Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, zaista je vrlo čudno, da ne kažem da skoro nije zabeleženo u praksi da na zadnjoj sednici jednog saziva parlamenta odlazeća Vlada nam potura desetine zakona u kojima se Srbija dodatno zadužuje za čitavih, precizno sam izračunao, 1,45 milijardi evra. Dakle, pored onih 5,7 milijardi evra, koliko nas je zadužila od 2008. godine, danas će kroz ovu raspravu, a za neki dan i kroz glasanje, ovaj parlament, odnosno vladajuća većina da se izjasni i da se Srbija zaduži dodatno skoro milijardu i po evra ili ukupno preko 7,1 milijardi evra.
Ekonomisti su, računajući i analizirajući koliko se Srbija ukupno zaduživala prethodnih godina i kako je funkcionisala ova vladajuća koalicija, izračunali da se Vlada Mirka Cvetkovića zaduživala prosečno svakog dana za 4,7 miliona evra, odnosno 55 evra u sekundi, što je prosto neverovatna brojka. Struktura tog zaduživanja je bila različita, ali takođe kažu ti analitičari koji sigurno imaju uvid u strukturu zaduženja kabineta Mirka Cvetkovića kažu da su se te pozajmice uglavnom trošile na javnu potrošnju, na budžetski minus, pa je tako na plate u javnom sektoru otišlo preko 600 milijardi dinara, na penzije preko 900 milijardi dinara, na subvencije 180, na kamate 10 itd, a za kompletne projekte nije utrošena ni trećina sredstava, tačnije jedva nekih 50 milijardi dinara ili 500 miliona evra je uzeto kredita za izgradnju Koridora 10.
Ako se uzme u obzir da je spoljni dug Srbije bio 2008. godine 8,7 milijardi evra i da je u periodu od 2000. do 2008. godine taj javni dug smanjivan za dva miliona evra dnevno ili 24 evra u sekundi, jasno se stiče slika o tome kakvu vladajuću koaliciju imamo u zadnje četiri godine i koliko je ovo štetočinska i potrošačka vlast.
Ako pogledamo strukturu ovih dugovanja, odnosno ovih novih zajmova koji se predlažu na današnjem zasedanju, imamo razne kredite za koje se može reći da neki zaista imaju opravdanja, poput kredita prema japanskoj Agenciji za inostrana ulaganja za osumporavanje u Termoelektrani Nikola Tesla, takođe, i infrastrukturni projekti koji se tiču malih hidroelektrana i izgradnje novog postrojenja u Kostolcu B, ali zaista ne možemo da prenebegnemo činjenicu da se ovde dosta govorilo o tome da je potrebno da građani Srbije izdvoje iz svojih i onako stanjenih budžeta dodatna sredstva da bi "Galenika" uzela kredit od 70 miliona evra po neverovatnoj kamatnoj stopi od 7% plus euribor.
Ako imamo u vidu da su skoro sve banke u Srbiji uglavnom strane, zaista ne vidimo ni jedan jedini rezon da bilo koja banka ulaže u privredu Srbije i da daje kredite firmama kako bi podstakla njihovu proizvodnju ili neki novi proizvod, ako već mogu da daju državi po ogromnim kamatama ili da kupujuod te iste države obveznice takođe pod ogromnim kamatama, dakle, sve je napravljeno kao jedan dobro zamišljeni mehanizam u kome će strane banke da plasiraju novac državi, da od nje uzimaju ogromne profite i da uništavaju domaću privredu, a samim tim i celokupnu finansijsku situaciju u ovoj zemlji.
Čuli smo i argumente od mojih prethodnika zašto je potrebno da se pomogne "Galenici". Niko ne osporava tu činjenicu da "Galenika" treba kao domaća farmaceutska kompanija da opstane, da treba da imamo takvu kompaniju koja će proizvoditi domaće lekove, jer je to veoma unosan i veoma važan posao za ovu zemlju da ima sopstvene kapacitete za proizvodnju lekova, da ne bude zavistan ni od jedne druge, niti od strane kompanije, niti od bilo koje privatne kompanije.
Zaista ne možemo da razumemo da su to jedini argumenti koji kažu da država treba da garantuje zajam od 70 miliona evra za ovu kompaniju, a niko ne želi da kaže kako je ova kompanija došla u situaciju da se mora zaduživati za ovoliki iznos kredita, kako bi preživela jedan težak krizni period. Tu su argumenti bili – ne plaćaju veledrogerije, rast kursa i ne znam šta sve ne, a niko nije pomenuo ono što je zaista činjenica, a to su ogromne pronevere u "Galenici" koje su još od 2008. godine, od postavljenja novog direktora evidentne, do prošle godine kada Vlada i vladajuća većina više nisu mogle da žmure na enormnu pljačku "Galenike", već su morale da sprovedu privremene mere i da smene prethodnog direktora, odnosno da postave novi menadžment.
Kaže se da je samo u 2010. godini fond za plate narastao od 2,4 milijarde dinara u "Galenici" na 3,6 milijardi. To jasno govori da je za 50% samo u jednoj godini fond za plate porastao. Možete li da zamislite koliko je ljudi primljeno tamo, ili koliko su povećane plate, vrlo verovatno neopravdano, ako kompanije ne posluje pozitivno – kako je moguće da se poveća platni fond? Kako je moguće da se ogromne pare troše na skupoceni nameštaj, za skupocene automobile, na ogromne procente privatnim veledrogerijama i velikim kompanijama koje su u dilu sa tom istom državnom kompanijom za uvoz lekova, za prodaju lekova itd?
Na stotine partijskih kadrova je ušlo u "Galeniku", dobilo je službeni automobil i poslato je širom Srbije da pravi stranačku kampanju, na osnovu troška države i "Galenike", koju sada mi treba da spašavamo.
Slučajno je to SPS. Kaže se da je direktor postavljen kao visoki funkcioner SPS 2008. godine, da su u upravnom odboru takođe predsednik iz SPS i još jedan član. Naravno, tu ima i drugih koje ne amnestira njihova manjina, kao članstvo u upravnom odboru, a tu su i predstavnik iz DS i predstavnik iz G17 plus. Takođe je tu i predstavnik u nadzornom odboru i predsednik jednog sindikata, koji priča da nije imao ingerencije i nije znao šta se dešava u "Galenici", za šta mi nemamo razumevanja.
Takođe, jedna od garancija koju će Srbija dati danas je garancija za izgradnju stanova na lokaciji "Stepa Stepanović" u visini od 35 miliona evra. Kada su ova dugovanja u pitanju i ove nove pozajmice, treba reći da izuzev kredita koji uzimamo od Japana, čija je kamatna stopa 0,6% godišnje ili od Kineza za revitalizaciju "Kostolca B" koji je, u principu, oko 3%, svi ostali krediti se kreću između 6% i 7% kamate plus euribor. To su zaista drakonske kamate, zelenaške, za kojim ne vidim ni jedan jedini rezon, niti bilo ko ovde, ni predstavnik predlagača, ministar Dulić, nisu ni jednom rečenicom pozabavili, koji je rezon i koja je logika da se Srbija zadužuje po ovako enormno zelenaškim kamatama?
Finansiranje stanova u kasarni "Stepa Stepanović" je jedan od ovih kredita koji ćemo uzeti. Podsetiću vas da je to projekat tzv. fenomenalno smišljeni projekat ministra Dulića za spašavanje građevinske industrije Srbije u vremenima ekonomske krize. Taj zakon je donesen po hitnom postupku 2010. godine, negde sredinom 2010. godine i u tu svrhu je potrošeno više od 400 miliona evra, do današnjeg dana, a kaže se da će se po ovim poslovima i po tom zakonu nastaviti " tzv. pomaganje" građevinske industrije u Srbiji i u toku 2012. godine.
Zašto će se to nastaviti. Potrebno je da se isfinansira predizborna kampanja vladajućih stranaka. Na desetine i stotine projekata izgradnje širom Srbije su sprovođene pod ovim zakonom, od tzv. pomoći građevinske industrije Srbije. Ko je te poslove mogao da dobija po ovom zakonu? Mogle su da dobijaju samo kvalifikovane firme. U prevodu, ovo kvalifikovano znači podobne firme partijskih moćnika iz vrhova DS, ali naravno i drugih vladajućih stranaka.
Koliko su koštali i kakvi su ti projekti bili, koliko su oni koštali i da li su zaista pratili tržišnu vrednost? Čisto sumnjam. Na desetine takvih znam napamet, koji su sprovođeni i u Nišu i u okolnim gradovima gde su cifre bile toliko velike da vam se zavrti u glavi.
Donošenjem ovog zakona koji apsolutno protivustavan, Vlada Republike Srbije i vladajuća koalicija su suspendovale Zakon o javnim nabavkama i na mala vrata, pogađajući se direktno, što bi se reklo onako narodski – oči u oči, sa podobnim izvođačima i podobnim firmama, podstakla je korupciju u Srbiji i nije ni čudo što je Srbija zadnjih godina pala po indeksu korupcije na 85 mesto na svetu.
Ako se uzme u obzir sve ono što su prethodnici rekli i što su analitičari izračunali, da je Srbija već davno prezadužena zemlja, da je prešla magičnu granicu od 45% BDP ili 80% budžeta, gde se kaže da maksimalno može zemlja da se zaduži za dvostruki iznos izvoza, a taj dvostruki izvoz, a taj dvostruki iznos izvoza je davno premašen. Računa se da je Srbija zadužena tri puta više nego što može da izveze. Jasno se govori i jasno nam sluti da je zemlja u dubokoj dužničkoj krizi, da je i bez ovih novih zaduženja prezadužena i da će nova Vlada, za koju verujemo da će na izborima krajem aprila ili početkom manja dobiti mandat od građana Srbije, imati težak posao da se izbori sa ovolikom prezaduženošću, ali će morati jednu stvar da uradi – da istraži sve ove koruptivne radnje i sve ove pljačke koje su se desile u javnim preduzećima, a za koje sada uzimamo kredite kao država i garantujemo budžetom Republike Srbije da će biti vraćeni. Moraće da strpa u zatvor sve one koji su na bilo koji način suspendovali zakone ove države, u smislu javnih nabavki, i radili poslove na crno ili pogađanjem oči u oči, gde su silni milioni evra otišli u privatne džepove, a da to do današnjeg dana nije istraženo.
Siguran sam da građani Srbije, bez obzira koliko su sluđeni medijskom kampanjom i potpunim mrakom u medijima, da će imati sluha da prepoznaju ko ih je doveo do prosjačkog štapa i čemu sve ovo vodi, i da će žestoko kazniti vladajuću koaliciju na narednim izborima. Hvala.