Gospodine Arsiću, u produžetku ili u sredini člana 141. koji ste čitali stoji da za člana republičke komisije može biti birano lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti, ekonomske i tehničke-tehnološke nauke na studijama drugog stepena. Znači, članovi republičke komisije biće ljudi koji nemaju nikakvo pravno znanje i koji su tu iz stručnih razloga, što je potpuno opravdano. To ne sporimo, čak šta više i podržavamo.
To samo govori u prilog nama, našoj činjenici, našem argumentu, našem amandmanu da prvostepeni prekršajni postupak treba da vode sudovi za prekršaje. To je nešto što je za nas, u ovom trenutku, potpuno ispravno, da uspostavimo jedan jedinstven pravni sistem u Republici Srbiji i da se fokusiramo na prekršajne sudove koje treba ojačati, osnažiti, poboljšati da bi mogli da sprovode svoje postupke. Na ovaj način uvodimo konfuziju.
Što se tiče Uprave carina, Uprava carina je po meni nešto potpuno drugačije od onoga što imamo u ovom zakonu. Ne možete porediti deo Ministarstva finansija, jer Uprava carina spada u deo Ministarstva finansija, sa republičkom komisijom. Potpuno je neadekvatno poređenje i po nadležnosti, i po odgovornosti, i po ovlašćenjima koje ima Uprava carina.
Razmislite još jednom o tome da se kroz izmenu Zakona o prekršajima formira posebno veće u prekršajnim sudovima koji bi na efikasan način rešavalo pitanja po žalbama iz postupka javnih nabavki. To je za nas rešenje koje bi bilo potpuno u skladu sa pravnim poretkom. Tada ne bi bilo iskakanja, jer ako napravimo presedan, izuzetak, u ovom slučaju, desiće se da će u narednim zakonima organ koji se bude formirao hteti da vodi prvostepeni organ za prekršaje.
Prosto, predlažemo rešenje koje bi bilo potpuno usklađeno sa pravnim poretkom i koje bi omogućilo jednu izvesnost u postupcima, koji se vode pred sudovima, za sve učesnike u takvim postupcima.

Imajući u vidu da je predlagač predvideo prilično žestoke uslove za izbor članova Republičke komisije, uslove koje treba da ispunjavaju čak za izbor sudija Osnovnog suda, za nas je potpuno nelogična odredba da Republička komisija, sekretar Republičke komisije, koji rukovodi sprovođenjem odluka Republičke komisije, sprovođenjem prekršajnih odluka, lice koje će rukovoditi jednom obimnom administracijom u okviru Republičke komisije, da su predviđeni ovako labavi uslovi za izbor. Odnosno, da se za njega traži da ima pet godina radnog iskustva na pravnim poslovima. To je kao da čovek sa osnovnom školom dođe da bude sekretar republičke Skupštine. To je taj nivo, da se za tako ozbiljno mesto bira čovek koji treba da rukovodi svim tim poslovima, a predviđa se da ima samo pet godina radnog iskustva na pravnim poslovima, uopšte da ima pet godina radnog iskustva. Mene plaši da je ovakva odredba, prosto, žao mi je što gospodin Arsić nije tu… Tu ste?  Nisam vas video, skoncentrisao sam se na amandman, a vi šetate. Odlično.
Dakle, plaši me da je ovakva odredba namenjena za jedno određeno lice. Prosto, nemojte da, gospodine Arsiću, pišemo zakon i članove zakona u kojima se prepoznaju oni koji već tu funkciju treba da obavljaju. Treba podići uslove za obavljanje ovog posla, da to bude deset godina, jer ako članovi i predsednik Komisije trebaju da ispunjavaju uslove za izbor sudija osnovnog suda, onda to lice bar mora da ima deset godina na pravnim poslovima i da ima određena znanja i mogućnosti i iskustvo koje je potrebno za sprovođenje svih ovih odluka. Nemojmo da prilagođavamo zakon pojedincima, nego dajte da stvarno prihvatite ovaj amandman i da postavimo uslove koji će doprineti mnogo biljem funkcionisanju samog sekretarijata Republičke komisije, jer smo kroz dalje amandmane predložili niz odredbi koje treba da unaprede funkcionisanje sekretarijata i same Republičke komisije. Na ovaj način hoćemo da pokažemo naše interesovanje da kroz sve to dođemo do jednog efikasnog rešenja. Hvala.

Gospodine Arsiću, postoji razlika između imenovanih i postavljenih lica i lica koja se biraju na konkursu. Ministar može da bude čovek sa osnovnom školom, ali državni sekretar u ministarstvu i pomoćnik ministra mora da ispunjava kvalifikacije koje su predviđene. On mora da ima obaveznu visoku stručnu spremu, a ministar može da bude čovek bez i jednog razreda osnovne škole. To je osnovna razlika.
Ovde biramo stručno lice koje se bira na konkursu i koje mora da ispunjava određene uslove. Nemojte kada vam odgovara da relativizujete položaj Republičke komisije, da kažete da je to jedno malo nezavisno telo, a sa druge strane dajemo joj ovlašćenja da vodi prvostepeni prekršajni postupak i određena izvršna ovlašćenja. Videćete kasnije da se vrši faktički zaplena, pečačenje prostorija, saslušavanje pojedinca, a sa druge strane omalovažavamo. Znači, ako uzmemo u obzir nadležnosti Republičke komisije, ozbiljnost za izbor članova Republičke komisije, mislim da je ovde deset godina, možemo da stavimo i osam, nije bitno, ali više od pet godina svakako nešto što je primereno radnom iskustvu koje je potrebno za obavljanje ove funkcije.
Gospodine Arsiću, kovertiraću vam ime čoveka koji treba da bude ovde. Kada bude izabran, otvorićemo kovertu da vidimo da li sam bio u pravu.

Gospodine Arsiću, pokušavam da vam ukažem na razliku između imenovanih i postavljenih lica i lica koja bira Skupština i lica koja se biraju na konkursu. Tako možemo da dođemo u situaciju da potpredsednik Skupštine bude lice bez dana obrazovanja, ali lice koje radi u Skupštini, sekretar odbora mora da ima određeno obrazovanje. Govorimo ovde o licima koja se biraju na konkursu, po sistematizaciji i za koja se zahteva jedan nivo i stepen obrazovanja i radnog iskustva i sposobnosti u određenoj oblasti.
Znači, trebamo da razlikujemo ona lica koja bira narod, koja bira organ kao što je Vlada koja postavlja, ali moramo da imamo u vidu da ona lica koja se biraju na konkursu moraju da ispunjavaju određene uslove. Predsednik odbora u Skupštini Srbije teoretski može da bude lice bez dana obrazovanja ako je izabran za narodnog poslanika, ali sekretar odbora mora da ima adekvatno obrazovanje da vodi taj odbor i da priprema sednicu odbora. To je jedina razlika. Sekretar odbora i zaposleni u Skupštini Srbije se bira na drugi način od narodnog poslanika. Mi ovde govorimo o licu koje se bira kao sekretar Republičke komisije, na način koji će biti predviđen na konkursu koji će raspisati verovatno Republička komisija i mi ovde govorimo o uslovima.
Znači, za nas nije sporno, neka bude pet godina, ali dajte da uredimo to na način kao što smo mi predložili malo jači kriterijum, s obzirom na ozbiljnost koja je potrebna za to. Potpuno se slažem sa nekim vašim stavovima, ali mislimo da bi u ovom slučaju bilo dobro, zbog specifičnosti ovog organa, ogromnih nadležnosti, da se malo poprave kriterijumi za izbor na ovu funkciju. Hvala.

Naš amandman je u funkciji da se postupak ubrza. Prosto, to je član koji govori o postupanju naručioca posle prethodnog ispitivanja zahteva za zaštitu prava ponuđača i roka u kome se ispituje, naravno. Mi samo kažemo u članu da se dopuni tačka 1. da se posle reči – zaštitu prava, dodaju reči – ukoliko kao osnovan oceni svaki od navoda podnetog zahteva za zaštitu prava.
Mi preciziramo ovaj član, upravo radi efikasnosti primene ovog zakona, da bi se sprečile podnošenje onih zahteva za prethodno ispitivanje koji bi bili u funkciji odugovlačenja postupka. Mi ovde govorimo samo da se ovaj član dopuni sa rečima - ukoliko kao osnovan oceni svaki od navoda za zaštitu prava ponuđača. Znači, da može da se uzme u obzir samo onaj zahtev koji je osnovan, a da oni zahtevi koji su neosnovani i koji nisu u funkciji efikasnog sprovođenja određene nabavke, efikasnosti postupka, tačnosti, istinitosti, da se ti zahtevi odbace koji su u funkciji zloupotrebe prava koje se garantuju ovim zakonom.
Smatramo da ovo rešenje može da doprinese da se spreče zloupotrebe postupak koji će sigurno biti ukoliko neko ima nameru da se sam ovaj postupak nabavke kompromituje i da se spreči izbor najpovoljnijeg ponuđača. Hvala.

Ovo je jedan u nizu amandmana koji se odnosi na prekršajni postupak. Mi tražimo ovde da se iz člana koji se odnosi na odluke republičke komisije izbriše – odlučivanje o prekršajnom postupku i to je u skladu sa onim što smo ranije predlagali, gde se mi ne slažemo da republička komisija ima mogućnost donošenja prvostepenih prekršajnih odluka.
S toga konzistentno kroz sve ostale članove imamo amandmane koji brišu to ovlašćenje republičke komisije, jer smatramo, ponoviću to i ovde, da treba raditi na unapređenju prekršajnog suda. U okviru prekršajnog suda izmenom zakona predvideti posebno veće koje bi se bavilo i postupcima državnog revizora i postupcima kroz Zakon o javnim nabavkama i kroz mrežu sudova koja svakako nije dobra i tu se slažemo da to treba popraviti i napraviti jedan sistem, pravosudni, koji će u Srbiji funkcionisati.
Mi imamo jedan pravosudni sistem koji sporo funkcioniše i nakon gromoglasne reforme koja je najavljivana prethodnih godina, taj sistem ne funkcioniše. Opet su sudovi usko grlo pravde, izricanja pravde, sprovođenja pravde u Srbiji. Mi ovde treba da menjamo sudove i da menjamo mrežu sudova, a ne donosimo rešenja koja su hibridi u našem pravnom sistemu, koji mogu u nekom trenutku da naprave štetu i da otvore jedno pravilo da svi organi koje ćemo ovde formirati ili organi čije ćemo način rada menjati, da im damo da vode prekršajne postupke. Time da napravimo haos i unesemo zabunu u ustavnu odredbu gde građani imaju pravo da znaju kako funkcioniše pravni sistem i da napravimo jedan haos i da sludimo građane, ponuđače, naručioce, pred kojim sudovima i na koji način se vodi postupak.
Zato smatramo da treba promeniti mrežu sudova, dopuniti Zakon o prekršajnim sudovima i republičkoj komisiji ostaviti onu nadležnost koju ima. Državni revizor je ustavna kategorija. Republička komisija je institucija koja se uvodi zakonom. Znači, ostaviti nadležnost koju ima državni revizor a to je da pokreće prekršajni postupak. Hvala.

Verovatno smo mi iz DSS možda i dosadili predlagaču i javnosti, ali prosto, mi smo ozbiljno pristupili rešavanju i analizi ovog zakona, stavili smo veliki broj amandmana, od kojih ni jedan nije prihvaćen, a javnost je imala prilike da vidi, jer su sve to argumentovani amandmani, smisleni, koji su u funkciji popravljanja ovog predloga zakona i gotovo čitavog sistema javnih nabavki u Srbiji.
Mi smo tražili da se briše član 161. – kontrola kod naručioca, jer smatramo da se članovima republičke komisije za koje smo već videli da nisu svi pravne struke, da ima onih koji imaju znanja iz nekih tehničkih nauka, koje nemaju veze sa pravom, daje ovlašćenje organa, da kažem, organa MUP ili poreske policije.
Samo ću pročitati - član republičke komisije koji sprovodi kontrolu, ovlašćen je da izvrši pregled, kopiranje dokumentacije u vezi sa predmetnom javnom nabavkom, ali to sve u prostorijama naručioca, za pečat i poslovne prostorije, dokumenta za vreme kontrole, uzme izjave od predstavnika naručioca i drugih zaposlenih kod naručioca. Ako je potrebna posebna pisana izjava, odrediće se rok za dostavljanje izjave republičkoj komisiji.
Ovo su nadležnosti iz domena drugih postupaka koje sprovodi policija i koje sprovodi tužilaštvo i koje u nekim oblastima sprovodi finansijska policija, davanje republičkoj komisiji nadležnosti da pečate poslovne prostorije, dokumente, da saslušavaju predstavnike naručioca i ovlašćenje koje daleko prevazilazi stručne sposobnosti članova republičke komisije. Naša je bojazan da ovo može da dovede do niza zloupotreba prilikom realizacije ovog člana.
Drugo, meni je žao što kolega Cvijan nije tu, koji je predsednik Odbora. Sa njim sam pričao pre ove sednice, da je ovo vrlo nategnuta ustavna kategorija, da se dozvoli da članovi komisije, bez ovlašćenja suda, saslušavaju pečate prostorije. Imovinska prava, povreda stana, prava prostorija, mogu da se ograniče jedino na osnovu zakona i na osnovu sudske odluke.
Ovde dolazimo u situaciju da članovi republičke komisije, koji možda nemaju znanje iz prava, procesnog prava ili bilo koje drugo saznanje iz toga kako se vodi ova vrsta istražnog postupka, idu kod naručioca, saslušavaju pečate prostorije, istražuju, vrše ovlašćenja tužilaštva, policije ili finansijske policije. Za nas, ovo rešenje je krajnje ustavno sporno i može da otvori niz mogućnosti za zloupotrebe, koje mogu da imaju nesagledive posledice.
Zamislite da sada neko dođe u neko javno preduzeće, da zapečati sve prostorije, saslušava ljude, saslušava direktora, a da to nije ni tužilac, ni policija, ni finansijska policija, niti ima odluku suda da to može da radi. Ovo otvara mogućnost za zloupotrebe i samim tim što ta lica, članovi republičke komisije, ne moraju po pravilu da imaju znanja, neophodna za vršenje ovog posla.
Smatramo da nije dobro da ovo postoji. Ako postoji potreba, naravno, postojaće da se vrše ove nadležnosti, da republička komisija treba da uspostavi dobru saradnju sa tužilaštvom i policijom i da se krajnje efikasno, kao što je to sada i počeo potpredsednik Vlade, Vučić, vrši borba protiv korupcije i da se krajnje efikasno i brzo sankcionišu oni koji bi prekršili ovaj zakon.
To je ono što, u ostalom, svima nama treba da bude cilj, da svi segmenti društva i države funkcionišu dobro i efikasno, a ne da pokušavamo da u jedan zakon utrpamo i prvostepene prekršajne postupke, i ovlašćenja tužilaštva, policije, članova republičke komisije i sve ostalo da bi se obezbedila efikasnost.
Cela država mora efikasno da funkcioniše. Kao što sada Vlada ima apsolutnu i bezrezervnu podršku za borbu protiv kriminala i korupcije, tako ćete imati podršku u svim drugim segmentima koji se odnose na izgradnju efikasne države, koja će da se obračuna sa kriminalom korupcije i kroz ovaj zakon i kroz sve druge zakone koji to mogu da obezbede. Hvala.

Ja neću poput kolege iz drugih stranaka da kažem – taj zakon nismo doneli mi, nego je donet na predlog vaših sadašnjih koalicionih partnera, što bi uradili oni i rekli da je to predlog Mlađana Dinkića.
(Veroljub Arsić, s mesta: Vi ste glasali.)
Mi smo glasali i mi se slažemo sa tim, gospodine Arsiću. Ja neću to iskoristiti kao opravdanje, naprotiv, mislim da poreska policija i finansijska policija treba da imaju ovlašćenja i to je potpuno drugo, jer se oni bave prikupljanjem javnih prihoda. Porezi su javni prihodi. Puni su budžet od njih i oni moraju da imaju ovlašćenje da se staraju o primeni zakona, odnosno, o naplati poreza.
Mi se potpuno slažemo sa tim i mi nemamo nikakav problem da poreska policija ima pravo da vrši apsolutnu kontrolu u prostorijama naručioca firmi. Što se nas tiče, tu nikakvog problema nema, ali ovde govorimo o republičkoj komisiji koja se ne bavi ni javnim prihodima, ne bavi se ni drugim stvarima, ovde govorimo o republičkoj komisiji, koja ima jedno ovlašćenje, koje po nama prevazilazi njene mogućnosti.
Razumem, u republičkoj komisiji ima šest članova, sedam, predsednik i šest članova. Znači, oni treba da sude u prekršajnom postupku, oni treba da se staraju o primeni ovog zakona, oni treba da idu i da plene dokumentaciju po kancelarijama i po prostorijama širom Srbije. Znači, naručioci nisu samo iz Beograda, nego iz cele Srbije. Znači, mi ćemo imati sedam supermena ili ćemo to da prepustimo sekretaru i članovima republičke komisije, zaposlenima u okviru republičke komisije.
Znači, mi ovde govorimo o tome da poreska policija ima jedan razgranat sistem po celoj Srbiji, i poreska uprava, i to su potpuno različite stvari. Ovde govorimo o nadležnostima jednog usko specijalizovanog tela republičke komisije, koje se bavi Zakonom o javnim nabavkama i zaštitom procedura, postupaka i zaštitom državnog interesa u procesu javnih nabavki. To su po meni različite stvari. Hvala.

Da.
Republička komisija ima sedam članova. Imajući u vidu sve ovo što je gospodin Palalić rekao, da republička komisija odlučuje o postupku zaštite i prava ponuđača, to je prvo ovlašćenje, jedno veće republičke komisije, da članovi republičke komisije istražuju, sprovode istražni postupak, pečate prostorije i sve ostalo i treće ovlašćenje da vodi prekršajni postupak, a imamo samo sedam članova republičke komisije. Od koliko članova će se sastojati veća republičke komisije ukoliko će od tih sedam članova biti pet pravnika, od četiri do pet, da kažemo da ima pet? Znači, pet pravnika treba da formiraju tri veća koja će da odlučuju u jednom postupku. Od tih pet pravnika nijedan ne sme da se ponovi da bude u ta dva veća, jer bi to značilo da je sam postupak po sebi ništav zato što ne može i u jednom i u drugom postupku da odlučuje isti član republičke komisije.
Vi hoćete da mi kažete da pet sudija, pet članova republičke komisije, u tri postupka koja će se voditi pred republičkom komisijom, a to je odluka o zaštiti prava, da određeni članovi republičke komisije idu i sprovode istragu u prostorima naručioca, da vide da li postoji ugovor, da li ne postoji ugovor, da saslušavaju, da pečate prostorije i da u treći postupak koji će da vodi, a to je prekršajni postupak, i sve je to tih pet ljudi. Mislim da nije realno da se taj postupak sprovede na način kako ste ga planirali. Onda treba da predvidimo da republička komisija ima mnogo više članova, da se formira posebno prekršajno veće koje bi se samo tim bavilo u okviru republičke komisije i koje ne bi imalo dodira sa svim ovim prethodnim postupcima koji slede raspravu o prekršaju koji će se učiniti.
Mislim da ovako postavljenu, sa ovim brojem članova republičke komisije će ovo biti teško sprovodivo i dolazićemo u situaciju da neke odluke neće moći da se sprovedu zbog nedovoljnog broja članova, zbog sukoba interesa i zbog toga što će dolaziti do ovoga da te kadija u jednom postupku tuži, a u drugom sudi i dolaziće do toga da će opet sistem da se parališe.
Zato razmislite o povećanju broja članova Republičke komisije, ili ako, već insistirate na prvostepenom prekršajnom veću u okviru Republičke komisije, da se ona posebno formira i da se ti članovi Republičke komisije bave samo tim poslom, da nemaju dodira sa ovim drugim, kako bi se obezbedilo ustavno načelo nepristrasnog suđenja u prekršajnim i svim drugim postupcima. Hvala.

Ovo bi trebalo da bude moje poslednje javljanje i kroz obrazloženje amandmana ću pokušati da kažem ono što je naš stav. Ovaj amandman se odnosi na prekršajni postupak i u njemu se vidi da posebno Veće republičke komisije vodi što prekršajni postupak, što postupak koji se vodi za zaštitu prava ponuđača i članovi Republičke komisije kroz nadležnosti koje imaju po ovom zakonu sprovode sve on istražne radnje koje slede. Ovim amandmanom smo predložili da se briše prekršajni postupak i da Republička komisija ovakva kakva je sada za vrlo velikim i ozbiljnim nadležnostima, sa vrlo važnom ulogom koju treba da dobije u našem pravnom sistemu i uopšte sistemu javnih nabavki, a sve u funkciji borbe protiv zloupotrebe u sistemu javnih nabavki, uštedi pare koje će moći da se upotrebe u drugim funkcijama i drugu svrhu. Smatramo da prekršajni postupak treba da vode prekršajni sudovi ili da predlagač pronađe neko rešenje koje neće biti na uštrb efikasnosti rada Republičke komisije.
Pokazali smo pet pravnih u okviru Republičke komisije kroz tri različita postupka koja se vode treba da učestvuju u tome, a to i nije donekle njihova osnovna funkcija koju treba da rade. To je jedna od funkcija koju rade. Doći ćemo u situaciju da se oni samo time bave, da ne mogu da postignu i da dođu u jednom trenutku do blokade sistema javnih nabavki zato što će sama Republička komisija postati usko grlo zbog svih nadležnosti koje ima. Smatramo da Republičku komisiju treba svakako ojačati, osnažiti njenu administraciju, omogućiti da može da izađe u susret …
(Predsedavajuća: Vreme.)
Koristim vreme šefa poslaničke grupe. Završavam. Istrošio sam sve. Završavam za pola minuta. Trudili smo se da sve potrošimo i ubedimo predlagača u svrsishodnost amandmana koje smo podneli, da su oni u funkciji popravljanja teksta zakona što su kolege i javnost mogli da se uvere da su amandmani bili u funkciji popravljanja efikasnosti sprovođenja javne nabavke, zaštiti ponuđača, zaštiti naručioca i zaštiti javnih prihoda koji treba da budu u funkciji svih građana, a ne šačici koja učestvuje u postupku javnih nabavki.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Stoga DSS s obzirom da je 27 amandmana trećina amandmana koji su podneti na ovaj zakon, a nije ni jedan usvojen, ne može u danu za glasanje da podrži ovakav predlog zakona. Imali smo nameru da glasamo za zakon ukoliko amandmani kroz raspravu budu prihvaćeni. Ni jedan amandman nije prihvaćen, a verujem da je javnost, kolege poslanici i sam predlagač video da su amandmani bili u funkciji popravljanja teksta zakona i da bi oni značajno doprineli.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, trošim vreme od ovlašćenog predstavnika.
Fasciniran sam činjenicom da predlagač ovog zakona nije prihvatio ni jedan amandman opozicije osim nekih kozmetičkih i da od naših 27 amandmana ni jedan nije dovoljno dobar da ga prihvati.
Ovaj predlog zakona koji imamo pred nama je dobar kao što smo rekli u odnosu na raniji predlog zakona i predstavlja ozbiljan iskorak kvalitativno koji može da uradi ovu oblast. Ali, smatramo da nije savršen i mi smo kroz naše amandmane ukazali na one probleme koji postoje u ovom zakonu, gde su u skladu sa nekim ličnim interesima pisani pojedini članovi, gde su urađeni neki delovi zakona i neke odredbe urađene na način koji neće moći da funkcioniše.
Mi smo kroz raspravu u načelu i kroz raspravu po amandmanima ćemo ukazati na sve probleme koji čekaju u primeni ovog zakona, na sve mogućnosti za zloupotrebe koje će se desiti ukoliko neki od amandmana ne budu prihvaćeni. Mene je iznenadila činjenica da prosto ni jedan amandman nije prihvaćen.
Imajući u vidu nameru ovde svih poslanika i svih opozicionih stranaka da urade nešto dobro za ovaj zakon, već su prihvaćeni samo amandmani vladajuće koalicije i amandmani koji su plasirani isto tako po zahtevu nekih novopostavljenih direktora nekih javnih preduzeća. To pokazuje nespremnost poslaničke većine koja je predložila ovaj zakon, da ne uspostavi jednu saradnju u ovoj Skupštini koju smo mi očekivali da ćemo imati bar na ovom zakonu i koji smo očekivali prilikom prvog zakona u ovoj Skupštini koji se usvaja na predlog poslanika.
Mi ćemo kroz ovu raspravu kao poslanici DSS naravno obrazložiti sve naše amandmane koji nisu prihvaćeni i ukazati zašto bi bilo dobro da su oni u ovom predlogu zakona i zašto njihov izostanak neće doprineti boljem funkcionisanju javnih nabavki u Srbiji.
I to ćemo isto uraditi sa krajnje dobrom namerom, na način da i javnosti i poslanicima ove u sali bude jasno da su oni kvalitetni i da su pisani u cilju, ne da bi neko popunjavao vreme i pravio amandmane da zamajava nekoga, već da bi popravio tekst predloga zakona koji je poslanički i koji će biti kao prvi takav zakon iz ove Skupštine i koji bi trebalo da bude plod prosto jedne saradnje, dogovora oko najboljeg rešenja u ovoj Skupštini, bez toga da li je neko opozicija ili pozicija, pošto smo mi sa takvim namerama pristupili izradi ovog zakona.

Mi ovde ne govorimo sada o tome da neko vas optužuje da vi zastupate interesne grupe, ali prosto je interesantna jedna stvar da se pojavljuje amandman, da sve mora da se  objavi u "Službenom glasniku". Ja bih se složio da stoji da se objavi u "Službenom glasniku" besplatno i to bi za nas bilo prihvatljivo, jer to je odgovor zašto se pojavilo nešto novo što mi smatramo da nije dobro. Postoji portal na kome se objavljuje sve javne nabavke, koji je javan, dostupan svima i dokumentacija koja je potrebna za određene javne nabavke i to je potpuno besplatno. Ukoliko uvedemo potpuno bespotrebno po nama, objavljivanje u "Službenom glasniku", koje će se i plaćati, smatramo da se nepotrebno izlažemo troškovima, naručioce i da je to stvar koja je u ovom trenutku prevaziđena, sa jedne strane.
Sa druge strane, internet izdanje ili elektronsko izdanje "Službenog glasnika" se plaća i mi smo jedina država u regionu gde se elektronski oblik "Službenog glasnika", izdanje, plaća, iako postoji obaveza po Ustavu da zakoni budu jednako dostupni svima i da neznanje nekog zakona ne opravdava onoga ko čini neko delo protivno zakonu. Ukoliko se to uradi, da se svede to na elektronsko objavljivanje ponuda, ukoliko bude besplatan pristup na sajtu "Službenog glasnika" tom ponudom.
U suprotnom, mi dolazimo u situaciju da se navodi novi namet, teret naručiocu posla, da se objavljuje u "Službenom glasniku", što po nama nije neophodno u ovoj situaciji i samo se izlaže trošku i samo se duplira ono što već postoji. Jedna institucija republička, Uprava za javne nabavke, Republička komisija koja ima svoj portal, koji bi trebalo da postane po nama potpuno ispravno centralno mesto svih javnih nabavki u Srbiji.

Prvo, ja sam objasnio da ne mislim na interesne grupe, već mislim na pojedine stvari koje se dešavaju, koje po nama nisu dobre. To je upravo, kako ćete da obezbedite dostupnost svima, određene konkursne dokumentacije na službenom portalu, na sajtu "Službenog glasnika", ako se plaća "Službeni glasnik", to je pod jedan, i ako se svaki primerak "Službenog glasnika" plaća, to je pod dva.
Zašto ne verujete u portal Uprave za javne nabavke i Republičke komisije, da će na taj način biti dostupne ponude svima. Verujete dovoljno da se Republičkoj komisiji da da vodi prekršajni postupak u prvom stepenu, verujete da im se da pravo da saslušavaju zaposlene u licu naručioca pečata, prostorija, dokumentacije, i ostalo, a ne verujete im da će biti dovoljno sposobni da konkursnu dokumentaciju objave na portalu Uprave za javne nabavke, to je jedno.
Drugo, ako već insistirate na tome da "Službeni glasnik" objavljuje, postupite onda kao što se radi u slučaju objavljivanja izveštaja političkih stranaka o finansiranju u "Službenom glasniku", gde se to radi besplatno, gde je "Službeni glasnik" kao državno preduzeće, u obavezi da uradi nešto što je u državnom interesu.
U ovoj situaciji, omogućite na taj način da elektronski pristup informacijama bude potpuno besplatan. Stavite u zakon da će elektronski pristup konkursnoj dokumentaciji na sajtu "Službenog glasnika" biti besplatan i dostupan svima, jednako kao i na portalu Uprave za javne nabavke i da nemaju naručioci, odnosno ponuđači, obavezu da kupuju "Službeni glasnik" da plaćaju pretplatu na sajt "Službenog glasnika", već da to bude potpuno besplatno. Vlada neka odredi kolika je ta cena koju će svi naručioci u Srbiji, kojih ima po spisku koji će, naravno, napraviti Vlada u evidenciji, biti u obavezi da plaćaju troškove "Službenom glasniku".

Evo ovako, vi ste sada rekli da je objavljivanje "Službenom glasniku" uslov za početak javne nabavke, što je suprotno ovom zakonu. To ste rekli u prvoj rečenici, ja sam dobro zapisao, i ako treba uzećemo stenogram da proverimo.
Znači, to ne može nikako da bude uslov. Ja se nadam da to nije uslov, već da je uslov akt naručioca, kojim se započinje javna nabavka i objavljuje na portalu. Razumem vas da vi hoćete kroz "Službeni glasnik" da predstavite neku izvesnost, sigurnost, tačnost podataka.
U ovom trenutku, stvarno mislim da u osnovnom predlogu zakona to nije stajalo i da to nije neophodno, jer imamo jedan portal za javne nabavke, što je jedna nova institucija, što je dobro i odlično, gde će se svi podaci objavljivati. Mislim da je to jedno rešenje koje je prisutno u svim, da kažem, normalnim državama, u kojima je korupcija svedena na jedan nivo.
Mislim da nema potrebe da se te stvari razuđuju i da se traže na dve-tri strane, da dovodimo u troškove i one koji objavljuju oglase i one druge koji imaju sada obavezu na dve-tri strane da traže taj tekst oglasa, pogotovu što ste rekli da će na sajtu "Službenog glasnika" da se objavljuju samo bitne informacije. Zašto bi onda objavljivali samo jedan deo informacija, kada imate na portalu gde će sve da se objavljuje? Koja je onda svrha, kada ćete da objavite šturi tekst oglasa na sajtu "Službenog glasnika" i u "Službenom glasniku", a kompletnu informaciju će morati da traže na portalu Uprave za javne nabavke? Opet tu nekako nema logike.
Drugo, ja sam čuo i da je na Odboru za finansije bilo rasprave oko toga i da su određeni poslanici iz vladajućih koalicija bili protiv toga. Mi smo sa gospodinom Radenkovićem pričali o tome, da prosto, to nije možda najbolje rešenje u ovom trenutku. Nema potrebe, portal ne nešto što treba da bude centar, središte svih nabavki u Srbiji. Svu energiju i vi kao predlagači i Vlada koja će da učestvuje u svemu tome, treba da uložimo da taj portal postane središnji kamen ili kamen temeljac nabavki u Srbiji. Mi se sa tim potpuno slažemo i takvo rešenje podržavamo.

Ovo je replika na gospodina Đelića.
Gospodin Ljušić jeste bio kod nas u stranci i jeste otišao u SNS i to za nas nije nikakav problem. Svako bira u nekom trenutku u koju će stranku da ide, gde vidi da ima više ambicija. To je činjenica. Ali, to ne spori činjenicu da je gospodin Ljušić bio dobar direktor dok je bio direktor "Službenog glasnika", da je uradio niz kapitalnih stvari. Ne sumnjam da će on biti ponovo dobra direktor. Što se nas tiče, mi ne ulazimo u to.
Mi smo još i u načelnoj raspravi rekli da smo protiv toga i da se slažemo s tim i da je dobro rešenje, što više nema obaveze da se objavljuje u "Službenom glasniku". Mi smo to rekli i u načelnoj raspravi i ostajemo dosledni tome, da ćemo sada biti protiv tog amandman. Zato smo i raspravljali o tome. To nema veze sa ličnošću Radoša Ljušića, ličnim animozitetima, jer se mi time ne vodimo u politici. Nadam se da i vi ne bi trebali da se vodite time. Prosto, to je stvar oko koje se nećemo složiti, ali se slažemo da treba obezbediti na portalu objavljivanje svih javnih nabavki, a "Službeni glasnik" ostaviti da objavljuje one druge stvari – zakone, uredbe i sve one druge akte koji su po drugim zakonima obavezni. Hvala.