Poštovana predsednice, poštovani potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, na početku bih malo nešto o kontekstu u kome se vodi ova rasprava.
Danas je 28. jun, Vidovdan, kojim srpski narod, srpska država obeležava jedan od najvećih praznika kao sećanje na najveću bitku koju je ovaj narod vodio u toku svoje istorije. U normalnim zemljama bi se ovaj dan proslavljao neradno ili bi se slavio radno, ali bi bar u večernjim satima bilo omogućeno svima da učestvuju na mnogim manifestacijama koje se održavaju širom zemlje. Večeras se održavaju mnoge akademije u mnogim gradovima, jedna od tih je u Nišu, ali Narodna skupština ima preku potrebu da danas, da večeras, da noćas radi punom parom kako bi donela nove zakone koji će biti za dobrobit građana, a ti novi zakoni će biti nova zaduženja od 210 miliona evra, nove administrativne takse koje će biti namet na građane, nove izmene zakona o porezu na dohodak i sl.
Mislim da zaista nema opravdanja za ovakav postupak. Celu prošlu nedelju smo presedeli kućama. Nismo imali nikakvu hitnost da radimo u parlamentu, da donosimo ove zakone, ali je bitno da juče i danas, odnosno posebno danas da se radi dan i noć da bi se postigli neki rokovi. To samo govori o odnosu vladajuće koalicije, vlasti prema sopstvenoj državi, sopstvenoj tradiciji, sopstvenom narodu. To je jedan kontekst, neka je vama na čast to što se danas radi ovako kako se radi.
Drugi kontekst je rasprava o zakonima koji će državu Srbiju zadužiti za još 210 miliona evra koji će nametnuti dodatne takse na razne usluge koje država pruža građanima i pravnim licima, a tu raspravu o ova četiri zakona otvaramo u pola sedam uveče. Bitno je da to večeras uradimo, što je pre moguće, naravno, bez prisustva kamera, kako bi se to što manje videlo i što manje čulo. Čak je i potpredsednik Vlade, kao ovlašćeni predstavnik, došao da nam brže bolje pojasni predložene zakone, pa se čovek sam zbunio, na brzinu pohvatao neke konce da nam objasni o čemu se zapravo radi, pa nam je rekao da o izmeni Zakona o administrativnim taksama koji ima ni manje ni više nego 40-tak strana i jedno 80 članova, da kaže da su glavne izmene da se neće naplaćivati takse kada se zakasni sa upisom romske dece u knjigu rođenih.
Zaista jedna sumorna slika i tužna o tome sa kakvom ozbiljnošću radi ovaj parlament i kakvu pažnju pruža poslanicima, da mogu na argumentovan način da pričaju o važnim temama za sve građane.
Da krenemo redom. Što se tiče izmene Zakona o porezu na dohodak, usklađivanje je tehničko, mogu da razumem, sve je to opravdano. Jedna od glavnih stvari koju je pomenuo potpredsednik Vlade je oslobađanje privrednika od plaćanja poreza na katastarske prihode od poljoprivrede, dobra je stvar, ništa novo, i prethodnih deset godina se to isto dešavalo, ne treba tražiti ne znam kakve lovorike zbog toga, ali pitanje je kakav dohodak, prihode i dobit poljoprivrednici uopšte mogu da imaju i očekuju kod ovakvih uslova koji vladaju u ovoj zemlji, gde je tržište potpuno liberalizovano, gde oni nemaju nikakvu zaštitu i gde imaju na kašičicu pomoć države za ono što rade. U onome u čemu treba država najviše da ih zaštiti, a to je da zaštiti njihove useve i ono što su uložili, da bar kupe te protivgradne rakete, u tome ih država nije uopšte zaštitila. Čak je i poslala pomoćnika ministra za vanredne situacije u informativni program državne televizije da objasni seljacima kako više nije moderno, niti je u skladu sa evropskim trendovima da se zaštita poljoprivrednih kultura vrši putem gađenja protivgradnim raketama, već se to radi osiguranjem, pa treba što pre da uđemo u EU kako bi seljaci mogli da osiguraju svoje useve, jer kad uđemo u EU i kad seljaci budu mogli, ne znam sa čime, da osiguraju svoje useve, onda grad više neće padati. Naravno, tada ćemo imati prihode, pa ćemo oporezivati te naše iste seljake. Tužna slika.
Kada se još tome doda da smo čuli pre desetak dana da su nadležna uprava ili ministarstvo raspisali tender za kupovinu tih protivgradnih raketa, onda je slika zaista više nego sumorna i jadna. Tako da od poreza na dohodak građana, odnosno oslobađanja poljoprivrednika od poreza na dohodak od poljoprivrede je mrtvo slovo na papiru, jer toga neće biti, biće samo minus, pa je pitanje kako će se tim ljudima i na koji način moći nadoknaditi šteta.
Sledeći zakon je zakon o političkim administrativnim taksama koji ima 80-tak članova i razne tarife. Jedna od njih je pomenuta, to je oslobađanje plaćanja taksi pri naknadnom upisu Roma u knjigu rođenih. Dobra stvar, treba i drugima obezbediti, ne samo njima, naročito i onima koji nemaju da plate taksu, ali se ne kaže koje su glavne stvari u ovom zakonu o administrativnim taksama, a ja ću pomenuti smo neke. Recimo, član 24. koji kaže da se tarifnom broju tom i tom broj 3.920 dinara, zamenjuje brojem 10.000, što će reći da se taksa na određenu stvar plaća tri puta više.
Sledeći član, npr. član 40. u tarifnom broju tom i tom, iznos 7.290 zamenjuje iznosom od 30.000 i bilo bi zaista predugo i sumorno da tražim sve članove gde se nekoliko puta povećava administrativna taksa, pa što je i pomenuo neko od prethodnih poslanika da recimo tumačenje propisa Republike Srbije, ako traži fizičko lice onda će biti 1.000 dinara, ako traži pravno lice biće 10.000 dinara i to je doprinos države i državnih organa da se stvori što je moguće povoljniji poslovni ambijent kako bi oni koji posluju kao pravni subjekti, kao privredni subjekti u državi Srbiji, imali što manje nameta i mogli da ostvaruju što veći profit, da nemaju gubitke, da ne idu u bankarske kredite i da zapošljavaju što veći broj ljudi, a to nam je valjda najveći problem u ovoj državi.
Treba da omogućimo tim ljudima da im država bude što jeftinija, da što manje poreza i taksi plaćaju kako bi mogli da podignu svoja poslovanja, a time i podignu standard u našoj državi.
Ne, ovde sve ide obrnutom logikom, što je moguće više taksa i nameta stavite i za građane i za državu potrebne su nam pare u budžetu za razna izdvajanja, imamo dugovanja prema ovima, prema onima. Ima li neki drugi model? Može li vlast neki drugi model da ponudi sem ovog što nudi danas?
Danas je, kad nema para podiži poreze, podiži takse, podiži cene raznih usluga, kad je preduzeće ili država kad su u problemu, podiži kredite, niko ne pita kako i dokle?
Da li postoji perpetumobile za ovu priču? Ne postoji. To jednom mora da ima kraja. Kako ćemo da nadoknadimo te kredite? Ko će da plati taj kredit koji ćemo kao država garantovati Srbijagasu za iznos od 210 miliona evra da bi se pokrili gubici Srbijagasu, da bi se platio gas.
Uzgred budi rečeno, naravno da država mora da obezbedi građanima redovno snabdevanje gasom i da u ovim situacijama mora da reaguje, ali izvinite ako država Srbija kao subjekt u čiju kasu porez uplaćuju svi građani ove zemlje, garantuje da Srbijagas koji distribuira gas samo na određenom delu teritorije Srbije, odnosno gde tu uslugu snabdevanja gasom nemaju svi građani Srbije, ja ne znam da li je baš svrsishodno da svi građani moraju da podnesu trošak gubitka koji Srbijagasu.
Mislim da to nije pošteno prema onima koji taj dug nisu ni napravili. Da li se država pitala i vlast da li se pitala kako je nastao taj dug Srbijagasa i da li se išlo u dubinu poslovanja Srbijagasa? Kako su nastali ti dugovi? Kako je nastao taj gubitak? Da li u tom Srbijagasu ima prostora da se naprave neke uštede? Siguran sam da ima. Kao što ima u svakom njenom preduzeću, kao što ima na kraju krajeva i u državnoj administraciji i državnoj kasi. Valjda, građani kad izađu na izbore da glasaju za svoje predstavnike idu sa namerom da izaberu one koji će im obezbediti da im usluga koju pruža država, pravna sigurnost, socijalna sigurnost, zapošljavanje, sve moguće pogodnosti koje građanin jedne države može da ima, treba da bude što jeftinija i što racionalnija, pristupačnija. U Zakonu o adminstrativnim taksama se uvode na desetine na stotine novih nekih propisa, kojim se plaća taksa, pa ide ne znam – zahtev za izdavanje vozačke dozvole 210 dinara, a za izdavanje vozačke dozvole još 370, ne znam šta to znači?
Hoćemo za svaki mogući papir da mi tražimo taksu, za sve moguće, za prijavu ispita za ribočuvara 1.000 dinara, za dobijanje onog sertifikata još 2.000, 3.000 dinara, za godišnje obnavljanje još 2.000, 3.000 dinara, pa dokle ljudi? Ne možemo za svaku moguću stvar da propisujemo takse i da namećemo nove namete ljudima.
Ako nema para u budžetu, onda gospodo, prvo od glave, od prvog čoveka. Kada nema dovoljno para u budžetu, onda valjda počne domaćin da razmišlja o sebi, pa ukida sebi cigarete, izlazak u kafanu, i ne znam koje stvari.
Mislim da predstavnici vlasti, počev od predsednika države, predsednika Vlade, ministara, raznih agencija, raznih direktora, raznih pomoćnika ministara, državnih sekretara, imaju prostora da u svojim budžetima naprave uštedu, sigurno imaju, mnogo više nego što će da se ubere ovim novim propisima i administrativnim taksama.
Ali, ne, lakše je da onima koji vrše vlast bude komotno, a građanima kako bude. Šta ima veze, propišu im, pa kaže, za upis u registar oplemenjivača, ili ne znam, po zahtevu, odnosno za rešenje po zahtevu za izdavanje rešenja za stavljanje u promet sredstava za zaštitu bilja 80.000, a za rešenje tog istog, upis u registar još 45.000.
Da li je to normalno? Treba ovde podstičemo one koji nešto prave, da prave i da imaju koristi od toga i da država ima korist od toga, da bude taj proizvod što jeftiniji na tržištu. Ako ga država oporezuje i nabija mu namete i takse, koliko će taj proizvod da košta? Mnogo više što bi koštao da nije tih državnih nameta. Ko će to na kraju da plati? Platiće običan čovek. Onda pričamo kako smo najsiromašniji u Evropi i kako su nam najniže plate. Kako da ne budu, kada je država generator toga. Neracionalno posluje, mnogo troši, previše državnih službenika, skupa država, skupa administracija, propisi nenormalni na svakom mogućem koraku, razno razne takse i nameti i naravno da će biti skupa država, a građani siromašni. Naravno da će tako biti, a potrošnja nenormalna. Niko ne razmišlja kako će napraviti uštede na onoj rashodnoj strani nego čim je manjak, hajde povećavaj namete da bi se povećali prihodi. Neće biti da će tako ići u nedogled.
Kredit za Srbijagas, još 210 miliona, a za tri godine koliko ova Vlada vlada, kako je formirana Vlada, još malo će biti tri godine, Narodna skupština je ratifikovala više desetina kojim se država zadužuje za raznorazne projekte, ali bogami i za popunu budžeta od strane banaka.
Oni koji vode statistiku, izračunali su da je preko 4,5 milijardi evra ratifikovano ugovora o zajmovima u ove tri godine, što će reći, to je bilo u jednom tekstu gde su ekonomski analitičari govorili koliko se država zadužuje, da smo svake minute u ove tri godine se zaduživali po 3.300 evra. To je bio podatak od prošle nedelje, kako smo ratifikovali neki dan, juče, još neke zajmove i to je već prešlo cifru od 3.500 evra u minuti.
Dakle, 43, 45% zaduženja, kaže juče ministar ekonomije, imamo mi još prostora, možemo i do 60. Stalno se hvalimo time kako država može još da se zadužuje. Kakva je to sreća? Sreća da možete još da se zadužujete? Odnosno, priznajete da ne radite ništa, nego trošite mnogo više i da će vam još neko dati, a za to ćete dati garanciju na ovo, na ono, pa kada dođe naplata, a nemamo od čega da platimo, onda ćemo da se hvatamo za glavu.
Gospodo, ne valja posao ni kao državi, a naročito vama kao vladajućoj garnituri, ništa dobro nam se ne piše, ovo ovako neće dugo ići, a ceh plaćaju građani, a bojim se da će oni koji budu došli posle vas, imati silne probleme da stabilizuju državu i da objasne narodu kako je "preterala dara meru", i kako će morati mnogo više da se stegne kaiš, nego što bi bilo normalno u svakoj normalnoj zemlji kada su ovakve situacije u pitanju.
Naravno, nama kao poslaničkoj grupi ne pada na pamet da podržimo dalje zaduživanje zemlje, a da prethodno nismo napravili analizu kako su ti dugovi nastali i da li mogu da se umanje kroz racionalnije poslovanje i savesnije poslovanje tih javnih preduzeća. Ne pada nam na pamet da namećemo nove namete građanima, koji i onako ne mogu da plaćaju ni ono što su osnovne stvari, ne mogu ni da obezbede sebi pristojnu egzistenciju zbog veoma loše ekonomske klime koja je prouzrokovana delimično i svetskom ekonomskom krizom, ali bogami, najviše nesposobnošću vladajuće garniture.
Od poslanika DSS nemojte očekivati podršku za ovakav zakon.