Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi poslanici, hteo bih pre svega hteo da se zahvalim svim poslanicima koji su učestvovali u raspravi na izuzetno konstruktivnim tonovima, kako onima koji će glasati protiv i koji osporavaju ovaj predlog zakona, uopšte ceo ovaj koncept, tako i onima koji će glasati za i koji su imali vrlo korektne i korisne primedbe, koje ćemo nastojati da uvažimo u postupku usvajanja amandmana.
Ono što je važno, još jednom bih napomenuo i istakao neke nove stvari na koje je možda više ili manje skrenuta pažnja ili nije uopšte skrenuta pažnja u ovim predlozima zakona. Činjenica je da se uvodi specijalizovano upravno sudstvo i to je nešto što postoji u svim zemljama Evrope i u svim zemljama u našem okruženju. Jedina zemlja Evropske zajednice i zemlja iz našeg okruženja koja nema specijalizovano sudstvo je Grčka a sada i oni idu u pravcu reforme pravosudnog sistema upravo ka izgradnji specijalizovanog sudstva. Plod rešenja koja imamo u ovom predlogu zakona upravo su nastala uporedno-pravnim analizama šta je najbolje u ovom trenutku za naše društvo.
Ovim predlogom zakona uvode se neka nova prava, pravo stranke na pritužbu, na suđenje, lični list sudije i svih ostalih zaposlenih u sudu. Jedan važan segment, a to je da će se predmeti raspoređivati slučajem, a ne po tome da li je neko bliži ili dalji, niti po odluci predsedniku suda, ili da ima već kakve odnose sa strankama u postupku.
Već je promenjeno amandmanima Odbora za pravosuđe i upravu, da vršioca dužnosti i republičkog javnog tužioca imenuje visoki savet pravosuđa, a ne ministar, kako je to predloženo. Druga izmena je da dva člana visokog saveta pravosuđa iz reda tužilaca imenuje republički javni tužilac, a ne jednog ministar pravde, tako da se i tu išlo u pravcu odvajanja izvršne vlasti od struke i punog učešća u odlučivanju o svim stvarima upravo onima koji čine tu oblast, u ovom slučaju tužiocima i sudijama.
Zamolio bih sve poslanike da ne gledaju ove predloge zakona kroz ministra pravde, sadašnjeg ministra ili nekog drugog, ovde govorim o instituciji ministra pravde, ministri se menjaju, a mi treba da pravimo sistem koji treba da funkcioniše i koji treba da postoji. Mora obavezno da se naglasi, na kraju, da su ovi zakoni deo, da su početak i moraju da budu početak celokupnih promena -jer promene ovih zakona bez promena u svim ostalim oblastima, i na saveznom nivou, da li je to Zakon o krivičnom postupku, treba promeniti Zakon o parničkom postupku, izvršnom postupku i, znači, sve te zakone treba prilagoditi okolnostima - i da ovi zakoni bez svih tih promena neće puno doprineti efikasnosti sudstva.
Ovo je jedan važan, ali jedan jedini korak, i treba još dosta koraka da napravimo da bismo izgradili pravnu, demokratsku i stabilnu državu, jedan siguran pravni poredak, kako bismo mogli našim građanima da obezbedimo da mogu na najadekvatniji način da zaštite svoja prava.
Ono što je posebno važno naglastiti, to je da mi moramo raditi na tome da izgradimo sistem i da stvorimo uslove da sistem funkcioniše, uspostaviti vrednosne norme, i u toj situaciji pojedinac, ma ko on bio, bio ministar, bio premijer, bio bilo ko drugi, neće moći da utiče na taj sistem. Ključ je da mi moramo da krenemo sa izgradnjom sistema. Ovi zakoni upravo vode u pravcu izgradnje jednog sistema koji će biti nezavisan od političke ili svake druge vlasti, koji će biti nezavisan od svega sem od toga da će morati biti zavisan od toga da sudi po zakonu.
Zato ovi zakoni jesu sistemski i idu na izgradnju jednog sistema, i ukoliko budemo uspeli da izgradimo sistem uspećemo da ispunimo obećanja data građanima, a to je u svakom slučaju jedan stabilan pravni poredak, jedna pravna i demokratska država. Verujem da će ovi zakoni dobiti podršku i jednostavno da će kroz postupak usvajanja amandmana u onoj meri biti popravljeni, da će još bolje štititi interese građana.