Dame i gospodo uvaženi poslanici, poštovano predsedništvo, ova skupština ima obavezu da pokuša da sredi stanje koje imamo u institucijama.
Imali smo do pre ovih izbora Skupštinu koja je bila nelegitimna zbog svih stvari koje su se dešavale sa mandatima, otimačinom i svim onim što je poznato i što je iza nas. Imali smo Narodnu banku koja je bila konstituisana protivno zakonu i državu koja nije imala predsednika.
Naša država nije imala predsednika, jer izbori u tri maha nisu uspevali. Nisu uspevali prvi put zato što zakon nije promenjen i zato što je bio cenzus koji je onemogućio da ti izbori uspeju u drugom krugu, jer nije izašlo 50%. Podsetiću vas da su to izbori septembra 2002. godine i drugi krug izbora oktobra 2002. godine.
Imali smo izbore u decembru 2002. godine koji nisu uspeli ni u prvom krugu, jer nije izašlo 50% birača na birališta. Između ova dva kruga promenjen je Zakon o izboru predsednika Republike Srbije tako što je skinut cenzus samo za drugi krug predsedničkih izbora, dok je cenzus zadržan za prvi krug.
Treći izbori, koje smo imali prošle godine, neposredno posle raspisivanja izbora za Skupštinu Republike Srbije, nisu uspeli jer taj cenzus nije skinut. On je postojao u prvom krugu, ali ne u drugom. S obzirom da je izašlo oko 37% birača na izbore, ti izbori nisu uspeli.
To je uzrokovano krajnje neodgovornim odnosom ondašnje Skupštine i ondašnje vlasti prema institucijama u Srbiji, poigravanjem institucijama, samom Skupštinom i predsednikom Republike, odugovlačenjem raspisivanja izbora, zakonom koji je omogućavao da predsednik Skupštine donese odluku da li će raspisati te izbore. Nataša Mićić je to debelo zloupotrebljavala.
Kasnije je Ustavni sud tu odluku stavio van snage, član koji je govorio da predsednik Skupštine ima pravo da odlučuje da li će izbore raspisati ili neće, pa je tako odlučeno da se ti izbori ne raspisuju i da vršilac dužnosti, odnosno predsednik Skupštine tu sedi dokle mu je volja, dok nije najurena raspisivanjem izbora i dok cela ova skupština nije raspuštena.
Demokratska stranka Srbije smatra da ova skupština, kao što je krenula da sređuje stanje u Narodnoj banci Srbije, treba da reši pitanje izbora za predsednika Srbije, da se promene zakoni i da se stvore uslovi da Srbija konačno dobije predsednika.
Srbija zaslužuje da ima predsednika, i po postojećem Ustavu, u ovakvom odnosu podele vlasti, predsednik je u dobroj meri mogao, da ga je bilo, da zauzda nekadašnju DOS-ovu vlast i DOS-ovu vladu koja je uništila Skupštinu, onemogućila izbor predsednika i svu vlast koncentrisala u rukama Vlade.
Zato nam je tako i bilo, i nemojte da vas čudi, tako će biti uvek kada Srbija ili kada neka država nema ni predsednika, ni Skupštinu, kada samo jedna od grana vlasti preuzme čitavu kontrolu nad čitavom državom. Ima ona izreka koja kaže - vlast kvari ljude, apsolutna vlast kvari apsolutno.
Tako da je apsolutna vlast, koju je imao nekadašnji DOS koncentrisan u Vladi, aposlutno iskvarila tu vlast i apsolutno upropastila državu. Naša namera je da ovim predlogom zakona, koji je kompatibilan sa predlogom zakona SRS, dođe do jednog rešenja koje bi omogućilo da se prevaziđe problem, pravna praznina koja našim Ustavom nije definisana, a to su neuspeli predsednički izbori. Neuspeli predsednički izbori - tu kategoriju ne poznaje ni naš Ustav, ni naš zakon, jednostavno, u Ustavu ne postoji jasna definicija kako iz toga da se izađe.
DSS, a to hoću odmah da kažem, podržaće predlog zakona SRS kojim se smanjuje cenzus za izbor predsednika Republike u prvom krugu. Mi smo to predložili još 2000. godine, između dva kruga predsedničkih izbora, da se ukine cenzus za izbor predsednika Republike apsolutno. Znači, koliko građana izađe na birališta, to je u prvom krugu, a znači drugog kruga ni nema. To je sasvim dovoljno da predsednik države bude izabran.
Znači, više nema nikakvog cenzusa i automatski nema drugog kruga. Koliko građana izađe na birališta, to je to i građani sami treba da budu svesni svoje odgovornosti. Ako na birališta ne izađu, može onaj ko se njima ne sviđa i za koga eventualno ne bi glasali da dobije te izbore. Ovde se govori o činjenici da ćemo mi podržati predlog radikala da se ukine cenzus u prvom krugu i da mi na sledećim izborima za predsednika Srbije možemo da dobijemo predsednika Srbije. To za DSS apsolutno nije sporno.
DSS ovim predlogom zakona rešava pitanje kako izaći iz, da kažem, jednog vrzinog kruga neuspelih predsedničkih izbora. Mi taj problem našim Ustavom nemamo rešen. Ustav ni u svom članu 86, a ni u svom članu 87. ne reguliše pojam neuspelih predsedničkih izbora. Tu se regulišu razni vidovi prestanka mandata predsedniku, kada on prestane u odgovarajućem roku, znači, posle isteka od pet godina i kada mu mandat prestane pre roka, odnosno pre isteka mandata, ali Ustav ne poznaje kategoriju neuspelih predsedničkih izbora. Ne predviđa kako iz te situacije da se izađe.
Ovim predlogom zakona, po našem mišljenju, mi u jednu ruku dopunjujemo ili usaglašavamo zakon sa izmenama koje je predložila SRS, a koje ide u pravcu ukidanja cenzusa. Mi stvaramo osnov da predsednik Skupštine Srbije bude obavezan da raspiše predsedničke izbore. Znači, nije mu ostavljena, kao u slučaju Nataše Mićić, mogućnost da donese odluku, nego je on obavezan da raspiše predsedničke izbore. Predsednik Skupštine Srbije, po našem predlogu, obavezan je da raspiše predsedničke izbore u roku od 60 dana od stupanja na mesto predsednika Skupštine Srbije.
Ta odredba ovako glasi: "Ako izbori za predsednika Republike nisu uspeli, predsednik Narodne skupštine raspisuje nove izbore u roku od 60 dana od dana kada su održani neuspeli izbori. Ako rok od 60 dana od dana kada su održani neuspeli izbori za predsednika Republike istekne zbog prestanka mandata Narodne skupštine, novi predsednik Narodne skupštine dužan je da izbore za predsednika Republike raspiše u roku od 60 dana od njegovog izbora".
Ovaj rok je već počeo da teče. Nakon usvajanja ovog zakona, predsednik Skupštine, a da li će to biti postojeći predsednik ili neko drugi, obavezan je da u roku koji će biti manji od 60 dana raspiše izbore. Taj rok će sigurno biti 30 dana, s obzirom koliko će vremena proći do usvajanja ovog zakona. Tako da ćemo mi imati predsedničke izbore u roku kako je predviđeno Ustavom i izmenama zakona koje je predvidela SRS, a koje su za nas, još jednom da ponovim, potpuno prihvatljive.
Tako da će Srbija nakon raspisivanja predsedničkih izbora dobiti sigurno predsednika koga građani izaberu, i tu za nas nema dileme, a mi smatramo da je obaveza ove skupštine da doprinese izgradnji institucija. Pitanje donošenja novog ustava je svakako vrlo važno pitanje, a na koje će ova skupština, iskreno verujem, imati odgovor i biće sposobna da donese novi ustav i predloži građanima da ga potvrde referendumom. Do tada, mi ne smatramo da ima prostora da se pitanje predsednika države, kao što su to radili naši prethodnici, odlaže do donošenja novog ustava.
Zato je važno da izmenimo ovaj Zakon o izboru predsednika Republike, pa da se uvoje i jedan i drugi zakon, da se stvore svi uslovi da se popune pravne praznine koje postoje u postojećem zakonu i u Ustavu i da na taj način omogućimo da Srbija konačno dobije predsednika na novim izborima. Po ovom zakonu oni bi bili raspisani vrlo brzo, da na taj način Srbija konačno dobije onu instituciju koja će joj nedostataji nakon izbora Vlade, koji će se desiti vrlo brzo, a to je predsednik Republike. Ovoliko za sada i nadam se da ćemo kroz raspravu doći do nekog zajedničkog stava.