Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođa ministarka, izražavam veliko zadovoljstvo što ste prisutni danas ovde da slušate ove primedbe koje iznose poslanici DSS na Predlog zakona o administrativnim taksama, jer prošle nedelje ste bili, koliko znam, sprečeni i niste mogli da prisustvujete zasedanjima. Imali smo puno toga da vam kažemo, predložimo, damo sugestije itd.
Na predloženi zakon je podneto više desetina amandmana, oni su uglavnom vrlo smisleni i predstavljaju način da se pokuša da se izmene odredbe novopredloženog zakona u onom smislu koji će biti manje opterećenje za građane Srbije. U obrazloženju Predloga zakona o administrativnim taksama se kaže da razlog za njegovo donošenje je potreba propisivanja republičkih taksi za spise i radnje koji su bili od važnosti državne zajednice Srbije i Crne Gore, pa se sada prebacuju na Srbiju.
Drugi od razloga je i da se usaglase predmeti i taksene obaveze sa spisima i radnjama koji su bili u nadležnosti organa za čiji rad se plaća administrativna taksa itd.
Uglavnom, ni u jednom od obrazloženja se ne kaže da je osnovni razlog ili verovatno jedan od osnovnih razloga za propisivanje ovakvog zakona, donošenje ovakvog zakona, u stvari nadomešćivanje manjka u budžetu Republike Srbije iz razloga jednostrane primene Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji.
U budžetu koji je usvojen krajem godine od republičkih administrativnih taksi se predviđa ostvarivanje oko 16 milijardi dinara, što je za nekih 30-ak posto više nego što je bilo u prethodnom budžetu.
U predlogu za izmenu pojedinih tarifa Zakona o administrativnim taksama, na koji sam podneo amandman, pre svega za one stvari koje su od značaja za svakodnevni život građana, to su one najosnovnije stvari koje se tiču raznih overa kod suda, kod opštinskih organa, prepisi, fotokopije, overe potpisa i slično, gde je povećanje taksi negde i do dva puta više nego što je bilo do sada.
Recimo, za prepis akta, odnosno overu prepisa se do sada plaćalo 97,5 dinara, a predloženo je u zakonu da bude 260 dinara. Za overu potpisa je takođe bilo 97,5 dinara, a predlaže se 260 dinara.
Dakle, dva i po puta više nego što je do sada bilo i to očigledno će najviše pogoditi najširi sloj stanovništva, dakle građani Srbije će plaćati sve ono što nećemo moći da nadomestimo od carina i od akciza na uvozne proizvode, jer je Vlada odlučila da jednostranom primenom SSP ukine ili smanji najveći deo carina za uvozne proizvode, čime će navodno omogućiti da ti proizvodi budu jeftiniji za građane Srbije.
Ali, na taj način će pomoći da uvozna roba preplavi domaće tržište, a da domaći proizvodi zbog visokih kamata koje komercijalne banke, naterane od strane Narodne banke, jer ona daje visoku referentnu kamatnu stopu, daju veoma skupe kredite, koji su ugrađeni u cenu domaćih proizvoda i po tom osnovu ne mogu da budu nikako konkurentni stranoj robi, ako i onaj poslednji mehanizam zaštite domaće proizvodnje, a to su carine na uvozne proizvode, budu umanjene.
Ovim predlozima zakona o ukidanju ili smanjenju carina se to čini, doći će do znatnog slabljenja domaće privrede, znatnog smanjenja prodaje domaćih proizvoda, jer neće biti konkurentna, neće moći da izdrže tu utakmicu, a to znači da će doći i do smanjenja proizvodnje, odnosno do gubljenja radnih mesta u nekim delatnostima i nekim oblastima domaće privrede, što će sigurno imati višestruke posledice, ne samo po budžet, nego uopšte po život u Srbiji.
Ovim amandmanom sam predložio da se te takse znatno smanje, odnosno da budu onoliko više koliko su realni troškovi života bili ovih godina i da otprilike, ako je pre dve godine donet propis da overa propisa bude 97,5 dinara, za dve godine inflacija bi bila negde oko 20%, realno bi bilo da se ta taksa poveća za 20%, pa sam i predložio da umesto 260 dinara, koliko je predloženo u zakonu, overa potpisa bude 120 dinara.
Mislim da to nešto što to nije populistička politika, već mogu da se uberu porezi i oni se ubiraju tamo gde je luksuz i gde se najviše troši, ali ono što mora da plati svaki čovek u ovoj zemlji, pa to znači i oni najsiromašniji, oni koji najmanje imaju, on da neka te takse budu najminimalnije, odnosno, povećanje tih taksi neka budu minimalna, onoliko koliko otprilike i jesu realni troškovi života.
Mislim da, u tom smislu, ima opravdanja da se ovakav amandman prihvati, jer on neće bogzna koliko uticati na ukupnu strukturu primanja u budžetu po osnovu povećanja administrativnih taksi, a uticaće na standard naših građana, naročito onih najsiromašnijih kojima svaki dinar znači, pa i jedna overa potpisa.
Ako bude 120, a ne 260 dinara, značiće onome ko prima 7.000 penziju, pa nije mogao da ostvari mnogo veće povećanje koje mu je bilo obećano nego što je onih 700 dinara, koje su pretplata na telefon i povećanje impulsa odavno pojeli.
Ako se uzme u obzir, i vi ste to rekli, a verovatno će završni račun to pokazati, da su primanja u budžetu prošle godine bila za otprilike 25 milijardi manja nego što su predviđena rebalansom budžeta i da će, po osnovu jednostrane primene SSP-a, takođe biti manja primanja za otprilike 250-300 miliona evra, što otprilike opet iznosi 25 milijardi dinara, uz dugove koje odavno ova država duguje, recimo putarima ili nekim drugim kategorijama, dolazimo do opasne cifre zaduženosti države.
Prošle nedelje sam ovde govorio o jednom velikom problemu koji se provlačio kroz medije, a tiče se grada Niša. Grad Niš je, po osnovu privatizacije DIN, 2003. godine dobio onih mizernih 5% od ukupne sume, prodajom kapitala "Filipu Morisu". Tih 5% je iznosilo oko 20 miliona evra u tom trenutku.
Tadašnji ministar finansija, a današnji potpredsednik Vlade Božidar Đelić, nije istog trenutka kada je legla uplata od "Filipa Morisa" na budžet Republike Srbije prebacio tih 5% lokalnoj samoupravi, već je u nekoliko tranši, posle nekoliko meseci, izvršio zakonsku obavezu prebacivanja novca i po tom osnovu je grad Niš zakinut za 1,3 miliona evra.
To nije nikako mala cifra, naročito za Niš, u kome ne radi 35 hiljada ljudi i čiji budžet godinama stagnira, a doživeli smo trenutak da će ove godine, nažalost, taj budžet biti manji i od kragujevačkog, a grad Kragujevac je manji bar za 50 hiljada stanovnika ili možda i više od Niša.
Pored toga, po osnovu likvidacije MB "Banke" Niš, koju je izvršila NBS, grad Niš je držao 100 miliona dinara u MB "Banci" Niš, po osnovu likvidacije, presudom Trgovinskog suda NBS je bila u obavezi da vrati tih 100 miliona dinara lokalnoj samoupravi. Ni to nije uradila.
Od 2005. do 2008. godine deo sredstava budžeta grada Niša od otprilike milijardu do milijardu i po dinara, zavisi u kom trenutku se radilo, stajalo je na konsolidovanom računu Trezora Narodne banke. Po tom osnovu, po osnovu mizernih kamata koje daje Narodna banka, a to se kreće negde oko 2,5-3%, za te tri godine Narodna banka i država je bila u obavezi da isplati gradu Nišu opet, otprilike, oko 100 miliona dinara.
Grad Niš je prošle godine uputio zahtev da se uplate ta sredstva, Narodna banka to nije uradila, niti je prebacila naš gradski novac, koji je bio u MB "Banci", pa je likvidirana, niti je prebacila novac od kamata koji po pravu pripada, jer su držana sredstva na računu trezora.
Onda, naravno, u sve naša povike i ono što smo i sa ove govornice više puta iznosili, gradonačelnik Niša je izašao sa izjavom da će tužiti državu i NBS zato što sistematski zakida gradu Nišu čak i ono što su njegove pare.
Prošle nedelje sam ovde rekao i pitao vašeg državnog sekretara da mi odgovori gde su naše pare, kome su otišle pare građana Niša i ko je za to odgovoran.
Ako vam je grad pozajmio svoje pare da se njima služite, kako one mogu da ispare, da odu drugom korisniku, a da ih ne vratite onome ko vam je pozajmio?
Pri tom, kamate ne isplaćujete, ne isplaćujete čak i one pare koje su držane u banci koja je likvidirana, a te pare su se vratile NBS. Da ne pričam o redovnim transferima koji su, takođe, kasnili i nisam siguran da su još uvek isplaćeni za decembar.
Nisu bili prošle nedelje, možda su izvršeni, jer ste slali vašeg izaslanika, državnog sekretara ili pomoćnika u Ministarstvu finansija, da se dogovara sa lokalnom samoupravom kako da se to reši u narednim mesecima.
Pohvaljujem ovaj potez gradonačelnika, iako je on iz suprotne stranke od moje.
Moja stranka, DSS ne učestvuje u vlasti u gradu Nišu, ali pohvaljuje ovaj potez, jer je to, čini mi se, jedini način da se izbori sa ovako fatalnom centralizacijom države i sa kontrolom svih para u državi na jednom mestu, pa onda onaj ko je glasniji i ko je bezobrazniji, on dobije novac, onaj ko ide nekim redovnim putem, na njega se uvek zaboravi.
Molim vas da razmislite o ovom problemu, jer će biti jako ružno da se grad tuži sa svojom državom i da zakidate gradu koji je najviše pogođen u tranziciji, u kome je prosek primanja 28 hiljada dinara, naspram republičkih prosečnih 35 hiljada, u kome 35 hiljada ljudi ne radi, od kojih 13 hiljada sa visokom stručnom spremom.
Na taj grad ste zaboravili, a on je treći grad u Republici. Šta da kažu oni bednici koji žive u Surdulici, u Bojniku, u Prokuplju, Blacu, Kuršumliji, Zaječaru, Boljevcu i da ne nabrajam gradove jugoistočne Srbije koji su potpuno devastirani, što ekonomskom migracijom i demografskom depopulacijom stanovništva, a bogami najviše zbog nebrige države i zbog ovakvih slučajeva kakav se desio gradu Nišu.