Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo poslanici, na dnevnom redu je rebalans budžeta i kao što je, po prirodi stvari, jedna od najvažnijih tema budžet Republike Srbije, i rebalans budžeta bi trebalo da bude jedna od najvažnijih tema.
Kada se taj rebalans budžeta pravi i šta je uslov da rebalans budžeta bude na dnevnom redu? Obično se to dešava onda kada se ne isplanira dovoljno dobro struktura prihoda budžeta, odnosno kada dođe do neplaniranih rashoda.
Ovog puta razlog za donošenje rebalansa budžeta je bilo to što treba da se pokriju predizborna obećanja koalicije koja trenutno sačinjava Vladu, odnosno da se pokriju dodatni troškovi formiranja ove vlade. Između ostalog, dodatni trošak formiranja ove vlade jeste i najavljeno povećanje penzija, koje će ove godine biti desetak posto, i najavljeno dalje povećanje u narednoj godini, što će prouzrokovati u ovom budžetu dodatni deficit od, kaže gospođa ministarka, samo pet milijardi dinara.
U rebalansu budžeta predviđen je ukupni deficit od 45 milijardi dinara. Prevedeno u brojke, one opipljivije, to je više od pola milijarde evra. Dakle, 45 milijardi dinara će nam biti manjak u državnoj kasi, manjak sredstava koja prihodujemo u odnosu na ono što ćemo da potrošimo, od ukupno 650 milijardi. Znači, nekih 7% od prihodovanih sredstava će biti manjak u kasi.
U rebalansu je zapisan predlog da se taj manjak pokrije dodatnim zaduživanjem, povećanjem prihoda, a to povećanje prihoda će doći od povećanih taksi, što znači novi namet, pa presipamo iz šupljeg u prazno, povećavamo poreze i takse da bi prihodi bili veći, a onda te, navodno veće, prihode ponovo prelivamo u javnu potrošnju.
Dodatno zaduživanje je takođe model koji treba da obezbedi pokrivanje deficita. Čuli smo takođe od gospođe ministarke, u njenom uvodnom ekspozeu, da će struktura duga, odnosno visina duga Republike Srbije prema stranim kreditorima biti 2010. godine oko 20 milijardi evra, 2011. će to narasti na 24 milijarde, a 2012. godine naš dug prema inostranstvu će biti oko 30 milijardi evra, ako se dobro sećam onoga što ste vi rekli.
Malopre sam napomenuo, i to je izgleda očigledna činjenica, da dinar pada, a razlog za pad vrednosti dinara je, prema guverneru Jelašiću, a ja njemu verujem, povlačenje stranih investitora. Recite mi, na koji način mislite da pokrijete deficit u budžetu koji je ove godine ovoliki, a sledeće godine će verovatno biti i veći, ako se strani investitori povlače, ako nam rate za kredite, odnosno obaveze po kreditima svake godine rastu, a pri tom raste i javna potrošnja? To je nemoguće.
Mi stalno uvećavamo one rashodne strane, a prihodne strane ili tapkaju u mestu ili se smanjuju. Pokrićemo tako što ćemo povećati akcize na benzin, na cigarete, kafu ili na druga dobra, što samo govori o tome da ova vlada nema viziju kako da poboljša ili poveća investicije u Srbiji, kako da dodatno uposli privredu, da privreda stvori višak vrednosti, pa tek onda da pričamo o tome koliko možemo da potrošimo.
Mislim da na ovaj način nećemo nigde da stignemo i da ovoliki troškovi u budžetu mogu samo da kumuju tome da narednih godina bude još teže stanje i još veći deficit u budžetu i da to privreda Srbije ne može da pokrije.
Imate paradoksalnu situaciju da je prosečna zarada u vanprivredi mnogo veća nego u privredi. Imate 1,5 miliona penzionera, sa dodatnom tendencijom rasta, što znači dodatno opterećenje za budžet. Imate pad zaposlenosti u privredi koja puni budžet, a imate povećanje zaposlenih u vanprivredi, odnosno u javnoj administraciji.
Evo, na primeru Vlade i državnih institucija to se vidi u strukturi rebalansa; broj zaposlenih koje finansira država povećan je, samo u rebalansu, za ova tri meseca od kada postoji Vlada, za 300 ljudi. Ova vlada je zaposlila, i to je dobra stvar, 300 ljudi, ali gde? U državnoj administraciji. Time je dodatno opteretila poreske obveznike. Ako se nastavi ovim tempom, ne daj bože, i Vlada traje četiri godine, imamo šanse da dobijemo otprilike 4.000 novozaposlenih ljudi, ali će to biti veoma loše za Srbiju, jer će ti zaposleni biti samo teret za državu i poreske obveznike, odnosno privredu.
Navešću vam jedan ilustrativan primer. Gospođa ministarka je rekla da je Vlada puno učinila i da radi na smanjenju nezaposlenosti. Na osnovu primera mog grada Niša, koji slovi za jedan od gradova koji imaju najveću stopu nezaposlenosti, mogu da kažem da se na tom polju ne čini ništa. Recimo, od sedmog meseca prošle godine na čelo Nacionalne službe za zapošljavanje, za čije funkcionisanje se izdvajaju enormna sredstva, pa i u rebalansu se predlaže povećanje tih sredstava za mere aktivnog zapošljavanja...
(Predsedavajuća: Sedam minuta.)
... završavam, samo još dve rečenice. Kako se to sprovodi u praksi? Za samo godinu dana, od kada je novi čovek došao na mesto direktora Nacionalne službe za zapošljavanje u Nišu, koja je do sada imala oko 100 zaposlenih, zaposlio je novih 30 ljudi, i to možete da pretpostavite odakle - iz svoje matične stranke.
E, tako ova vlada predlaže da donesemo rebalans budžeta ...
(Predsedavajuća: Sedam minuta i 30 sekundi.)
... koji će podržati zapošljavanje u javnoj administraciji, dodatne troškove i dodatno opterećenje za privredu.
Mi iz DSS-a ne možemo da budemo toliko neodgovorni i da podržimo ovakav rebalans budžeta, jer bi to bilo neodgovorno po državu. Ova vlada nije socijalno odgovorna, ona je potpuno neodgovorna, ako pogledamo kakav rebalans predlaže i šta nas očekuje narednih godina.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, želim da iskoristim mogućnost po članu 226. Poslovnika jer su mi potrebne informacije radi obavljanja poslaničke dužnosti.
Naime, u pauzi su u naš poslanički klub došli materijali, između ostalog i Predlog zakona o osiguranju depozita. Meni je žao što nema gospođe ministarke da mi direktno odgovori na ovo pitanje. Naime, u ovom predloženom zakonu se kaže da za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije. Njen zamenik, državni sekretar gospodin Slobodan Ilić, kaže da država garantuje 99% štednih uloga i da za državnu garanciju građanima postoji nekoliko osnova: prvi osnov je Fond za osiguranje depozita koji će na kraju godine iznositi 74 miliona evra, drugi - 40% novca koji građani štede u bankama nalazi se kod Narodne banke Srbije i treći - budžet Srbije.
U predloženom rebalansu budžeta Srbije nigde nema stavke (bar ja nisam našao, a dobro sam gledao) koja se odnosi na garanciju depozita građana. Dakle, povećava se državna garancija sa 3.000 na 50.000 evra, što je dobra stvar, Vlada i Ministarstvo finansija su prihvatili naš predlog da se poveća državna garancija za depozite, ali se kaže da će država, odnosno budžet garantovati te depozite, a u Predlogu zakona se kaže da nisu potrebna dodatna sredstva. Dodatna sredstva su potrebna, i to najmanje u iznosu od 500 miliona dinara, a u ovom predloženom rebalansu budžeta toga nema.
Želim dodatne informacije kako je moguće da toga nema. Našao sam stavke koje ste tiču nabavke žirafe, našao sam stavke koje se tiču povećanja penzija, dodatnih izdataka za nova zapošljavanja u Vladi, kojih je preko tri stotine, ali onoga što se tiče garancije depozita građana ovde nema. Da li je tehnička greška ili je slučajna ili namerna omaška?

Poštovana predsedavajuća, ovo vaše objašnjenje koje ste sada dali nije ni traženo, već je rečeno da na ekranu ima mnogo više identifikovanih narodnih poslanika po karticama nego što ima prisutnih u sali. Član 120. kaže da su  narodni poslanici dužni da koriste isključivo svoje identifikacione kartice, kao i da se identifikuju pri ulasku u salu ubacivanjem kartice u poslaničku jedinicu, odnosno da se odjave prilikom napuštanja sale.
Navodno na ekranu sa leve strane je 35 ljudi, fizički je 15, što znači da se 20 ljudi nije odjavilo, time prekršilo ovaj poslovnik i molim vas da reagujete.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog izmena Zakona o visokom obrazovanju je, kada je došao u skupštinsku proceduru, bio potpuno prihvatljiv za našu poslaničku grupu DSS.
Smatrali smo da ovakve izmene treba podržati, naročito iz razloga što je to bio zahtev studenata koji su želeli da u periodu prilagođavanja Bolonjskog procesa imaju mogućnost da na jedan drugačiji način i uz lakše uslove pređu u naredne godine kako ne bi njihovi roditelji i oni sami trpeli, pre svega, materijalne štete zbog plaćanja visokih školarina na srpskim univerzitetima.
Shvatili smo i da je to jedno od predizbornih obećanja koja nova vlast treba da ispuni.
Bez obzira na to, smatrali smo da taj zakon treba prihvatiti.
Međutim, na iznenađenje nas iz poslaničkog kluba DSS, amandman koji je uputila skupštinska većina Vlada je prihvatila, odnosno resorni ministar je prihvatio taj amandman, kojim se suština studentskih zahteva i zahteva sa kojim se saglasila Rektorska konferencija, potpuno izobličava, tako da studente stavlja u neravnopravan položaj.
Što je najgore, ovim načinom izmene zakona studenti se stavljaju u potpuno podređen položaj, odnosno ima onih koji su privilegovani, čiji se status zakonom štiti, odnosno ne pravi se jedan normalan sistem vrednosti, da oni koji su najbolji, oni koji postignu najbolji uspeh i najvredniji su u toku godine, nemaju sa drugima ravnopravne mogućnosti da pređu na budžetsko finansiranje, odnosno da, ukoliko su vredni, ukoliko postignu uspehe, smanje troškove za svoje roditelje ne plaćajući školarinu.
Opšte je poznata činjenica da je u Srbiji prosečna starost 41,3 godine. Opšte je poznata činjenica da je po broju pismenih Srbija među poslednjima u Evropi. Još je poznatija činjenica da je upravo DS, koja predvodi skupštinsku većinu, najviše računala na tu studentsku populaciju i obećavala evropsko obrazovanje. Činjenica je takođe i da su ti studenti u najvećem broju podržali takva predizborna obećanja, očigledno lažna, i evo kako im se vraća danas, sa ovakvim izmenama zakona.
Zato danas imate, kao i prethodnih dana, a siguran sam i narednih dana, na hiljade studenata ispred Vlade koji traže, s pravom, i svoja prava i ispunjavanje predizbornih obećanja. Na ovaj način se potpuno uspostavlja negativna selekcija, jedan negativan sistem vrednosti i bojim se da se to i u praksi sprovodi.
Evo, pročitaću vam primer jedne nerazvijene opštine, koja se gasi, koja je pogranična i u kojoj je nekada živelo 35.000 ljudi, a danas jedva 17.000, gde su pretežno stari ljudi.
Vaša omiljena televizija B92 je objavila na svom sajtu tekst sledeće sadržine: Nova opštinska vlast u Kuršumliji, koju predvodi DS, ovih dana smenjuje rukovodeće ljude u javnim preduzećima i ustanovama koje finansira lokalna samouprava.
Problem je, međutim, što su na pojedina rukovodeća mesta postavljena nestručna lica. Tako je, na primer, u javno-komunalnom preduzeću na mesto direktora postavljen vodoinstalater Darko Lazarević. Istovremeno je smenjen direktor Turističke organizacije, diplomirani turizmolog Radovan Tanasković, a na njegovo mesto je postavljen konobar Slavko Ilić.
Evo kakav sistem vrednosti se uspostavlja u ovoj opštini. Za ovakve odluke predsednik opštine Zoran Vučković ima obrazloženje da je navodno takav dogovor unutar vladajuće koalicije.
Članovi upravnih odbora postavljeni su po političkoj i rođačkoj liniji, lokalni trgovci, autoprevoznici i domaćice. Tako je za smenu i izbor novog direktora Osnovne škole "Drinka Pavlović" presudan glas ovdašnjeg automehaničara, koji nije upućen čak ni u proceduru oko odlučivanja u tom upravnom odboru.
Sada ne mogu ništa zvanično i detaljno da kažem, ja ne znam ni šta je upravni odbor ni koja su lična prava, videćemo, pitaću nekog ko se malo više razume u to - kazao je automehaničar Dragoslav Gizdović. Čovek, naravno, ništa nije kriv, tu je postavljen po političkoj volji.
To je najlepša poruka mladim ljudima, kojih je ova Srbija gladna i koji su preko potrebni ovoj zemlji, da treba da imaju evropsko obrazovanje, da treba marljivo i vredno da uče i da će sutra, kada nešto nauče, to moći da primene - gde? Nigde, jer će na mesta gde treba da budu rukovodioci i da svojim znanjem pomognu onim opštinama odakle dolaze, a to su prevashodno one nerazvijene, na njihova mesta biti postavljani konobari, automehaničari, domaćice, a oni će sedeti na birou i čekati posao. E, tako Demokratska stranka vodi zemlju u Evropu. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 226. aktuelnog Poslovnika i tražim obaveštenje, preko vas, od Vlade Republike Srbije - kada će zakon o osiguranju depozita doći u ovu skupštinu. Naime, mi smo kao poslanička grupa DSS, reagujući prošle nedelje na aktuelnu finansijsku krizu u svetu, predložili po hitnom postupku izmenu Zakona o osiguranju depozita, da bi umirili paniku koja se očigledno javila kod građana i da bismo našim sugrađanima omogućili da ne brinu za svoje štedne uloge, koji  bi trebalo da budu sigurni u bankama, a oni će biti sigurni u bankama onda kada država za njih garantuje.
Nakon toga je održan Odbor za finansije Narodne skupštine, na kome su bili prisutni i guverner NBS i državni sekretar Ministarstva finansija. Oni su tada osuli more kritika na naš Predlog zakona rečima da je to, u stvari, dizanje panike od strane opozicije i da je to pogrešan potez, da to tako ne treba raditi, da su štedni ulozi u bankama sigurni i da je osiguranje depozita do 3.000 evra, koliko važi, sasvim dovoljno, jer se time pokriva 80% svih štednih uloga u Srbiji, te prema tome nema razloga za dizanje tog depozita na predloženih 20.000, kako smo mi tada predložili.
Danas, čitajući malopre u vestima, čuli smo da je premijer Mirko Cvetković rekao da će Vlada Republike Srbije podneti zakon po hitnom postupku za izmenu Zakona o osiguranju depozita i podizanje tog praga na 50 hiljada evra. Pitam se šta to sada znači, ko je lagao u ovoj priči?
Da li smo mi dizali paniku ili smo hteli da unesemo sigurnost kod naših sugrađana time što smo rekli da država mora da garantuje sve uloge do 20 hiljada evra, ili zaista panika postoji, pa Vlada sada, koristeći taj naš predlog, diže dodatno na 50 hiljada evra. Da li je naš finansijski sistem zaista dovoljno stabilan, i centralna banka, da možemo da garantujemo građanima do 50 hiljada evra?
U svakom slučaju, ovo jeste pohvalno i drago mi je da su ljudi iz Vlade prihvatili ovu dobronamernu sugestiju. To će sigurno dovoljno učvrstiti poverenje naših sugrađana u banke i monetarni sistem. Ali, prosto me interesuje kada će taj zakon i formalno doći u Skupštinu, jer izjave u medijima ne znače ništa dok zakon formalno ne prođe skupštinsku proceduru i dok se ne donese ovde, i na taj način garantuje uloge naših sugrađana u bankama. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice reklamiram član 104. Poslovnika Narodne skupštine, u kome se kaže da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine, dakle, dostojanstvo svih narodnih poslanika, a ta primedba se odnosi na vaše malopređašnje objašnjenje, pri čemu ste rekli da za ovom govornicom svojim govorom poslanici opozicije, pre svega iz DSS, zamaraju građane.
Dakle, opozicija zamara građane, kao da je ovde jedino vladajuća koalicija, odnosno poslanici vladajuće koalicije kao da su samo oni izabrani od tih građana, a mi nismo. Ko je nas birao? Pa, valjada, isti ti građani.
Kako mi tu zamaramo građane, ako ukazujemo na životne probleme građana. Vaša parola, odnosno parola predstavnika vaše vladajuće koalicije je bila da "život ne može da čeka". Je l' tako? Ako život ne može da čeka, u samo dve nedelje smo dobili nekoliko vrlo interesantnih izjava zvaničnika ove zemlje.
Prva izjava je bila da KiM, na kraju, možda, i treba podeliti, i to je, ni manje ni više, rekao predsednik Republike.
Posle nedelju dana je predsednik Republike izjavio da treba da prihvatimo misiju Euleks na Kosovu, odnosno da se dogovorimo sa Briselom o njenom razmeštanju na Kosovu, a misija Euleks potiče iz dokumenta Martija Ahtisarija – sprovođenje nezavisnosti Kosova.
Šta to treba Euleks da uradi na KiM, nego da sprovede nezavisnost.
Danas dobijamo informaciju, verovatno proverenu ako je ''Rojters'' objavljuje, da su zvaničnici ove zemlje dogovorili sa predstavnicima Crne Gore priznavanje dela svoje teritorije. Da li je to normalno, da li je to moguće, da najviši zvaničnici ove zemlje dogovaraju sa predstavnicima drugih zemalja da priznaju nezavisnost Kosova, odnosno dela njihove teritorije?!
To je neverovatna politika i ja se prosto pitam šta najviši funkcioneri ove zemlje rade sa ovom zemljom i kuda je vode ako dogovaraju sa zvaničnicima drugih zemalja da priznaju nezavisnost njihove teritorije, to je ravno protivustavnom delovanju.
Treća stvar, kažete da zamaramo građane jer pominjemo da Vlada nema apsolutno vođenje ekonomske politike, jer je za samo nedelju dana energent, gas, poskupeo za 60%, što nije zabeleženo u poslednjih 15 godina da je ijedna usluga ili roba poskupela 60% – a prekjuče su usluge telekomunikacija poskupele 100%. A, ''život ne može da čeka''? Je l' to bolji život?
(Predsednik: Hoćete li da privede kraju?)
Zahtevam od vas, nisam zadovoljan vašim objašnjenjem da mi možemo u formi zahteva, poslanici opozicije, da tražimo da ovde dođe predsednik Vlade ili ministar inostranih poslova da nam objasni...
(Predsednik: Gospodine Lapčević, govorite duže 40 sekundi od predviđenog. Hoćete li da formulišete rečenicu?)
Dakle, želimo da vladajuća koalicija pozove svoje ministre. Siguran sam da ni vama, predsednice, a ni poslanicima iz vaše stranke nije jasno kako se vodi spoljna politika ove zemlje. Dakle, tražimo da vi pozovete ovde ministra spoljnih poslova i predsednika Vlade, da vama, pre svega, objasne i građanima Srbije kakva je spoljna politika ove zemlje? Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, javljam se po osnovu člana 226. Malopre su moji prethodnici govorili o tome šta je bilo na Odboru za industriju i energetiku i obrazloženje koje nam je dao ministar za poskupljenje gasa, najblaže rečeno, za nas je neprihvatljivo.
Naime, ministar je rekao da se cena gasa usklađuje na dvanaestomesečnom nivou i da je ovog trenutka morao da poskupi. Pri tom, nije dao odgovor na pitanje, ako je već tako i zna se da je cena nafte skočila preko 130, 140 dolara početkom godine, zašto nije, kada je Vlada formirana početkom jula, građanima Srbije najavio da će u septembru ili oktobru gas skočiti za 60%, pa da ljudi mogu na vreme da se pripreme i da nađu alternativno rešenje tokom grejne sezone.
Potpuno je neprihvatljivo i nedopustivo da 15. oktobra, kada počinje grejna sezona, vi saopštavate građanima Srbije da će cena gasa biti ubuduće 60% veća. Na taj način ih dovodite u bezizlaznu situaciju, da oni koji nemaju drugo rešenje za zagrevanje svojih prostorija, naročito se to odnosi na Vojvodinu i centralnu Srbiju, sada moraju da traže alternativno rešenje, odnosno ili da prelaze na čvrsto gorivo. To znači nova ulaganja ili da krenu za još jednom gorom merom koja može da potpuno sruši energetski sistem Srbije, a to je prelazak na grejanje na struju, koje je u ovom trenutku jeftinije nego što je grejanje na gas, pa posledice toga mogu biti da nemamo struje tokom ove godine u kriznim danima, odnosno u najhladnijim danima tokom zime.
Na koji način će Ministarstvo energetike i Vlada Republike Srbije pomoći najsiromašnijim građanima Srbije da prevaziđu ovaj problem koji im je nanet velikim poskupljenjem gasa? Najlepši poklon koji su mogli da dobiju od socijalno odgovorne Vlade i ministra iz socijalno odgovorne stranke jeste taj da im poskupi gas za 60%.
Samim tim će poskupeti i daljinsko grejanje u skoro svim gradovima Srbije bar za 40 do 50%, što će reći, uz 100% povećanje telekomunikacionih usluga, da će inflacija, po nezavisnim analitičarima, na nezavisnim medijima, biti samo za 1% veća nego što je projektovano. Da li je to moguće? Ja mislim da nije.
Zahtevam odgovor od Ministarstva energetike i Vlade Republike Srbije, na koji način će obuzdati inflaciju, na koji način će pomoći najsiromašnijima? Hvala.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 226. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, u kome se kaže da narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Skupštine, predsednika odbora, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama i u Vladi Republike Srbije o svim pitanjima koja su važna za rad u Narodnoj skupštini i za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika.
Prosto, želim da postavim pitanje prisutnom ministru, odnosno ministarki pravde, naročito, ministru spoljnih poslova – ko u ovoj zemlji vodi spoljnu politiku? Da li u ovoj zemlji spoljnu politiku vodi Vlada i nadležni ministar za spoljne poslove, ili spoljnu politiku vodi predsednik Republike? Kakva je u ovom trenutku naša spoljna politika? Pre samo devet meseci, u ovom istom domu, prethodni saziv Skupštine je usvojio Rezoluciju u kojoj se kaže da je Euleks neprihvatljiv na Kosovu i da direktno ugrožava naš teritorijalni integritet, a juče predsednik države kaže da Euleks može da dođe na Kosovo i da o tome treba da se dogovore Brisel i Beograd. Kako je to moguće?
S jedne strane se govori da je plan Martija Ahtisarija neprihvatljiv za državu Srbiju i da ne može da se sprovodi na Kosovu, a jedini međunarodni dokument u kome se pominje Euleks je, upravo, plan Martija Ahtisarija, koji pri tom nije dobio ni podršku SB-a i za našu zemlju nije prihvatljiv.
Šta to znači? Ne priznajemo Euleks, ali on može da dođe na Kosovo. Nećemo da prihvatimo plan Martija Ahtisarija, a Euleks može da dođe na Kosovo.
To je potpuno nekonzistentna politika i ne razumem na koji način ova zemlja može da brani svoj integritet i na koji način ova vlada vodi svoju spoljnu politiku.
S jedne strane, kukamo na Crnogorce što su priznali nezavisnost Kosova, s druge strane, prihvatamo Misiju Euleks, koja ima kao jedini zadatak, i po izjavama njenih zvaničnika, da sprovodi Ustav Kosova. Pa, šta to znači? Na mala vrata prihvatamo plan Martija Ahtisarija, a bojim se, posredno, i nezavisnost Kosova.
Bojim se da na ovaj način Vlada Srbije srlja duboko u provaliju i da će, posle ovakve izjave i ovakvog čina, naša pozicija u spoljnoj politici biti mnogo teža, mnogo ćemo teže moći da ubedimo one zemlje koje još uvek nisu priznale Kosovo da to i dalje ne čine. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, javljam se po članovima 225. i 226. Ne radi se o povredi Poslovnika, već mi je potrebna informacija radi obavljanja moje poslaničke dužnosti.
Ja sam Milan Lapčević i dolazim iz Niša. Niš je, kao što znate, univerzitetski grad. Imam obavezu, jer sam zamoljen od strane mnogih studentskih organizacija iz Niša i studenata, kojih na Niškom univerzitetu ima preko 27.000, da im dam relevantne informacije šta se dešava u vezi sa njihovim zahtevom koji se tiče upisa naredne godine studija.
Konferencija univerziteta Srbije je predložila, odnosno usvojila zahtev studenata, da se u narednu godinu studija upisuju svi studenti koji skupe 42 poena. To je prihvatilo Ministarstvo prosvete i prosledilo Skupštini i nama poslanicima na usvajanje po hitnom postupku.
Nakon toga je dobijen u materijalu i amandman izvesne poslanice, naše koleginice gospođe Jagode Jorge koja pripada vladajućoj koaliciji, kojim se menja smisao zahteva studenata. Ta ista vladajuća koalicija, odnosno Vlada prihvata amandman, odnosno ministar sada menja svoje mišljenje i prihvata amandman kojim se potpuno menja smisao zahteva studenata i kojim se u podređeni položaj stavljaju studenti koji studiraju kao samofinansirajući.
Zaista mi je potrebna informacija da znam šta da prenesem studentima, kojih ima jako puno na Niškom univerzitetu, koje finansiraju njihovi roditelji. Znate i sami da je ta regija najsiromašnija u Srbiji, da je to naročito važno za studente tog univerziteta.
Ako je danas preko 200-300 studenata ovde protestovalo i nosilo transparent da jedna žirafa, za koju je bilo para u budžetu, vredi 250 studenata, bojim se da će to biti najveća uvreda za studente, da Vlada može da odvoji pare da kupi žirafu radi namirenja koalicionih dogovora, ali zato mora da uštedi na studentima, jer neće moći da finansira sve one koji skupe 42 poena pa treba da pređu na teret budžeta Srbije.
Da ne pričam o drugim kontradiktornim stvarima koje se tiču budžeta Srbije koji je u minusu 45 milijardi dinara, skoro 8% od ukupnog budžeta. Da ne pričamo o poskupljenju gasa od 60%. Ne sećam se da je u poslednjih 15 godina ijedna usluga u ovoj zemlji poskupela 60%. Ako mi neko objasni koji su to motivi i na koji način predsednik Vlade juče govori da smo za 90 dana boljeg života dobili poskupljenje gasa 60%, a bojim se od sutra poskupljenje telekomunikacijskih usluga 100%...
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
Završavam. Ako se usvoji ovaj amandman koji je predložila gospođa Jagoda Jorga, bojim se da će i po studentima pući, tako da je budućnost Srbije sasvim neizvesna, odnosno izvesna - veoma loša. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, ova tačka dnevnog reda je jedna od verovatno najinteresantnijih, kako su je neki današnji govornici predstavili istorijskom. Očekivao sam da ćemo u raspravi o ovoj tački dnevnog reda biti mnogo saglasniji i složniji u pogledu pozitivnih efekata koje će imati izgradnja gasovoda odnosno čitav gasno-naftni sporazum.
Međutim, skoro celo pre podne smo čuli sijaset primedbi i kritika koje su uglavnom bile neosnovane i uglavnom su bile zlonamerne. Mogli smo čuti, između ostalog, da u gasno-naftnom aranžmanu nije spomenuto to da će biti zaštićena životna sredina, da će se poštovati propisi o zaštiti životne sredine, kao da se sve pojedinosti mogu nalaziti u jednom sporazumu.
To apsolutno nije moguće, jer za sve što bude investirala buduća kompanija ili kupac u Srbiji, investiraće na osnovu nekakvih dozvola. Te dozvole izdaje ova država. Znači, ova država propisuje na koji način će moći da se ulaže i koje će standarde morati da primenjuje onaj ko ulaže. Dakle, apsolutno ne stoji to da se neće poštovati standardi. Poštovaće se onoliko koliko bude ova država zahtevala od onog ko bude investirao. Sve vreme se govori ovde da je ovo sraman sporazum i da će država biti oštećena time što će biti izgrađen gasovod u Srbiji i što će NIS biti prodat Rusima, odnosno većinski paket biti prodat Rusima. To apsolutno ne stoji i te kvalifikacije su više nego neistinite.
Šta je tu štetno? Da li je štetno što će biti izgrađen gasovod, što će investicija biti više od dve milijarde evra, što će posao u ovom projektu dobiti više desetine hiljada naših sugrađana, a znamo da je posao u Srbiji nešto što je najneophodnije? Da li je štetno to što će biti upošljena naša građevinska operativa, što će cela Srbija dobiti mogućnost da bude gasifikovana, da svi naši sugrađani mogu da koriste gas kao primarni energent i to što će Srbija na taj način postati gasno čvorište i na neki način gasni lider odnosno energetski lider u ovom regionu?
Očigledno je da su sve to pozitivni efekti i da tu nema ni trunke negativnih efekata, što indirektno govori da je sve vreme u prethodnim diskusijama bila prisutna jedna zlonamerna težnja da se ovaj gasno-naftni sporazum na neki način dezavuiše i da se indirektno sugeriše da je on štetan za Srbiju i da bude srušen.
Posebne pogodnosti gasno-naftnog sporazuma se tiču strateškog obezbeđivanja Srbije energijom za više od 50 ili 100 godina. Prolaskom gasovoda kroz Srbiju, Srbija će biti potpuno energetski nezavisna i imaće dovoljne količine energenata za više od 50 godina.
Ako uzmemo u obzir da se sve naše energetske rezerve uglja danas procenjuju na jedva na 40 do 50 godina i da nakon toga ne postoji alternativa čime će se ova zemlja energetski obezbeđivati, potpuno je jasno da je ovo jedna od najboljih alternativa odnosno gasovod i snabdevanje gasom Srbije je nesumnjivo velika prednost.
Tvrdnja da ćemo onoliko koliko imamo para toliko energije moći da dobijemo jeste možda u ovom trenutku tačna, ako se uzmu u obzir činjenica da se ti energenti mogu kupovati u ovom trenutku slobodno na tržištu, ali pitanje je šta će biti za 20, 30 ili 50 godina, kada tih energenata ne bude bilo dovoljno ili ne bude ih bilo u izobilju da se mogu kupovati onoliko koliko bude bilo potrebno svakoj zemlji. Na ovaj način nam se garantuje da ćemo imati dovoljne količine energije i potpuno u tom smislu su pozitivni efekti.
Izgradnja elektrana na gas i mogućnost koja se pruža investitorima da uđu u Srbiju, jer imaju neograničene količine gasa kao sirovinu u svojoj proizvodnji, posebni su benefiti ovog sporazuma.
Takse koje su ovde spominjane naravno su potpuno jasna i evidentna stvar i takse od tranzita, tako se i na kraju krajeva i zovu, treba da pripadnu ovoj zemlji jer je tranzitna zemlja, pa će Srbija inkasirati taj novac a ne Rusija, kako je ovde tvrđeno. Smanjenje zagađenosti vazduha u smislu korišćenja gasa kao energenta 21. veka ili zelenog energenta, naravno jeste nešto o čemu ne treba posebno pričati i gubiti vreme.
Posebnu težinu ovom sporazumu daje i činjenica da na ovaj način Srbija postaje strateški bitna, geopolitički bitna energetska zemlja. Zamislite samo činjenicu da je ovaj gasovod slučajno mogao biti izgrađen pre 99. godine. Da li bi se iko usudio da tada bombarduje Srbiju, a da tolike količine gasa i ovaj gasovod prolazi kroz Srbiju, snabdevajući čitavu Zapadnu Evropu. Sigurno da ne bi.
Prema tome, sve ovo govori u prilog tome da su mnogo veće koristi od ovakvog sporazuma nego štete. Sigurno da u jednom sporazumu između dve države uvek ima i dobrih i loših strana, ali neuporedivo više pozitivnih efekata od ovakvog sporazuma ima Srbija i u tom smislu ne bi trebalo da bude previše dilema da li će ovaj sporazum biti usvojen ili ne. Međutim, ovde se mora naglasiti i ono što su prethodnici pominjali, jedna politička dimenzija ovog sporazuma. O čemu se zapravo radi? Stalno se govori pri raspravi o ovom sporazumu da postoji neka politička pozadina ovog sporazuma.
Sigurno da u ugovoru između dve zemlje, u sporazumu između dve zemlje mora da postoji jedan deo politike koji iza toga stoji.
Za nas je naročito važno da se ovaj sporazum pravi sa jednom svetskom velesilom i to je sigurno pozitivno za ovu zemlju.
Politički efekat od ovog sporazuma je i to što ćemo na ovaj način poslati poruku svim investitorima iz Rusije, a Rusija je zemlja koja u prethodnih 10 ili 15 godina ima jedan od najvećih prirodnih rasta u Evropi i najveći priraštaj nacionalnog dohotka po glavi stanovnika u zadnjih 15 godina. Tako da ti efekti koji bi došli slanjem ovakve pozitivne poruke ruskim i investitorima koji su vezani za Rusiju bi bili zaista veliki.
Međutim, postoji jedan negativan politički efekat kod ovog sporazuma o kome se danas jako malo govorilo, a to je da potpredsednik Vlade, gospodin Dinkić, sve vreme u javnosti pominje da ovaj sporazum nije dobar i da će on preispitati taj sporazum, odnosno uticaće da se promene njegove odredbe, čime indirektno šalje poruku ruskoj strani da ovde može imati problema i da može doći do rušenja ovog sporazuma. To bi zaista bilo nedopustivo za ovu zemlju i imalo bi nesagledive štete.
Očigledno je o čemu se ovde radi. Ako su sve strane banke dolazeći iz Nemačke, Italije, Francuske, Grčke, mogle ekspresno da dobijaju dozvole za rad u Srbiji, a da ruske banke već nekoliko godina to nisu mogle da dobiju, tek ove godine su na volšeban način uspele da posle toliko godina dobiju dozvolu za rad, to jasno govori o tome koje interese zastupa onaj ko vodi ekonomiju ove zemlje.
Još je gore to što gospodin Dinkić to uporno ponavlja, a njegov koalicioni partner DS se po tom pitanju apsolutno ne oglašava. Šta se krije iza ovakvih izjava može se samo naslutiti. Gospodin Tadić nijednom svojom izjavom nije govorio o tome da li se slaže s izjavama ministra Dinkića i da li on stoji iza toga. Ako stoji iza toga onda je čitava stvar licemerna i potpisivanje sporazuma, uz prisustvo predsednika države gospodina Tadića, a sada prećutkivanje namere njegovog potpredsednika Vlade da ovaj sporazum ruši, jeste apsolutno nespojivo jedno sa drugim i može samo da da nagoveštaj šta će se dešavati u budućem periodu.
Bojim se da kada ratifikujemo ovaj sporazum da ne dođe do nekih nepredviđenih situacija da onaj ko je šef pregovaračkog tima, i to je još jedna zbunjujuća činjenica, da većina u sadašnjoj Vladi koju čini DS postavlja ministra Dinkića za šefa pregovaračkog tima, znajući unapred da on sve učiniti da sruši ovaj sporazum.
Zašto on ruši ovaj sporazum. Verovatno se može naslutiti da ima drugih interesa i da iza rušenja tog sporazuma stoje drugi lobiji, možda oni lobiji koji su zainteresovani da kupe NIS za neke druge novce, oni lobiji koji su progurali da posle dve godine od prethodne procene Meri Linč i Rajfajzen investment bude nova procena i to od Dilojt i tuša, a zna se koga zastupa Dilojt i tuš i čije interese.
Možda su to oni ljudi koji direktno žele da proguraju Nabuko u Evropu pre Južnog plavog potoka, da li za njih radi potpredsednik Vlade ili ne, to će se vrlo brzo pokazati. Na ovaj način želim da upozorim vladajuću koaliciju da se sa ovim stvarima ne igra i da ako su već javno rekli da žele da ratifikuju ovaj sporazum, da to i u praksi primene.
DSS i poslanička grupa i njeni poslanici će podržati ovaj sporazum jer je dobar za Srbiju, jer garantuje energetsku stabilnost, jer garantuje strateški položaj Srbije i strateški značaj Srbije, jer garantuje da će u ovu zemlju biti mnogo više investicija, jer garantuje da će naša privreda moći da bude znatno konkurentnija i da će moći da se izbori na surovom tržištu Evrope.

Poštovana predsedavajuća, reklamiram povredu Poslovnika. član 104, dostojanstvo Narodne skupštine, pa pretpostavljam i svih poslanika, a to znači i moje. Govornik gospodin Novaković je ovde izneo prilično grube kvalifikacije da govorim gluposti i da treba nešto da naučnim od njega prilično jednim žustrim tonom, čime ste bili u obavezi da ga opomenete.
Dakle, da li govorim gluposti ili ne govorim gluposti, govore o tome napisi u novinama. Nisam izmislio to što je gospodin Dinkić izjavljivao i izjavljuje sve vreme u novinama, da će on biti prepreka ovakvom sporazumu, da će on preispitati i da će se on suprotstaviti ovakvim namerama. Indirektno se govori o tome da će pokušati da taj sporazum obori. Dakle, samo prenosim ono što je pisalo u novinama.
S druge strane, ako su dve relevantne kuće za procenu kapitala Rajfazen Investment i Meri Linč pre dve godine procenile NIS i one su do tada bile podobne, kako odjednom se uvodi jedna nova proceniteljska kuća da proceni ponovo NIS, za dve godine dva puta ili tri puta veća vrednost NIS-a. Da li je to slučajno ili namerno?
To su sve indicije, ne govorim ništa da je to zakovano, ali vreme će pokazati ko je ovde u pravu i kakve su čije namere.
Bojim se da sam ja u pravu, ali u svakom slučaju mislim da će ova skupština imati snage da donošenjem i ratifikacijom ovog sporazuma donese nešto dobro svojim građanima.

Gospođo predsedavajuća, ponovo se iznose zaista paušalne ocene i neistine. Ne znam koji to sporazum u sebi sadrži socijalni program. To još nisam čuo. Ili klauzule i pojedinosti oko zaštite životne sredine. Valjda država propisuje na koji će nivo zaštite životne sredine pri izdavanju dozvola za nekakav rad poštovati. Apsolutno argumentacija koja ne stoji.
I zaista mi nije jasno koja količina energije se troši da bi se nešto pokazalo kao neuspešno ili propalo, ili loše za ovu zemlju. Pominju se argumenti kako mi nismo ravnopravni u ovom poslu i kako se ne poštuju isti aršini. Kako pri raspravi o stabilizaciji i pridruživanju niko ne pomenu različite aršine koje primenjuje Evropska unija prema Srbiji i prema drugim zemljama? Kako vam tad to nije smetalo, a sada vam ovo smeta? Politika dvostrukih nastupa ovde i različitih tumačenja apsolutno govori o vašoj nedoslednosti.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se povodom amandmana koji je podnela moja koleginica Milica Vojić-Marković na član 11, u kome se kaže da se poslovi koji se odnose na planiranje i izgradnju, odnosno prostorno planiranje i urbanizam prebacuju iz Ministarstva za zaštitu životne sredine u Ministarstvo za infrastrukturu.
Ovaj amandman je umnogome sličan onom amandmanu koji sam ja podneo na član 2. Predloga zakona o ministarstvima jer uređuje kojom oblašću će se baviti određeno ministarstvo i koje će poslove u svojoj nadležnosti imati.
Dakle, Demokratska stranka Srbije, kao opoziciona stranka, smatra da Vlada, koja će ionako imati više ministarstava nego prethodna, treba da bude efikasna i racionalna. Kada već ima više ministarstava, ta ministarstva treba da imaju u svojoj nadležnosti one poslove koje će moći da obavljaju na kvalitetan način, a ne da budu veštački spojena i da ne mogu da funkcionišu na najbolji način.
Zašto je ovo važno? Važno je iz prostog razloga što Ministarstvo za zaštitu životne sredine mora da egzistira samostalno jer će poslovi urbanizma, planiranja, izgradnje, prostornog planiranja biti takvi (i problemi u Srbiji su takvi) da će ovu oblast zaštite životne sredine potpuno baciti u drugi plan. Ministar koji će biti nadležan i za prostorno planiranje i za zaštitu životne sredine verovatno će se, ukoliko ne bude iz oblasti zaštite životne sredine, baviti samo pitanjima prostornog planiranja, urbanizma i izgradnje, a verovatno će se baviti i načinom kako da spreči ministra za infrastrukturu da se previše promoviše. Ukoliko želimo da imamo ministarstva koja su efikasna, u Ministarstvu za infrastrukturu moraju da budu objedinjeni i poslovi državne uprave u oblasti prostornog planiranja i izgradnje.
Sve ono što Srbija danas ima kao prirodne resurse može se svesti na zdravu životnu sredinu i zdravu hranu, proizvodnju zdrave hrane. Kada jedan stranac prolazi kroz Srbiju prvi utisak o zemlji stiče na osnovu puteva kojima prolazi i na osnovu čistoće zemlje kroz koju prolazi. Ni jedno ni drugo u ovoj zemlji nije u sjajnom stanju, daleko od toga.
Prema tome, potrebno je ministru za infrastrukturu dati puna ovlašćenja da se bavi izgradnjom, pre svega, autoputeva, a ministar za zaštitu životne sredine treba da se bavi onim poslovima koji su u njegovoj nadležnosti - da nam zemlja bude čistija, da imamo čistiji vazduh i da možemo da uđemo u red ekoloških zemalja koje će proizvoditi zdravu hranu, koja je veoma tražena i cenjena na evropskom tržištu, što je naša izvozna šansa.
Molim vas da ovakav amandman prihvatite, jer sam siguran da će to biti od značaja za efikasan rad Vlade i za efikasan rad ministara. Ako ste već napravili neprirodnu vladu, potpuno neprirodnu koaliciju, nemojte sada da pravite i neprirodna, veštačka ministarstva, da iz jednog ministarstva sečete jedan deo i veštački pripajate drugom, samo da biste naudili svom koalicionom partneru, odnosno ministru iz koalicione stranke gospodinu Mrkonjiću, koji je danas ovde. Verujem da će se i on složiti sa ovim da Ministarstvo za infrastrukturu mora u sebi da ima i prostorno planiranje i nadležnosti iz oblasti izgradnje objekata.
Znate i sami da je divlja gradnja nešto što uništava ovu Srbiju i pravi ruglo od naših gradova i naselja, baš zbog toga što ne postoji organizovan rad u oblasti izgradnje objekata, u oblasti prostornog planiranja, u oblasti urbanizma. Naši gradovi, naša naselja, naša sela su, najblaže rečeno, oivičene kasabe. To bi moralo da se stavi pod jedan resor i da infrastruktura i izgradnja objekata budu pod jednom kapom, kako bi ministar mogao da se bavi na sveobuhvatan način tim problemima, što će sigurno doprineti efikasnosti rada i tog ministarstva, i Ministarstva za zaštitu životne sredine i čitave Vlade.
Zadatak opozicije nije da predlaže zakone, ali hoćemo da ukažemo i vama iz skupštinske većine a i građanima Srbije da su ovakvi predlozi i rešenja bolji i efikasniji. Nemojte uvek da budete protiv onoga što je argumentovano i što će sigurno i vama, a i građanima Srbije biti od koristi. Pozivam vas da prihvatite ovaj amandman, jer je u interesu i narodnih poslanika i svih građana. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o ministarstvima, i to u delu koji govori o Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja koje do sada nije egzistiralo i koje je sada novo ministarstvo.
To novo ministarstvo će, ako budemo usvojili zakon, nastati kao hibrid u kojem je životna sredina spojena sa prostornim planiranjem, odnosno onim delom koji se bavi izgradnjom u Srbiji. Smatramo da ovo, na ovaj način stvoreno, hibridno, veštačko ministarstvo neće biti funkcionalno i da će njegovim nastankom nastati mnogo veće štete u funkcionisanju Vlade i tog ministarstva, a i drugog ministarstva, Ministarstva za infrastrukturu, nego što će biti koristi.
Evo zašto smatram da ovaj amandman treba da se prihvati i da će tako biti mnogo funkcionalnije. Iz prostog razloga što je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja nastalo tako što je dosadašnjem Ministarstvu za zaštitu životne sredine pripojen deo iz Ministarstva za infrastrukturu koji se bavi problematikom prostornog planiranja, izgradnje objekata, inspekcijskim nadzorom nad izgradnjom objekata itd., što će reći da će se novo ministarstvo baviti dvema različitim kategorijama.
Pri tome, Ministarstvo za infrastrukturu će izgubiti onaj deo nadležnosti koji se bavi prostornim planiranjem i izgradnjom objekata, a znamo i sami da najveće probleme u Srbiji, a i resursa u isto vreme, predstavljaju resurs infrastrukture, izgradnja infrastrukturnih objekata, a s druge strane, zaštita životne sredine.
Svima je u Srbiji jasno da nam je možda jedan od najvećih prirodnih resursa to što se nalazimo u ovom delu Balkana i Evrope, što kroz zemlju Srbiju prolaze mnogi značajni koridori, i da poslovi izgradnje infrastrukturnih objekata, pre svega Koridora 10, završetak autoputa prema Dimitrovgradu, odnosno bugarskoj granici, s jedne strane, i prema Grčkoj, s druge strane, predstavlja zaista jedan veliki resurs koji država Srbija treba što pre da završi kako bi mogla da ubire veoma velike prihode po osnovu tranzita kroz našu zemlju.
Sramota je za ovu zemlju da 30 godina gradi Koridor 10 i da je za tih 30 godina jedva izgradila nekih 50 kilometara autoputa, a ako tome dodamo činjenicu da kroz Srbiju godišnje prođe, samo u toku leta, više od 500.000 automobila, uglavnom prema Turskoj i Grčkoj, i da se po tom osnovu ubere više desetina miliona dinara za putarine, potpuno je jasno da je najhitniji posao u ovoj zemlji da se završe autoputevi, jer će po tom osnovu Srbija, s jedne strane, mnogo više para ubirati i, s druge strane, biće mnogo privlačnija i to će mnogo lepšu sliku davati o Srbiji onima koji kroz nju prolaze, što se, pre svega, odnosi na strance.
S druge strane, životna sredina u Srbiji je toliko ugrožena da je bio dobar potez prethodne vlade što je osnovala novo ministarstvo za zaštitu životne sredine. Čim se izađe iz ove Skupštine, prolazeći širom Srbije, može se videti koliko je ta životna sredina ugrožena, koliko imamo divljih deponija na svakom mestu, koliko su nam reke zagađene, koliko imamo smetlišta na svakom koraku.
Znate da je 2001. godine usvojena Nacionalna strategija za upravljanje otpadom koja nalaže državnim organima i svim lokalnim samoupravama da se do 2008. godine, a to je ova godina, zatvore sve lokalne deponije, odnosno smetlišta, i do kraja ove godine budu izgrađene regionalne sanitarne deponije. Znamo i činjenicu da taj posao nije daleko odmakao, da skoro nijedna regionalna deponija u Srbiji danas nije završena i da smo u toj oblasti apsolutno daleko od standarda koje propisuje EU kojoj, naravno, svi težimo.
Ako se uzme u obzir da će na dnevnom redu ovog saziva parlamenta biti veoma mnogo zakona koji se tiču usklađivanja našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU upravo iz oblasti zaštite životne sredine, to je još jedan razlog koji govori u prilog činjenici da ministarstvo, ovo novo koje se pravi, hibridno, veštačko, neće biti funkcionalno jer je potrebno da postoji posebno ministarstvo za zaštitu životne sredine koje će se ovim pitanjima baviti, naročito u onoj oblasti koja se tiče usklađivanja zakonodavstva.
Kako smo čuli iz medija, jedan od prioriteta buduće vlade, koja će proisteći iz ove skupštinske većine, biće usklađivanje i brži napredak Srbije prema EU, pa se postavlja pitanje kako će to ministarstvo moći da se posveti usklađivanju zakona iz ove oblasti i bržem napretku Srbije prema EU ako će u svom sastavu imati jedan veoma važan resor - prostorno planiranje i izgradnju.
Da vidimo ko će biti ministar koji će pokrivati ovaj resor. Ako bude neko iz oblasti urbanizma i građevine, on će, naravno, po prirodi stvari, vući poslove ministarstva na svoju oblast, rešavaće probleme iz oblasti prostornog planiranja i urbanizma, građevine, legalizacije objekata, inspekcijskog nadzora i sličnih stvari, a poslovi zaštite životne sredine će, naravno, ostati u senci.
Ako, pak, bude ministar koji više teži zaštiti životne sredine, onda će resor planiranja i izgradnje ostati u senci, pa se neće baviti tim problemom.
Dakle, veštački spoj ove dve oblasti će rezultirati time da ovo ministarstvo apsolutno neće dati dobre rezultate.
Ako se uzme u obzir da će iz resora infrastrukture, koji sam naveo kao jedan od najvažnijih resora za izgradnju infrastrukturnih objekata u Srbiji, biti izuzet onaj deo koji se bavi prostornim planiranjem, koji je od životne važnosti za izgradnju Koridora 10, pre svega, ali i drugih saobraćajnica u Srbiji i drugih infrastrukturnih objekata, to samo znači da razlozi za pravljenje ovakvog ministarstva, ovako veštačko spajanje, leže jedino u politici.
Za to postoje samo politički razlozi, jer koalicioni partneri ne veruju jedni drugima i žele da resoru koji će pripasti verovatno DS-u pripoje resor planiranja i izgradnje kako bi mogli da kontrolišu resor infrastrukture koji će verovatno pripasti gospodinu Mrkonjiću, da bi mogao da bude kontrolisan od strane svog kolege iz onog ministarstva, jer bez tih prostornih planova i drugih urbanističkih procedura neće moći da se grade infrastrukturni objekti.
To znači da će i jedno i drugo ministarstvo biti neefikasno, što naravno implicira to da i čitava vlada neće biti efikasna. Razlozi su političke prirode, naravno.
To se jasno moglo videti i pre neki dan na zasedanju Socijalističke internacionale. Gospodin Tadić grli predsednika SPS Ivicu Dačića i gospodina Mrkonjića, a na licu gospodina Dačića se jasno vidi koliko mu je neprijatno što je do tog snimka uopšte i došlo, pa se čovek prosto snebiva, i ne želi da dođe do tog zagrljaja, ali šta će, to mu dođe kao zagrljaj bogomoljke koja će verovatno progutati SPS.
Ali, to je njihov problem. Problem narodnih poslanika, naročito ovih iz opozicije, jeste da ukažu na sve loše odredbe ovog zakona, da pokušaju amandmanima da poboljšaju odredbe, da vam unapred kažu da ne pravite veštačka ministarstva kako biste politički mogli jedni druge da kontrolišete, već da pravite racionalnu vladu koja će biti pre svega jeftina, efikasna, a time ćete postići onaj cilj o kome pričate, a to je socijalno odgovorna vlada.
Ovakva vlada, koja se predviđa ovim zakonom o ministarstvima, neće biti socijalno odgovorna. Biće samo potrošačka i, naravno, kakav naziv joj najviše i pristaje – trgovačka vlada.
Molim vas da uvažite ove razloge i da prihvatite ovaj amandman jer se radi o veoma važnim stvarima za državu Srbiju. Bez usvajanja ovakvog amandmana, odnosno prolaskom zakona u prvobitnom obliku, u kome se predviđa Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, biće krajnje neefikasna ministarstva i životne sredine i infrastrukture.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas zakon o ministarstvima koji se u suštini naslanja na jučerašnju raspravu o zakonu o vladi.

Danas treba da iznesemo sve primedbe na Predlog zakona o ministarstva i da kažemo građanima Srbije šta to očekuje njih sa novom vladom i sa novim ministarstvima.

Nakon održanih izbora, na kojima su različite političke stranke iznosile različite argumente i svoja nastojanja da u budućoj vlasti zastupaju određene interese, došlo se do jedne nekoherentne većine koja apsolutno ne zastupa slične, a ni približno iste stavove nije zastupala u kampanji, a sada će sprovoditi jedinstvenu politiku.

Jasno je da od te jedinstvene politike nove vlade neće biti ništa, a oni su tu svoju novu vladu već prozvali socijalno odgovornom vladom. Da vidimo šta je tu socijalno odgovorno. Verovatno se mislilo da prethodan vlada, koja je bila blokirana u jednom periodu i zbog toga je morala da podnese ostavku da bi se izašlo na izbore, bila socijalno neodgovorna, pa je ova sada socijalno odgovorna.

E da vidimo kako je to socijalno odgovorna vlada. Podrazumeva se kada se kaže socijalno odgovorna da to znači da je istovremeno i štedljiva, racionalna, efikasna i da će se truditi da što manje novca potroši za svoj rad, a da što više novca iz budžeta ostavi za one korisnike koji dobijaju prinadležnosti po raznim osnovama iz tog budžeta.

U startu, u članu 2. se govori o tome koja su ministarstva predviđena u budućoj vladi. Već se vidi da taj broj ministarstava se povećava za dva, a da broj članova kabineta buduće vlade će biti mnogo veći nego što je sadašnji i to će biti vlada koja će imati najveći broj članova kabineta ili najglomaznija vlada verovatno u Evropi, a sigurno u regionu. Malo sam gledao po internetu i došao do podataka da, recimo, sve zemlje u okruženju bivše SFRJ imaju od 14 do 18 članova kabineta, najviše ima Makedonija 23 člana kabineta i 18 ministarstava, dok će Srbija imati 24 ministarstva i 28 članova kabineta. Francuska ima 16 članova vlade, Nemačka takođe, Grčka 17, Rumunija 18.

Dakle, nema nijednog razloga u startu da se ta vlada naziva socijalno odgovornom, ako već ima sijaset ministarstava koja su razdvojena po resorima, samo da bi bila sredstvo za potkusurivanje koalicionih interesa.

Uvodi se novo ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje. Moram reći da to nije jedinstven slučaj, da i u nekim zemljama u okruženju postoji ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje, međutim na potpuno drugačijoj osnovi je to ministarstvo formirano i drugačiji je raspored u drugim ministarstvima, te u ovom odnosu snaga, odnosno u ovakvom rasporedu nadležnosti državne uprave u ovim ministarstvima, koja su popisana u članu 2. ovog zakona, ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje je nelogično napravljeno, odnosno napravljen je jedan konglomerat od poslova državne uprave u oblasti zaštite životne sredine, do poslova građevine, infrastrukture, inspekcijskog nadzora i slične stvari koje su apsolutno nespojive jedne s drugim.

Pretpostavljam da je to razlog što će Ministarstvo za infrastrukturu, koje treba da se brine o nedovoljno razvijenoj infrastrukturi Srbije, putevima, železnici i ostalim infrastrukturnim problemima, pripašće ministru iz druge političke stranke, pa mu treba oduzeti nadležnost u oblasti planiranja, kako bi moglo da se kontroliše to drugo ministarstvo.

Dakle, u startu koalicioni partneri ne veruju jedni drugima i sama činjenica da uvode i zlatni glas dovoljno govori o tome da ta vlada neće imati jedinstvenu politiku i da mora da postoji mehanizam kako da se kontrolišu ministri iz drugih stranaka, da ne bi imali previše vlasti. Ta vlada neće imati ni jedinstvenu politiku, niti će moći da funkcioniše.

Eksplicitan zaključak je da vlada neće biti ni racionalna ni efikasna, što su, u suštini, zahtevi građana Srbije, jer svaka zemlja, a naročito Srbija, koja nije dovoljno razvijena, želi, pre svega, da ima jeftinu državu, jeftina ministarstva, jeftinu javnu administraciju, a sa druge strane efikasnu, kako bi mogla ta ministarstva da rade na razvoju države i na opštem blagostanju.

Sve u svemu, krajnji zaključak je da je ovaj zakon o ministarstvima plod trgovine između koalicionih partnera, da to ništa nije dobro po građane Srbije jer će imati novih nameta u budžetu, odnosno više izdvajanja za ministarstva, a manje za ona socijalna davanja koja treba da pokrije gospodin Jovan Krkobabić, kao najstariji potpredsednik vlade, da će više biti izdvajanja za javnu potrošnju, dakle, sve ono što građanima Srbije ne treba. Kao takva vlada, verujem da neće dugo trajati.