Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8509">Dejan Mihajlov</a>

Govori

Dame i gospodo poslanici, neću se pozivati i neću lamentirati ni nad Vidovdanom 1989. godine ili nad Vidovdanom 2001. godine. Smatram da su oba praznika i oba datuma podjedanko iskorišćena za neki vid demonstracije sile. Videli smo kako se to zvršilo 1989. godine i posledice tadašnjeg skupa na Vidovdan i nadam se da od ovogodišnjeg posledice neće biti takve kakve su bile 1989. godine i nadam se da ćemo od tog dana krenuti sasvim drugačije i jednim novim demokratskim putem, poštovanjem pravne države.
DSS će glasati za zakon. Smatramo da je ovaj zakon dobar i mislimo, i to se pokazalo, da nijedan verska zajednica nije stavila primedbu na ovaj zakon i da je ona saglasna sa njim. To nas posebno raduje. Ovaj zakon predstavlja pravi put za sve pripadnike srpske nacionalnosti u ovoj državi, da mogu da ga prihvate i da predstavlja jedan vid konsenzusa.
Neko je rekao ovde da je 5. oktobra završen Drugi svetski rat, odnosno građanski rat. Tako je. Konačno su završene podele na partizane i četnike, na sve one koji misle i ne misle drugačije. Dobro je što je tako. Ovaj zakon je pokazatelj da Srbija može da ide drugim putem, da zakoni, koji su ogledalo države, a upravo praznici su ogledalo jedne države, da mogu da budu drugačiji od onih kakvi su do sada bili. Svaka država koja menja praznike, usklađujući ih sa svojom metodologijom, nije dobra država.
Mi smo pokušali, komisija je pokušala da napravi praznike koji će biti ogledalo cele države, koji će biti ogledalo svakog građanina te države. I ovim putem smo uspeli to da uradimo i DSS i svi njeni poslanici su zadovoljni ovim zakonom. Zato ćemo glasati i nemamo ni jedan amandman na ovaj zakon i mislimo da ovaj zakon predstavlja pravi primer jedne moderne države kakvoj Srbija stremi i kakvoj Srbija ide.
Ono što je važno, i ovo je pokazatelj, da ćemo se mi kao DOS u ovoj skupštini starati da se uspostavi jedan novi sistem vrednosti oslobođen ideoloških prepreka kakvih je do sada bilo, sistem vrednosti koji će biti kombinacija tradicionalnih vrednosti povezanih sa vekom i vremenom u kome živimo.
To je ono što je Srbija zaboravila sve ove godine i to je ono što je prethodna vlast pokušala da uradi. Pokušala je da obezboži Srbe, da odvoji Srbe od onoga što se nije moglo odvojiti, od onoga što je sastavni deo njihovog bića. To je verska i kulturna povezanost, to je ono što je činilo Srbe sve ove vekove. I ne samo Srbe, već i sve građane ove zemlje koji su slavili verske praznike.
Ta vlast to nije uspela, a i samim tim što su ti praznici nešto više i nešto jače, što se ne može jednim parčetom papira i jednim potezom olovke podeliti, oni žive u svima nama, oni su sastavni deo nas i zato se nadam da više nijedna vlast neće raditi ovo što su naši prethodnici pokušali.
Kao što sam rekao, ovaj zakon je dobar, treba ga podržati i treba se vratiti svojim starim tradicionalnim vrednostima koje će biti upotpunjena onim vrednostima na kraju 20. veka. Treba se vratiti istorijskim, odnosno važnim datumima za Srbe. Znamo da za svaki narod važi jedna dobra poslovica - ko se svoje istorije ne seća, dužan je da je ponavlja. Mi svoju istoriju ne smemo zaboraviti, ali moramo gledati u budućnost, ovako kako sada radimo. Zato pozivam sve poslanike u ovoj skupštini da postignemo konsenzus oko izglasavanja ovog zakona jer je upravo to namera predlagača i bila, da konačno Srbi postanu složni bar oko jedne stvari, oko važnih datuma i oko istorije.
Kao i kod Zakona o ekstra profitu gde smo predvideli i predložili da se ustanovi jedna kontrola od nadležnog skupštinskog odbora i ovde smo to predvideli. Ali, zbog toga što se trećim stavom predviđa da nadležni odbor može da angažuje pravna i fizička lica koja bi se uključivala u kontrolu, a to zadire, kako kaže sam ministar i u dogovoru sa ministrom, u neke ingerencije izvršne vlasti, mi odustajemo od tog dela i ostajemo pri prva dva stava kojima se obezbeđuje nadležnost skupštinskog odbora da vrši kontrolu. To je ono što je predviđeno ovim amandmanom.
Pošto je poslanik Gudurić, koga sada ne vidim u sali, verovatno je otišao da ne bi bilo kvoruma, pomenuo DSS, sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da je jedino DSS u parlamentu  pomenula veliku istorijsku nepravdu koja je činjena prema građanima ove države, tako što im je oduzimana i nacionalizovana imovina. Jedina u ovom parlamentu i koja će se uvek u ovom parlamentu i do sada se uvek zalagala da se ta imovina, da ti građani ove države, kojima je ta imovina i uzeta, dožive satisfakciju i da budu nadoknađeni, da bude imovina nadoknađena u obimu koji je potreban i koji je bio kada je to oduzeto.
Mi ne očekujemo od onih koji su oduzimali tu imovinu ili koji su naslednici onih koji su oduzimali imovinu, i što su dolazili i harali ovim prostorima, da tu imovinu vrate. To očekujem od svih onih koji sede u ovoj sali i koji imaju prave namere i koji žele da naprave jednu državu koja će se zasnivati na privatnoj svojini, koja je svetinja u svim država čijim oblicima stremimo, pa i u našoj državi. Isto tako, treba imati na umu da jednu nepravdu ne treba ispravljati tako što ćemo činiti druge nepravde. To je jedino od načela kojim ćemo se mi rukovoditi prilikom naknade oduzete imovine putem nacionalizacije.
Vlasnici, nekadašnji vlasnici te imovine moraju dobiti satisfakciju i moraju dobiti pravičnu naknadu za imovinu koja im je oduzeta. Jedan od tih oblika se pominje i u ovom zakonu. Treba nakon ovoga doneti zakon o denacionalizaciji, fizički vratiti onu imovinu koja može fizički da se vrati i na taj način obeštetiti sve građane koji su trpeli od države i prethodnog režima. Hvala.
Poštovana Skupštino, po članu 99. Poslovnika, gde se kaže da treba da se poštuje dostojanstvo ove Skupštine.
Mogu da govorim u ime poslanika DSS-a, a verujem i da mnogi drugi poslanici tako misle, da je način na koji se radi u ovoj skupštini i gde smo više od sat vremena izgubili u pričama oko Poslovnika, potpuno nedopustiv. Niko iz DSS-a se nije uključio u raspravu oko Poslovnika, niti će se ikad uključivati, jer smatramo da nas narod nije birao da bi mi sat i po dragocenog vremena, kod jednog zakona koji je najvažniji za budućnost ove države, trošili za priče oko Poslovnika.
Molim predsedavajućeg Skupštine, kada naiđemo na situaciju da ima previše prijavljenih za Poslovnik, da napravi pauzu, konsultuje se sa šefovima poslaničkih klubova i predstavnicima stranaka, da se dogovorimo, ako hoćemo da radimo u interesu ovih građana, da iznosimo stavove i za i protiv, da to iznosimo u jednoj atmosferi koja će nam omogućiti da neke krucijalne zakone za budućnost ove države donesemo onako kako priliči jednom domu, a ne od ovog doma da pravimo cirkus, mada je to možda nekom u interesu. Ali bar poslanička većina da se uzdrži od silnih izlazaka po Poslovniku, da se koncentriše na donošenje ovog zakona i da na taj način poništimo negativne efekte koje hoće opozicija u ovom parlamentu da postavi pred građane i da na taj način pokažemo da jesmo drugačiji od njih i da hoćemo da radimo u interesu ovog naroda. Hvala.
Poštovana predsedavajući, dame i gospodo cenjeni poslanici,  ovih dana smo se naslušali priče o zakonu o privatizaciji, da li je koncept dobar ili loš, da li postoji ili ne postoji socijalni programi, da li postoji ili ne postoji denacionalizacija i ostale stvari koje smo pominjali. Ono što niko nije u ovoj skupštini doveo u pitanje,  to je jedna stvar što nas posebno raduje i što je stvar oko koje je postignut konsezus, a to je da nam je privatizacija neophodna. Privatizacija nam je neophodna jer je naša privreda došla u kolaps, jer je ona dovedena u kolaps nestručnim, a mogu slobodno da kažem  i namernim lošim rukovođenjem svih ovih godina. Mi u DSS-u smatramo da je ovaj zakon prihvatljiv, uz usvajanje nekih amandmana koji će donekle promeniti neke stavove i ovaj zakon učiniti boljim za građane Srbije.
Neću se baviti obrazlaganjem svih stvari koje su bile predmet i tema višednevnog raspravljanja u ovoj skupštini, već ću se zadržati na četiri stava koja su malo pominjana, a za koje smatram da su jako važna. To je da prirodna bogatstva Srbije ne smeju ni po koju cenu biti predmet privatizacije, rudna bogatstva, šume i sve ostalo što je regulisano ovim zakonom. Treba tačno da se pobroji u jednom zakonskom projektu i da se pobroje propisi kojima se to reguliše i ne sme se dozvoliti raspodela prirodnih bogatstava, kao što je to bilo u nekim drugim zemljama u našem okruženju ili u drugim zemljama koje su u poslednjih 10 godina bile u tranziciji.
Smatramo da je takva privatizacija, koja se vodila u nekim zemljama, koju mi treba u ovoj našoj državi da sprečimo, krajnje neodgovorna. Mi ćemo se kao DSS zalagati za to da prirodna bogatstva, koja su samim tim vlasništvo svih građana i ove države i svih narednih generacija, ne smeju biti predmet prodaje po ovom zakonu. Kako vidim, to je i predviđeno, samo tu odredbu treba malo precizirati i na taj način se obezbediti za buduće vreme, da to ne potpadne nekim ekstenzivnim tumačenjem, čega je bilo u nekim drugim slučajevima, da postane predmet ovog zakona.
Druga stvar koja je isto tako važna, a to je da obaveza o jednokratnom oporezivanju ekstra profita, po zakonu koji smo usvojili na ovoj sednici, mora da bude ispunjena ukoliko neko lice hoće da bude subjekt u procesu privatizacije. Ne može neko lice koje će dospeti i biti poreski obveznik po Zakonu o ekstra profitu, biti subjekt u privatizaciji i ne može kupovati naša preduzeća dok god ne ispuni svoje obaveze po tom zakonu. Smatramo, ako smo već doneli taj zakon, da moramo da ga poštujemo i da ne može neko fizičko ili pravno lice koje je po povoljnim uslovima, nekim kreditima iz primarne emisije, steklo neki kapital, obrtalo taj kapital svih ovih godina, da kupi neku firmu i onda iz proizvodnje u toj firmi koju je kupila u procesu privatizacije, da otplaćuje svoj dug koji ima prema državi po Zakonu o ekstra profitu. Smatramo da bi ovaj amandman trebalo da bude inkorporiran u ovaj zakon, jer na taj način bio ono što smo usvojili kao prošlu tačku dnevnog reda, bilo pravda, o čemu sam tada govorio. Isto tako, smatram da bi smo na taj način uspeli da zaštitimo i naša privatna preduzeća, da ih zaštitimo od tog privatnog kapitala koji je na taj način stečen.
Treća stvar - dolazim iz Pančeva, grada koji je prilično hemijski zatrovan i, mogu slobodno da kažem da je crna tačka na karti Srbije, da je najzatrovaniji i najzagađeniji grad u Srbiji. Ovaj zakon ne pominje puno i ne obezbeđuje puno one gradove u kojima će doći do privatizacije velikih kompleksa. Jedan od takvih kompleksa je petrohemijski kompleks u Pančevu i ne daje veliko obezbeđenje građanima Pančeva ili bilo koje druge lokalne samouprave, gde će se to naći, da bilo koji stranac ili možda i domaće lice, koje ima para da kupi to preduzeće, neće nastaviti sa izgradnjom štetnih tehnologija.
Ono što mi smatramo da je potrebno, i u tom slučaju bi Vlada trebala da odigra veliku ulogu, a to je da se prilikom tenderske prodaje tih velikih preduzeća, u samom tenderu uslovi da se neće moći graditi "prljave tehnologije", kako se one nazivaju u tim gradovima i u okviru tih fabrika, i da će se morati ići samo na one tehnologije koje smanjuju zagađenost životne sredine i koje će tim građanima koji žive u tim gradovima gde će se prodavati ta hemijska industrija omogućiti ne da gore žive, već da bolje žive posle našeg zakona o privatizaciji.
Smatram da je to neophodno da Vlada uradi uredbom kojom će se regulisati tenderi. Samim raspisivanjem tendera da se uslovi stranim ili domaćim investitorima da to mora da bude tako i tako, a ne da mi u Srbiji dobijemo, naročito na mestima na kojima postoji infrastruktura petrohemijskih kompleksa, jedna stecišta stare tehnologije koja ničemu ne vode već samo daljem zagađivanju životne sredine.
Ovo kažem zato što se ekonomisti uglavnom rukovode profitom i ekonomskim interesom. Ponekad znaju da zanemare interes, život i zdravlje građana i zato moramo da upozorimo da do toga ne dođe i da se posebno na tim neuralgičnim tačkama, kao što je Pančevo, povede računa da do toga i ne dođe.
Poslednje, što je po našem mišljenju važno, je da se uspostavi velika, jaka, čvrsta kontrola celokupnog procesa privatizacije od strane ove skupštine. Kod većine zemalja u tranziciji, koje su donosile zakon o privatizaciji, u dobrom delu taj proces pratile su afere, skandali, korupcijski skandali i mnogi od ministara privatizacije završili su nakon toga u zatvoru.
Mi tu sudbinu našem ministru ne želimo. Želimo da on i u nekim narednim vladama bude ministar privatizacije, što bi značilo da će on dobro obaviti svoj posao, da neće ostaviti nikakvu mogućnost da dođe u takvu situaciju da ga neko optuži da je bilo nekih zloupotreba tokom procesa privatizacije.
Zato ćemo mi u Demokratskoj stranci Srbije insistirati da se naš amandman koji se odnosi na kontrolu procesa privatizacije, upravo od ove skupštine, od nadležnog odbora ove skupštine, prihvati, da se kontrola vrši i da sam postupak privatizacije, za koji se govori da je apsolutno javan i transparentan, bude transparentan i prema ovoj skupštini i prema poslanicima, prema nadležnom skupštinskom odboru, bilo da su to poslanici iz opozicije ili pozicije i da na taj način otklonimo svaku mogućnost za mito i korupciju. Pogotovo ako znamo da je Srbija na začelju zemalja po mitu i korupciji u Evropi.
Treba smanjiti svaku mogućnost za jedno takvo ponašanje. Mi ne prejudiciramo da će se možda tako neko i ponašati, ali jednostavno hoćemo da otklonimo sve mogućnosti i da uspostavimo dobru kontrolu, kako bi pospešili postupak privatizacije, a ne da ga zaustavimo, i na taj način omogućili našim građanima da što pre uđu u postupak privatizacije, da što pre svež kapital uđe u našu privredu, kako bi sama privreda počela da funkcioniše i kako bi naravno počeo da skače standard građana. Hvala.
Imam primedbu da je povređeno više članova Poslovnika.
Prvo, imam primedbu da je povređen način na koji se vodi sednica. Za ovom govornicom daje se pravo na povredu Poslovnika koji se koristi za mitingaški nastup, što nije dozvoljeno. Moja primedba ide u tom pravcu da predsedavajući mora da opominje poslanike koji na taj način krše Poslovnik i zloupotrebljavaju institut povrede Poslovnika, koji je dozvoljen u svakom trenutku.
Druga stvar koja je unela dodatnu zabunu je član 142. Poslovnika, stav 3, koji kaže da amandman koji je prihvatio predlagač zakona, nadležni odbor i Vlada, postaje sastavni deo zakona. Ovde je unelo dodatnu nejasnoću to da li je gospodin Đelić povukao član zakona ili je prihvatio amandmane kojima se briše predmetni član iz predloga zakona.
Ako utvrdimo da su prihvaćeni amandmani kojima se briše određeni član, svaka dalja rasprava je nepotrebna. Narodna skupština o tim članovima više ne odlučuje, niti raspravlja.
Izgubili smo gotovo sat vremena raspravljajući o tome da li je dobro ili nije dobro, da li je urađeno ili nije urađeno.Molim vas (obraća se predsedavajućoj) da vodite sednicu malo strožije i malo efikasnije. Gubimo sat vremena u preganjanju oko Poslovnika, potpuno zanemarujući neke bitne stvari, ne misleći na ono što nam je ovde zadatak, a to je da danas ili, eventualno, sutra usvojimo ovaj zakon i omogućimo dalji rad onima koji treba da rade na ovom zakonu.
Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo poštovani poslanici, kao što smo utvrdili, ovaj zakon je izuzetak u pravnom poretku, jedan presedan i on se donosi u situacijama u svim državama, u kojoj smo mi sada, a to znači da se oni, koji su godinama zloupotrebljavali patnje građana, pravedno i kazne za to što su radili. Sama priroda ovog zakona je takva da će i u ovoj skupštini, toga je bilo već i danas, pa i u javnosti, izazvati puno rasprava - da li se pravedno ili nepravedno primenjuje, da li se svi ravnomerno ili neravnomerno oporezuju, da li neki imaju ili nemaju privilegije zato što su bliži ili dalji sadašnjoj vlasti.
Namera predlagača ovog amandmana je išla u pravcu da se u ovoj skupštini ovim zakonom da ovlašćenje nadležnom odboru, koji već postoji i radi u Skupštini Srbije, da izvrši kontrolu sprovođenja ovog zakona. Znači, ne da se meša u izvršavanje ovog zakona, nego da može da izvrši kontrolu nad njegovim sprovođenjem. Mada ta mogućnost stoji u Poslovniku, namera predlagača je bila da taj nadležni odbor ove skupštine svoju snagu za kontrolu crpi iz ovog zakona, i baš zato što je presedan u pravnom poretku da može neposredno iz samog zakona da crpi mogućnost kontrole.
Ovaj naš predlog je u potpunosti u skladu sa Ustavom. Član 73. Ustava u tački 11. kaže da Skupština obavlja kontrolu nad radom Vlade i drugih organa i da Skupština može zakonom sama sebe da obaveže, zato što je ona taj zakonodavni organ, da se vrši određena kontrola i na koji način će se vršiti. Mi ne zadiremo u ingerencije Vlade, kako je govoreno prilikom obrazlaganja zašto ne treba prihvatiti ovaj amandman, zato što ne tražimo da taj odbor učestvuje u izvršavanju zakona, nego samo tražimo da se izvrši kontrola izvršavanja zakona, zato što smatramo da zbog same prirode ovog zakona mora ta kontrola da bude otvorena, javna i da nadležni odbor Skupštine Srbije, u kome učestvuju i druge stranke, koje su sada u opoziciji, mogu da zatraže da se pojedini predmeti dostave tom odboru. A nadležni odbor, kako stoji u poslednjem stavu ovog amandmana, može da angažuje određena pravna i fizička lica, koja će pomoći kontroli izvršenja ovog zakona.
Smatramo da je dobro prihvatiti ovaj amandman, zato što ćemo na taj način još više približiti ovaj zakon javnosti i građanima, da neće biti tajni da li je neko manje ili više oporezovan, da li je onaj koji je blizak sadašnjoj republičkoj vladi manje oporezovan zato što joj je blizak ili onaj koji je bio blizak prošloj vladi, više oporezovan.
Nama je namera da ovaj zakon bude pravedan, zato što je on pravda za sve one koji su patili ovih godina. Rukovodeći se načelima, koje je premijer Vlade Republike Srbije, gospodin Đinđić, izneo u svom ekspozeu, a koje glasi da su javnost i kontrola dva osnovna postulata na kojima će se zasnivati funkcionisanje sadašnje vlade i sadašnje vlasti.
Interesantno je kako neko pokušava da ovom parlamentu istrgne iz ruku mehanizam kontrole koji mu je dat Poslovnikom. To može da nam ostavi sumnju zašto to nekom treba da što manje ljudi sazna šta se dešava, ko će sve biti oporezovan i koje su činjenice koje će dospeti do građana.
Dobro, to svakom služi na čast, pa i onome ko je protiv ovog predloga. Ali, to je njihovo pravo. Istine radi, i građana radi, kaže se u poslednjoj rečenici člana 53. Poslovnika: kao i druga pitanja iz oblasti finansija. Ovo je jedno pitanje iz oblasti finansija. Time ovaj odbor ima nadležnost i za taj zakon i za taj posao. Ovo je poslovnik koji ste vi doneli i u kojem je ovo stajalo. Ne vidim čemu tako žučna rasprava, zašto se opirete jednoj mogućnosti koja je data upravo Parlamentu u kojem vi sedite. Ovo je upravo ono što smo tražili: parlamentarna kontrola rada Vlade, izvršnih organa. To je ono za šta smo se svi zalagali. Samo na taj način možemo imati prave izvršne organe.
Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, razumem nervozu poslanika SPS-a, pa i drugih stranaka, i veoma dobro znamo zašto su oni nervozni. I ne znam zašto, uporno pokušavaju da pobegnu sa ove teme,  pričajući nešto što apsolutno nije istina, a to je da je neko pozivao da se ne ide u vojsku, da je neko radio ovo ili ono.
Mi svi znamo da to nije tačno, mi vrlo dobro znamo ko je i šta radio i ko je i našta pozivao. Svaka stranka koja poštuje državu, uvek je pozivala da se plaća porez, i to su radile sve stranke, zato što smo znali da država niste vi, nego je država starija i od vaše partije, i od svih ostalih, tako da su uvek pozivali da se porezi plaćaju, ali da se ne poštuje vlast.
Ako već govorimo o uvozu i izvozu, ako je neko ostvario prihod tako što je firma koja se bavi proizvodnjom nameštaja, izvozila pšenicu, za to mora da plati. To će ovim zakonom da bude sankcionisano, slagali se vi sa tim ili ne, voleli vi to ili ne, ali to će biti sankcionisano na sve načine, i ne samo ovim zakonom.
Molio bih stvarno da se vratimo na raspravljanje o ovom zakonu, o ovim amandmanima, da se ne rasplinjavamo po raznim temama, kojima nije mesto kada raspravljamo o ovim zakonu, jer je ovaj zakon, kao što smo više puta napominjali, interes građana. I vi bi trebalo da budete saglasni, da oni koji se nisu ponašali skladno, a zbog toga ste vi pali sa vlasti, plate za ono što su radili.
(Poslanik Branislav Ivković traži repliku).
Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je što pojedini poslanici insistiraju na primeni Poslovnika i bilo bi dobro da to rade stalno i da se to ne odnosi samo na pojedine članove, već na sve ostale. To bi sigurno unelo mnogo više reda u ovu skupštinu i poštovanja ne samih poslanika, već i građana koji nas gledaju. Ali dobro, to je na njima i na njihovom ličnom i stranačkom radu.
Ali, vratimo se zakonu. Pravda je, gospodo, spora ali dostižna. Oni koji su poslednjih 12 godina, od kada i treba da važi ovaj zakon, bili na vlasti i pustošili ovu Srbiju, mislili su da ih ruka pravde nikada neće stići i da će moći to što su radili svih ovih godina da rade i dalje.
Ovaj zakon je pravda za sve one ljude koji su poslednjih 12 godina živeli od tri marke plate ili penzije, koji su se tiskali u raznim redovima, čija su deca išla po ratištima, dok su se drugi, koji sede u ovim klupama, na razne načine bogatili, sticali razne ekstra profite i koji su na muci ovog naroda kupili stanove, kuće, izgradili firme, školovali decu u inostranstvu, dok su nečija deca svoja životna iskustva sticala po rovovima, ratištima, podrumima bez struje i pod bombama.
To je ono zbog čega je ovaj zakon pravičan i zašto on mora da bude donesen. To je obaveza DOS-a, koja predstavlja građane i koja radi za građane koji su je birali i to je nešto sa čime se slaže svaki građanin u ovoj zemlji, što mora da se uradi.
Ovaj zakon je jednokratno oporezivanje. On će se primeniti jednom. On nije jedinstven u pravnoj istoriji. Postojali su ovakvi zakoni i ranije, kako su neki poslanici navodili, i dobro je da taj zakon bude uveden i da bude nauk nama i svima ostalima kako ne treba da se ponašamo dok smo na vlasti.
Teško da se mogu pobrojati svi načini pljačkanja građana Srbije. Pokušaću to da uradim, možda nehronološki. Pokušaću da nabrojim - zajam za preporod Srbije, štedionice poput Dafine i Jezde, koje su pod blagoslovom, kako smo čuli od gospodina Dinkića, sa vrha bivšeg režima postojale i pljačkale naše građane, onda imamo inflaciju koja je najgori oblik oporezivanja naših građana, staru deviznu štednju, razne monetarne udare kojih je bilo dosta i koji su upravo služili da se pojedinci i pojedine banke obogate, a da građani dodatno osiromaše.
Imamo šverc, gomilu, gospodin premijer je pomenuo da je samo za tri godine oporezovano 700 tona duvana i da je plaćena akciza na 700 tona, a da je samo za jedan mesec plaćeno 800 tona duvana, gde su stavljene akcize. Šverc je jedan od izvora sredstava za te koji su imali prilike da švercuju. Tu su kontingenti za uvoz, krediti iz primarne emisije, a tu su naravno, i stanovi, dedinjske vile, koje su pojedinci dobijali i koje, bogami, treba lepo i da plate.
Svi oni koji su dobili vilu, zato što su bili preterano važni i cenjeni kadrovi, iznad njihovih potreba, ili ako je to neki drugi ili treći stan, druga ili treća vila, gospodo, treba i da plate. Naši građani su živeli loše, a mnogi mladi ljudi su otišli iz zemlje upravo zbog toga što nisu imali para da plaćaju kiriju 200 maraka nekom zakupodavcu, zato što se neko širio u dva ili tri stana, a oni, ako su radili za platu od 100 maraka, nisu mogli da plaćaju 200 maraka zakupa.
E, gospodo, ti koji su to radili moraju da plate i to je naša obaveza. To je obaveza svih onih koji ovde govore i za, i protiv. To je, jednostavno, moralna obaveza prema deci, onih koji ne sede u ovim klupama, i prema svim mladim koji su otišli iz ove zemlje.
Zato jedan ovakav zakon mora da bude donet.
Postupak u ovom zakonu mora da bude efikasan i kratak, a pre svega javan, kako se ne bi sa ovim otezalo i kako neki ne bi izbegli ruci pravde, odnosno ovog zakona.
Ono što je posebno važno, i na čemu ćemo mi iz Demokratske stranke Srbije insistirati, to je da se uporedo sa ovim zakonom primenjuju i drugi zakoni, naročito krivični, kako bi oni koji su zloupotrebljavali svoj položaj odgovarali i po krivičnom zakonu, što je jednako važno kao i odgovornost po ovom zakonu.
Ovo je, pre svega, finansijska odgovornost. Nama je važno da svi oni koji su se ogrešili o zakon i krivično odgovaraju. Da ovaj zakon može da se popravi - to je tačno. Izneću par stvari koje su bitne da bi ovaj zakon bio bolji. To je ono sa čim ne možemo da se složimo, odnosno da postoji institut dogovaranja, kako je on sada formulisan u zakonu.
Podneti su i razni amandmani. Poslanička grupa Demokratske stranke Srbije je podnela amandman takođe, da se taj član 9, ovako kako sada stoji, briše. Mi ćemo glasati za to da se taj član briše, pošto smatramo da nije dobro u društvu, koje važi za jedno od najkorumpiranijih na svetu i u Evropi, da postoji jedan član po kome će poreski organ moći da se dogovara sa poreskim obveznikom.
Smatramo da to nije dobro i da to treba da se promeni, tokom ove rasprave i glasanja za amandmane.
Druga stvar je tajnost. Ovaj zakon je javan i tajnost je po ovome zakonu zagarantovana samo za neke informacije koje ne spadaju pod ingerencije ovog zakona. Ali, ako neko kupi neki stan ili nešto drugo što možda nije direktno pod ovim zakonom, ili je stekao neka sredstva, na neki drugi način, koja možda i nisu nelegalna, mislim da to nije tajna i da to treba da se zna.
Treba da se zna, jer svi koji potpadnu pod udar ovog zakona su neke stvari zaradili preko leđa naših građana, da ti podaci treba da se znaju. Naši građani jesu za to da se zna, oni te podatke moraju da čuju, jer, uostalom, zašto bi se sve ovo i radilo ako se ne bi znalo.
Javnost je upravo onaj korektivni faktor koji treba građane da zaštiti od svake vlasti, a znamo da vlast po svojoj prirodi neke ljude kvari, pa treba da ih zaštiti od tih ljudi koji će učestvovati u ovoj i u svim sledećim vlastima. Zato mi hoćemo da ustanovimo jedan institut javnosti rada, da nema ništa u vezi sa građanima što je tajno, da svaki dinar koji građani odvajaju mora da se zna gde ide.
Zato se zalažemo za apsolutnu javnost prilikom sprovođenja ovih zakona.
Poslednje, što je jednako važno, samim donošenjem ovog zakona ne uspostavljamo kontrolu njegovog sprovođenja. Ovim zakonom nije predviđena kontrola sprovođenja izvršenja ovog zakona. Mi smo u amandmanu predvideli da Nadzorni skupštinski odbor vrši kontrolu sprovođenja ovog zakona i da može za te potrebe da angažuje stručna pravna i fizička lica, koja će pružati pomoć.
Kao što smo protiv toga da bude dogovaranja, smatramo da treba da bude kontrole. Kontrola ovog parlamenta apsolutno mora da postoji, iz više razloga. Prvi je taj što je ovo jedan poseban zakon koji se retroaktivno primenjuje, koji ima jednokratnu upotrebu, i koji može da dovede do raznih razmimoilaženja, a verovatno i do raznih neprijatnih okolnosti za pojedinca.
Zato mora da postoji apsolutna kontrola rada Komisije i nadležnog poreskog organa koji će sprovoditi ovaj zakon. Ta kontrola mora da se uspostavi upravo od ove skupštine, nadležnih odbora, mora da bude stručna. Zato predviđamo da nadležni odbor može da angažuje stručno lice koje će za njega vršiti kontrolu.
Isto tako, smatramo da je sprovođenje ovog zakona dobro za građane Srbije. Dobro je zato što će svi oni, koji su se bogatili na tuđoj muci, biti izvedeni pred lice pravde. Što se tiče vlasti DOS-a, a naročito Demokratske stranke Srbije, staviće se tačka na pljačku građana, da taj manir koji je postojao svih ovih godina u Srbiji definitivno bude tamo gde mu je i mesto, što znači u istoriji.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, danas govorimo o Predlogu zakona za zaštitu maloletnika i ima nas dosta u ovoj skupštini koji smo krajem 80-tih godina bili maloletnici i tada se naše društvo kretalo putem ekonomskih i demokratskih reformi i zakoni ovog tipa nam nisu bili potrebni. Mogu da se pitam i zašto. Zato što je u tom i tadašnjem društvu postojao normalan sistem vrednosti, zato što je porodica bila stabilna  i poštovana, zato što je škola bila cenjena institucija zadovoljnih ljudi, zato što je postojala milicija koja je vodila računa i o građanima, a ne samo o režimu. I na kraju, gospodo, zato što nije bilo politike koja se vodila poslednjih 10 godina.
Kako su i predlagači sami rekli 90% sekti je registrovano u poslednje dve godine. Nikada nije bilo više kriminala, dilera droge i više narkomanije. Samo citiramo predlagača. Zašto država, u kojoj je bilo više policije nego ikada, to nije i sprečila? Zašto se sada predlažu zakoni koji prednjače u svojoj represivnosti, a nisu se koristili mehanizmi koji su postojali u već postojećim zakonima? Gospodo, repersija koju vi sada predlažete je samo oslikavanje nemoći da se uradi nešto, da se otklone uzroci.
Mi ćemo se za razliku od vas baviti uzrocima ovih poroka i posledica i pokušaćemo da sprečimo ono što se dešavalo do sada. Kako ćemo to uraditi? Mi u DSS smatramo da se treba vratiti nekim tradicionalnim vrednostima, koje treba prilagoditi vremenu u kome živimo i društvu kome stremimo. Pre svega, tu mislim na porodicu koja kada je bila jaka i naša država je bila jaka. Kada je država bila jaka i kada je porodica bila jaka, imali smo i jakog pojedinca koji je tu državu činio. Samo jaki i bogati, zadovoljni pojedinci mogu da čine jednu zadovoljnu državu. Mi to svih ovih godina nismo bili.
Društvo kome mi težimo je društvo u kome deca poštuju svoje roditelje. Do sada to nije bio slučaj, to je posledica jednog nakaradnog sistema vrednosti. Treba nam škola koja će vaspitavati i obrazovati i u kojoj se neće sticati prve lekcije o alkoholu, drogi, duvanu, a gde će se učiti onome što treba da se uči u školi. Potrebna nam je promena celokupnog sistema vrednosti koji je utemeljivan ovde godinama, preko medija, preko Pinka, Palme, Košave i ostalih, i koji je unazadio decenijama našu omladinu, a upravo o kojoj sada brinemo i za koju se svi zalažemo da joj bude bolje.
Gospodo, na kraju bih hteo samo jedno pitanje da postavim predlagaču ovog zakona, a to je da li su ovaj zakon pisali i oni članovi FONAS-a koji su u poslednjih 10 godina proveli po univerzitetima u Francuskoj, Engleskoj i Americi, i da li su ovaj zakon pisali oni koji su bombardovanje i stradanja ovog naroda proveli u hotelima po Budimpešti, Moskvi i Atini.
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana po već dobro ustaljenom maniru, najviše se govori o stvrima koje nisu na dnevnom redu i govori se o onome što je DOS uradio ili nije uradio. U tome prednjače najviše gospoda iz sadašnje opozicije, a u stvari višedecenijske pozicije. Onda su došli do toga da je DOS optužen, da je uspeo za ova tri meseca, koliko je na vlasti, da bruto nacionalni dohodak sa 10.000 po glavi stanovnika, svede na 800 hiljada, da smo mi nenamenski trošili pare iz Zajma za preporod Srbije, da smo mi opustošili privredu, da smo mi poharali sve što se moglo poharati u ovoj državi. Po ovome bi mogli da zaključimo da ste vi cvećke koje eto sada pokušavaju da poprave nešto, da daju jedan koristan i dobronameran savet. Po onome, dame i gospodo, što mi već ovde danima slušamo, vaše jadikovke o propasti srpske privrede, ne možemo ovde da zaključimo ništa drugo, nego da ste vi sami sebi napisali optužnicu za ono što ste radili proteklih 10 godina. Vi ste sami napisali i potpisali.
Izvinjavam se, doći ću na temu, ovo je samo jedan kratak uvod u ono što sledi. Sledi da smo mi primili, dame i gospodo, vas, jedan vruć krompir, mi smo se prihvatili, primili smo taj vruć krompir i ako želite baš da čujete, od Vlade nacionalnog jedinstva.....
Primili smo taj vruć krompir od Vlade nacionalnog jedinstva ili sunovrata, koja nam je taj vruć kormpir dala i koji smo mi prihvatili. Znali smo da će biti teško, ali isto tako smo znali, da ukoliko se sada neke promene ne izvrše, a to je počelo sa promenama u poreskom sistemu, krenuli smo za Zakonom o radnim odnosima, da regulišemo oblast radnih odnosa i zakonodavstva, mi ćemo doći u jednu situaciju kada više nećemo moći da idemo napred, nego ćemo samo moći da propadamo. Odredbe ovog zakona moramo da posmatramo u skladu sa Zakonom o radnim odnosima koji je usvojen pre neki dan u ovoj skupštini i naročito ću se osvrnuti na odredbe 27j. i 27j1, kojim se posebno utvrđuje kontrola uplate doprinosa i kaznene odredbe koje regulišu one poslodavce i kazneno ih prinuđavaju da plate ove doprinose, one poslodavce koji ne izvršavaju svoje obaveze prema zaposlenima. Zašto je ovo važno?
Dolazim iz Pančeva, grada koji je jedan od najjačih industrijskih gradova u Srbiji i Jugoslaviji, grada koji je na žalost, ovih dana na prvim stranicama štampe, ne po zaradi koju ostvaruje, već po zagađenju koje trpi i grada u kome se dešavalo, kao i u mnogim drugim gradovima u Srbiji, da se godinama nisu uplaćivali doprinosi, zaposlenima, te da su oni posle četiri ili pet godina kada su pokušali da ostvare svoja prava po osnovu penzionog osiguranja i svega ostalog, zaključili da poslodavac nije uplaćivao doprinose, ni zdravstveno osiguranje, a ni penziono osiguranje. Ovim odredbama koje su upravo, zato i dobre za zaposlene, reguliše se obaveza poslodavca da uplaćuje doprinose i kaznene odredbe, ako on to ne čini. Mi iz DSS ne smatramo, da je ovaj zakon idealan, on će se sigurno, može i mora popraviti, ali je on sigurno kvalitetan pomak na bolje, i on će, a i sama praksa će pokazati koje su njegove mane, a koje su njegove dobre strane. Narod je nas birao da menjamo i mi moramo da menjamo, da bi išli napred. Na kraju, pažljivo slušajući svoje kolege iz sadašnje opozicije, neki od njih izlaze i kritikuju zakon sa pozicije poslodavca kako je taj zakon loš. Odmah zatim, njegov kolega iz iste stranke izađe i kritikuje zakon sa pozicije zaposlenog, da je loš.
Poštovane kolege, šta vi zapravo hoćete i šta je cilj svih tih vaših rasprava? Da li su cilj prazne demagoške rasprave koje treba građane da uvere kako mi ne radimo dobro ili loše, i da li su cilj neostvarene vaše želje, ono što niste uradili kada ste mogli da uradite. Čujemo puno ideja. Zašto to niste uradili, proteklih 10 godina, a Vlada nacionalnog jedinstva i sunovrata koja je vladala ovim prostorima, harala ovim prostorima, ništa nije uradila i zašto sada to iznosite, ako niste zluradi i zlonamerni i pokušavate da nama podmetnete nešto.... Gospodine predsedniče, zamolio bih vas da umirite poslanike.
Kada želite nama da podmetnete nešto što nije istina, u našu dobru nameru građani Srbije ne treba da sumnjaju, mi smo obaveze prihvatili na izborima, odgovorno ćemo ih izvršavati, a mi iz DSS-a kao i do sada nikada ih nismo izneverili, pa nećemo ni sada.