Javljam se po ovom amandmanu, pogotovo što sam predložio sličan amandman ali ne na ovaj član, već na član 16, koji reguliše obaveze Agencije, odnosno posrednika, gde kažemo da je posrednik obavezan da po potrebi angažuje stručno lice pravne struke za poslove iz njegove nadležnosti.
Ovim zakonom se uvodi jedna doza pravne sigurnosti za građane koji su subjekti trgovine nepokretnostima i zakupima i na ovaj način ćemo kod građana stvoriti sliku ili predstavu da su poslovi u koje oni stupaju sa Agencijom kao posrednikom potpuno pravno sigurni. Tu pravnu sigurnost njima ne može da garantuje lice sa četiri razreda gimnazije ili neke srednje škole, koje nema znanje pravne struke.
Amandmanom na drugi član zakona smo stvorili mogućnost da se po potrebi angažuje lice koje ima određena znanja pravne struke, zato što smatramo zarad pravne sigurnosti koja se stvara kod građana ovim zakonom moramo da obezbedimo da ta pravna sigurnost postoji, da građani kada dođu u Agenciju kod posrednika moraju da znaju da će taj pravni posao biti valjan. Od samih papira koje poseduje taj stan, građevinske dozvole, uslova da je to pravi vlasnik stvari, da nema više vlasnika, da je potpuno pravno čist posao, valjan i savestan može da se garantuje ako postoji lice pravne struke. Ko će pisati ugovore o prometu nepokretnosti? Imamo činjenicu da je to posao notara koji još uvek nisu zaživeli, niti će zaživeti u narednih par godina u Srbiji. Agencije će da prave ugovore. Imamo advokate kojima je to jedan deo posla, a agencije će preuzeti.
Dolazimo u jednu situaciju da jedan mali deo oblasti, koji je vrlo važan, ovim zakonom neće biti regulisan. Smatramo da je ovaj zakon suštinski iskorak u odnosu na stanje koje imamo sada i da će on kvalitativno omogućiti građanima da zadovolje svoje potrebe, ali treba ostaviti mogućnost da agencije kada je potreba angažuju pravno lice i da time potpuno zaokružimo jednu pravnu sigurnost koju ćemo ponuditi građanima na ovaj način. Stoga se ne slažem sa gospodinom Đelićem da je to novi trošak. Jeste to novi trošak, ali taj trošak će svakako platiti kupci, pa onda bar za te pare, koje će kupac ili prodavac stana, u zavisnosti kako bude regulisano, dobiti punu pravnu zaštitu kada preko posrednika zaključi kupoprodajni ugovor.

Poštovani gospodine poslaniče, trebali ste da pročitate samo prvi član ovog zakona, koji kaže – ovim zakonom se uređuju uslovi i način obavljanja posredovanja u prometu i zakupu nepokretnosti, kao i nadzor nad primenom ovog zakona. Znači, ovaj zakon uređuje tu oblast, a ne neki drugi zakoni.
Niste u pravu kada kažete da ne treba ovim zakonom da uredimo sve oblasti. Ne, mi uređujemo tu oblast i država je tu da stvori uslove i da uredi tu oblast. Na ovaj način to radimo.
Smatramo da bi se do kraja uredila ova oblast mora da postoji pravna sigurnost, jer se ovim zakonom garantuje upravo to, uslovi i način obavljanja posredovanja u prometu i zakupu nepokretnosti. Građanima kroz ovaj zakon garantujemo i stvaramo uslove da oni kroz promet nepokretnosti kupe ono što je pravno čisto, što nema teret koji će se pojaviti kasnije i da će to sve biti u skladu sa ovim zakonom i Zakonom o obligacionim odnosima. Ovaj zakon dopunjava odnose koji nastaju u obligacionim odnosima, odnosno kupoprodajnim ugovorima.
Ovde govorimo o jednom zakonu koji treba da zaokruži jednu oblast koja do sada nije bila regulisana nego se direktno primenjivao Zakon o obligacionim odnosima, kupoprodajni ugovori i posredovanje koje nije bilo regulisano ovim zakonom. Zato smatramo da je dobro da se u ovom zakonu pomene da po potrebi može da se angažuje pravno lice, stručno lice – pravnik za određene poslove kako bi se pravna sigurnost građana do kraja zaštitila i to je ono što valjda treba da bude interes svih nas kada se donosi ovaj zakon. Zato smatram da jedan vid, i to vama ministre, angažovanja pravnika mora da postoji u ovom zakonu, da li je po potrebi, da ne bude stalno zaposlen da ne bi dodatno opterećivali agencije, Agencija mora da angažuje nekoga kako bi garantovala punu pravnu sigurnost licu koje…

Na član 10. podneli smo amandman koji se odnosi na to da se dodaje nova tačka – brisanje iz registra posrednika.
Smatrali smo da može da se desi da određena lica ponavljaju u jednom određenom vremenskom periodu prekršaje koji mogu da dovedu do određenih posledica i isto tako smatrali smo da, ako neko lice u određenom vremenskom periodu više puta ponovi određeni prekršaj, da on treba da se briše, pored ostala dva uslova za brisanje iz registra posrednika, da se i to lice izbriše. Znači, ako neko lice u roku od tri godine više puta počini razne prekršaje na štetu građana i subjekata koji su angažovali posrednika za određeni pravni posao kupoprodaje ili zakupa poslovnog ili stambenog prostora, da ono treba da se briše. To znači da njemu ni stručni ispit koji je položio nije dovoljan, niti bilo šta drugo, da shvati na koji način treba da se radi.
U smislu pravne zaštite građana koji će angažovati agencije moramo to da uradimo, jer ne možemo da dozvolimo da nam na tržištu vršljaju oni koji krše ovaj zakon, prave prekršaje i da nakon toga njihova odgovornost ne bude sankcionisana, naročito imajući u vidu da su granice prekršaja limitirane Zakonom o prekršajima, kao jednim opštim okvirom za visinu kazni, a da šteta koja može da nastane iz njihovog prekršaja je daleko veća i greške koje mogu da nastanu, za one koji kupuju neke stanove ili prodaju neke nekretnine, su daleko veće od onoga što će za to lice biti odgovorno. Znači, za pravno lice je 500.000 dinara prekršaj, za fizičko lice, odgovorno lice u pravnom licu je 125.000 dinara, mislim opšta granica za prekršajnu odgovornost, a odgovornost i šteta koja nastane za lice zbog prekršaja koji su učinili u toj agenciji su mnogo veće. One se mere hiljadama evra, desetinama hiljada evra i zato smatramo da ponavljanje prekršaja u jednom određenom roku od tri godine mora da se sankcioniše brisanjem iz registra.
Uostalom, u Zakonu o bezbednosti saobraćaja imate bodove koji se brišu posle dve godine od nastupanja, od oduzimanja tih bodova, i građani su obavezni da poštuju pravila, imaju te bodove, inače će izgubiti dozvolu. Ovde, ukoliko neko krši ovaj zakon i stvara prekršaj, treba stvoriti uslove da u roku od tri godine, ako ponavlja prekršaje, prosto bude izbrisan iz registra, da ne dođemo u situaciju da niko ne odgovara, da oni odgovaraju do 125.000, kolika je granica za prekršaj, a da šteta za one koji su pretrpeli štetu bude mnogo veća.
Vi ćete reći – imamo osiguranja, agencije imaju osiguranja, ali nekada ni ta stopa osiguranja ne može da pokrije štetu koja može da nastane licu. Zato treba iz pravnih poslova, iz posredovanja izbaciti one koji su skloni da vrše prekršaje i na taj dodatni način pokušati da napravimo red u ovoj oblasti, da ne bismo bili u situaciji da, kao i u nekim drugim stvarima koje se dešavaju u Srbiji, imamo slučaj sa cigaretama, pa to što Makedonija neće da reaguje.
To nije regulisano zakonom. Naš odnos prema tome što Makedonija po drugi put u roku od šest meseci ne dozvoljava uvoz naše pšenice nije regulisan zakonom i zato Vlada dozvoljava da je Makedonija ponižava i ne reaguje na to poniženje, nego zakasnelo, posle tri meseca.
Ukoliko stvorimo uslove da je Vlada u obavezi, ili da je državni organ u obavezi da reaguje ukoliko neko pravi prekršaje, to je nešto što može da doprinese jednom odgovornijem i boljem zakonitom radu. Hvala.

Mi nemamo problem sa tim, sa predlogom vaše mere. Smatramo da jedno ne isključuje drugo i da treba i mera koju ste vi pomenuli i ova mera da budu sastavni deo ovog zakona. Jer, u fazi kada smo bili u jednoj potpuno neregulisanoj oblasti, jednoj hajdučiji, gde se jedan isti stan prodavao po pet puta, a jedna ista agencija je to radila, prosto, mislimo da treba pružiti što više zaštite i onim agencijama koje su časno i odgovorno i u skladu sa zakonom i do sada radile svoj posao, i malo više zaštite onima koji su klijenti te agencije. Hvala.

Zbog zaštite samog posrednika agencija do sada smo imali slučaj, razgovarao sam sa više agencija, sa vlasnicima više agencija i sa advokatima koji se bave prometom nepokretnosti, da lice dođe u agenciju, agencija mu da ponudu stanova, odvede ga u prvi obilazak i nakon toga to lice pokupi kontakte sa vlasnicima onih stanova gde ga je vodila agencija i oni nezavisno od agencije zaključe ugovor i time agencija ostane oštećena za proviziju. To je jedna situacija koja nam je i te kako bila poznata do sada. Na taj način je agencija bila onemogućena da za svoj rad dobije određenu naknadu.
Vi govorite ovde – posredovanje se vrši na osnovu itd. i govorite o obavezama nalogodavca da za određeni objekat, ako ga do tog objekta odvede agencija, agencija mora da ima svoju proviziju. Da bi se sprečilo izvrgavanje odredbi ovog zakona, mi smo stavili da se nalogodavcem u smislu ovog zakona smatra bračni drug i krvni srodnici u prvom stepenu. Ovim zakonom se ne reguliše…
Govorite o nalogodavcu. Može suprug da ode i da traži od agencije, posrednika da mu da spisak određenih nepokretnosti, da on to uzme. Ali, ako njegova supruga posle zaključi ugovor, ona neće biti u obavezi po ovom zakonu da agenciji plati, da posredniku plati određenu proviziju za tu kupoprodajnu aktivnost.
Ovim zakonom samo uvodimo tu obavezu da se nalogodavcem u smislu ovog zakona smatra i bračni drug i krvni srodnik u prvom stepenu. Znači, govorimo o ocu, majci ili o detetu, koje naravno ima 18 godina i ima poslovnu sposobnost. To je samo cilj našeg amandmana, da se zaštite agencije od izvrgavanja ruglu odredbi ovog zakona i od samovolje kupaca i prodavaca nepokretnosti da se izbegne plaćanje provizije. Jer, ako nam je cilj da ožive agencije i da se uredi ova oblast, onda mora da se omogući da i one budu zaštićene od izvrgavanja odredaba ovog zakona. Hvala.

O ovome smo već govorili pri amandmanu gospođe Popović. On se odnosi na to da je posrednik obavezan da po potrebi angažuje lice pravne struke za poslove iz nadležnosti lica koja imaju određene sposobnosti pravne struke. To je nešto što mi smatramo da je neophodno.
Ponoviću za one koji nisu dobro razumeli, ovaj zakon se odnosi i stvara uslove, kako stoji u prvom članu zakona – uređuju se uslovi i način obavljanja posredovanja u prometu i zakupu nepokretnosti, kao i nadzor. Naravno da ovaj zakon ne može da reguliše sve ono što prati jedan proces nepokretnosti, od obaveze suda i svega ostalog, ali sa druge strane nameće posredniku koji nudi određeni stan licu koje dođe i plati taksu ili plati naknadu određenoj agenciji, nameće toj agenciji, nameće tom posredniku obavezu da kada vi dođete u agenciju kod posrednika da kupite stan, da vam kaže ovako – ovaj stan je pravno čist, nema tereta, nije pre toga bio u pravnom prometu, validna je građevinska dozvola, uknjižen je. Znači, on je dužan da da dosije o tom stanu svakom licu koje tu dođe.
On neće biti u mogućnosti za neke stvari koje iziskuju pravna znanja da da to mišljenje i da napravi takav dosije. Naročito, ako imamo u vidu da nakon toga su potrebne određene pravne radnje da bi se ceo posao završio.
Zato smatramo, da po potrebi agencija treba ostaviti mogućnost, da može da angažuje lice koje ima pravna znanja, pravne struke, kako bi omogućilo što kvalitetniji rad u skladu, ne samo sa ovim zakonom, nego sa drugim zakonima. Zato što je to lice koje polaže stručni ispit i bude vlasnik agencije ili je zaposleno u agenciji, ne znači da ima saznanja iz Zakona o obligacionim odnosima, iz načina vođenja knjiga u sudu, evidencija i svega ostalog. Potreban je neko ko ima šire znanje kako bi se do kraja zaokružio ovaj postupak i omogućila jedna kompletna pravna zaštita svih subjekata u ovom poslu.

Poštovana predsedavajuća, ukazujem na povredu člana 104, jer mi niste dali pravo na repliku iako smatram da sam na to imao pravo s obzirom da mislim da gospodin Đelić nije do kraja razumeo ono što sam hteo da kažem. Nisam govorio ovde o stalnom angažovanju lica čije bi angažovanje i troškovi njegovog zaposlenja u agenciji posrednika opteretili rad toga, već sam govorio o tome da se po potrebi angažuje lice. Znači, kada postoji potreba upravo za rad te sigurnosti.
Mi možemo ovde da govorimo ne samo o potrebi pravnog lica, znači, gospodine Đelić je otvorio pitanje potrebe angažovanja lica građevinske struke ili neke drugih koji bi govorili o kvalitetu građevinskog objekta koji je predmet određene transakcije. Zato smatram da sam imao pravo na repliku da obrazložimo onima koji nisu razumeli da ovo ne bi opteretilo samo agenciju već bi doprinelo da se posao kvalitetnije završi. Naravno, da onaj ko ulaže sto hiljada ili pedeset, šezdeset, sedamdeset hiljada evra da kupi određenu nepokretnost neće sigurno misliti da pedeset evra koliko će platiti troškove za neki pravni savet nekom advokatu da bi bilo sve perfektno, pravno čisto jer neki veliki pravni trošak u odnosu na cenu koju on plaća za tu nepokretnost. Zato treba stvoriti mogućnost da se po potrebi angažuje takvo lice.

Gospodine Đeliću, razumem da vi ovu repliku ste iskoristili da kažete ono što vi hoćete, a ne na temu ovog zakona. Samo bih iskoristio priliku na ono što ste vi rekli i što ste pogrešno razumeli ili pogrešno protumačili.

Naš cilj je da kada kupac dođe kod posrednika ili u agenciju, on ne treba da vodi advokata sa sobom za ruku. Šta će mu agencija i posrednik ako će on da vodio advokata sa sobom za ruku, da plati tom advokatu jedan ili dva posto koliko je već po advokatskoj tarifi naknada za zaključenje kupoprodajnog ugovora, da plati to, da plati taksu agenciji, onda će njega taj stan jako skupo da izađe.

Cilj ovog zakona, kako ga ja razumem, a tu su predstavnici ministarstva i sam ministar Ljajić, da se zaokruži jedna oblast i da kupac kada dođe u agenciju, plati troškove agenciji da on pretpostavljamo nema drugih troškova osim naknade koju će da plati agenciji i da on tu sve svoje obaveze koje ima završi, a ne za sobom da vuče u jednu ruku advokata, u drugu ruku građevinskog inženjera, možda nekog hidraša koji će da se bavi vodovodom ili šta već, i da onda sa celom svitom dolazi u agenciju, šta će nam onda agencija i čime se mi onda ovde bavimo.

Znači, moje shvatanje ovog zakona je da kupac, kada dođe u agenciju, pokuca na vrata, kaže – dobar dan, hoću da kupim stan tu i tu, i da mu agencija da validne podatke, pravno valjane i čiste da kaže – evo to je to. On kaže – pristajem na tu cenu, ili smanjite cenu, i da u agenciji zaključe ugovor, napišu i da svi budu srećni i zadovoljni, da sve bude u skladu sa zakonom i da nakon toga sudovi nemaju nikakvog posla, već da tu bude kraj jednog kupoprodajnog odnosa. Hvala.

Ovaj amandman, mi smo govorili nešto po ovom amandmanu u članu 10. koji se odnosi na – uslove za brisanje iz registra. Ovim amandmanom predviđam da „ Izuzetno u slučaju ponavljanja prekršaja u roku od tri godine može izreći kazna brisanja iz registra“.
Evo zašto je to dobro da stoji pored ovoga što je već predviđeno u članu 32. Znači, vi kažete - novčanom kaznom u visini od dvostruke do petostruke vrednosti, uobičajene posredničke naknade, kazniće se za prekršaj pravno lice, preduzetnik i fizičko lice, odnosno odgovorno lice u pravnom licu, ako obavlja posredovanje suprotno zabrani iz člana 12. stav 1. ovog zakona.
Mi ovde govorimo i da se - uz prekršajnu kaznu iz stava 1. ovog člana, pravnom licu, preduzetniku ili fizičkom licu, se može izreći i mera zabrane vršenja posredovanja u prometu.
Ovde govorimo o meri zabrane koja će se izreći određenom fizičkom licu, koje radi u toj agenciji, ali ta agencija, niko ne sprečava neko drugo lice , koje radi u toj agenciji da nastavi sa vršenjem prekršaja.
Zato mi smatramo, da zaposleni u jednoj agenciji izvrše više prekršaja u roku od tri godine, da se ta agencija briše iz registra, a ne da se kažnjava samo zaposleni u toj agenciji. Mi ćemo doći u situaciju da vlasnik agencije samo menja lica koja vrše prekršaje, a agencija nastavi da funkcioniše.
Zato mi smatramo da to treba da bude uslov za brisanje iz registra određene agencije i to je dovoljan razlog. Ne znam zašto se beži od toga.
Drugo, novčane kazne u visini od dvostruke do petostruke, uobičajene vrednosti. Uzmite stan od 50 000 evra, naknada 2 ili 3 posto, koliko će biti agencijska provizija, i to je 1.500 evra, pa to je već više od maksimalno dozvoljene kazne za fizičko lice, koja je 125 000 dinara, znači 1000 evra.
Ova odredba je potpuno neprimenjiva. Kako možete u visini od dve do pet provizije, naknada za uobičajene posredničke naknade ili provizije, da stavite kao meru, kada je maksimalna kazna za fizičko lice 125 000 dinara. Znači, to je manje od jedne provizije i da li je to opšti maksimum za kažnjavanje fizičkog lica, po Zakonu o prekršajima na koji se pozivate, a opšti maksimum za pravna lica je 500 000 dinara.
Znači, to je manje od jedne provizije, jer je to opšti maksimum za kažnjavanje fizičkog lica po Zakonu o prekršajima, na koji se pozivate, a opšti maksimum za pravna lica je 500.000 dinara, što znači da je ta odredba i u ovom delu nesprovodljiva i da se isplati praviti prekršaje za neko pravno lice, jer on će da menja lice koje ima i tu licencu, zaposli jedno, napravi prekršaj, nema veze, on se tu dobro ovajdio, izbaci njega, dođe neko drugi i da tako, faktički, taj posrednik, ta agencija postoji, menja ovlašćena lica i ona funkcioniše tako što može nekog da prevari sad, nekog tamo, neko fizičko lice će da odgovara, ali u situaciji mi moramo da dovedemo u situaciju da to lice, pravno lice, taj vlasnik bude brisan iz registra. Plus, znači sve ove mere, da se predvidi i ta. Hvala

Predsedavajući, dame i gospodo uvaženi poslanici, poštovani gospodine Ljajiću, mi iz poslaničke grupe DSS spremali smo se da govorimo o predlozima zakona koji su na dnevnom redu i smatrali smo da su oni važni i značajni, a naročito zakon koji uređuje oblast prometa nekretnina i gde se uvodi jedna pravna sigurnost za građane, kupce i prodavce u toj oblasti. Smatramo da je to jednako važno.
Iskoristili bismo prisustvo gospodina Ljajića, koji je resorno nadležan za to, a to je da postavimo pitanje, pošto smo danas od Evropske komisije saznali, a ne od naše Vlade, da je Srbija pristala da omogući dalji režim duvanskoj industriji u Rovinju, mislim da je to proizvođač cigareta iz Hrvatske. Režim koji je postojao pod CEFTA sporazumu. CEFTA sporazum je za Hrvatsku prestao da se primenjuje onog trenutka kada su pristupili EU. To je tako definisano. CEFTA sporazum reguliše odnose, da kažem, regionalne odnose, i stvara jedno regionalno tržište i olakšava trgovinu u regionu i određene robe i proizvodi imaju niže stope za trgovinu, nego što imaju kada je ta zemlja članica EU.
Danas smo saznali od Evropske komisije, a ne od naše Vlade i ne od vas, gospodine Ljajiću, da ste vi pristali da Hrvatskoj, iako je članica EU, obezbedite tretman koji je imala dok je na vladi bio sporazum CEFTA.
Hoću da znam, mene kao narodnog poslanika zanima, a verujem i građane Srbije, koji su razlozi da mi Hrvatskoj, u kojoj ne možemo ni jednu trafiku da otvorimo, bilo koja srpska firma, a kamoli da započne neku proizvodnju, u toj meri izlazimo u susret, da omogućimo da tržište Srbije isporučimo na tacni, iako to nije u skladu sa važećim pravilima u EU? To je jedna stvar.
Druga stvar, pod kojim uslovima i koliko cigareta naši proizvođači izvezu u Hrvatsku? Da li tu postoji bilo kakva mogućnost u poređenju? Šta smo mi od Hrvatske zauzvrat dobili da bi napravili jedan tako ozbiljan ustupak Hrvatskoj ili od EU? Da li će možda ovaj gest dobre volje, sa naše strane, koji će u mnoge da znači za Tvornicu duhana Rovinj, koja nema veliko tržište u EU, ali na prostoru bivše Jugoslavije svakako ima, ostale zemlje, potpisnice CEFTA Hrvatskoj da omoguće, a koje nisu članice EU, Hrvatskoj pod istim uslovima, odnosno Tvornici duhana Rovinj, trgovinu cigaretama, kao što je to Srbija uradila?
To su pitanja na koja smo mi morali odgovore da dobijemo od naše Vlade, a ne da od Evropske komisije saznamo kako ona hvali Vladu Republike Srbije, kako je kooperativna, predusetljiva prema zahtevima EU. Znači, to su pitanja koja nas, kao poslanike, ovde zanimaju. Dobro je što je ova rasprava, na kojoj ste prisutni, u toku da možemo da dobijemo odgovore i da odgovore ne dobijamo od Evropske komisije, već od naše Vlade.
To je ono što smatram jako važnim, a pored pitanja vezanih za zakone na dnevnom redu, a koji su isto tako bitni, ali nalazim da ova tema koja se danas pojavila kod nas u javnosti, i to baš uoči posete predsednika Republike Hrvatske Ive Josipovića, u jeku kampanje protiv Srba u Hrvatskoj, u jeku antisrpske kampanje u Hrvatskoj, ćiriličnih tabli, dvojezičnih oznaka i svega ostalog, dolazimo u situaciju da izlazimo u susret Tvornici duhana Rovinj, da gospodin Josipović ovde govori. Očekujem da će on ovde govoriti o pravima Srba, o povraćaju Srba, o imovini Srba u Hrvatskoj, o tome kako da se zaštiti kulturni i verski identitet Srba u Hrvatskoj, kako da se popravi njihov položaj, a ne da radimo ono što smo radili pre posete mađarskog predsednika Srbiji i kada smo, navrat nanos, doneli Deklaraciju, gde se izvinjavamo Mađarima zbog toga što su Srbi, Romi i Jevreji bili žrtve u Drugom svetskom ratu mađarskog režima.
To su stvari o kojima treba da razgovaramo ovde. Vi ste tu i očekujem da čujem odgovore na pitanje – pod kojim uslovima, zašto, na koji način smo doneli ovu odluku? Da li će ostale zemlje potpisnice CEFTA, koje nisu članice EU, pod istim uslovima dozvoliti Tvornici duhana Rovinj, odnosno svim proizvođačima cigareta iz Hrvatske, ne znam da li ih ima više, ali je najpoznatija Tvornica duhana Rovinj, da trguju cigaretama na ovoj teritoriji? Šta je Srbija dobila zauzvrat? Hoće li Srbija biti obeštećena za iznos poreza, carina koje bi se naplaćivale da se primenjuju pravila koja važe za sve druge članice EU? Da li će naši proizvođači moći da izvoze više cigareta u Hrvatsku? Da li će srpska firma, bilo koja, moći bar trafiku da otvori u Hrvatskoj, ako ne da privatizuje nešto i da kupi nešto? To su pitanja. Hvala.

Poštovani gospodine ministre, dobro je da smo čuli da pregovora nije ni bilo, nego da ste vi prihvatili ono što su vam oni rekli. To je jedna stvar.
Drugo pitanje i prosto konstatacija – da li ćemo konačno doći u situaciju da neko pravilo, neka metodologija EU koju primenjuje prema nama bude u interesu naše države? Do sada su sve metodologije bile protivne interesima Srbije, i u ovom slučaju.
Naravno da bih želeo da srpski proizvođači dobiju više šećera da izvoze u EU i to je jako značajno. To su odlične cene, to je siguran plasman i to bi doprinelo boljem položaju i naših poljoprivrednika i industrijske proizvodnje šećera u Srbiji. Ali, da li se sa njima pregovaralo? Da li smo mi dobili za taj ustupak nešto? Nismo dobili ništa.
Znači, tu suštinskih pregovora nije ni bilo, već su oni samo rekli šta njih zanima. Vi ste rekli – mi tu nemamo šta da tražimo, odnosno mi to moramo da prihvatimo i ostalo. Živi bili, pa videli za godinu dana kakav će biti položaj srpskih privrednika, srpske privrede, proizvođača, izvoznika u Hrvatsku. Ništa se neće promeniti. Čisto sumnjam da će Evropska komisija naložiti Hrvatskoj da dozvoli uvoz i prodaju srpskih proizvoda tamo, da se skinu te barijere koje nisu zakonske, a koje prosto postoje.
Samo da vam podsetim, Evropska komisija, oko aktuelnog pitanja dvojezičnih tabli u Hrvatskoj, oglasila se kao nenadležna, iako je vrhunsko pravo u EU, a to su ljudska prava. Nadležni su kada treba da pritiskaju sve ostale da se prave gej parade, a kada srpska zajednica u Hrvatskoj ne može da ima dvojezičnu tablu, e to onda nije nadležnost Evropske komisije.
Da li bi se isto oglasili da u istoj situaciji mi kažemo da u Vojvodini ne mogu da budu šestojezične table kao što su sada? Seo bi nam Jelko Kacin i svi ostali na kičmu, ne bi mogli da dišemo, suspendovali bi pregovore, dobili bi negativnu procenu.
(Predsednik: Vreme, gospodine Mihajlov, dva minuta i 30 sekundi.)
Jednom nam donesite neku dobru vest iz Brisela, nešto što je u interesu srpske države.

Dame i gospodo, uvaženi poslanici, predsedniče Vlade, od trenutka kada je pomenuta rekonstrukcija, još maja meseca, uporno sam se trudio da odgonetnem odgovore na logična pitanja na zdravo razumske nedoumice koje su proisticale iz svih izjava predstavnika vladajućih stranaka u rekonstrukciji, u to vreme, uključujući i URS. Te nedoumice i danas u ovoj sali nisu razrešena pitanja koja lebde u vazduhu i dalje su bez odgovora. Zašto pravite rekonstrukciju i da li je ona programska, personalna ili zato što se loše radilo u najboljoj Vladi u istoriji Srbije?
Po vašim rečima, ovo je najbolja Vlada, po istorijskoj ulozi, od Praviteljstvujuščeg sovjeta serbskog iz 1805. godine vožda Karađorđa i prote Matije Nenadovića. Samo što se tadašnji Sovjet borio protiv okupacije svoje teritorije i pravio upravu kada je oslobađao teritoriju, a vi ste na svojoj okupiranoj teritoriji, KiM, dozvolili da stranci i Albanci naprave svoju državu i svoju upravu na našoj teritoriji. To je ozbiljna razlika i teško da možete da budete najbolja Vlada od Praviteljstvujuščeg sovjeta ili od bilo koje druge vlade. Pristali ste na nešto na šta druge vlade nisu pristale, odnosno Vlada Vojislava Koštunice. Za demokrate nisam siguran da li bi pristale.
Ako je tako dobra ova vlada, zašto je menjate? Ako nije, kažite nam konačno čime niste zadovoljni? Mi još uvek nismo čuli čime niste zadovoljni. Jedina dobra stvar, možda jedina dobra stvar koju smo mi podržali je borba protiv korupcije. To je politička volja da se sa tom borbom krene tamo gde se stalo 2007. godine. Posebne pohvale u toj borbi treba dati policiji, onim ljudima koji su najodgovorniji, a to je direktor policije Veljović i načelniku KP Miloviću, koji su tu još iz vremena Vlade Vojislava Koštunice i ministra Jočića, koji su na to mesto došli kao stručni, nepolitični ljudi, koji su do dan danas ostali osnova borbe protiv korupcije.
Odgovor na pitanje zašto menjamo pojedine ministre nismo dobili. Da li Dinkića menjate zbog lošeg budžeta, loše ekonomske politike, poreza na okućnice, štale i ostale stvari oko kuće, loše privredne politike, loših subvencija ili zbog stranačkih sukoba? Donekle ste danas otkrili tajnu da ste nezadovoljni ekonomskom politikom i da je on sve radio na svoju ruku, ali to nismo do danas čuli. Da li ministra Mrkonjića menjate zbog 9,2 km autoputa prošle godine, što je najlošije u Evropi, gde je prosek 40 km, ili ministra Mrkonjića menjate jer ima slabija leđa u SPS? Kažite nam zašto ga menjate. Rekli ste da Žarka Obradovića menjate, pažljivo sam naterao sebe juče da slušam intervju, zbog toga što je politički neodrživo posle pada male mature da on ostane i dalje ministar.
Od rekonstrukcije ste amnestirali predsednike stranaka u Vladi, i ta činjenica nama govori da ova rekonstrukcija nije temeljna i nije u skladu sa rezultatima rada u pojedinim ministarstvima. Mi nismo zadovoljni radom ministra Krkobabića. On je za ovih 13 meseci jednom udostojio Skupštinu da dođe, i to na resorni odbor. Nismo zadovoljni što nemamo plan, što nismo dobili program zaštite standarda najugroženijih kategorija građana u Srbiji, što nikada u Skupštini niko na tu temu nijednu reč nije rekao. Bilo je dva budžeta i dva rebalansa, a reč nismo čuli na tu temu.
Pri tome, po mom skromnom uverenju, uz izvinjenje sedim glavama koje sede ovde i koje nas gledaju, pored njih, najugroženija kategorija stanovništva u Srbiji su oni mladi ljudi koji nemaju posao i koji nemaju nadu da će taj posao dobiti u dogledno vreme, koji čekaju upravo te penzije da bi od njih mogli da žive, da bi od njih dobili neki džeparac i da bi od njih možda mogli da plate neku kiriju za neki stan. Najugroženija kategorija su oni mladi ljudi koji do 35 godine žive sa roditeljima i spavaju sa braćom ili sestrama u sobi, koji nemaju posao. To su ljudi o kojima mi treba da brinemo i to su oni koji su najugroženija kategorija. Zato treba imati u vidu na koji način ćemo se odnositi prema tim problemima.
Zato ovu rekonstrukciju treba nazvati pravim imenom, a to je da je ona krajnje personalna, da ona nije ni programska, da ciljevi su ciljevi ove rekonstrukcije da se nastavi kontinuitet sa politikom koja je vođena u ovih 13 meseci. Vi ćete umesto Mlađana Dinkića da uvedete Lazara Krstića koji će još doslednije da nastavi da sprovodi ono što je Mlađan Dinkić mislio. Zato što Lazar Krstić nije političar, on je kao stručnjak došao, a Mlađan Dinkić je ipak bio političar i mislio je na neku politiku. Ali, i oko toga nemate saglasnost u Vladi.
Ova rekonstrukcija će biti samo nastavak jedne politike koja je vođena u svakom pogledu u ovih 13 meseci, i prema EU i ekonomska politika. U ovom trenutku mi ne možemo da očekujemo i nismo čuli u vašem ekspozeu odgovore na pitanja koja su jako bitna za Srbiju, a to je – šta je sa „Sartidom“? Kako ćete rešiti problem „Sartida“? Jednom ste pomenuli da je to još jedna od avantura Mlađana Dinkića. Kako ćete rešiti taj problem? Šta je sa nagomilanim problemima u privredi? Da li imate neki konkretan odgovor? Ništa nismo čuli.
Zato mi kao DSS smatramo da je u ovom trenutku važno napraviti raskorak i diskontinuitet sa politikom koju ste do sada vodili i da je važno ostvariti bar jedno od načela iz vašeg izvornog ekspozea, a to je da je naš najveći i najteži problem sa kojim se suočavamo demografsko pitanje, zaustavljanje biološkog pada, izumiranja nacije i stvaranja uslova za porast životne snage naroda, i to u sklopu sa najugroženijom kategorijom stanovništva, koji su mladi ljudi, koji su prinuđeni da gledaju rijaliti šou jer nemaju posao, nemaju nikakvu perspektivu. To je ono što je najvažnije za nas iz DSS i zato očekujemo od vas, gospodine Dačiću i vaših ljudi, da napravite diskontinuitet sa politikom Mlađana Dinkića. Da li smo je mi kritikovali? Je li to nastavak ekonomske politike DS? Treba da preduzmete nešto i po pitanju reforme penzionog sistema, reforme zdravstva i da vidimo na koji način ćete rešavati probleme. Te odgovore danas nismo dobili. Očekujem da ćete u nekom doglednom vremenu doći ovde kada bude rebalans budžeta i da ćete nam dati odgovor bar na jedno konkretno pitanje. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, mogu da nađem razumevanje za vaš stav da je gornji maksimum nešto što je u ovoj situaciji opravdano. Hajde da krenemo od te činjenice, ali ne mogu da nađem razumevanje da ne postoji spremnost da se promeni donja granica.
Ako danas imamo informaciju da je minimalac u Srbiji niži nego u Kini i da je u Kini minimalna zarada 200 evra, a u Srbiji 188 evra i ako ono zašta smo mi ovde u godinama unazad bili ubeđeni da predstavlja jeftinu radnu snagu - Kina i da svi beže tamo zato što je jeftina radna snaga i zato što su minimalne zarade najmanje, ispostavilo se da je minimalna zarada u Srbiji manja nego u Kini. Ako pođemo od toga da je prosečna zarada poslednjih godinu dana ostala gotovo ista, razlika je u par stotina dinara u Srbiji, gde su penzije realno manje nego što su bile, vidimo da su građani Srbije u jednoj teškoj poziciji, kada govorimo o plaćanju kazni.
Navešću vam jedan primer. Maloletnik od 13 godina i 10 meseci ode kod druga da se igraju i on uzme da upravlja motorom starijeg brata njegovog druga. On taj motor vozi bez dozvole i zaustavi ga policija, legitimiše ga, nema dozvolu, napiše mu prekršajnu prijavu. S obzirom da je mlađi od 14 godina, po vašem zakonu, roditelji odgovaraju. Kako ste sami pomenuli, kazna je između 100.000 i 120.000 dinara za taj prekršaj. Da li su roditelji u stanju minimalnu prekršajnu kaznu od 100.000, u ovom trenutku, koju je pričinio njihov maloletni sin ili kćerka ispod 14 godina, 13 i po godina, time što je uzeo od prijatelja i upravljao nekim motorom do 50 kubika, to je bicikl sa motorom do 50 kubika, i time bio legitimisan bez dozvole, roditelji odgovaraju u toj situaciji za to prekršajno delo? Minimalna kazna, kako ste pomenuli, je 100.000 dinara. To su dve i po prosečne plate u Srbiji. Naredne godine će biti još manje, zato što će biti ograničen rast plata, penzija i ostalih prihoda, a naravno, kroz inflaciju i sve ostalo će skakati, sve druge cene.
Mi smo u situaciji da imamo jedan maksimum koji je, možemo da kažemo, opravdan, jer ima onih koji će to moći da plate i nalazimo se u situaciji da prosečan građanin Srbije neće moći da plati minimum. Ako pođemo od činjenice da mi prihvatimo vaš stav da je maksimum u redu i vi ste to pokazali, pravosuđe, da postoji neko ko je u stanju da plati 12 miliona evra kaucije da se brani sa slobode, za nekog je to neki drugo i sud njemu odredi kauciju od 200.000 evra. Treba poći od toga da se spusti donja granica za kazne i da ne bude donja granica 100.000 dinara, neka donja granica bude 50.000 dinara, da ne bude kažnjavanje upereno u pravcu ugrožavanja egzistencije naših građana. Jer, ako imamo u Zakonu o saobraćaju kaznu od 100.000 do 120.000 dinara, vi imate ovde opšti raspon od 5.000 do 150.000 dinara, ali treba imati u vidu kažnjavanja koja se izriču u ostalim zakonima, prekršajne kazne.
Dolazimo u situaciju da ćemo mi ugroziti egzistenciju porodica u Srbiji, time što neće biti u mogućnosti da plaćaju kazne. Možemo da se dogovorimo, neka ostane gornja granica ta, ali da se ostavi pravo sudovima da u skladu sa imovinskim stanjem okrivljenih donose odluke o visini kazne. Treba smanjiti, ako već ne prihvatite da se raspravlja o smanjenju gornje granice, treba smanjiti donju granicu i dati uputstvo, vi ste ministar, i usaglasiti sve ostale zakone, videti, koji ugrožavaju ekonomsku situaciju i egzistenciju građana Srbije. U situaciji kada građani Srbije dodatno osiromaše, bez nade da će se njihovo ekonomsko stanje popraviti u narednim godinama, treba voditi računa da kazne budu naplative i da oni kazne mogu da plate.
Kazna od 5.000 dinara možda za nekog nije ništa, ali za nekog ko prima 20.000 dinara, za njega je to ozbiljna kazna. To je minimalna kazna u saobraćajnom prekršaju i uopšte po ovom zakonu minimalna kazna. To je nepropisno parkiranje, upotreba mobilnog telefona, to su kazne koje ne povlače za sobom one bodove, za koje se govori u Zakonu o saobraćajnim prekršajima. To za nekog nije mnogo. Za nekog je to ogromna svota. Za nekog su to patike i ranac za 1. septembar za školu.
U tom kontekstu, treba videti na koji način da se kazne usaglase sa imovinskom situacijom, da kaznene budu represija za siromašne a stimulacija za one koji imaju para da se ogluše potpuno o prekršaje, jer će uvek narod biti taj koji plaća, već kazne treba da se razmere i odrede u skladu sa imovinskim stanjem.
Zato, prosto razmislite u budućnosti o tome da se donja granica prilagodi imovinskom stanju i da se ne ugrozi egzistencija porodice u Srbiji i da budu kazne naplative da se donja granica smanji i na taj način da napravimo jedan pravični sistem kažnjavanja. Na ovaj način kako stoji ovde u zakonu, mislim da ćemo doći u situaciju da kazne neće biti naplative ili će biti u onoj meri u kojoj su to sada, što je potpuno neprihvatljivo i samo govori o neefikasnosti našeg pravnog sistem i neefikasnosti sistema kažnjavanja u Srbiji koji pokazuje svu svoju nemoć u adekvatnim okolnostima. Mislim da je to tema o kojoj mi treba ovde da razgovaramo, kada već vodimo jednu širu raspravu. Hvala.

Razumem potrebu pojedinih poslanika da se dopadnu ministru, ali to nema veze sa pravom. Pravo je nešto drugo i pravne kategorije i sama teorija prava drugačije govori o kaznama. Nije represija svrha kažnjavanja i pravo takođe ima socijalnu kategoriju i mora da prati društvene događaje. Pravo na određeni način mora da ide ispred društvenih događaja, da kreira određene društvene odnose, da spreči neka ponašanja, isto tako, da sankcioniše one koji krše određene povrede pravnog poretka.
Prekršaji su blaže povrede pravnog poretka, one jače to su krivična dela. Mi ovde govorimo o prekršajima i svrha prekršaja nije da jednu porodicu otera u bankrot. Ako jeste, po vama, koji se predstavljate kao zaštitnici socijalno-ekonomskog stanja penzionera građana, svrha prekršaja je da represivno se udari po leđima građana Srbije, to je u redu i to je vaše pravo, naše nije.
Mi smatramo da donja granica kazne treba da bude takva da sud odmeri imovinsko stanje svake porodice, da kazna bude takva da ona ima svoju funkciju sankcionisanja, ali da ne otera u bankrot određenu porodicu, jer neka porodica koja živi od dve prosečne zarade, za njih je kazna od 100.000 dinara za upravljanje motornim vozilima, ako njihov sin od 13 i po godina na ekskurziji uzme neki motor i upravlja nekim biciklom sa motorom i policija ga uhvati, odredi mu se kazna od 100.000 dinara. To je za neku porodicu, za roditelje koji po objektivnoj odgovornosti odgovaraju za prekršaj koji je njihov sin napravio, to je za njih veliki trošak, 100.000 dinara, ako uzmemo da prosečna porodica u Srbiji živi od dve prosečne plate.
Prosto, treba imati u vidu kako se u Srbiji živi danas. Mi smo dali jedan konstruktivan, ne demagoški, nego konstruktivan predlog kako da se postigne svrha kažnjavanja u ovoj situaciji, a kako da se porodice ne oteraju u bankrot tim previše represivnim kaznama. To, u ostalom, treba da bude svima cilj. Mi smo ovde da obezbedimo pravo svakome i da zaštitimo pravo svakoga u odnosu na druge. Hvala.

Član 27. Imao sam pravo na repliku, primedba na povredu Poslovnika o vođenju sednice.
Gospodin Babić je direktno polemisao o primeru koji sam ja ovde dao, o maloletnom građaninu koji je upravljao motociklom i mislim da imam pravo na repliku, jer se plašim da on nije do kraja razumeo šta sam ja hteo da kažem. Hoću prosto da mu pojasnim zašto je važno da se skrene pažnja na pojedine slučajeve, koje život poznaje, i hoću da pitam gospodina Babića da li je na nas mislio kada je govorio da se lošije živi, zato što ako se uzmu parametri od 2004. do 2008. godine, kako se živelo, kako se živelo u periodu od 1990. godine do 2000. godine, i kako se živi od 2008. godine do sada.
Mi smo spremni da se najtransparentnije svi parametri života građana Srbije postave ovako, da se napravi tabela i da se vidi ko je kada podržavao koju vlast, ko je u vlasti učestvova i ko je gde bio tada. Prosto, želim pravo na repliku jer smatram da je gospodin Babić direktno polemisao o temama moje prethodne rasprave.