Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovana gospođo ministarka, podneo sam amandman na član 3. zakona o reorganizaciji sudova i u njemu predložio da se u tački 7, koja bi se preformulisala, odnosno brisala, dodaju nove tačke, odnosno da se vrate stari sudovi, kako su danas organizovani, i to Opštinski sud u Zaječaru, Opštinski sud u Boljevcu, u Knjaževcu, u Sokobanji, kao i u tački 18 – Opštinski sud u Aleksincu i Opštinski sud u Svrljigu.
To je, dakle, u duhu amandmana koje su podnosili narodni poslanici DSS-a, smatrajući da je ovaj zakon neprimeren, da je ovoliko ukidanje sudova, osnovnih sudova, prekršajnih sudova, apsolutno neracionalno i da ne stoje razlozi koji su navedeni u obrazloženju Predloga ovog zakona.
Osvrnuću se malo na one sudove za koje je predloženo da budu brisani. Predloženim zakonom se briše Sud u Boljevcu, koji je jedna od najmanjih opština, ima svega 14.000 stanovnika, jedna od najsiromašnijih. U tom Boljevcu, koji je bio varošica još pre 150 godina, osnovan je sud 1848. godine. Dakle, posle ravno 170 godina taj sud će biti ukinut.
U Knjaževcu će, takođe, biti ukinut Sud, iako je Knjaževac jedna od najvećih opština u jugoistočnoj Srbiji, sa 35.000 stanovnika, sa 1.200 km2 površine i 86 naselja, a napomenuću da je svojevremeno, 2001. godine, bio proglašen za najbolji sud u Republici i da je poslednjih godina jedan od najboljih sudova po ažurnosti rešenih predmeta. Inače, 14.000 predmeta godišnje se slije u ovaj sud.
Smatram da ovo nije logično, jer će sada Osnovni sud biti u Zaječaru, postojaće odeljenje u Boljevcu, Sokobanji i Knjaževcu i, nakon opšteg reizbora sudija, vrlo verovatno će se desiti da će najveći broj sudija koji će pokrivati ovo područje biti iz samog centra okruga, dakle, iz Zaječara, i da će najveći broj njih morati da putuje u najudaljenija mesta, pre svega, u Boljevac i u Sokobanju, da bi sudili po raznim predmetima. Time će se, doduše, postići onaj deo koji se odnosi na ravnomernost broja predmeta, ali sigurno neće uticati na racionalnost rada sudova i sudija, naročito na efikasnost.
Zašto neće uticati na efikasnost? Zato što će onaj sudija koji bude dobio predmet da sudi u Sokobanji, morati da putuje iz Zaječara do Sokobanja nekih 60 - 70 km, po veoma lošem putu, i pitanje je da li će u toku jednog dana da obradi više od jednog predmeta. Da ne pričam o tome koliki će troškovi biti za ta putovanja. Da li će sudija koji, recimo, nema vozačku dozvolu, imati vozača da ga vozi, ili će putovati autobusima koji idu dva puta dnevno, pa će doći ili u 10, ili u 12 preko dana, ili u pet ujutru, što sigurno ne može da utiče na racionalnost i efikasnost rada tih sudova.
Takođe sam predložio i da se ne gasi Sud u Aleksincu, koji ima još dužu tradiciju i nema nijednog jedinog opravdanog razloga, koje ste vi naveli u Predlogu zakona, da ovaj sud bude ugašen. Naime, Sud je osnovan 1836. godine, pre više od 180 godina, 170 godina, izvinjavam se. Aleksinac je, takođe, jedna od ogromnih opština, ima 60.000 stanovnika, ima preko 70 naselja, veoma razuđenih, i u ovaj sud se slije godišnje više od 14.000 predmeta.
Da sam bio u pravu pre neki dan, kada sam govorio da će ovo neminovno dovesti do migracije iz ovih najsiromašnijih opština, govori i podatak koji se nalazi u ovoj knjizi koja se zove "Demografska statistika Srbije", koja je veoma poražavajuća i trebalo bi da svaki ministar, naročito predsednik Vlade, ima ovu statistiku kada bilo koji zakon predlaže Skupštini Srbije.
U Boljevcu, koji ima samo 14.000 stanovnika, svake godine se odseli od 350 do 400 stanovnika, od toga je 2006. odseljeno 22 sa visokom stručnom spremom. Sada zamislite, kada se ukine taj sud u Boljevcu, otići će, sigurno, po tom osnovu nekoliko porodica s visokom stručnom spremom, jer neće imati šta da rade u Boljevcu i moraće da traže posao u nekom drugom mestu.
Znate šta znači za tako malo opštinu kad ode 20 ili 30 ljudi s visokom stručnom spremom? To znači da će za njima da odu njihove porodice, otići će i oni ljudi koji imaju niže obrazovanje i imaćemo ono što se dešava, nažalost, naročito u jugoistočnoj Srbiji – devastirane opštine, gašenje velikih sela, koja su imala tradiciju i više vekova, i doći ćemo u situaciju da, možda, za 20, 30 ili 50 godina i te varošice budu mrtve.
One su i danas, nažalost, u privrednom smislu i drugačije, mrtve, ali se može desiti da će najveći broj ljudi otići odatle i da će, umesto decentralizacije Srbije, o kojoj svi pričamo, doći do jedne fatalne centralizacije, gde će svi obrazovani ljudi bežati u gradove, a oni koji nemaju posla, tražiti svoje uhlebljenje van svojih mesta rođenja.
Štetne posledice ovog zakona su višestruke. Pored onoga što sam napomenuo, da nema racionalnosti, iako je to navedeno kao jedan od razloga za ovakvu organizaciju sudova, štetne posledice će tek nastati, i to najviše migracijom stanovništva i centralizacijom ka velikim gradovima.
Ukidanjem 104 osnovna suda, najviše će biti pogođene najnerazvijenije i najsiromašnije opštine, one koje su već devastirane i iz kojih se stanovništvo iseljava. Kada ode sud, i to onaj osnovni ili prekršajni, na koji način mislimo da privučemo eventualne investitore da ulažu u te opštine i da zadržimo stanovništvo u tim područjima? Kad odlazi sud, sledeći korak je da ode škola, kad ode škola, ostaje, eventualno, dom zdravlja, a kada i oni odu, ostaju samo sveštenici i na kraju se naselje gasi.
Ne verujem da iko u ovoj zemlji, naročito u ovoj sali, želi ovakav scenario, ali se bojim da će usvajanjem ovakvog zakona doći, neminovno, posle određenog vremena, do takvog odliva stanovništva i do sve manjeg broja ljudi u opštinama, naročito u onim pograničnim.
Na ovaj način će, verovatno, jedan broj ljudi biti smanjen u broju zaposlenih u državnoj upravi, ali se to sigurno neće desiti u onim centrima koji će sada biti dodatno ojačani, jer će imati veće ingerencije i veći broj sudija, odnosno državnih službenika.
Morate da znate da višak zaposlenih u državnoj administraciji ne postoji u najsiromašnijim opštinama. Ne postoji višak zaposlenih ni u Svrljigu, ni u Sokobanji, ni u Surdulici, ni u Dimitrovgradu, ni u Kuršumliji, ni u Blacu, ni u Bosilegradu, Lebanu, Babušnici, Brusu, Boljevcu, Vlasotincu, dakle, svim onim sredinama koje će izgubiti sudove ovim zakonom, već postoji u ministarstvima, agencijama, gde imamo više desetina pomoćnika, državnih sekretara, a svaki od njih ima minimum po jednu, a neki po dve ili tri sekretarice. Tamo ima viška zaposlenih, a to je, pre svega, u sedištima državnih organa.
Zato vas molim da ili prihvatite ovaj amandman i druge amandmane koje su podneli narodni poslanici i vladajućih stranaka i da na taj način, koliko-toliko, popravite ovaj zakon, ili da ga povučete, jer, ako su narodni poslanici koji su podneli amandmane dosledni sami sebi, naročito poslanici pozicije, vladajućih stranaka, da, ukoliko odbijete ove amandmane, ne glasaju za predloženi zakon, onda nemate nikakve šanse da on bude usvojen. Preko 30 amandmana su podneli poslanici vladajućih stranaka. Predsednik Zakonodavnog odbora, gospodin Vlatko Ratković je podneo nekoliko amandmana. Kada oni ne budu glasali za ovaj zakon, kako će onda on da prođe?
Povedite računa o ovome što sam rekao. Dakle, ova knjiga je veoma poučna i govori o poražavajućoj istini Srbije, a to je da svakim novim zakonskim projektom najviše budu pogođeni oni najsiromašniji, oni koji imaju najveći broj nezaposlenih, oni koji imaju najmanja primanja i oni koji se nalaze na rubnim delovima zemlje, a da se dodatno ojačavaju centri, pre svega, Beograd i veliki gradovi.
Ovo ne pričam zato što dolazim iz neke male sredine, pa ću lično biti pogođen. Dolazim iz Niša. Ovim predlogom zakona, Niš će dobiti dodatne ingerencije, ali znam kakva je situacija u Beogradu, gde dolazi neprimereno veliki broj ljudi, gde imate zagušenje u saobraćaju, gde se sve živo sjatilo u Beograd i centralizovalo. Govorim iz razloga da nam se ljudi ne doseljavaju u Niš iz okolnih opština, već da ostanu da žive tamo gde su rođeni i da doprinesu razvoju tih sredina.
Na ovaj način ćete pomoći da se veliki broj visokoškolaca odseli iz mesta u kojima danas žive, a za koja su se školovali. Ova država je finansirala njihovo školovanje da pomognu, upravo, te sredine, a ne da beže u velike centre.
To je jedan od najubedljivijih razloga zbog čega ovaj zakon ne treba da bude usvojen u ovom obliku, ili da budu bar usvojeni amandmani, koji su veoma smisleni i koji pokušavaju da smanje regionalne razlike. Ako se prethodno usvoje razni zakoni koji će centralizovati državne institucije i nadležnosti države, a za iks godina dođe zakon o ravnomernom regionalnom razvoju, šta ćemo onda razvijati? Nećemo imati šta da poboljšavamo u tim sredinama, jer će svi pobeći odatle.
Pročitaću vam jedan podatak koji je frapantan. Niš je velika sredina, ima 300.000 stanovnika, ima univerzitet, ima relativno razvijenu infrastrukturu i privredu. Iz Niša se prošle godine iselilo 3.588 ljudi, od toga, 275 s visokom stručnom spremom. Ako u jednom Nišu ljudi sa visokom stručnom spremom ne mogu da nađu posao i svoje uhlebljenje, nego beže ka većim sredinama, šta onda da kažu ovi koji imaju jedva po 50 ili 100 visokoškolaca, kojima će se ugasiti sud, sutra će se ugasiti gimnazije, prekosutra zdravstvene ambulante i dokle ćemo doći?
Molim vas da uvažite sve ove razloge i sve ono što je gospodin Damjanović, poslanik G17 plus, predstavnik vladajuće stranke, govorio, to su razlozi koji moraju da budu prihvatljivi, naročito za poslanike vladajuće koalicije. Zahvaljujem.