Na član 33. podneo sam amandman.
Član u izvornom predlogu glasi, odnosno njegova suština je da će prvo usklađivanje iznosa poreza za upotrebu motornih vozila, poreza na upotrebu čamaca, vazduhoplova itd, propisane ovim zakonom, za plaćanje u 2010. godini izvršiće se u decembru 2009. godine stopom rasta cena na malo.
U prevodu, ove iovako visoke stope poreza koje su određene prethodnim članovima, a podsetiću, najveće povećanje preko 150% je za vozila koja imaju preko 3.000 kubnih centimetara i kombi vozila, i pored toliko visokih stopa poreza i visokih iznosa za registraciju u toku ove godine, za narednu godinu će se izvršiti dodatno usklađivanje sa rastom cena na malo. To znači da će dodatno biti te stope poreza veće za desetak, a možda i više procenata.
Vlada nam je u predlogu rebalansa budžeta i pratećih zakona obećala i rekla da će nove stope poreza biti privremenog karaktera i dok traje kriza. Očigledno da Vlada planira da kriza traje i 2010. godine, a možda i preko toga. Mislim da su povećanja koja su predviđena članom 4. nadalje izuzetno velika, da će po tom osnovu biti priličnih priliva u budžet Republike Srbije.
Mislim da je predviđanje da se i naknadno povećavaju ovi porezi usklađivanjem sa rastom cena na malo zaista malo previše i praktično jedna vrsta bezobrazluka koja dolazi od strane Vlade, da se povećava u odnosu na povećanje stopa iznosa rasta cena na malo. Mislim da je ovo previše.

Poštovano predsedništvo, gospođo ministarka, drago mi je što ste danas ovde i što možete da nam odgovarate na pitanja i nedoumice oko rebalansa budžeta.
Naravno, nije dobro to što pri samom obrazlaganju budžeta nije bio prisutan premijer Vlade Republike Srbije, koji u principu jeste najpozvaniji da odgovara za ekonomsku politiku ove zemlje, koja se, nažalost, poslednjih godinu dana ili poslednjih deset meseci može okarakterisati kao pogrešna, a da ne kažem katastrofalna.
U medijima vidimo da ekonomsku politiku ove zemlje kreira, pre svega, ministar ekonomije, na konferencijama nevladinih organizacija se pojavljuje premijer koji obrazlaže mere, a u parlamentu dolazite vi da nam to pojasnite.
Uz svo uvažavanje vas i vaše ličnosti i vašeg rada, to govori koliko Vlada, koliko premijer, koliko vladajuća koalicija poštuju parlament i koliko oni poštuju građane Srbije.
U amandmanu, a povezan je sa članom 13. i članom 2, suština je da lokalne samouprave koje će pored, naravno, najugroženijih slojeva društva, penzionera i zaposlenih sa lošim socijalnim stanjem, biti najugroženije i da se zato lokalnim samoupravama ne umanjuju transferi za 15 milijardi, kako je to predviđeno u članu 3.
Niko nam nikada nije rekao ko je, na koji način i sa kojim parametrima odlučio da se lokalnim samoupravama prekinu, odnosno uskrate transferi u visini od 15 milijardi dinara. Takođe, niko nije obrazložio koji su to kriterijumi bili da se odluči Vlada, odnosno vi ili onaj ko je pravio budžet, da se na taj način postupi, da se tu prave uštede.
Takođe, nije nam jasno iz kojih će sredstava biti izdvojeno dodatnih 11 milijardi za finansiranje pokrajinske administracije u Vojvodini, koje je došlo, čini mi se, u petak. To smo čuli preko medija, nismo čuli od vas, ali premijer je rekao da je sa poslanicima iz Vojvodine, sa vojvođanskom koalicijom i sa Ligom socijaldemokrata Vojvodine, dogovoreno da se obezbedi dodatnih 11 milijardi dinara za finansiranje pokrajinskog budžeta.
Iz kojih će to sredstava biti finansiran pokrajinski budžet sa dodatnih 11 milijardi, ako toga u rebalansu budžeta nema?
Na ovaj način ćete pomoći pokrajinskoj administraciji, pomoći i opštine iz Vojvodine, jer će one dobijati posredno iz pokrajinskog budžeta dodatna sredstva, ali će zato opštine u čitavoj Srbiji, naročito one najugroženije sa juga Srbije biti pogođene, jer će im biti umanjeni transferi za razne projekte koje su planirali, jer je njihova infrastruktura najugroženija i projekti koji su zamišljeni neće moći da budu ostvareni baš iz tog razloga što će transferi lokalnim samoupravama biti umanjeni.
Smatramo da je to vrlo pogrešno i da će se na ovaj način dodatno uticati na ionako loše stanje u opštinama, na ionako loše stanje sa radnim mestima zaposlenih u lokalnim samoupravama i naravno dodatni pritisak na te ljude da traže bolje uhlebljenje i bolji standard u nekim većim gradovima.
Stoga vas pozivam da to ne činite, da prihvatite amandman kojim se lokalnim samoupravama ne uskraćuju transferi. Ne znam zašto me tako gledate, ali mislim da je to logično. Zašto bi sada uskraćivali lokalnim samoupravama nešto što im je od životnog značaja za realizaciju projekata koje su zamislili? Na ovaj način ćete dodatno uticati da se život u tim opštinama dodatno pogorša i molim vas da dobro razmislite da usvojite ovaj amandman koji je naravno povezan i sa članom 1. i sa članom 2. Hvala.

Mogu samo da nastavim onu priču od malopre. Dakle, i ovaj amandman je suštinski povezan sa prethodnim i sa članom 13. koji predviđa da se iznađu sredstva za nesmetano funkcionisanje lokalnih samouprava, odnosno da nema umanjenja transfera jedinicama lokalne samouprave.
Zašto je ovo važno? Pa, važno je iz više razloga, jer je kompletan infrastrukturni razvoj prepušten lokalnim samoupravama da one brinu o njemu. Umanjenjem sredstava za lokalne samouprave koje nemaju sopstvena sredstva da mogu eventualno da smanje broj zaposlenih, a i to smo čuli da je na zadnjoj sednici Vlade obustavljeno, ostaće im isti broj zaposlenih.
Da li mislite da će sa umanjenim sredstvima lokalne samouprave da smanje plate ljudima? Neće. Sve što se bude prebacilo sa nivoa države lokalnim samouprava biće potrošeno u plate za administraciju u lokalnim samoupravama i to znači da neće ostati ništa za investicije koje su lokalne samouprave planirale za sopstveni razvoj.
Neće ostati ništa od sredstava kojim bi lokalne samouprave mogle da utiču na poboljšanje uslova za eventualne nove investicije, već će sve to otići u potrošnju, a od investicija, od onog što stvara novu vrednost, od onog što stvara bolje uslove privređivanja, neće biti ništa.
Ako uzmete u obzir da su iz sredstava NIP od prošlogodišnjih 47 milijardi, u prvobitnom predlogu budžeta smanjena na 12 milijardi, a u ovom rebalansu na jedva na tri milijarde dinara, kojima se finansira i realizacija projekata u lokalnim samoupravama, na osnovu kojih mnoge firme u lokalnim samoupravama žive, prihoduju i zapošljavaju ljude, onda je potpuno jasno da ni punjenje budžeta u lokalnim samoupravama ne može da bude adekvatno iz onog dela koji se odnosi na poreze, na plate u lokalnim samoupravama i druge doprinose zato što tih aktivnosti neće biti tamo.
Svodimo se ponovo na istu priču, da nećemo oduzimati predviđena sredstva za ulaganje u Fijat, koji inače neće sigurno doći u Srbiju, jer je trebalo do 31. marta da uplati svoja sredstva, a nijedan evro nije uplatio, ali zato će lokalne samouprave biti uskraćene za ona sredstva koja im život znače.
Dakle, pravimo i dalje Potemkinova sela, samo da bi zadovoljili jednog ministra, koji kao fliper ubaci lopticu, pa tiltuje, tiltuje, tiltuje dok ona ne padne, potroši se ideja, pa se onda stvara neka nova i sve iznova. Sada ćemo da zapošljavamo 10.000 mladih ljudi kao pripravnike da bi odradili pripravnički staž, a pri tom 80.000 ljudi je već izgubilo posao, a nemamo rešenje kako ćemo to da sprečimo. Na takav način vi uništavate i privredu Srbije, naravno i život u lokalnim samoupravama.
Molim vas da razmislite o ovom amandmanu jer je od suštinskog značaja za dalji razvoj Srbije.

Poštovani predsedavajući, trenutno je u sali petnaestak poslanika iz vladajuće koalicije.
To samo govori koliko je poštovanje vladajućih stranaka prema ovom parlamentu, a nije prvi slučaj da se o ovako važnoj temi raspravlja u Republičkom parlamentu a da poslanici većine nisu prisutni.
Premijer ove zemlje, koji je i ekonomski ekspert, nije došao u Republički skupštinu da pojasni osnovni instrument borbe protiv ekonomske krize, koji se zove budžet, ali je zato došao u svoju poslaničku grupu – DS, da njima pojasni kako će se sprovoditi rebalans budžeta, ali na zasedanje parlamenta nije mogao da dođe.
Ako prvi čovek Vlade ne poštuje parlament, ako poslanica G17 plus ili šef poslaničke grupe sama kaže da Republička vlada kontroliše parlament i urušava ugled parlamenta, onda ga neće poštovati ni poslanici vladajuće većine.
Zato mi iz opozicije želimo da govorimo o ovom osnovnom instrumentu borbe protiv krize na onaj način na koji ga mi vidimo.
Dakle, u članu 5. sam predložio da se na određenim razdelima napravi dodatna ušteda i to uglavnom na onim mestima koja se tiču troškova putovanja i usluga po ugovoru, za koje smo govorili još pri usvajanju budžeta da su enormno visoke.
Sećate se da je, recimo, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja imalo u predlogu budžeta za 2009. godinu na svom razdelu 60 miliona dinara za ovu godinu, sada je to prepolovljeno na nekih 30 miliona, a i u tih 30 miliona ima stavki koje mogu biti mnogo manje.
Po tom osnovu i nekim drugim osnovama napravljene su uštede od nekih šest milijardi dinara, koje se predviđaju za umanjenje deficita, odnosno za povećanje transfera lokalnim samoupravama, u smislu da lokalnim samoupravama ne zakinemo ni jedan dinar.
Takođe se predviđa i povećanje subvencija za isplate zaostalih zarada radnicima elektronske i mašinske industrije, i radnicima "Zastave" se po ko zna koji put predviđa da se isplate zaostale zarade, pa smatram da radnici elektronske, mašinske i drugih fabrika iz Niša nisu radnici drugog reda.
Na ovaj način bi se mogle napraviti uštede, a onima kojima je to najpotrebnije, novac bi bio prosleđen iz budžeta.

Poštovani ministri, poštovana predsedavajuća, pre godinu dana u Srbiji je buktala kampanja i pljuštala su razna predizborna obećanja. Sećamo se svi da su tada i predsednik Srbije i ministri u Vladi govorili o 1.000 evra besplatnih akcija; o velikim investicijama koje će doći u Srbiji nakon 11. maja; o tome kako će Srbija posle izbora dobiti 200.000 novih radnih mesta; kako će mladi dobiti šansu za zaposlenje; kako će dobiti bolje obrazovanje, beli šengen itd.
Takođe se govorilo da nam je potrebna vlada koja će pre svega obratiti pažnju na najveće probleme u Srbiji, a oni su ekonomske prirode, Vlada koja će imati jake ekonomske eksperte i koja će imati ekonomistu kao premijera.
Nakon godinu dala ili nepunih deset meseci ova vlada je uspela ne da donese Srbiji 200.000 novih radnih mesta, već je za ovih 10 meseci u Srbiji ostalo preko 70.000 ljudi bez posla. Umesto novih investicija u Srbiju, i oni investitori koji su bili i uložili pare u ovu zemlju polako se povlače ili gase proizvodnju, a primer je „Ju-es-stil“, „Holcim“ i mnoge druge kompanije.
Za nepunih 10 meseci ova vlada je uspela da rast bruto društvenog proizvoda od 7% pretoči u pad društvenog proizvoda za predviđenih, sada smo čuli 2%, a po našoj proceni i po ekonomskim analitičarima to će biti možda i više od 5%.
Ubedljivo najveća prevara koja se desila u prethodnoj kampanji je bila prevara vezana za „Fijat“. Tada je bilo obećano da će „Fijat“ kao strateški partner uložiti u „Zastavu“ 700 miliona evra, da će „Zastava“ proizvoditi više od 200.000 automobila godišnje i da će izvoziti za milijardu evra godišnje u strane zemlje, pre svega u Rusiju.
Pre petnaestak dana je bio ministar Šojgu i jasno rekao – da on neće da trpi prevaru, da kupuje italijanske automobile iz Srbije. Zar ste mislili da ćete tako da prevarite, ako ste prevarili građane Srbije, da ćete da prevarite i rusku državu?
Umesto da merama u budžetu, a i ovim rebalansom pomognete onima koji pune budžet, onima koji izdržavaju ovu zemlju, a to je pre svega privreda i poljoprivreda, vi ste jednostavno primenom SSP-a, još više tereta svalili upravo na tu privredu i poljoprivredu.
Otvorili ste mogućnost proizvodima sa strane, iz uvoza, da imaju niže carine i niže akcize i tako da budu mnogo konkurentniji, jer imaju podsticaj i svojih država, nego domaći proizvodi, i time ste dodatno opteretili našu privredu koja naravno beleži pad, a samim tim i pad zaposlenosti i privredne aktivnosti.
Sada se predlaže da imamo ne 100 milijardi više potrošnje nego prethodne godine, nego 70 milijardi, i to kroz deficit koji će se pokriti novim zajmovima i to preko MMF-a. Kao što neko reče: „Trošimo ono što su naši unuci stvorili“.
Dakle, ovako kako vodite državu nanosite joj svakog dana sve veću i veću štetu. Najbolje je da ono što ste naumili – da uzimanjem kredita pomognete strane banke koje su najprofitabilniji sektor u Srbiji, jer su prošle godine zaradile više od 300 miliona evra i naravno to odnele u svoje matice, da ta sredstva uložite u privredu, jer je to jedina mogućnost da se ova zemlja iščupa iz krize.
Ulaganjem u privrednu aktivnost i veću potrošnju jedino može da se prebrodi kriza, a ne na ovaj način kako ste vi to naumili.
Uostalom, za ovih 10 meseci ste pokazali koliko ste sposobni, odnosno nesposobni i koliko ste štete naneli Srbiji. Prema tome, jedini logični izlaz iz ove situacije jeste – da kompletna Vlada što pre podnese ostavku, jer će tako Srbija dobiti. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, član 15. reguliše da Vlada propisuje indikatore buke, granične vrednosti, metode za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini i na zdravlje ljudi, kao i vrste i način prikupljanja podataka potrebnih za njihovo delovanje.
Mi smatramo da ove poslove ne treba da obavlja Vlada, kao centralni organ koji ima mnogo ozbiljnije poslove, već bi ove indikatore moglo i moralo da propisuje Ministarstvo za zaštitu životne sredine, kao organ koji je mnogo operativniji i koji ne treba da čeka na red da dođe njegova, odnosno ova tačka na usvajanje na Vladi, s obzirom na to da sve te stvari moraju da prolaze kroz razne odbore raznih ministarstava.
Mi smatramo da je ovakav predlog mnogo adekvatniji. Predlažemo da Ministarstvo životne sredine radi ove poslove, tim pre što je u članu 17. zakona, u stavu 4, Ministarstvo životne sredine to koje je nadležno da propisuje metodologiju za određivanje akustičnih zona. Smatramo da je ovo kompatabilno i da bi ove poslove trebalo da radi Ministarstvo, te očekujemo i od ministra i od većine da prihvati ovaj amandman.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, u članu 39, koji reguliše i definiše dozvole za rekreativni ribolov, verovatno je omaškom ispušteno da se precizira ko izdaje te dozvole, tj. rečeno je da dozvole izdaje korisnik, s tim što nije rečeno o kom se korisniku radi.
Ovde je potrebno preciziranje pojma – korisnik i treba dodati reči – korisnik ribarskog područja, jer se radi o konkretnom području, kao što je to urađeno u članu 36, gde se kaže – korisnik ribarskog područja namenjen za privredni ribolov itd. Potrebno je u članu 39. da se precizira ko je korisnik i našim amandmanom se to čini, jer se posle reči – korisnik, dodaju reči – korisnik ribarskog područja. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, na član 7. smo podneli amandman koji glasi da se stav 3. u članu 29. briše. Zašto smatramo da je ovo potrebno promeniti, odnosno izbrisati ovaj stav?
U ovom članu, u stavu 3, definiše se ko propisuje uslove za skladištenje opasnih materija. Kaže se da uslove za skladištenje opasnih materija propisuje ministar za zaštitu životne sredine, u saradnji s ministrom za zdravlje, ministrom za bezbednost, ministrom za unutrašnje poslove.
Smatramo da uslovima skladištenja opasnih materija, pre svega, treba da se bavi MUP, jer je to u direktnoj nadležnosti ovog ministarstva, a da Ministarstvo životne sredine, prosto, mora da bude uključeno u tu priču, ali ne i da ministar bude nadležan za konačno davanje uslova za skladištenje opasnih materija, te je najlogičnije da se ovaj član u ovom stavu briše. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, na član 36. smo podneli amandman kojim se menja stav 1. ovog člana, a koji govori o tome da se planiranje i upravljanje zaštitom životne sredine obezbeđuje i ostvaruje sprovođenjem Nacionalnog programa zaštite životne sredine, koji donosi Vlada, na period od najmanje 10 godina. To je, dakle, predloženo u zakonu.
Mi predlažemo da Nacionalni program zaštite životne sredine, kao jedan sveobuhvatan akt, ipak donosi Narodna skupština, kao predstavničko telo, iz prostog razloga, što je ovo jedino mesto na kome može da se čuje i glas opozicije, odnosno jedino mesto gde mogu i građani Srbije da kažu svoju reč preko svojih narodnih predstavnika.
Ovakvo donošenje Nacionalnog programa od strane Vlade, verovatno, na predlog ministra, biće stvar koja je zatvorena u uskom krugu ljudi i na koju javnost, koja je naročito zainteresovana za zaštitu životne sredine, neće moći da utiče, te smatramo da je Narodna skupština pravo mesto da se u njoj donosi Nacionalni program zaštite životne sredine.
Malopre smo čuli da poslanici veoma ozbiljno učestvuju u radu Skupštine, naročito poslanici vladajućih stranaka, o čemu jasno govori i broj prisutnih poslanika vladajuće koalicije. Takođe smo čuli da rebalans budžeta lično premijer obrazlaže jednoj poslaničkoj grupi. Mi iz DSS-a imamo sutra sastanak Poslaničke grupe, pa me živo interesuje da li će i nas premijer udostojiti da nam obrazloži rebalans budžeta?
Još više me interesuje da li će u petak doći da svim poslanicima, javnosti Srbije, obrazloži taj isti rebalans budžeta, ili će rebalans, kako je u materijalu dostavljeno, obrazlagati ministar finansija, Verica Kalanović, Saša Dragin i ostali ministri koji, sigurno, nisu za to stručni i nadležni?
Kada sam već uzeo reč, govoriću samo par desetina sekundi. Ovde je pored mene materijal koji je težak nekih osam kilograma. Predstavlja amandmane samo na ovaj set zakona iz oblasti zaštite životne sredine. Kada se ovaj materijal, koji smo svi dobili, pomnoži sa brojem poslanika, ispada da je samo za ovu sednicu Skupštine, po poslaniku, došlo više od 15 kg materijala, odnosno preko 3,5 tone materijala za sve narodne poslanike. Prevedeno u cifre, zajedno sa materijalom i zajedno sa štampom, to vredi više od 7, 8 hiljada evra.
U eri sveopšte krize, jedan od vidova štednje bi mogao da bude da se i slanje amandmana, prosleđivanje narodnim poslanicima, može organizovati elektronskim putem, što smo više puta predlagali. Verujem da je ovo najslikovitiji primer. Mislim da sekretar Skupštine treba da razmotri ovaj predlog i da ubuduće sve amandmane šaljemo i primamo elektronskom poštom. Na kraju krajeva, živimo u 21. veku, u veku komunikacija, pa bi logično bilo da se na ovaj način ponašamo. Hvala.

Poštovana gospođo predsednik, predložili smo da u članu 51. dođe do izmene, i to tako da sredstva koja se ostvare od naknade iz stava 3. ovog zakona, a koju propisuje Vlada, u većini ostaju lokalnim samoupravama, dakle 60%, da postaju prihodi jedinica lokalnih samouprava, a 40% prihoda da ostaje u budžetu Republike Srbije, iz jednog vrlo prostog razloga, što se u ovom članu definišu područja od posebnog državnog interesa u oblasti zaštite životne sredine.
Ogroman broj tih područja od državnog interesa u oblasti zaštite životne sredine se nalazi u onim jedinicama lokalne samouprave koje jedva sastavljaju kraj s krajem i koje ne mogu da održavaju ni svoje osnovne funkcije, utvrđene zakonom, a kamoli da ulažu u zaštitu životne sredine.
Pri tom im se uzima i taj deo naknade koji plaćaju zagađivači i ta sredstva odlaze, u većini, prema Predlogu zakona 80%, u prihod budžeta Republike Srbije.
Kada će centralni organi, odnosno Ministarstvo za zaštitu životne sredine da predvidi svaku moguću jedinicu lokalne samouprave i da u svako, i najmanje mesto dođu da ulože određena sredstva, da bi se namenski trošila za zaštitu i unapređivanje životne sredine?
Gde nastaju problemi?
Upravo tamo gde ljudi žive, u mikrookolini, u jedinicama lokalne samouprave, i bilo bi najlogičnije da lokalni organi vlasti učine više na unapređenju i na zaštiti životne sredine.
Prema tome, nije logično da se i ta minimalna sredstva ponovo odlivaju u centralni budžet, jer to je činjenica.
Ni u drugim stvarima centralni organi vlasti ne vide i ne mogu da shvate koliki su problemi na lokalu, naročito u nerazvijenim opštinama, pa neće ni u ovoj oblasti.
Mislim da je ovo sasvim logičan i razuman predlog, gde se ni centralni budžet, odnosno Vlada, ne lišavaju određene vrste prihoda, a jedinicama lokalne samouprave bi ovaj prihod bio veoma značajan i sigurno bi bio namenski utrošen, jer je to u njihovom interesu.
Hvala.

Poštovana predsednice, poštovana gospođo ministre, u ova dva minuta ću se samo kratko osvrnuti na ono što je gospođa ministar govorila o ulaganju države u zapošljavanje u Nišu i Niškom regionu.
Dakle, 2005. godine je otvoren Biznis inkubator u Nišu, sredstvima donacije Norveške vlade, a ne sredstvima NIP-a. U tom inkubatoru je bilo 12 firmi, sada ih ima pet. Preko start ap kredita je, kaže gospođa ministar, otvoreno 240 novih firmi, otvoren je znatan broj preko mikrokredita itd. Dakle, država je puno tu uložila, ali je broj nezaposlenih bio 35.000, a sada je 36.000. Dakle, to nije pomoglo da se broj nezaposlenih smanji.
Nažalost, Niš, kao i čitav jug Srbije, i dalje ostaje jedno od najnerazvijenijih područja, sa kojeg se stanovništvo iseljava, a broj nezaposlenih raste, a pad industrijske proizvodnje je najznačajniji.
Reče gospođa ministar pre neki dan, kada je obrazlagala ovaj zakon, da skoro svaki govor svakog političara u Srbiji danas kreće rečima da je nezaposlenost danas najveći problem u ovoj državi i da će onaj ko bude rešio taj problem biti bog za ovu zemlju. Nažalost, to je tačno i time se i vladajuća koalicija najviše bavila u prethodnoj kampanji, pa još odzvanjaju reči od pre godinu dana – da odmah posle izbora dolazi 200.000 novih radnih mesta, dolaze velike strane investicije, dolazi "Fiat", dolazi "Mercedes", svi su na vratima, samo treba narod da se opredeli za ovakvu koaliciju.
On se, naravno, opredelio, verujući da će to biti istina, a danas imamo najveći pad industrijske proizvodnje u poslednjih 10 ili 20 godina, koji je u prethodnom mesecu bio preko 20%. Od stranih investicija nema ništa. Čak i oni koji su bili ovde, poput "Holcima" i nekih drugih preduzeća, smanjuju svoje investicije, "Sartid" se zatvara. Dakle, ove činjenice su sve neprijatne, ali na kraju moraju da se polože računi za sve ono što se obećavalo, a što neće biti ispunjeno, a biće još gore i gore. Da završim, ovaj zakon ima određene prednosti, ima i mnoge mane, ali nikakav zakon neće rešiti problem nezaposlenosti u Srbiji. Rešiće ga samo stabilna politička klima, rešiće se onda kada javna preduzeća ne budu imala ovoliki monopol i ovoliko rasipništvo u vidu plata i onda kada ova vlada bude otišla sa političke scene, a došla na vlast neka sposobnija koalicija.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministar, malo je vremena da se govori o ova tri zakona u zajedničkoj raspravi, jer ima puno toga, što su i prethodnici rekli, ali puno toga što i nisu rekli, a što bi moglo da stane u ovako kratkom vremenu za raspravu.
Prvo ću krenuti od Zakona o Fondu za razvoj. Razlozi za donošenje ovakvog zakona jesu usaglašavanje sa Ustavom i u njemu se kaže da će Fond za razvoj podsticati ravnomerni regionalni razvoj. Nisam nigde video nijednu odredbu koji je to mehanizam koji će obezbediti ravnomerni regionalni razvoj kroz Fond za razvoj.
Da se to nije dešavalo ni u prošlosti, navešću vam samo jedan primer, da su, recimo, tokom 2007. godine opštine jugoistočne Srbije povukle iz Fonda za razvoj jedva nekih 15% ukupnih sredstava, dok je gro sredstava otišao u opštine koje su razvijenije, uglavnom oko Beograda i u Vojvodini.
Time se ne podstiče ravnomerni regionalni razvoj, već naprotiv, te razlike se još više produbljuju. Da je to tačno, govori činjenica da je prosečna plata u Beogradu 44.000 dinara, a recimo, u opštinama jugoistočne Srbije je jedva 15.000 dinara i taj odnos je jedan prema tri. Broj zaposlenih u Beogradu se kreće u stopi od 8% do 10 maksimalnih, dok je u pojedinim opštinama jugoistočne Srbije i preko 30%. Razvijenost infrastrukture negativno govori u prilog ovoj tezi da ravnomernog regionalnog razvoja ne da nema, nego su regionalne razlike sve veće.
U ovom zakonu nigde ne vidim mehanizam kako će se te razlike smanjiti, odnosno na koji način postoji obaveznost da će se više para sliti ravnomerno u nerazvijena područja.
Sedište ovog fonda će biti u Beogradu. Još jedan prilog činjenici da od ovoga nema ništa, jer pored stotine drugih agencija i regulatornih tela sedište i ovog fonda će biti u Beogradu, a on će imati za zadatak da ravnomerno regionalno razvija druge krajeve u Srbiji, odnosno da podstiče ravnomernu razvijenost krajeva. Što niste stavili sedište tog fonda kao izuzetak, recimo, u Knjaževac, Pirot, Prokuplje ili bilo koje mesto koje je daleko nerazvijenije nego što je Beograd?
Ne treba da govorimo o činjenice da pored stotine drugih agencija i regulatornih tela, čije je sedište u Beogradu, u njima rade od 15, 50, možda i stotinu ljudi. Opet su svi iz Beograda, a na ovaj način se smanjuje nezaposlenost u Beogradu, dok se povećava nezaposlenost u drugim delovima Srbije.
Upravni odbor Fonda čine određeni ministri, a predsednik upravnog odbora je ministar za ekonomiju i regionalni razvoj. Direktora Fonda postavlja Vlada, a izveštaj o radu Fonda Vladi dostavlja Ministarstvo. Direktora postavlja Vlada i direktor zastupa i upravlja Fondom. Koja je tu logika? Nadzornu funkciju nad radom Fonda za razvoj ima Ministarstvo. Sada će ministar ekonomije i regionalnog razvoja kontrolisati rad Fonda i kontrolisati sam sebe kao predsednik Fonda. To nigde nema.
Zakon o komorama dostavljen nam je po hitnom postupku, a primenjivaće se od 2013. godine. Šta je tu hitno? Šta tu gori? Što ne pričamo o gorućim ekonomskim problemima, nego pričamo o komorama ili je to razlog da se narod i poslanici bave nekim drugim pitanjima, a ne onim koji su od suštinskog značaja za život građana?
Čuli smo sijaset primedbi da ovaj zakon nije prošao javnu raspravu. Čuli smo malopre i na Odboru za industriju da niti su komore konsultovane, niti je prošla bilo koju javnu raspravu ova izmena Zakona. Od mnogih od vas smo čuli da su vam se javljali mnogobrojni privredni subjekti, privrednici, strani investitori i da su se žalili na ovakav način organizovanja komore i da to treba promeniti. Baš me živo interesuje da objasnite kako su se to vama javljali ili su se javljali Ministarstvu ekonomije, na koji su se to telefon javljali, kako ste to organizovali, iz kojih su struktura ljudi, koji je njihov broj, da bude relevantno mišljenje i razlog da se menja Zakon ovako kako ste ga promenili?!
Na kraju krajeva, nije sporno da se ide sa izmenama Zakona, ali na ovaj način zaista je krajnje neprihvatljivo.
Zašto ove zakone, kao i pre neki dan set zakona, čiji je predlagač Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, predstavlja neko drugi? Pre dva dana smo imali nekoliko ratifikacija, predlog je potekao od Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, nije bilo nijednog predstavnika tog ministarstva. Danas, ne poznajem gospodu pored vas, gospođo ministarka, opet nema ministra Dinkića i nema ljudi iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, koji bi mogli da brane ovaj zakon i odgovore na ova pitanja. Šta to znači?
Da se ministar Dinkić boji da dođe u Skupštinu da odgovori na ova pitanja i ne samo na ova, i na ona silna druga o silnim obećanjima koje je dao, a čista su laž i prevara građana Srbije.
Šta znači da 50 privrednih subjekata mogu da osnuju komoru? Da li to znači da teoretski možemo da imamo 5.000 privrednih komora u Srbiji. Ko će onda da predstavlja srpsku privredu? Koja komora? Privredna komora Srbije, koja možda može da ima stotinu članova, a neka druga 5.000 članova. Kako će taj mehanizam da se sprovede?
Kome mi uopšte postavljamo ova pitanja? Hoćete li vi odgovoriti na ova pitanja? Vi predstavljate neko drugo ministarstvo. Šta je sa silnim obećanjima koje je vaša stranka i vaš ministar dao o investicijama u Srbiju, o 1.000 evra akcija u ''Fijatu''? Kako to po difoltu dolazi neko drugi da predstavlja zakone koji su ispred Ministarstva ekonomije? Da li je to možda po stranačkoj pripadnosti? Ako je po toj logici mogao je i gospodin Bradić, ministar kulture, da dođe da predstavlja ovaj zakon.
Čuli smo malopre na Odboru da je ovaj zakon usvojen jednoglasno na Vladi, a čuli smo i od predstavnika dve poslaničke grupe vladajuće da neće podržati ovaj zakon. Zašto onda postoji ta Vlada, ako se u Vladi jedno glasa, a poslaničke grupe to ne podržavaju? Onda Vlada ne treba uopšte da se sastavlja, mogu ministarstva direktno da pošalju zakone i da mi onda raspravljamo o njima, Vlada ne treba da postoji, ionako ništa ne radi. Hvala. (Aplauz.)
U svakom slučaju, ove zakone nikako nećemo podržati. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, reklamiram povredu Poslovnika član 101. i član 100. Prvo ću citirati član 100. stav 3: ''Predsednik Narodne skupštine, odnosno predsedavajući, daje reč narodnom poslaniku koji ukazuje na povredu iz stava 1. ovog člana, odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika, s tim što predsednici poslaničkih grupa imaju prednost.'' Dakle, javio sam se pre tri govornika a nisam dobio reč odmah. To je prva povreda.
Druga povreda, član 101: ''Ukoliko se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku iz druge poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje,'' dakle, to je odredba na koju se pozivam, ''narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi, ima pravo na repliku.''
Dakle, pomenut sam u izlaganju ministra Kalanović imenom i prezimenom, nije bilo uvredljivog izlaganja, ali je bilo direktne pomene i pogrešnog tumačenja. Na osnovu iste odredba i po istom osnovu je dobio reč gospodin Ivanji, a meni niste dali reč. Recite mi, koji je to kriterijum? Šta to znači, da poslanici opozicije ne mogu da dobijaju po istom kriterijumu povredu Poslovnika ili pravo na repliku u odnosu na poslanike pozicije?
Ono što je pogrešno tumačenje, ja sam govorio, gospođo Kalanović, o tome da nema mehanizama za ubrzani regionalni razvoj u odredbama ovog zakona o Fondu za razvoj, a potkrepio sam činjenicama koje su u izveštaju Fonda za razvoj, to uzmite i pogledajte da ne bih sada iznosio te brojke ovde.
Druga stvar koju sam, takođe, rekao jeste da je predsednik Upravnog odbora ministar nadležan za poslove ekonomije, da nadzornu funkciju vrši Ministarstvo ekonomije i da izveštaj Vladi dostavlja Ministarstvo ekonomije, a da Fond zastupa direktor, predstavlja Fond, organizuje i rukovodi radom Fonda, a Vlada ga direktno postavlja. Kažite mi gde je tu logika? To je pogrešno tumačenje onoga što sam ja rekao. Vi ste pričali o nečem drugom i ne znam šta ja to nisam slušao na sastancima na kojima sam prisustvovao dok ste bili u funkciji pomoćnika ministra.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, ovih pet minuta ću gledati da se osvrnem u najkraćem na zakone i ratifikacije koje su na dnevnom redu.
Moram prvo da kažem da je krajnje besmisleno da se povezuju tačke koje se tiču dopinga u sportu, koje se tiču kredita od DBRD ili finansijskog aranžmana sa Španijom, do tačaka koje se tiču avio-saobraćaja ili tačaka koje se tiču kulturne saradnje sa određenim zemljama i izdavanja diplomatskih pasoša.
Ja ću se ovde osvrnuti na avio-saobraćaj i na kreditne aranžmane, ali čini mi se da ovde nema nikoga iz Ministarstva ekonomije, niti Ministarstva za finansije kome mogu da postavim pitanja koja se tiču ovih zakona.
Zaista mislim da prosto nemamo uslove da možemo kvalitetno da obavljamo ovaj posao.
U svakom slučaju, što se tiče zakona o saradnji sa Rumunijom, o naučnoj, ekonomskoj i tehničkoj saradnji sa Rumunijom, on je sasvim u redu, i kako reče malopre gospodin Nešović, doneće nam proširenje te saradnje.
Kako smo videli u predlogu ovog materijala, od novembra 2006. godine, taj sporazum je ratifikovan, a potpisan je tek oktobra 2008. godine, pa me interesuje – šta je ministar ekonomije i regionalnog razvoja radio dve godine? U obrazloženju se kaže da se nije pristupilo potpisivanju, jer se, prosto, nisu stekle mogućnosti da dođe do potpisivanja.
Što se tiče kreditnog aranžmana sa Španijom, taj kreditni aranžman podrazumeva da ćemo povući 45 miliona evra i to u robi iz Španije, plus milion evra donacija koji će ostati u Španiji, jer će španska vlada tu donaciju dati svojoj državnoj firmi za izradu studije i za razna ispitivanja.
Postavljam pitanje svima nama i javnosti Srbije, naročito ministru, koji nije prisutan – kakvu će korist Srbija imati od toga, kome je u interesu da u trenutku kada je Srbija visokozadužena zemlja, treća u Evropi, po izveštaju MMF, ulazi u nove kreditne aranžmane i to u trenucima najveće svetske krize, kada sam predsednik Republike i šef vladajuće koalicije Boris Tadić traži od svih da se po svaku cenu brane domaća radna mesta?! Da li će se kreditima i finansijskim aranžmanima, koji su u vidu roba, braniti domaća radna mesta ili će se braniti radna mesta privrede Španije i građana Španije?! Zaista je potpuno nerazumno da se u ovakvim trenucima uzimaju ovakvi krediti, naročito ako se ima u vidu da smo visokozadužena zemlja i da ćemo time dodatno uticati negativno na gubitak domaćih radnih mesta i na gubitak aktivnosti domaće privrede.
Ono što je ključno ovde, što se ovih ratifikacija tiče, a što je predmet mnogih interesovanja, jesu ratifikacije konvencija i ugovora koji se tiču avio-saobraćaja. Te konvencije su potpisane još 2004. godine, odnosno Vlada ih je procenila i usvojila 2006, odnosno 2007. godine, a tek 2009. godine dolaze, evo sada, na ratifikaciju u Skupštinu. Za to vreme, kao monopolista u Srbiji, avioprevoznik JAT, obavljao je sve svoje letove iz Beograda, a nijedan drugi aerodrom, odnosno drugi aerodrom međunarodni u Srbiji, Niš, nije mogao da ima slobodne letove, niti su mogle druge kompanije da prevoze putnike iz Niša, iako su bile zainteresovane, zbog tog monopolističkog odnosa i JAT i ''Aerodroma Beograd".
Pričamo svi o neravnomernom razvoju, o zaostatku juga Srbije, o tome kako su građani ovog dela Srbije najsiromašniji, kako ima najviše nezaposlenih, a pri tom gušimo i ono što možemo sami da uradimo, a to je kvalitetan aviosaobraćaj, veći broj putnika, a samim tim i povećanje intenzivnosti privrede, povećanje zapošljavanja, jer je jasna činjenica da svako radno mesto na jednom aerodromu vuče od sedam do deset drugih radnih mesta u pratećim delatnostima i službama.
Naravno, pri tom, kada se uporede činjenice da ''Aerodrom Beograd'' ima 15 miliona evra profita ove godine, a dva miliona i 650 hiljada putnika naspram niškog aerodroma koji ima 22 hiljade putnika i gubitak dovoljne su i jasne da nas navedu na zaključak da monopolistički odnosi guše delove Srbije koji su nerazvijeni i da sve ono što se dešava u Beogradu ne može da bude dobro za čitavu Srbiju. Ako se samo Beograd razvija, ako se samo razvija beogradski aerodrom, a pri tom imamo finansiranje od države i aerodroma u Batajnici, što je potpuno nerazumno, onda nema boljitka za ostatak Srbije. Imaćemo još veće migracije iz tog dela Srbije i još veće raslojavanje i u razvoju i u standardu.
Pošto nemam više vremena, Poslanička grupa DSS će podržati ratifikacije ovih konvencija o aviosaobraćaju, ali što se tiče finansijskih ugovora sa Španijom, to sigurno nećemo, jer je to štetno i za privredu Srbije i za građane Srbije. Hvala. (Aplauz.)

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, činjenica da ovde nema predsednika Odbora za pravosuđe je prilično ponižavajuća za ovakvu raspravu. Ali, dobro, bez obzira na to, ja ću se osvrnuti na temu; neću govoriti o samim kandidatima, već ću govoriti uopšte o načinu predlaganja i o tome da nije ispoštovan ni minimalno teritorijalni princip, u smislu predlaganja kandidata za Visoki savet pravosuđa i za Državno veće tužilaca.
Naime, sa područja apelacionih sudova niko od kandidata iz redova tužilaca, niti iz redova sudija nije predložen za ova dva visoka tela sa područja Apelacionog suda Niš. Postavlja se opravdano pitanje – zašto je to tako? Da li je moguće da ne postoji niko iz redova tužilaca sa područja ovog apelacionog suda ko ima kredibilitet i integritet i rezultate u svom radu u prethodnom periodu da bude predložen za ovako visoke funkcije? Videli smo među predlozima i kandidate koji dolaze iz Beograda, iz Novog Sada, iz Nove Varoši, iz Kragujevca, Sremske Mitrovice, kada se govori o tužiocima. Kada se govori o sudijama, takođe ih ima iz Novog Sada, iz Beograda dva, Kragujevca, Kruševca, i opet nema nijednog kandidata sa područja južne ili jugoistočne Srbije. Dakle, kao da je tamo pao mrak i kao da tamo ne postoje ljudi koji vrše ovakve funkcije i koji imaju rezultate. Da li je baš tako da nema rezultata?
Podsetiću vas samo na jednu činjenicu koja je očigledna i proverljiva, a radi se o području Okružnog suda u Nišu. Okružni sud u Nišu je tri godine zaredom, što se tiče velikih gradova, jedan od najboljih sudova u smislu rešenih predmeta i u smislu broja vraćenih predmeta, odnosno onih koji nisu prošli reviziju. Dakle, nije tačno da ne postoje ljudi koji rade kvalitetno i nije tačno da ne postoje ljudi koji imaju rezultate, već, izgleda, u smislu predlaganja, sam koncept zakona nije dobar. Onaj ko ima uticaja na izbor kandidata za Državno veće tužilaca i VSP očigledno nije želeo da taj svoj autoritet iskoristi. Dakle, govorim o predsedniku Odbora za pravosuđe gospodinu Bošku Ristiću, koji ni na koji način nije uticao, niti je, izgleda, želeo da utiče na to da se ispravi ova nepravda koja se tiče predloga kandidata za ova dva visoka tela, u smislu da ne postoji niko ko će biti predložen ispred sudija ili tužilaca sa teritorije jugoistočne Srbije.
Šta je razlog za to? Ja u to neću da ulazim, da li postoje nekakvi lični motivi, ali prosto se nameće pitanje da li neko ko će biti po funkciji član VSS i ko će uticati ubuduće na izbor sudija sa teritorije sa koje dolazi, a pri tome naravno ima aktivnu advokatsku kancelariju, ne želi da bilo ko sa njegove teritorije bude takođe prisutan u tom Visokom savetu, da bi svi koji treba da budu reizabrani sa teritorije sudova jugoistočne Srbije morali upravo njemu da se obraćaju i upravo od predsednika Odbora za pravosuđe da traže određenu saglasnost da bi bili izabrani. To je svojevrstan sukob interesa.
Mislim da na ovaj način sudstvo ne može da bude nezavisno i da će na ovaj način jugoistočna Srbija i sudije i sudovi sa ove teritorije biti hendikepirani, jer neće imati ko da ih predstavlja, već će odlučivati ili jedan čovek ili oni ljudi koji nemaju uvida u njihov rad i u njihovu kompetentnost.
Smatram da su ovakvi predlozi relativno korektni, ali bez poštovanja teritorijalnog principa i bez poštovanja jedne velike teritorije, velikog broja stanovnika, u smislu kandidata sa te teritorije, mi ne možemo da govorimo o Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca kao kredibilnim telima, koja će sutra donositi kvalitetne odluke, birati kvalitetne tužioce i sudije koji će raditi svoj posao prema zakonu i onako kako treba.
Mi kao DSS, naravno, nećemo podržati ovakav izbor, jer u startu smatramo da ni koncept zakona nije dobar, a ni sam predlog kandidata, koji nije uvrstio ljude sa teritorije jugoistočne Srbije, ne može da bude za nas telo koje će dati dobre predloge. Hvala.