Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, gospodine Pastor, ovo pitanje, pitanje 7% može da se posmatra i da se tumači na način na koji smo ovde danas pokušali da uradimo kao pravno-političko ili politikantsko. Prosto, ako govorimo o pravnom pitanju, DSS je tu uvek bila krajnje dosledna i odgovorna i potpuno je poštovala Ustav, za razliku od onih koji to nisu radili, koji su doneli Statut Vojvodine koji nije u skladu s Ustavom i Zakon o nadležnostima Vojvodine koji takođe nije u skladu s Ustavom, koji je, na svu sreću građana Srbije i građana Vojvodine, Ustavni sud stavio van snage i gde će on morati da se uskladi sa Statutom i sa onim što je pravni poredak Republike Srbije i sa jednim ustavom koji je prošao i dobio najviše ocene kao jedan najdemokratskiji i najbolji Ustav koji je donet u više poslednjih decenija u Evropi, je Ustav koji u Evropi garantuje najveći stepen i manjinskih prava i koji ta manjinska prava štiti na najbolji mogući način.
Ono što hoću da kažem ovde, politikantska rasprava koja se povela ovde, jeste da mi trebamo Ustav da usklađujemo sa političkim potrebama za očuvanje vlasti i sakrivanje lopovluka i da treba da menjamo Ustav da bi sakrili nečije planove i nečije politike, i nečije probleme, je potpuna besmislica.
Zašto se nismo, kada smo govorili o „Razvojnoj banci Vojvodine“, pozivali na Ustav? Tri stotine miliona je otišlo iz budžeta Republike Srbije. O „Metalsbanci“, o svim ostalim stvarima? Tada je Republika bila apsolutno dobra i tada je nije postojao nikakav drugi problem.
Ovde govorimo o potrebi da se realno stanje uskladi sa zakonom, što smo mi kao DSS i radili, ali očigledno oni sa kojima ste vi sada u Vladi i sedeli u Vladi, to tako ne misle. Onda se ovde vode besmislene, slušamo skoro sat vremena, politikantske rasprave.
Demokratska stranka koja je sada odjednom shvatila da treba Ustav da se poštuje, a do pre godinu dana mislila da ne treba da se drže Ustava kao pijan plota, do onih drugih koji sada se prave da nisu od 2008. godine bili u vlasti sa DS i potpisali Sporazum, Deklaraciju o pomirenju i zajedno hrlili sa njima u socijalističku internacionalu. Dve hiljade osme godine DS je SPS oprostila što su nas tukli, što su nas uveli u ratove, što su dozvolili da se sve to dešava Srbiji. To je DS oprostila. Oni su valjda njima oprostili nešto drugo i to je ono što smo 2008. godine doživeli.
Ono što svi ovde treba da znamo, a to je da Ustav mora da se poštuje uvek i na svakom mestu. Te priče, da Ustav u Vojvodini nije prošao, prošao je svugde, 50% građana Srbije je glasalo za Ustav. Ne 50% onih koji su izašli na referendum, 51% građana Srbije je glasalo za ovaj Ustav, ovakav kakav je, od upisanih birača. Nijedan akt nigde u Evropi, nigde u svetu nije dobio taj legitimitet, tu legitimaciju koju ima Ustav Republike Srbije.
Stoga, kad slušam sva ova osporavanja sa politikantskih pozicija, da bi se prikrile prave političke namere koje idu u pravcu secesije ili nečeg drugog, su za mene ništa drugo do pokušaj manipulacije činjenicama. Činjenica je da Vlada od 2008. godine ne poštuje Ustav Republike Srbije u odnosu finansiranja Vojvodine, da je to jedino poštovala Vlada DSS, i to je ono što je činjenica. Mi treba ovde da vidimo kako ćemo da nađemo izlaz iz ove situacije. Dajte da o tome govorimo, a ne da sve ostale probleme krijemo iza problema promene Ustava.
Zašto, gospodine Pastor, ne kažete da su dve od pet najnerazvijenijih opština u Srbiji iz Vojvodine? Ako govorite o Vojvodini, koja je do skoro bila lokomotiva, zašto ta lokomotiva ima dva vagona koja su najgora u Srbiji? Zašto o tome ovde ne govorimo, ako već govorimo o situaciji u Vojvodini? To su suštinski problemi. Gde su te pare odlazile? Gde su te silne pare odlazile iz Vojvodine? Kako je vojvođanska vlast dozvolila, u kojoj vi učestvujete, dugi niz godina, da dve najnerazvijenije opštine u Srbiji budu iz Vojvodine? To je tema, ako već hoćemo da otvorimo na ovaj način pitanje Vojvodine. Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospodine Pastor, razumećete da neka odredba koju Ustavni sud proglasi neustavnim Zakon o advokaturi nije isto što i proglašenje odredbe po značaju i težini Statuta Vojvodine.
Znate, Statut Vojvodine je akt kojim se uređuje AP Vojvodina i nije isto kao neka druga odrednica u nekom drugom zakonu, tako da taj pokušaj relativizacije i odbacivanja odgovornosti sa onih koji su doneli taj Statut, a to su pored Saveza vojvođanskih Mađara, Demokratske stranke, Socijalističke partije Srbije, Lige, koji su zdušno do skoro branili to, je prosto deo odgovornosti koji morate da ponesete, kao i svi i oni koji predlože neki zakon koji je neustavan, ali nije ista odgovornost i nije ista težina toga.
Prosto, odgovornost za stanje u Vojvodini snosite vi, kao i Demokratska stranka i oni drugi i za to što su dve od pet najnerazvijenijih opština u Srbiji vojvođanske opštine, a vi pričate da je Vojvodina lokomotiva razvoja. Pa, kako su se razvijale te opštine? Kako ide ta lokomotiva? Šta vuče iza sebe? O tome mi ovde govorimo i to je tema.
Gospodine Stefanoviću, 2000. godine, nakon petooktobarskih promena nismo mi potpisali sporazum o pomirenju sa Socijalističkom partijom Srbije, to ste vi uradili. Mi smo 2000. godine samo smatrali da Srbiji ne trebaju nove podele, da Srbiji ne treba krv na ulicama, da ne treba linč ljudi po ulicama u koji su krenuli neki od prethodnih u vašoj stranci, pošto vi tada niste bili u Demokratskoj stranci, oni koji su to tada planirali da radi.
Mi smo smatrali da Srbija treba da krene napred, iako smo 2000. godine, ako se narod izborio za demokratske promene, onda je trebalo graditi demokratsku državu na demokratskim tekovinama, na ljudskim pravima, na političkim slobodama, a ne nad time što bi se linčovali ljudi po ulicama. To je razlika između nas i vas.
(Predsedavajući: Vreme.)
Mi smo prihvatili da gradimo jedno društvo gde će svi moći slobodno da izražavaju svoje mišljenje, ali nismo potpisali sporazum o pomirenju sa Socijalističkom partijom Srbije, da im oprostimo sve ono što su uradili od 1988. do 2000. godine, i sankcije, i ratove i sve one pogrešne korake koje su preduzimali i čije će posledice… (Isključen mikrofon.)

Gospodine Pastor, svi znamo da je značaj Statuta veći, naravno od nekih drugih zakona po svojoj težini i po onome što je taj statut i zakon, koji su proglašeni kao neustavni, odnosno njihove odredbe proglašene kao neustavne, po efektu koji je mogao da ima po stabilnost države, po njen teritorijalni integritet pre svega.
Zato govorim o tome da su zakon i Statut mnogo značajniji jer sa otvaranjem kancelarije u Briselu, sa Vojvođanskom akademijom nauka i sa svim drugim stvarima koje su oni uredili, to je nešto što je bilo pokušaj stvaranja paralelnih institucija u odnosu na institucije koje postoje u Republici Srbiji i način da se preuzmu neki oblici državnosti koji postoje u Vojvodini da se paralelno naprave u odnosu na one koji postoje u Srbiji.
To je nešto što je za DSS i onda i sada i uvek će biti neprihvatljivo, jer AP Vojvodine je svoju autonomiju dobila 1848. godine, kao Srpsko vojvodstvo u okviru Austrougarske. Ona je nastala kao autonomija Srbija u okviru Austrougarske, a ne da bi u okviru iste države isti narod sam od sebe pravio autonomiju. To je suštinska razlika zašto mislimo da nama autonomija kao takva u tom obliku ne treba, već da treba da bude u onakvom obliku kako je definisana po Ustavu iz 2006. godine, koji je DSS svesrdno, učestvovala u njegovoj izradi i dali ključni doprinos za njegovo donošenje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, nadam se da ću uspeti da vas zainteresujem i da kažem nešto konkretno i ozbiljno o ovom budžetu. Svih ovih dana koliko traje priča o budžetu, to je i danas, naslušali smo se i deficita, i BDP, i MMF, i inflacije, pada troškova, fiskalni saveti, istina, neistina, laži i sve ostalo.
Samo hoću jednu stvar najjednostavniju da vas pitam – gde su građani u celom budžetu i da li neko vodi računa o čoveku u ovom celom budžetu? Da li neko misli o njima? Da li ćemo konačno u ovom parlamentu za ovog mandata čuti tzv. penzionersku majku koja će da prozbori i jednu reč o položaju penzionera u narednoj godini i u narednim godinama? Da li ćemo čuti ponovo „Mister njeta“ ili istorijsko ne MMF-u, koji smo toliko godina slušali? Da li će se potpredsednik Vlade zadužen za socijalna pitanja obratiti jednom ovoj skupštini, mislim na gospodina Krkobabića, i reći kakav će biti položaj ljudi koji su obuhvaćeni njegovim ministarstvom? To su penzionere i to su socijalno najugroženije kategorije u ovom društvu.
Da li će neko danas ili bilo koji drugi dan govoriti o građanima? Da li će životni standard posle mera koje će ovaj budžet i zakoni koje smo usvojili prethodne nedelje biti bolji ili lošiji iduće godine? Da li će se živeti bolje ili gore i da li će građani ponovo morati da štede da bi država mogla da troši? Da li postoji i jedna država u svetu koja je bogata, a građani siromašni ili je bogata država ona koja ima puno dobrostojećih, imućnih pojedinaca i koja ne uzima svako malo iz džepa građana da bi mogla da troši, da rasipa na razne nepotrebne troškove o kojima se u ovoj skupštini govorilo?
Ograničili ste rast zarada u toku iduće godine, tako da će prosečna penzija da poraste u Srbiji za nešto preko 400 dinara, prosečna plata za nešto preko 600 dinara u toku iduće godine. Uvodite PDV na osnovne životne namirnice, na lekove, na vodu i na sve ostalo. Kako očekujete da običan građanin iduće godine preživi? Plate će nominalno porasti nešto, ali realno ako uzmete stopu inflacije koja je 5,5%, kako ste predvideli, uz povećanje PDV-a na osnovne životne namirnice, na lekove, na ono što ljudi svakodnevno moraju da kupe, možda ne moraju da kupe par cipela novih, ali mora svako da kupi lek koji mu treba, hleb, vodu, mleko, kako mislite da običan čovek preživi iduću godinu i preživi iduće godine? Da li je neko u ovom parlamentu vodio o tome računa? Da li ste vi u Vladi razmišljali kako će čovek da preživi i da li imate neko rešenje za tu situaciju? Nemate ili se bar to iz vašeg budžeta ne vidi.
S obzirom da sredstva za socijalnu zaštitu iz budžeta za 2014. godinu su uvećana nominalno, sa 101 na 107 milijardi, uvećana su za tih 5,5% za projektovani rast inflacije, što znači da će ona realno da padnu, kako će ti građani da prežive, socijalno najugroženije kategorije? Šta je sa dečijom zaštitom? Šta je sa dečijim dodacima? Šta je sa svim socijalnim grupama koje zavise od te male pomoći koju će država da da kada im država ponovo smanjuje to što treba da dobiju, a povećava PDV na one životne namirnice i na lekove koje oni najviše kupuju? Da li ste razmišljali koliko će građanima po standardima te EU u koju idete da bude na granici siromaštva u toku iduće godine zbog mera i zbog ovakvog budžeta? Da li postoji neki racionalan odgovor da date tim građanima? Ne. Možda ga imate, ali ga mi nismo čuli. Možda ga čuvate za neku drugu raspravu.
Ono što hoću da vas pitam jeste da li vi u ovoj državi ili vi kao Vlada pravite konsenzus sa MMF-om oko budžeta ili treba da napravite konsenzus sa građanima, koji treba da iznesu promene, reforme ili da spasu državu od provalije u koju idu i u koju je išao zahuktali voz ili pobesneli Maks u nekim ludačkim kolima? Da li treba da pravite konsenzus sa njima ili sa MMF-om? Mislim da su građani ti koji u svakoj varijanti podnose teret antikriznih mera ili drugih mera koje pominjete.
Mislim da su građani ti koji u svakoj varijanti, u svakom slučaju podnose teret antikriznih mera ili kakvih drugih mera pominjete. Vi uporno se trudite da izbegnete svaku raspravu o građanima, već se trudite da i dalje i dalje ugrožavate njihovu ekonomsku situaciju.
Ispostavlja se, imajući u vidu ono što pričate, da su izmene Zakona o radu osnovni problem zapošljavanja u Srbiji. Samo da izmenimo Zakon o radu, samo da se omogući da radnici što brže gube posao i odmah će da se reši pitanje zapošljavanja u Srbiji. Ne mislim da je to način i ne mislim da je Zakon o radu problem, ne mislim da je problem situacija u bilo kojoj drugoj oblasti, mislim da je problem u tome što je loša politika koja se vodi.
Mi smo mislili da onoga, od budžeta od prošle godine koji je pravio Mlađan Dinkić, i mere koje je on preduzimao će se promeniti. Ništa se nije promenilo. I od silnih, silnih priča sve će se svesti na isto. Mi očekujemo od vas da čujemo konkretne mere, kako će građani živeti, kada će bolje živeti, da li će uopšte bolje živeti i kada ćete prestati da gurate ruku u džep?
Demokratska stranka Srbije ne može da glasa za ovakav budžet, jer smatramo da je on potpuno neadekvatan, loš i nije usklađen sa potrebama građana, i smatramo da konsenzus treba da pravite sa građanima Srbije i sa onima koji žele dobro ovoj Srbiji, a ne sa MMF. Hvala.

Poštovani predsedavajući, potpredsednik Skupštine, koja je predsedavala pre pauze, je prekinula jednu raspravu, na način koji nije u duhu parlamentarne kulture i parlamentarnog dijaloga, dok je bilo prijavljenih i za raspravu po Poslovniku i za replike. Smatram da, u skladu sa članom 27. Poslovnika o radu, to nije način na koji treba da se vodi sednica. Bila je žustra rasprava između SPS i DS, što potpuno odudara od duha Deklaracije o pomirenju koju su potpisali Ivica Dačić i Boris Tadić u kojoj su oni prevazišli te neprilike i nesporazume iz prošlosti i krenuli u blisku, blistavu evropsku budućnost.
Stoga, prosto u duhu rada ovog parlamenta treba omogućiti raspravu svima i onima koji su potpisali Deklaraciju o pomirenju i onima poput DSS koji ne mogu da zaborave period 90-ih godina i sve ono što se dešavalo sa starom deviznom štednjom, zajmom za preporod Srbije, 24 penzije koje su kasnile, neredima, demonstracijama, batinanjima, nestašicama struje, kanisterima za gorivo i svim tim što se dešavalo. U duhu parlamentarizma treba voditi ovu Skupštinu. Hvala.

Poštovani gospodine ministre, vi ovde govorite o zaradama mladih, perspektivnih ljudi od više hiljada evra – dve, tri, četiri hiljade evra. Mi ovde treba da se bavimo mladim ljudima, tačnije onim delom mladih ljudi ispod po 30 godina, 50% mladih ispod 30 godina je nezaposleno i oni ne sanjaju o zaradama od par hiljada evra u stranim kompanijama. Oni sanjaju o prosečnoj plati u Srbiji od 43 hiljade evra. Mi moramo njima da se bavimo, jer su to ljudi koji će ovu državu da nose i koji će ovu državu u narednom periodu da razvijaju i podižu.
Ne brinem ja za taj deo mlade populacije koji će dobiti ponude u stranim bankama, jer je to 0,5% od ukupnog broja tih mladih, nezaposlenih, koji će raditi u stranim bankama, osiguravajućim društvima, za dve, tri, četiri hiljade evra. Dajte mi da vidimo kako ćemo da rešimo najveći broj onih mladih ljudi ispod 30 godina koji žive od penzija svojih baka i deka ili od neke socijalne pomoći.
To je problem koji ne rešava ni ovaj zakon, ni mere koje ste predložili. I dajte da se ne bavimo tim delom onih koji će da rade za dve, tri, hiljade evra. Ja za njih ne brinem. Ja brinem za ove ispod 30 godina koji žive sa roditeljima, čekaju penzije i koji nemaju gde da nađu posao. Treba njima da se bavimo i da ne svodimo celu priču na te mlade koji će da rade u stranim bankama, nego dajte da se bavimo onima koji treba da rade u ovoj državi i koji i ne sanjaju da odu u neku drugu državu, već samo žele u svojoj državi da mogu da rade, da žive od svog rada i da zasnuju porodicu.

gospodine predsedavajući, gospodine ministre ovim amandmanom smo predložili da Vlada bude ta koja će da daje saglasnost na predlog ministarstava, odnosno drugog organa za zapošljavanje, a ne telo Vlade.
U ovom predlogu zakona ne stoji ni koje je to telo, ni kako će se formirati, ni kako će donositi odluke, niti po kojim parametrima donositi odluke. Slažemo se i pozdravljamo, na sastanku koji smo imali sa vama još dok niste imali ovaj stav mi smo predložili da se ograniči broj zapošljavanja u državnoj upravi. Ne samo u državnoj upravi, nego u celoj administraciji. To je jedna mera koja je neophodna. Treba zaštiti državni budžet od suvišnih troškova.
Ove godine se trošak za zarade se povećao sedam milijardi u odnosu na prošlu godinu. To se odnosi na svu armiju koja je zaposlena tokom ove godine i koja će u idućoj godini biti ozbiljan teret za budžet Republike Srbije. To je sedam milijardi, od tih sedam milijardi možda je bilo korisnije dati najugroženijim kategorijama stanovništva koji će biti ugroženi i pogođeni jednom od sledećih tačaka ovog dnevnog reda, a to je povećanje PDV-a, za osnovne životne namirnice.
Stoga mi kao stranka smatramo da je možda trebalo videti i pribeći nekim rešenjima u organizaciji državne uprave koja su bila primenjena nešto ranije. Godine 2006. bila je izvršena najveća racionalizacija u državnoj upravi. Uz pomoć kredita i donacija svetske banke izvršena je racionalizacija. Broj zaposlenih je smanjen za 10% u svim organima državne uprave i tada je državna uprava bila dovedena na neku meru gde je postojao jedan broj više zaposlenih, ali smanjen broj zaposlenih i to je najmanji broj zaposlenih u tom trenutku od 2000. godine, pa do sada. Nakon toga krenulo se sa zapošljavanjima preko svake mere.
Ono što je formirano u tom trenutku je služba za upravljanje kadrovima. To je jedan organ državne uprave u okviru Vlade Republike Srbije koji se bavio zapošljavanjem i koji je vršio konkurse, sprovodio konkurse, gde je napravljena bila interna berza rada, interno tržište rada u okviru državnih organa koje je trebao da podstakne i podsticaje veću fleksibilnost i veći protok radne snage u okviru različitih državnih organa kako bi se izbeglo dodatno zapošljavanje u državnoj upravi. Koliko je meni poznato, to gotovo da ne funkcioniše. Služba za upravljanje kadrovima se zaobilazi, a najveći broj zaposlenih u državnoj upravi je zaposleno mimo konkursa. To je ono što je problem.
Ne znam na koji način ćete vi uspeti da izvršite kontrolu onoga što je urađeno poslednjih godina. Da li postoji mogućnost da se izvrši bilo kakva kontrola? Upravo ti mladi, o kojima ste vi govorili kvalitetni mladi ljudi, koji možda traže prvo zaposlenje u državnom organu i tako su u Vladi postojali niz programa stimulativnih za mlade ljude koji bi možda došli i našli prvo zaposlenje u državnom organu, jer vi kao mlad čovek znate i za vas je bio motiv da dođete da budete ministar finansija sa 29 godina, što je pohvalno. Tako i za te mlade ljude posle fakulteta jeste određen vid stimulacije da rade u određenom državnom organu u Ministarstvu finansija, u Ministarstvu pravde, neko drugo ministarstvo u samom Generalnom sekretarijatu Vlade ili Generalnom sekretarijatu Skupštine kao odskočna daska u karijeri kao jedno bogato iskustvo.
Ne vidim mehanizam na koji način ćete vi izvršiti stimulaciju zapošljavanju upravo tih ljudi koji su nam najneophodniji, mnogo mladih ljudi, ne samo onih sa fakultetom, postoji veliki broj činovnika i službenika sa gimnazijom i drugim obrazovanim strukturama, na koji način će se izvršiti selekcija i priprema za njihov rad u državnim organima.
Na koji način će se izvršiti selekcija i priprema za njihov rad u državnim organima, na koji način će se izvršiti partijsko punjenje državne uprave i javnih preduzeća i na koji način ćete vi omogućiti zapošljavanje mladih ljudi u Srbiji da se vrši na način kako bi se najbolje zapošljavali?
Nijedan odgovor i nijedno rešenje nam niste dali i ova oduka da će neko telo u okviru Vlade, koje će opet sačinjavati pomoćnici ministra koji će po partijskom ključu odobravati određenom organu da poveća broj zaposlenih, je nešto što nije prihvatljivo. Mi hoćemo konkretne mehanizme. Neka Vlada bude ta koja će da preduzme odgovornost za svako zapošljavanje u Srbiji, a ne da se to prebacuje na neko međuresorno telo koje će opet da zadovoljava partijske potrebe. Hvala.

Poštovani predsedavajući, mi smo svi tu da udovoljavamo građanima, ne jedni drugima, ovo je jedna politička borba.
Imam jedan predlog za vas, kao predsedavajućeg, da bi sve ove priče razvejali, ko je koliko ljudi zaposlio, tu je ministar Krstić, tu je kao predstavnik Vlade, da lepo uzme od 2001. godine kretanje broja zaposlenih u državnoj upravi i da se vidi koliko je gde bilo, koji je bio platni fond, kako su se kretale zarade i da se vidi kad je najveći broj ljudi zaposleno u državnoj upravi i onda prosto za raspravu o budžetu pripremite taj podatak i da se onda vidi kretanje zaposlenih, da se vidi stampedo od 2008. godine, stampedo na državnu upravu i javna preduzeća, kad je popustio kaiš i kada je to krenulo.
Prosto, gospodine predsedavajući, to vama kao predlog da iskoristite svoju mogućnost, kao prvi među jednakima sada kada sedite tamo, i da date taj predlog i da se onda konačno vratimo na raspravu, da vidimo kako ćemo kroz ovu raspravu da nađemo najbolje rešenje za građane Srbije. Računamo na vašu sedu glavu kao glas razuma koji može ovu raspravu da privede onome čemu treba, a to je neki interes građana kako da se na najbolji mogući način reši broj više zaposlenih u Srbiji. Hvala.

Poštovani ministre, ja bih želeo da verujem i evo uzeću da vam verujem, jer su stvari takve, kako vi kažete, a ne kako piše u zakonu.
Imajući to u vidu samo ću jednu stvar da vas pitam. Čitam u novinama i slušam u medijima da se Krstimir Pantić žali da je pokraden na izborima, i da uzmemo da ne sumnjamo o tome, kom sudu će Krstimir Pantić da se žali na odluku Izborne komisije i na to što je pokraden na izborima, i koji je sud nadležan za njegovu žalbu i za postupak koji će on da vodi da sačuva izbornu volju građana Kosovske Mitrovice? Samo odgovor na to pitanje. Hvala.

Znači gospodine ministre, hoćete da nam kažete da će Krstimir Pantić da se žali srpskom sudu u Kosovskoj Mitrovici, organima Srbije u Kosovskoj Mitrovici i da će tu odluku da primeni Centralna izborna komisija Kosova ili će on biti prinuđen da se žali šiptarskom sudu u južnom delu Kosovske Mitrovice i da će tom sudu ili nekom sudu u Prištini i da će taj sud biti nadležan?
To je samo konkretno pitanje koji je sud nadležan i čija će odluka biti primenjena ukoliko Krstimir Pantić odluči da se žali da je pokraden na izborima koji su održani sada za vikend? Hvala.

Gospodine ministre, i da postoje građani Srbije koji se obraćaju sudovima privremene uprave na Kosovu i Metohiji, vi sada ukidate mogućnost da se obraćaju organima Srbije.
Oni više neće biti u mogućnosti da pred sudskim organima Srbije, Osnovnim i Višim sudom u Kosovskoj Mitrovici zaštite svoja prava, već ih vi prepuštate da oni svoja prava štite po zakonima samozvane, samoproklamovane republike Kosovo i terate ih da prihvataju šerijatsko i ko zna koja druga prava nasuprot Ustavu i zakonima Republike Srbije, koji više na Kosovu neće važiti.
Zato vas pitam, samo mi potvrdite ako možete ili ako hoćete, ako nećete eksplicitno iz onoga što ste rekli se vidi nedvosmisleno da će Krstimir Pantić morati da se žali sudu privremenih organa na Kosovu i Metohiji.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, naš predlog da se osnovno tužilaštvo osnuje i da postoji u Priboju vezan je pre svega za to da se tužilaštvo veže za teritoriju osnovnog suda, s obzirom da imamo Osnovni sud u Priboju i trebalo bi da imamo i osnovno tužilaštvo. To je bila do sada praksa u pravnom sistemu Srbije, dok nije narušena prethodnom reformom ili rasturanjem pravosudnog sistema Srbije. Smatramo da bi to bilo jako dobro. To je jedan razlog, da osnovno tužilaštvo pokriva teritoriju osnovnog suda.
Drugi razlog je to što govorimo o Priboju, o mestu koje je izuzetno bitno zbog granice sa Republikom Srpskom. Imajući u vidu posebno veliki broj i azilanata i krijumčara trgovine, narkoticima, šverca duvana, potrebe da se efikasno i brzo reaguje u određenim situacijama, smatramo da je neophodno radi bolje saradnje pravosudnih organa Republike Srpske i Srbije i radi efikasnije borbe protiv svih raznih oblika kriminala koji se rađaju u svim pograničnim mestima, da je neophodno da se osnuje osnovno tužilaštvo koje bi bilo vezano za rad Osnovnog suda u Priboju.
Smatramo da postoje više nego opravdani razlozi za zasnivanje jednog ovakvog tužilaštva koje bi dosta pomoglo stabilizaciji i boljoj borbi, odnosno efikasnijoj borbi protiv raznih vrsta šverca, krijumčara, azilanata, belog roblja i svega ostalog što postoji u pograničnim područjima, a to je jedan od kanala kojim se ta vrsta kriminala ili te vrste kriminala efikasnije odvijaju. Hvala.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani predsedniče Vlade, danas malo više u funkciji ministra policije, na početku bih hteo da kažem da je danas godišnjica donošenja Ustava Republike Srbije 2006. godine i da je to jedna stvar koja je obeležila novodemokratski period i da je to jedan Ustav, za one koji to ne znaju, najmoderniji od ustava u Evropi, koji reguliše ljudska i manjinska prava na način kako ni jedan drugi ustav u Evropi, koji je jedan apsolutni pravni okvir za razvoj srpske demokratske države na način na koji bi trebalo da ide i Ustav koji garantuje teritorijalnu i svaku drugu bezbednost građana Srbije i teritorijalnu celovitost. To nekima smeta. Mi iz DSS smo ponosni na to. Nadamo se da će on još dugo biti osnov i temelj pravnog poretka Republike Srbije.
Da pređemo na ove zakone. Svedoci smo da u poslednje vreme opšta bezbednost nije na visokom nivou i to je posledica jednog stanja u društvu koje nije pohvalno i kao posledica svega što nam se dešavalo u prethodnim godinama. Samo naslovi od juče uveče su bili da su molotovljevi kokteli bačeni na jednu osnovnu školu, da su trojica muškaraca u Zaječaru silovala jednu devojku, da će se danas raspravljati o divljanju huligana, neću da kažem navijača, pošto sam i ja navijač i svi mi ovde u ovoj Skupštini smo navijači, ali svakako nismo oni koji idu na stadione da bi pravili nemire, već idemo na stadion da bi uživali u dobrom fudbalu, u dobroj košarci ili u nekom drugom sportu, čega je sve, nažalost, opet manje u Srbiji. To su naslovi koji obeležavaju dana u kojima živimo.
Ovi zakoni bi trebalo da doprinesu većoj bezbednosti i većoj sigurnosti građana Srbije. Ali, da krenemo od stanja u oblasti sektora privatnog obezbeđenja. Ova oblast je sada potpuno neuređena i jako je dobro što se donosi jedan ovakav zakon. Ovaj zakon je prilično dobar, moderan i na jedan gotovo sveobuhvatan način reguliše ovu oblast.
Srbija ima najviše ljudi u regionu zaposlenih u ovoj oblasti, to je skoro 60.000 ljudi pod oružjem. Ne zna se tačna cifra, ona varira od 25 do 60.000 ljudi. Bliže je ovoj cifri od 60.000 ljudi pod oružjem, što govori da, privatni sektor obezbeđenja ima veći broj naoružanih ljudi nego policija, a to su ljudi uglavnom i u najvećoj meri oni koji ni po jednom kriterijumu koji se uspostavlja ovim zakonom neće moći da budu pripadnici tih službi obezbeđenja.
Za građane Srbije je zabrinjavajući broj ljudi u privatnom obezbeđenju, ne toliko u privatnom obezbeđenju, koliko struktura ljudi koji su zaposleni u privatnom obezbeđenju. To je nešto što uznemirava javnost i naročito informacije koje su učestale u poslednje vreme, a to je da privatno obezbeđenje, privatne službe obezbeđenja, naročito ugostiteljskih objekata koji rade u večernjim časovima su neretko akteri raznih fizičkih obračuna, premlaćivanja ljudi, gostiju, od kojih su se neki završili i smrtnim ishodom. To je nešto što jeste realnost i što jeste činjenica.
Dobro je što ovaj zakon uređuje tu oblast, kao što očekujemo da vidimo i na koji način će biti regulisano učešće policajaca u privatnom obezbeđenju raznih objekata. Očekujemo da MUP i to reguliše. To nije materija ovog zakona, ali jeste realnost na terenu. Očekujemo da vidimo na koji način će se onemogućiti zloupotrebe te vrste koje uvek dovedu do nekih tragičnih posledica. To je relikt jednog vremena 90-tih godina, gde se po nekada nije znala granica između policije, interventnih jedinica i onih koji su bili s druge strane zakona, organizovanog kriminala, gde su jedni druge potpomagali i bili su štaka jedni drugima. To je situacija koja je nasleđena.
Obrazovna struktura pripadnika privatnog obezbeđenja je loša. Ako zađete i pogledate lične kartone svih tih zaposlenih, videćete da tu ima dosta ljudi sa osnovnom školom, sa dva, tri razreda srednje škole, a kojima je predato na upravljanje ili koji imaju za zadatak da štite najvrednije stvari, a to je bezbednost građana, bezbednost njihove imovine, bezbednost imovine firmi.
Mi smo kao država dali tim ljudima i tim agencijama da štite ono što je najvrednije, a to je bezbednost, ljudima koji ni na jedan način, ni po jednom uslovu to ne mogu da rade.
Zabeležena je i situacija da veliki broj navijača, neki ih zovu huliganima, neko kaže da to nisu navijači, već su to kriminalci, su isto tako obezbeđenje u velikom broju ugostiteljskih objekata po Beogradu koji rade u večernjim satima. Verovatno je slična situacija i po drugim gradovima u Srbiji. To je nešto što mora da se odstrani kao pojava.
Očekujemo da MUP, koje će biti nadležno za ovu oblast, to reguliše i da se svim ostalim zakonima i gradskim odlukama koje regulišu rad ugostiteljskih objekata posle nekog vremena, u večernjim satima mora da se utvrdi da obezbeđenje koje će biti na tim objektima mora da bude obezbeđenje u skladu sa ovim zakonom, da ne mogu privatna lica koja nisu prošla i nisu licencirana da pružaju usluge obezbeđenja ugostiteljskim objektima, naročito onim objektima koji rade u kasnim večernjim satima.
Isto tako, na svim sportskim dešavanjima moraju da budu isključivo obezbeđenja koja će imati licencu, koja će svoja ovlašćenja i svoje nadležnosti vršiti u skladu sa zakonom. U suprotnom, dolazimo u situaciju, a to smo videli na poslednjem derbiju Zvezde i Partizana, da je bilo za dve trećine manje obezbeđenja nego što je bilo neophodno, da veći broj ljudi koji su trebali da dođu, u strahu od nereda nisu došli i nisu pružili uslugu obezbeđenja. Dolazimo u situaciju da naša sportska dešavanja u kojima svi uživamo i na koja smo svi išli postaju previše opasna da bi mi sa porodicama mogli da idemo i da ih pratimo.
Očekujem da ovaj zakon i jedna rigorozna primena ovog zakona i nadzor koji vrši MUP doprinesu da oni događaji, dešavanja, imovina i bezbednost ljudi budu mnogo više i kvalitetnije zaštićeni donošenjem i stupanjem na snagu ovog zakona, nego što je to sada. Tu je jedna velika odgovornost na ministarstvu da uspešno sprovede ovaj zakon.
Ono što po nama treba da se promeni u ovom zakonu je da lica pripadnici obezbeđenja moraju da budu apsolutno neosuđivani. Zakonska rehabilitacija koja postoji za nas nije dovoljna. Smatramo da lica koja rukuju oružjem, koja štite najosetljivija ljudska prava, a to je pravo na život, bezbednost, kojima se stavlja u nadležnost da mogu da uskrate određena ljudska prava, pravo kretanja, da legitimišu određene osobe, ne smeju da budu lica koja su bilo kada osuđivana za neko krivično delo koje može da bude dovedeno u pitanje sa svim ovim pravima.
Zato smatramo da, bez obzira što neki smatraju da posle zakonske rehabilitacije to predstavlja diskriminaciju tih ljudi u odnosu na ovaj zakon da dođu do nekog posla, s obzirom da oni rukuju oružjem, dolaze u dodir sa poverljivim podacima o ličnosti, da mogu da ograniče određena prava, da legitimišu ljude iako nisu državni organi, da to moraju da budu lica koja su apsolutno neosuđivana. Sada, kada biste uzeli od svih zaposlenih u ovim službama krivične evidencije, videli biste da bi mali broj njih bio neosuđen. Ne treba da pravimo agencije za obezbeđenje, kao što je bio slučaj ranijih godina, gde su čak neke kriminogene grupe imale svoje agencije za obezbeđenje, već moramo da pravimo agencije za obezbeđenje koje će stvarno tome služiti, a ne koje će služiti da budu paravan za vršenje određenih usluga privatne zaštite, privatnog obezbeđenja i za vršenje poslova koji nisu u skladu sa ovim zakonom.
Nadam se da će podaci koje policija imati iz bele knjige, koja se uvek pominje, biti korišćeni u ovom slučaju da ti koji su u beloj knjizi, bilo da li su zakonski rehabilitovani ili nisu ili da su vešto izbegavali suđenja ili kazne, ne mogu nikada da dobiju bilo kakvu licencu za vršenje bilo kog posla iz ovog zakona.
Znači, to bi bilo jako važno da se krajnje dosledno i odgovorno sprovede ovaj zakon. Mislim da ta odredba, da svako ko je ikad bio u krivičnoj evidenciji ne može da bude pripadnik bilo kog obezbeđenja, jeste rigoroznija, ali s obzirom na stanje u kome se sada nalazimo, treba da bude malo oštrije rešenje, pa ako se pokaže potreba, za deset godina ta odredba i može da se promeni, ali mislim da u ovom trenutku mora da bude što oštrija i što rigoroznija.
Zarade zaposlenih u privatnim obezbeđenjima su mizerne i one su na nivou između 20 i 30 hiljada dinara mesečno. To su ljudi koji nose oružje u određenim situacijama, rizikuju svoj život i rade za 20-25 hiljada dinara mesečno. To je nešto što isto mora da se promeni i da se postave neki standardi, neki minimum ispod koga zarade tih ljudi ne mogu da idu. Jer, neko ko sa pištoljem prati milione evra svaki dan iz neke banke ili štiti neko lice, rizikuje svoj život, a to radi za 25 hiljada dinara, nije u redu. Jeste u Srbiji velika nemaština, ali ne treba te ljude dovoditi u situaciju da stavljaju život na kocku svaki dan za 25 hiljada dinara a da se za njihov račun bogate oni koji su vlasnici tih agencija i koji su u poziciji da obezbede neke poslove. Znači, treba utvrditi minimalnu cenu rada za zaposlene u ovim službama.
Nadam se da će Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje će vršiti ovaj nadzor, sprečiti ovakve pojave. Mada, iz zakona se ne vidi kako će MUP i na koji način vršiti nadzor. Zakon ni u jednoj tačci ne kaže da će biti formiran poseban sektor u okviru MUP-a, posebna služba koja će se baviti ovim nadzorom. U situaciji kada imate 60 hiljada zaposlenih u ovoj oblasti, kada MUP koji ionako ima veliku svoju nadležnost i logično je da on ima i ovu nadležnost, ni na jedan način nismo dobili odgovor kako će MUP vršiti kontrolu ovih agencija koje se bave bezbednošću.
Potrebno je doneti 16 podzakonskih akata koji proizilaze iz ovih zakona i očekujemo da to bude u nekom kratkom vremenskom roku.
Rukovanje oružjem je posebna tačka i ovim zakonom se kaže da oni koji su odslužili vojni rok ne moraju da idu na te obuke za rukovanje oružjem. Po meni, to nije u redu, mada sam služio vojni rok. Dozvoljeno je da se samo pištolj koristi kao vatreno oružje službe obezbeđenja. Ja kao neko ko je odslužio redovan vojni rok nikada nisam imao dodir s pištoljem. Pucali smo iz puške M-48, poluautomatske i automatske, iz pištolja nikada. Prosto, situacija je takva da su samo pojedinci na redovnom odsluženju vojnog roka koristili pištolj, vojna policija i neki drugi, ja kao neko ko je redovno služio vojni rok nikada nisam pucao iz pištolja, nisam imao to zadovoljstvo. Pucali smo iz raznog drugog oružja ali iz pištolja nismo.
Po meni, treba uvesti za sve pripadnike i za sve članove ovog obezbeđenja obuku iz korišćenja vatrenog oružja i trebalo je možda predvideti da se pored vatrenog oružja koriste i električni omamljivači koji su već u upotrebi u svim državama. Treba razmisliti i o upotrebi pneumatskih pištolja, što je kod nas izbačeno iz upotrebe u policiji, koji su narodu poznati kao gumeni meci ali koji nekada mogu da sačuvaju život, uz neku polomljenu kost, za razliku od vatrenog oružja koji može da liši života. Znači, treba razmisliti u pojedinim situacijama o korišćenju nekih sredstava koja mogu da spreče gubitak života a da efekat bude isti – otklanjanje protivpravnog kršenja zakona i protivpravnog narušavanja bezbednosti ljudi i imovine od strane tih lica.
Zakonom su predviđeni redovni testovi koji, po nama, nisu dovoljni. Mi smatramo da redovni testovi moraju da budu svakih šest meseci. Zašto? Ja sam imao tu slobodu da se konsultujem sa svojom koleginicom iz poslaničke grupe, gospođom Sandom Rašković Ivić koja je doktor psihijatrije i ona je rekla da je apsolutno nedopustivo da se testovi vrše na pet godina i da je to malo. Pre pet godina je 70% psihijatrijskih bolesnika bilo zdravo. Ovde govorimo o ljudima koji rukuju oružjem, koji imaju pravo da legitimišu ljude, raspolažu ličnim podacima i ljudima koji moraju da budu psiho-fizički besprekorno spremni u funkcionisanju izvršavanja ovih poslova. Ako šofer može svakih šest meseci da ide na test, fizički test, to mora da bude obaveza i za sve zaposlene u ovim službama.
Znači, ne može pet godina. To je apsolutno nedopustivo i malo da date oružje nekom, a da taj pet godina legalno nosi oružje i da na svakih pet godina ide na neki test, pogotovo imajući u vidu da smo država koja je izašla iz ratova, gde je moguće da dođe do raznih vijetnamskih sindroma, gde smo svedoci velikog broja nelegalnog držanja oružja, gde ima oko dva miliona jedinica oružja kod građana Srbije. To je potpuno jedna odredba koja mora da se promeni zarad opšte bezbednosti.
Mi smatramo, takođe, da ovaj zakon može da bude jedan korektan okvir za regulisanje ovih službi bezbednosti, da je on usklađen sa nekim standardima koji postoje i da dolazak velikih stranih kompanija jeste nešto što će doneti neka pravila na ovom tržištu i uozbiljiti celo ovo poslovanje, ali ono što mene plaši to je da Srbija ne postane rezervoar za privatne vojske tih velikih stranih kompanija koje danas ratuju po Iraku i drugim ratištima u svetu.
Kompanija „G4S“ ima svoje privatne jedinice vojne, odnosno obezbeđenja u Iraku, koje obezbeđuju razne njihove državne institucije, prate transfere novce po svim tim kriznim žarištima. Znači, ovim zakonom to nije regulisano, ali treba videti na koji način da se izbegne da ni mi ne postanemo ovde tržište ili rezervoar za jednu privatnu vojsku koja se koristi širom sveta. Znamo da zapadne države vole da niz poslova vojnih prepuste, i vi ste sami pomenuli, privatnim agencijama i to je nešto što nije regulisano ovim zakonom, a što je jedna vrlo realna situacija koja može da nas sačeka, imajući u vidu da 50% mladih ispod 30 godina nije zaposleno, teško da može da nađe posao i da „laka“ zarada, uz veliki rizik života, može da bude neki izlaz iz bezizlazne situacije u ovom trenutku u Srbiji, kada je teško naći posao.
Da se vratim sada na onaj drugi zakon koji je važan, a to je legalizacija, da se našalim malo, Aleksi Žunića, kroz zakon o privatnim detektivima. Nušić je imao Aleksu Žunića i Aleksa Žunić je živeo u Srbiji od Nušića i pre Nušića. Saad pokušavamo da ga legalizujemo na način koji, po nama, nije do kraja definisan i dobar.
Na brzinu ću samo par stvari da kažem oko lekarskih pregleda takođe. Znači, jednom u pet godina je apsolutno nedovoljno i nedopustivo da lice koje će moći od države da traži samo, država će biti u obavezi da da tom privatnom detektivu sve podatke o boravištima i prebivalištima lica, vlasnicima motornih vozila i plovila, polisama osiguranja, nepokretnosti, penzijsko-invalidskom osiguranju, podatke iz sudskih spisa, podatke iz državnih arhiva. Znači, to lice koje će raspolagati svim tim podacima mora da ide redovno na testove, mora da bude podvrgnuto redovnoj kontroli i ne može da mu se dozvoli da te podatke zloupotrebljava.
Ovim zakonom nije nedefinisan način uništavanja tih podataka kada prestane potreba za tim podacima i time se otvara mogućnost za zloupotrebu tih podataka.
Znači, potrebno je zabraniti kontrolu komunikacija, to ovim zakonom nije precizno definisano i zabraniti zloupotrebu ličnih podataka, kao i viša stručna sprema koja se pominje u ovom zakonu. Uz dužno poštovanje za sve, može neko da završi neku likovnu školu sa višom stručnom spremom, i da bude privatni detektiv. Znači, nikakva dalja sužavanja i specijalizacija ovde ne postoji, što po nama, mora da se definiše da se odredi.
(Predsednik: Vreme, gospodine Mihajlov.)
Završavam, samo još jedna rečenica.
Smatramo da je potrebna dorada ovog zakona, i da za razliku od prethodnog Zakona o privatnim agencijama za obezbeđenje ovaj zakon ima niz stvari koje moraju da se dorade, naročito iz oblasti zaštite ličnih podataka i prava građana da ne bi došlo do širokih zloupotreba, a svi znamo kako je to moguće u Srbiji, na koji način. Zato kroz amandmane koje smo podneli, koje su i drugi podneli, ne sumnjajući u dobre namere da se to uradi, ili da ovaj zakon povučete ili da ga temeljno dopunite kroz amandmane, kako bi on postao i realno sprovodljiv i ne bi otvorio vrata za silne zloupotrebe. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, nadam se da ću uspeti da vas zainteresujem i da kažem nešto konkretno i ozbiljno o ovom budžetu. Svih ovih dana koliko traje priča o budžetu, to je i danas, naslušali smo se i deficita, i BDP, i MMF, i inflacije, pada troškova, fiskalni saveti, istina, neistina, laži i sve ostalo.
Samo hoću jednu stvar najjednostavniju da vas pitam – gde su građani u celom budžetu i da li neko vodi računa o čoveku u ovom celom budžetu? Da li neko misli o njima? Da li ćemo konačno u ovom parlamentu za ovog mandata čuti tzv. penzionersku majku koja će da prozbori i jednu reč o položaju penzionera u narednoj godini i u narednim godinama? Da li ćemo čuti ponovo „Mister njeta“ ili istorijsko ne MMF-u, koji smo toliko godina slušali? Da li će se potpredsednik Vlade zadužen za socijalna pitanja obratiti jednom ovoj skupštini, mislim na gospodina Krkobabića, i reći kakav će biti položaj ljudi koji su obuhvaćeni njegovim ministarstvom? To su penzionere i to su socijalno najugroženije kategorije u ovom društvu.
Da li će neko danas ili bilo koji drugi dan govoriti o građanima? Da li će životni standard posle mera koje će ovaj budžet i zakoni koje smo usvojili prethodne nedelje biti bolji ili lošiji iduće godine? Da li će se živeti bolje ili gore i da li će građani ponovo morati da štede da bi država mogla da troši? Da li postoji i jedna država u svetu koja je bogata, a građani siromašni ili je bogata država ona koja ima puno dobrostojećih, imućnih pojedinaca i koja ne uzima svako malo iz džepa građana da bi mogla da troši, da rasipa na razne nepotrebne troškove o kojima se u ovoj skupštini govorilo?
Ograničili ste rast zarada u toku iduće godine, tako da će prosečna penzija da poraste u Srbiji za nešto preko 400 dinara, prosečna plata za nešto preko 600 dinara u toku iduće godine. Uvodite PDV na osnovne životne namirnice, na lekove, na vodu i na sve ostalo. Kako očekujete da običan građanin iduće godine preživi? Plate će nominalno porasti nešto, ali realno ako uzmete stopu inflacije koja je 5,5%, kako ste predvideli, uz povećanje PDV-a na osnovne životne namirnice, na lekove, na ono što ljudi svakodnevno moraju da kupe, možda ne moraju da kupe par cipela novih, ali mora svako da kupi lek koji mu treba, hleb, vodu, mleko, kako mislite da običan čovek preživi iduću godinu i preživi iduće godine? Da li je neko u ovom parlamentu vodio o tome računa? Da li ste vi u Vladi razmišljali kako će čovek da preživi i da li imate neko rešenje za tu situaciju? Nemate ili se bar to iz vašeg budžeta ne vidi.
S obzirom da sredstva za socijalnu zaštitu iz budžeta za 2014. godinu su uvećana nominalno, sa 101 na 107 milijardi, uvećana su za tih 5,5% za projektovani rast inflacije, što znači da će ona realno da padnu, kako će ti građani da prežive, socijalno najugroženije kategorije? Šta je sa dečijom zaštitom? Šta je sa dečijim dodacima? Šta je sa svim socijalnim grupama koje zavise od te male pomoći koju će država da da kada im država ponovo smanjuje to što treba da dobiju, a povećava PDV na one životne namirnice i na lekove koje oni najviše kupuju? Da li ste razmišljali koliko će građanima po standardima te EU u koju idete da bude na granici siromaštva u toku iduće godine zbog mera i zbog ovakvog budžeta? Da li postoji neki racionalan odgovor da date tim građanima? Ne. Možda ga imate, ali ga mi nismo čuli. Možda ga čuvate za neku drugu raspravu.
Ono što hoću da vas pitam jeste da li vi u ovoj državi ili vi kao Vlada pravite konsenzus sa MMF-om oko budžeta ili treba da napravite konsenzus sa građanima, koji treba da iznesu promene, reforme ili da spasu državu od provalije u koju idu i u koju je išao zahuktali voz ili pobesneli Maks u nekim ludačkim kolima? Da li treba da pravite konsenzus sa njima ili sa MMF-om? Mislim da su građani ti koji u svakoj varijanti podnose teret antikriznih mera ili drugih mera koje pominjete.
Mislim da su građani ti koji u svakoj varijanti, u svakom slučaju podnose teret antikriznih mera ili kakvih drugih mera pominjete. Vi uporno se trudite da izbegnete svaku raspravu o građanima, već se trudite da i dalje i dalje ugrožavate njihovu ekonomsku situaciju.
Ispostavlja se, imajući u vidu ono što pričate, da su izmene Zakona o radu osnovni problem zapošljavanja u Srbiji. Samo da izmenimo Zakon o radu, samo da se omogući da radnici što brže gube posao i odmah će da se reši pitanje zapošljavanja u Srbiji. Ne mislim da je to način i ne mislim da je Zakon o radu problem, ne mislim da je problem situacija u bilo kojoj drugoj oblasti, mislim da je problem u tome što je loša politika koja se vodi.
Mi smo mislili da onoga, od budžeta od prošle godine koji je pravio Mlađan Dinkić, i mere koje je on preduzimao će se promeniti. Ništa se nije promenilo. I od silnih, silnih priča sve će se svesti na isto. Mi očekujemo od vas da čujemo konkretne mere, kako će građani živeti, kada će bolje živeti, da li će uopšte bolje živeti i kada ćete prestati da gurate ruku u džep?
Demokratska stranka Srbije ne može da glasa za ovakav budžet, jer smatramo da je on potpuno neadekvatan, loš i nije usklađen sa potrebama građana, i smatramo da konsenzus treba da pravite sa građanima Srbije i sa onima koji žele dobro ovoj Srbiji, a ne sa MMF. Hvala.

Poštovani predsedavajući, potpredsednik Skupštine, koja je predsedavala pre pauze, je prekinula jednu raspravu, na način koji nije u duhu parlamentarne kulture i parlamentarnog dijaloga, dok je bilo prijavljenih i za raspravu po Poslovniku i za replike. Smatram da, u skladu sa članom 27. Poslovnika o radu, to nije način na koji treba da se vodi sednica. Bila je žustra rasprava između SPS i DS, što potpuno odudara od duha Deklaracije o pomirenju koju su potpisali Ivica Dačić i Boris Tadić u kojoj su oni prevazišli te neprilike i nesporazume iz prošlosti i krenuli u blisku, blistavu evropsku budućnost.
Stoga, prosto u duhu rada ovog parlamenta treba omogućiti raspravu svima i onima koji su potpisali Deklaraciju o pomirenju i onima poput DSS koji ne mogu da zaborave period 90-ih godina i sve ono što se dešavalo sa starom deviznom štednjom, zajmom za preporod Srbije, 24 penzije koje su kasnile, neredima, demonstracijama, batinanjima, nestašicama struje, kanisterima za gorivo i svim tim što se dešavalo. U duhu parlamentarizma treba voditi ovu Skupštinu. Hvala.