali ipak da li može predsedavajući da upozori poslanike da se drže striktno članova zakona o kojima se vodi pretres. Mislim, ja razumem da je tema za svakoga važna ono o čemu priča, ali ipak tačka dnevnog reda je Zakon o visokom obrazovanju.

Ne, ali bih apelovao na vas da kažete svima da se drže teme.

Ja ću biti vrlo kratak.
Hteo bih samo ministru još jedanput da skrenem pažnju na veoma važnu stvar. Ja vih vas molio da mi odgovorite koji je vaš stav po tom pitanju.
Ovaj zakon uređuje stvar koja se završila. Dakle, studentima je istekao rok, oni su završili studije po sili zakona 30. septembra ove godine. Ne možete im sada produžavati, odnosno ono što ste vi uradili u Predlogu zakona, vi ste napravili zakon sa povratnim dejstvom.
Po članu Ustava 197. takvi zakoni su zabranjeni, osim u jednom slučaju kada se to eksplicitno naglasi i kada se obrazloži koji je javni interes za povratno dejstvo. Toga takođe nema, nema ni u obrazloženju, nema nigde ni u zakonu.
Doći ćemo u priliku da neko pokrene postupak pred nekim sudom ili Ustavnim sudom i veoma lako će moći da obori ovaj zakon. Time ćete napraviti medveđu uslugu studentima kojima ste omogućili sada da im se produži status. Ne može da im se produži status, jer je njihov status studenata istekao. Možete jedino da im omogućite da se ponovo upišu na te studije, kao što ste to uradili i za ovo bolonjce, dakle, da se konstatuje da je njihov status studenata završen i da im onda omogućite da se ponovo upišu po starom programu. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, poštovani građani, mislim da bi bilo dobro da kada sledeći put ova Skupština bude utvrđivala sastav parlamentarnih delegacija i izbor članova RIK-a, da se vodi računa o nekim stvarima koje su ovde danas bile problem. Dakle, kada se radi o parlamentarnim delegacijama, bilo bi dobro da se broj, odnosno njihov sastav i stranačka pripadnost utvrdi proporcionalno nekim pisanim pravilima, a ne više ovako neformalnim pravilima kako su vladala do sada, zbog toga što je očigledno tumačenje tih pravila ovde sporno. Pošto je ceo naš sistem sastavljanja raznoraznih komisija proporcionalan, počev od izbornog zakona koji nalaže proporcionalnost u izboru članova Skupštine, bilo bi dobro da se onda i ta proporcionalnost uredi napismeno i u slučaju sastava...
(Aleksandar Martinović, s mesta: Uređena je.)
U redu, hvala.
Što se tiče sastava RIK-a, koji je takođe danas ovde na dnevnom redu, a s obzirom na dešavanja koja su se odigrala u aprilu, krajem aprila ove godine, mislim da bi tu bilo značajno da se vodi računa o nekim stvarima o kojima sada ne može da se vodi računa zbog toga što imamo pravila koja o njima ništa ne kažu, a koja su takođe pravila problem na nedavno završenim izborima. Dakle, bilo bi dobro da RIK postane nezavisno telo, što bi u prvom redu trebalo da znači da članovi RIK-a ne budu stranački kadrovi, odnosno da ne budu članovi stranaka.
Sadašnja pravila podrazumevaju da stranke predlažu članove i oni veoma često, ne moraju, ali veoma često jesu takođe pripadnici stranaka, uključujući i predsednika izborne komisije koji je u prethodnoj izbornoj komisiji bio čak član glavnog odbora jedne stranke. Mislimo da je to loše i da bi bilo dobro da i članovi, a pogotovo predsednik izborne komisije, budu ljudi koji nisu nikada imali dodira sa političkim strankama.
Recimo, daću vam primer Nemačke. U Nemačkoj, recimo, imate na sajtu njihove federalne izborne komisije spisak svih članova i predsednika u prošlosti. Ako pogledate njihove biografije, recimo, za sadašnjeg predsednika nemačke izborne komisije stoji da je čovek koji ne pripada nijednoj stranci. Za mnoge druge predsednike izbornih komisija u svetu, kao što su, recimo, Australija, Kanada, Indija, Indonezija, njima je u definiciji da su nezavisne izborne komisije, da se ponašaju potpuno nezavisno od bilo kog drugog državnog organa u svom radu. Postoje takođe neki mešani modeli kao što su Francuska i Nemačka, ali su uvek predsednici i članovi potpuno nezavisni u svom radu.
Takođe bi bilo dobro da u budućnosti znamo unapred, pre biranja članova Republičke izborne komisije ko su ti ljudi. Mi smo sada dobili spisak samo imena ljudi koji će biti birani. Ne znamo biografiju nijednog od njih, prosto, nije se zahtevalo. Dakle, niko nije dostavio biografije. Bilo bi dobro da u budućnosti unapred podnosimo Narodnoj skupštini i javnosti biografije tih članova, da bismo barem znali ko su ti ljudi koje ćemo da biramo.
Ja bih zamolio predlagača, ako mogu, ne znam da li će to biti prihvaćeno, da barem usmeno nešto kaže o sadašnjem predloženom predsedniku Republičke izborne komisije Vladimiru Dimitrijeviću. Ja sam pokušao nešto da nađem o njemu, ali nisam ništa mogao da nađem, nikakve podatke. Dakle, možda barem nešto usmeno ukratko, pre nego što biramo, da barem znamo ko će biti predsednik nove izborne komisije. Bilo bi dobro da možda za kasnije prihvatimo predlog da se biografije svih članova izborne komisije naknadno stave na veb-sajt, tako da znamo ko su ti ljudi.
Pošto je ovo trenutno model kakav postoji, mi smo učestvovali i u dogovoru i za parlamentarne delegacije i za Republičku izbornu komisiju, mi ćemo da podržimo u ovoj objedinjenoj raspravi sve predloge, ali bih molio da razmislimo o tome da se ove stvari promene, kako bismo izbegli mnoge probleme koji su nastali i danas u ovoj diskusiji, a pogotovo na nedavno završenim izborima krajem aprila meseca ove godine. Hvala lepo.

Samo bih hteo nekoliko stvari da kažem u vezi…

Samo bih hteo da odgovorim, ako može, na vaš komentar u vezi karaktera Republičke izborne komisije. Veoma je važno za buduće neke izbore da se promeni zakon koji objašnjava kako se konstituiše rad i Republička izborna komisija. Član 5. Ustava, koji ste vi citirali i koji kaže – jemči se i priznaje uloga političkih stranaka u demokratskom oblikovanju političke volje građana, se odnosi na tri dela koja su predstavnička. Dakle, na reprezentativna tela kao što je recimo Skupština, skupštinski odbori i još neka druga. Međutim, republičko izborno telo ne treba da bude takvo telo, iako ono sada jeste takvo telo. Dakle, Republička izborna komisija čak nema ni zakon po kome radi, poseban zakon, nego se njen položaj definiše izbornim zakonom.
Znači, po sadašnjem zakonu i Republička izborna komisija je neka vrsta predstavničkog tela, ali poenta je da ona to ne treba da bude. Dakle, to mora da bude stručno, odnosno profesionalno telo koje bi birala Narodna skupština, ali gde ne bismo slali političke predstavnike ili članove stranaka.
Dakle, još jedanput ponavljam, u razvijenim parlamentarnim demokratijama to nigde nije slučaj. Još jedanput bih molio, ako može, predstavnika, odnosno predlagača ovog zakona da nam barem nešto usmeno kaže o predsedniku odnosno predloženom predsedniku Republičke izborne komisije. Hvala.

Hvala.
Dame i gospodo, poštovani građani, ja ću da govorim o novoj socijalnoj politici za novo zlatno doba. Imam da pročitam dva citata. Jedan je iz pismene verzije ekspozea, drugi je iz usmene. Kaže u pismenoj verziji ovako – plan nam je da radno-sposobne korisnike socijalne pomoći radnom aktivacijom uključimo u proces rada. Onda se dodaje u usmenoj verziji – ne možeš da primaš socijalnu pomoć a da nećeš da očistiš ulicu. Znači, imaš ti šta da radiš, nego nećeš da radiš. E, ako ti država daje pare, možeš da izađeš i da nam pomogneš u čišćenju lišća. Kraj citata.
Ovo je potpuno pogrešno shvaćeno socijalna politika i koncept socijalne pomoći. Pošto ljudi koji traže socijalnu pomoć traže pomoć da bi mogli da žive normalno zato što ne mogu da nađu posao. Naravno, ima i nekih koji možda hoće da prevare državu, ali to je mali broj ljudi. Ako smo odgovorno društvo, ja mislim da mi treba da budemo odgovorno društvo, mi moramo da pomognemo takvim ljudima, moramo da pomognemo ljudima koji žele da rade, a ne mogu da nađu posao.
Često se kaže – nema para, država nema para, nema para za kulturu, nema para za prosvetu, za obrazovanje, pa nema za socijalnu pomoć. Tačno je, nema para. Šta mislite koliko puta smo mogli da isplatimo socijalnu pomoć nekoj samohranoj majci sa decom, koja je, recimo, nezaposlena, ne može da nađe posao, da „Er Srbiji“ nismo dali u prošloj godini subvenciju od 48 miliona evra? Znate, subvencije se daju iz budžeta. Kada dajete nekom subvenciju iz budžeta od 48 miliona evra, to znači da imate 48 miliona evra manje u budžetu za socijalnu pomoć.
Ako imate posao za sve te ljude koji traže socijalnu pomoć, pa dajte im taj posao i kažite – ovo je vaš posao i ovo je vaša plata. Mnogi će prihvatiti. Nema razloga da ih ponižavamo time što im uslovljavamo socijalnu pomoć, time što ćemo im naturati radnu obavezu da čiste lišće. To ne samo da je ponižavajuće, nego i cinično. Cinična socijalna politika nam ne treba u ovoj državi. Hvala.

Ja bih samo hteo da pitam za tumačenje, pošto ste rekli nešto što je suprotno onome što stoji u Poslovniku gde piše: „član 106. – za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje.“ Vi ste malopre rekli da je to dozvoljeno. Nov sam ovde u Skupštini, pa ako biste mogli da objasnite da li je dozvoljeno ili nije dozvoljeno?