Poštovani predsedniče, ova rasprava je svakako inspirativna, ali prosto, dakle, vaše prisustvo ovde, potpredsednice Vlade, meni je ulilo nadu da ćemo možda primeniti neka evropska rešenja na situaciju u kojoj se sada nalazimo i da ćete vi nama reći, ovo je problem koji imamo sa "Putevima Srbije", dugom prema zdravstvu i da ćemo rešiti na način kako se to rešava u nekim normalnim državama, da se neće prelivati iz državne kase onima koji su nesavesni i neodgovorni da rade svoj posao, da će nesavesni i neodgovorni biti razrešeni i smenjeni, da će biti raspisani konkursi i da će konačno oni koji će u skladu sa svojim programom koji će predložiti Vladi i ministarstvu, doći da rade svoj posao. Oni koji će predložiti restrukturiranje, racionalizacije, promene i koji će tih 2% zaposlenih iz cele firme, a koji rade u svom kabinetu, angažovati da rade nešto korisno, a da ne budu najveći potrošnici reprezentacije, službenih automobila i svega ostalog što ne spada u njihovu direktnu delatnost, a to je izgradnja putne mreže u Srbiji.
Vi ste olako došli ovde da nas ubedite, nemam utisak da je to vaša namera, da damo 11,5 miliona evra za dugove putarskim firmama ili 1,30 milijardi dinara putarskim firmama.
Ja sam ovim predlogom zakona bio zatečen, pogotovo što sadrži samo sedam članova, gde vi kroz sedam članova govorite da se javni dug pretvori nešto, odnosno da se on pretvori u nešto što nikako ne može da bude javni dug. Navedite mi jednu državu u kojoj se na ovaj način dugovi plaćaju. U tih sedam članova vi nam niste ništa rekli. Niste nam rekli ni koliki su prihodi "Puteva Srbije", da li od registracija motornih vozila gde se plaćaju naknade za drumove, da li od akciza, da li od naplate putarina. Mi to ništa ne znamo.
To moramo da nađemo na sajtu "Puteva Srbije" u tom završnom izveštaju. Niste nam rekli ni kada su zaključeni ugovori po kojima oni održavaju te puteve. To su ugovori iz 1992. godine i po tom ugovoru se ti putevi održavaju. Gospodin Đurić je pomenuo ugovore iz 1990. godine, a mi imamo neke iz 1992. godine. Da li je to normalno da 20 godina, da se svaki ugovor aneksira i da se po formuli koja je važila 1992. godi-ne utvrđuju cene isto kao što se sada utvrđuju? Niste nam rekli da li je bilo nadzora nad izvršnim poslovima, ko vrši taj nadzor, da li je nekome palo na pamet da izmeri debljinu asfalta koji se stavlja na srpske puteve ili podloge koja se stavlja na srpske puteve?
Nikada to nikome nije palo na pamet, a to je možda osnovno pitanje. Da se ne skrivamo iza 10, 15 hiljada zaposlenih u firmama koji rade za minimalac i koji su uvek i jedine žrtve nesavesnog poslovanja u ministarstvu i javnom preduzeću i gde vi pokušavate da sakrijete problem loše organizacije, javašluka i haosa koji vlada u putarskoj industriji, da se sakrije iza onih koji te poslove rade.
Mi imamo puno razumevanja za 10 hiljada, dakle, do 15 hiljada angažovanih u 26 putarskih firmi gde treba da idu ova sredstva, ali nemamo razumevanja za one koji su na čelu tih firmi, koji su vlasnici tih firmi. Da li je to Milo Đurašković iz "Dibens grupe" koji je sada u zatvoru, za nas on nije bitan, bitni su zaposleni u toj firmi. Da li je to direktor Drobnjak ili ministar Mrkonjić?
Oni su za nas neko ko mora da podnese račun. Očekivao sam da će ministar Mrkonjić da dođe ovde da nas ubedi i da nam kaže da li je put do kuće Ane Bekute važniji od Koridora 10, jer smo to iz medija uspeli da saznamo. Za njega možda jeste važniji, ali ne znamo da jeste za građane Srbije, jer je taj put bez ikakve dozvole i svega drugog završen.
To smo saznali od vladike Filareta iz štampe kada je došao da traži pare da se plati zemljište manastiru preko koga je prešao put. Građane Srbije to zanima da čuju.
Da li će se izvršiti kontrola asfalta na putevima Srbije? Mi plaćamo puteve po standardima koji važe u Evropi, po nekim ozbiljnim standardima, a nama putevi propadnu posle dve godine. Očigledno je da nemamo nadzor.
Nadzor nad izvršnim poslovima vrši taj isti direktor Drobnjak kome Državni revizor svake godine utvrdi nepravilnosti. Mi ovde govorimo o 1,3 milijarde, a nepravilnosti samo 2010. godine koju je utvrdio revizor i podneo izveštaj ovoj skupštini i Vladi su bile na 32,5 milijarde na raspolaganje sredstvima "Putevi Srbije". To je utvrdio revizor i to se sve odnosi na javne nabavke. Mi ovde govorimo o čoveku koji se duboko oglušio o zakon, o Vladi koja ne haje za izveštaje svog organa, revizora, koji se stara o zakonitosti utroška sredstava.
Revizor je otišao toliko daleko, podneo je krivičnu prijavu protiv ovlašćenog lica u "Putevima Srbije", u ovom slučaju protiv Drobnjaka. Kada će se postupiti po toj krivičnoj prijavi i kada ćemo saznati da li je nešto i kako je nešto urađeno?
Meni je žao što ministar Mrkonjić nije tu, ali sredinom 2010. godine on je zvanično uputio zahtev kadrovskoj komisiji za smenu Drobnjaka i to je tadašnja Vlada 2010. godine odbila, ne znam zašto, ali je ministar Mrkonjić to tada pravdao kašnjenjem rekonstrukcije mosta kod Beške, što je u međuvremenu završeno, ali o tome ćemo pričati malo kasnije, obilaznica oko Novog Sada, put do Horgoša i sve ostalo, pa i o podizanju cena mimo ugovora, kako za most "Gazela", tako i za most "Beška". To su sve stvari koje je ministar Mrkonjić u zahtevu za razrešenje Drobnjaka 2010. godine stavio.
Drobnjak je, naravno, zaštićen, ne znamo iz kojih razloga, možda vi možete da nam kažete ili svima nama da kažete, da to saznamo, koji su njegovi skriveni kvaliteti zbog kojih on i dalje obitava na tom mestu, s obzirom da ovih javnih kvaliteta nema. Od kada je on došao na mesto "Puteva Srbije", nama su putevi sve gori i gori. Gomilaju se dugovi, nema ikakve kontrole u načinu na koji on troši sredstva i nižu se krivične prijave na njegovo ime, za sada ih ima dve. Jedna je od tužioca, a jedna od Državnog revizora. Čekamo da vidimo šta će biti dalje. Dugovi se nižu. Mi kao Skupština, odnosno građani će plaćati dugove Drobnjaka i to po drugi ili treći put.
Prvi put, za održavanje puteva prilikom registracije se plaća naknada. Drugi put kroz akcizu, kada svako kupi gorivo plaća se naknada za puteve. I ovo je treći put gde će građani da plate iz budžeta troškove koje pravi "Putevi Srbije", tako što će budžet koji opet građani izdvajaju i kroz PDV i kroz porez na dobit, i kroz sve druge poreze, opet da plati dugove tog istoj javnog preduzeća.
Mi dolazimo u situaciju da smo svi mi dužni da plaćamo i odgovaramo za poslovanje "Puteva Srbije", osim njega samog. I on, pored svih primedbi na njegov rad, nije bio u stanju da dođe ovde da nam podnese izveštaj, kao što bi neki drugi direktor uradio, pa čak i ministar Mrkonjić, ne želi da dođe ovde da se suoči sa pitanjima koja imamo za njega.
To je pitanje iz Gornjeg Milanovca, - kaže to je estradna mafija, koncertna mafija, kako su nazvali u jednom dnevnom listu, gde se kaže da se sredstva za puteve lakše dobijaju od onih koji plate koncert jednoj estradnoj pevačici, to je bio slučaj u Milanovcu i Aleksandrovcu. Mi citiramo čoveka predsednika opštine Župa, koji je rekao da je to bio uslov da on dobije sredstva za puteve, a to je da se održi koncert jedne estradne pevačice.
Da li je to način na koji mi trebamo, da funkcionišu putevi u Srbiji? Znači, ko plati više koncert, imaće više puteva. To je situacija u Srbiji i nemojte da bežimo, da pričamo o tome kako neko drugi treba, kako nama treba neko da nam sredi stanje, treba nam EU, trebaju nam ovi, trebaju nam oni i napravimo, najveći problem nam je hrast na putu. Nije hrast problem, problem je organizacija, jer da je neko ukazao da postoji 600 godina stari hrast u Srbiji na nekom putu, pa valjda postoji mogućnost da se to izmesti 20 metara.
Znate, "Zeleni" u Nemačkoj su tražili da se na auto-banu, gde je dozvoljeno da se ide brzinom kojom želite, znači nema ograničenja brzine, tamo gde on prolazi kroz naročito osetljive i važne šume, ograničeni brzina kretanja od 130 kilometara na čas, da bi se smanjio izduv štetnih gasova, kako bi se sačuvale te šume i niko njih ne doživljava kao budale i njihov zahtev kao smešan. Puno razumevanja imaju ljudi za to i prosto treba imati razumevanja za neke stvari koje se kod nas dešavaju i mi kao DSS smatramo da ovo pitanje puteva uopšte nije jednostavno, da se kroz sedam članova bez ikakve informacije u funkcionisanju puteva Srbije, o ugovorima koji su na snazi na osnovu kojih plaćamo tek tako da 1,3 milijarde ili 11,5 miliona evra, jer je to samo deo onoga koliko ova država stvarno daje i koliko se arči.
Godine 2008, formiran je Tadićev Savet za infrastrukturu. Svi smo pomislili za 5-10 godina to će da budu po Srbiji auto-putevi jedan, drugi, treći koridor, aerodrom u svakom većem gradu i sve ostalo. Kako je taj savet formiran, tako su sredstva za infrastrukturu postala sve manja i manja. Ovde imam grafikon gde se kaže – pregled ulaganja u održavanje državnih puteva. Znači, počevši od 2006. godine gde je to bilo preko 250 miliona evra, došavši na 2013. godine, gde je to svega oko 60 miliona sveukupno.
Znači, ovde govorimo o jednoj opštoj nebrizi za puteve u Srbiji i treba razdvojiti način na koji se sredstva izdvajaju i način na koji se ona koriste. Mi ovde govorimo o potrebi da se sistemski uredi finansiranje puteva u Srbiji, sistemski da se uradi, a to je da se tačno odredi koliko će iz akcize na gorivo, fiksno sredstava ići u procentu za puteve i to će se namenski izdvajati, kao što je to u svim dobro organizovanim državama urađeno i od putarine koja se naplaćuje. Pri tom, naša putarina je sigurno jedna od najvećih u regionu. Vi idite, Mađarska, Slovenija, kupite vinjetu za devet evra i vozite se, sedam dana vam važi da se vozite po svim putevima, auto-putevima, što Slovenija, što Mađarska.
Kod nas vožnja od Subotice do Niša je 12 evra u jednom pravcu. Kod njih se za devet evra sedam dana vozite koliko god želite po auto-putevima, Znači, mi imamo najveću putarinu u regionu a putevi su nam u najlošijem stanju, da ne govorim o tome da Koridor 10, ne znam, to je gore od Skadra na Bojani, kako se ministar Mrkonjić uhvatio Koridora 10, on je u sve gorem i gorem stanju i sve se slabije i slabije radi, a sredstva se nikad više ne izdvajaju, naročito imajući u vidu informaciju koju nam je ministar Dinkić dao pre neki dan, gde je 4,5 milijardi evra kreditnih linija odobreno za infrastrukturu, pre svega za puteve u Srbiji, od čega 3,3 milijarde nije realizovano i onda nam ministar Mrkonjić priča kako neko nije uradio projekte, pri tome je on ministar od 2008. godine, a neko nije uradio projekte. Pa ne znam, ko treba da dođe da radi projekte i ko je odgovoran za to što nema projekata? Imaju na raspolaganju CIP, imaju se na raspolaganju sve druge razne gradske direkcije po Srbiji, koje su u stanju da urade projekat. Mi govorimo o tome da i dalje nemamo projekte.
Godine 2008, najveći problem Srbije je bio što nemamo projekte, bar po prići tadašnjeg Saveta za infrastrukturu, sada je opet 2013. godini problem što mi nemamo projekte i što ne možemo da povučemo kredite. Mislim da je to krajnje neozbiljan pristup jednoj, po meni i po nama,najvažnijoj stvari koja treba da bude okosnica razvoja nacionalne ekonomije, a to je pre svega infrastruktura i putna privreda, i da na ovaj način, kako se do sada vodi ministarstvo, putevi Srbije, i uopšte infrastruktura, nije način na koji može Srbiji da obezbedi, ako ne u Evropi, onda u regionu, komunalne, saobraćajne i putne infrastrukture. Mislim da je to nedopustivo imajući u vidu da se značajna sredstva iz godine u godinu ulažu u infrastrukturu.
Posebno pitanje je, zašto poslove dobijaju samo strane firme? Znate, mi imamo da sve krupne poslove u Srbiji dobijaju strane firme, pre svega austrijske, Alpina. Ako pogledate u poslednjih 4-5 godina, Alpina je najviše velikih poslova u Srbiji dobila, od koridora 10 do svih ostalih, od mosta na Beški i sve ostalo. Ko radi to? Da li dolaze radnici iz Austrije da rade? Da li oni izvode radove? Ne. Rade naše firme i naše firme ne mogu da dobiju da rade nego dobije Alpina koja profit i ono malo kajmaka što ostane iznese i odnese, a naše putarske firme se bore sa likvidnošću. Dolazimo u situaciju da je gotovo 26 putarskih firmi u ovom trenutku blokirano i čekaju da dođe ovih 1,3 milijarde, da se neki troškovi pokriju da bi mogli da budu na granici likvidnosti i onda će opet čekati da se podigne cena na putarinu,d a bi se opet došlo do nekih sredstava da se pokriju njihovi troškovi.
Mi ovde govorimo o potrebi da se napravi jedno sistemsko rešenje, direktno iz akciza, naplate putarine, gde bi se slivala sredstva u kasu za održavanje puteva, koja se procenjuje da je oko 40 milijardi godišnje samo za održavanje svih puteva u Srbiji, bez investicija koje će se naravno realizovati na osnovu kredita i mi ovde očekujemo da se konačno utvrdi kvalitet radova na tim putevima. Očekujem da Vlada, pošto očigledno ministar Mrkonjić nema nameru, koja daje sredstva Ministarstvu finansija, odredi jednu nadzornu komisiju, formira nadzorno telo koje će da utvrdi kvalitet izvedenih radova u poslednjih 10 godina. Nem oramo pet, 10 godina, da se vidi koliko ima asfalta, kakva je podloga, to je vrlo lako ustanoviti. Videćete da je to vrlo ozbiljno, sredstva su izložena za kvalitet koji je ravan putevima lokalnog karaktera, na taj način su rađeni nama auto-putevi. I one nove deonice što su urađene, one su loše urađene.
Imamo most na Beškoj koji je 13 miliona evra skuplji od onoga što je ugovoreno, koji nije u funkciji. Jedan deo je u funkciji, a evo već od kad je otvoren, ovaj drugi deo još ne funkcioniše. Kažu neki, postoje neki tehnički problemi, da tu ima nekih vibracija, nešto što možda može ili ne može da se reši, ne znam o čemu se radi, ali prosto očekujem da Vlada proveri.
Mi kao stranka smatramo da ovaj predlog zakona ne rešava problem, da ovaj predlog zakona predstavlja pokušaj da se samo prikrije loše poslovanje ministarstva i preduzeća "Putevi Srbije", da ovaj predlog zakona je samo uvod u nova dugovanja "Puteva Srbije" i celoj putnoj privredi u Srbiji.
Na koji način će Vlada rešiti problem stečaja austrijske "Alpine", koja je dobila da radi najveći deo poslova u Srbiji? Vi ste platili avans "Alpini" da radi poslove. "Alpina" je otišla u stečaj i vi sada terate srpske firme, koje su podizvođači, da idu u Beč da austrijskom sudu prijave u stečajnu masu svoja potreživanja. To je predlog ministra Mrkonjića. Uplatite avans "Alpini", "Alpina" pare izvuče, ode u stečaj i onda srpske firme koje rade treba i kojima je "Alpina" dužna, treba da idu u Beč da prijave svoja dugovanja u stečajnu masu. Naplatiće se, znate, limburga meseca, kada se majmuni budu šišali i tada će opet taj dug da dođe Vladi, odnosno Skupštini, da Skupština plati po drugi put dug koji im je dužna "Alpina" i to će doći za godinu dana.
Nadam se da ćete tada, gospođo Grubješić, ako ništa drugo, bar posegnuti za nekim . Ono što sam ja očekivao od vas da čujem je restrukturiranje "Puteva Srbije". Nama je potreban potpuno drugi pristup putevima u Srbiji i nama je potreban konkurs za izbor novog direktora. Meni nije jasno. Konkurs je raspisan i videćemo kako će funkcionisati i kako će biti izabran direktor. Jedva čekam da vidim plan tog novog direktora.
Prosto, način na koji ste predložili ovaj zakon, na koji će te predlagati sva druga rešenja vezano za putnu privredu, u ovoj konstalaciji snaga u radu, mislim da su mrtvo slovo na papiru i da one nisu deo rešenja, već je ovaj zakon deo problema. Hvala.