Predsedniče Skupštine, uvažena guvernerko, kontrola ne ugrožava nezavisnost nijedne institucije. Pre svega od toga polazimo, a naročito ne davanje saglasnosti na Statut. Ne vidim da bi trebalo da postoji neki strah u NBS od kontrole koju parlament ima i na taj način da daje saglasnost na Statut koji će da predloži Savet.
Što se nas tiče smatramo da treba da usvojite naš amandman i da on ostane kako je i sada u zakonu. Prosto, meni kao poslaniku nije jedna stvar jasna. Pre tri meseca ste nas vi ubeđivali da treba da prihvatimo izmene Zakona o NBS u kome stoje da Narodna skupština daje saglasnost. Kako je stajalo u vašem predlogu, to je prirodno, šta je prirodnije nego pravo Skupštine da daje saglasnost Statut NBS? To su bile reči predlagača ovog zakona, a vi ste tada bili šef poslaničke grupe, odnosno stranke koja je predložila ovaj zakon.
Mene kao narodnog poslanika, koji krajnje dobronamerno u ovoj skupštini pristupa svim predlozima i vlasti i opozicije, i uvek imam nameru da tražim ono što je dobro i tražim neki argument za svaka rešenja koja postoje, ovde mi to prosto nije jasno. Pre tri meseca je nešto bilo prirodno pravo Skupštine, koje izvire iz same prirode Skupštine, da uređuje zakonodavni okvir države u kojoj živimo, države Srbije, a sada to više nije prirodno pravo, već je prirodno pravo Saveta NBS.
Zanima i to obrazloženje koje ste dali, da mi biramo Savet, a da će Savet to da bira, to prosto nije tako. Narodan skupština naročito u situaciji kada imamo veliki problem u bankarskom sektoru, Narodna skupština mora da taj deo prava da daje saglasnost na Statut, koji će Savet da usvoji i da NBS, i ako možda ima neki veći značaj u samom sistemu same države Srbije kao organ i kao telo, treba da dajemo saglasnost za Statut kao i za ostala regulatorna tela, koje ova skupština bira, o čijem Statutu i radu Skupština odlučuje.
Dužni ste nam objašnjenje – šta se to promenilo za tri meseca od kada ste vi kao šef poslaničke grupe, koja je predložila izmene Zakona o NBS, predlagali da je prirodno pravo Skupštine da usvoji, da daje saglasnost na Statut, a da sada od kada ste na čelu NBS, predlažete drugo? Šta je po vama bolje rešenje? Zašto je onda u onom trenutku ono rešenje bilo bolje, a zašto je sada ovo rešenje bolje? Da li je ta procedura koja je potrebna i koja je možda i malo duža u ovom trenutku nešto što koči ili onemogućava rad NBS, ili prosto vi smatrate da je ta procedura nepotrebna i da je dovoljno da Savet da? Mene zanima da čujem od vas objašnjenje na ovaj amandman. Hvala.

Kažete da Savet usvaja statut. Savet, koliko znam, nije sastavljen od pravnika, niti od ljudi koji su stručni u toj oblasti. To su ljudi koji se bave ekonomijom. Krajnje, statut pišu ljudi koji su pravnici, kao i u svim drugim slučajevima gde su glavni zakonodavci u ministarstvima koja se bave finansijama, socijalnom zaštitom oni koji pišu zakone uglavnom pravnici. Tako je verovatno i u NB. Postoji sektor pravni koji priprema zakone, koji se bavi zakonodavstvom i izmenom propisa.
Savet usvaja statut. Statut usvaja telo koje je sastavljeno od ljudi koji nisu pravnici, čija to nije struka, tako da je to jedna stvar koju moramo da konstatujemo.
Ako je vaša primedba to da Skupština može da oteže sa donošenjem statuta i na taj način da se onemogućava rad NBS trebali ste da stavite rok da Narodna skupština u roku od 30 dana od kada NB dostavi predlog statuta mora da da saglasnost, ili ukoliko ne da u tom roku saglasnost smatra se ćutanjem administracije ili ćutanjem Skupštine, kako god hoćete, da je saglasnost data i to pozitivna saglasnost. To je moglo da bude rešenje i time bi se otklonile sve opasnosti da neko pokušava na taj način da ometa rad NBS.
Pre tri meseca smo pohvalili rešenje da se usvaja statut, da se daje saglasnost na statut NBS u Skupštini Srbije. U ovom trenutku jedno obrazloženje koje imate je da tako nije u zemljama EU. Slažem se. Mnoga rešenja u zemljama EU su kvalitetna i treba da ih implementiramo. Samo Srbija sa stanjem koje ima u našem bankarskom sektoru, koje treba da bude uređenije i koje treba da približimo zemljama EU, gde postoji veća kontrola od one koja postoji u Srbiji, ali ipak kontrola parlamenta je ta koja još uvek u Srbiji mora da postoji.

Završavam za sekundu.
Da smo imali kontrolu parlamenta u ranijem periodu možda nam se ne bi desilo "Agrobanka", možda nam se ne bi desila "Razvojna banka", možda bi Fond za razvoj bolje poslovao, a ne da svake godine treba da dajemo dodatna sredstva, ili možda "Diners klub"… Ne vidim da je problem da Skupština daje saglasnost i to uopšte neće ugroziti nezavisnost NB, kao što nije ni u prethodnom periodu, kao što nije ni u našem slučaju. Hvala.

Poštovani ministre, dame i gospodo uvaženi poslanici, koliko smo saznali, Pokrajinsko izvršno veće je donelo odluku, odnosno usvojilo je budžet kojim je predvidelo 150 miliona evra, ili 15 milijardi da se dokapitalizuje "Razvojna banka Vojvodine".
Tom odlukom, da iskoristim poređenje Dinkića da se "Razvojna banka" ponaša kao neki narkoman kome treba doza sve po malo kad prigusti, kad upadne u apstinentsku krizu. Pokrajinsko izvršno veće je odlučilo da na taj način održava i izdržava "Razvojnu banku Vojvodine". Mi ovim zakonom se nadamo da će se stvoriti mehanizmi, da se ne leče posledice već da probamo da se bavimo i uzrocima situacije u kojoj se nalaze banke sa većinskim državnim kapitalom u Srbiji.
Pre svega imajući u vidu da sredstva za sanaciju tih banaka su sredstva svih građana Srbije. Ona se ne dele na građane iz Pokrajine Vojvodine ili sa juga Srbije ili iz centralne Srbije, već svih građana Srbije i da se ta sredstva koriste kako bi se sanirali problemi nastali u pojedinim bankama u kojima se politički upravlja. Konkretno po pitanju Razvojne banke, u bankama kojima politički upravlja jedan deo jedne stranke ili jedan deo jednog dela Srbije.
Troškovi su ogromni. Mi ovde govorimo o 150 miliona evra koji će dodatno biti upumpani u ovu banku, a koji prema rečima ministra Dinkića i svih onih koji se razumeju, neće doprineti da se ova banka sanira i da stane na noge, na protiv samo će produžiti agoniju.
Tako da, predlažući da se u članu 4. ovog zakona predvidi mehanizam pripajanja banke i uslovi koji postoje u članu 133. Zakona o bankama, mi predviđamo da ministarstvo, država mogu i preventivno da deluju, nekim mehanizmom, da oni mogu da pokrenu da se spreči dalje uništavanje i dalje trošenje sredstava građana Srbije na produžavanje agonije i lečenje apstinentske krize jedne banke.
Ako smo u raspravi u načelu rekli da su ukupna socijalna davanja u Srbiji, da se podignu za 100%, 300 miliona evra, Pokrajinsko izvršno veće je sa ovih 150 miliona evra koje će upumpati potrošilo u jednu banku koja je neuspešna i koja posle ovoga neće biti uspešna, nego će biti još neuspešnija, potrošilo 50% povišenja socijalnih davanja za sve građane Srbije za jednu godinu. To neće doprineti da se situacija u ovoj banci sredi, a kamoli da se sredi situaciju u bilo kom segmentu, da li u Vojvodini, Srbiji ili bilo gde, a mi bismo imalo daleko bolji životni standard građana da smo te pare odvojili da se za 50%... Tu su i dečiji dodaci i pomoć za nemoćna lica, sve moguće pomoći za lica.
Prosto, očekujemo da ministar sagleda mogućnosti, da usvoji ovaj amandman, koji pruža šansu da se preventivno deluje, da se spreči jedna situaciju u koju možemo da dođemo i da opet građani Srbije budu ti iz čijih će se džepova prelivati pare za sanaciju banke jednog neuspešnog projekta, jedne političke vrhuške i avanturizma pokrajinske vlasti, umesto da smo te pare dali da se pomogne život u ovim teškim situacijama najugoroženijim slojevima stanovništva u Srbiji.

Uvaženi ministre, dame i gospodo poslanici, ovo mi je poslednje javljanje po ovom zakonu i iskoristio bih priliku da pored ovog amandmana, kao predstavnik po ovom zakonu, kažem još koju reč o ostalim amandmanima i zaokružim prosto ovu temu za danas.  
Za razliku od nekih kolega, polazim od toga da svi mi u ovu skupštinu i ovaj dom dolazimo sa dobrim namerama, da uradimo nešto što je korisno za državu, dobro za državu, da uredimo ili rešimo neki problem. Mi u DSS smo prosto tako i doživeli ovaj zakon, kao način da se reši jedan od problema, premda smo predlagali da je mnogo bolje rešenje bilo ili da se po postojećem Zakonu o bankama izvrši pripajanje Poštanskoj štedionici "Agrobanke" ili da se donese "leks specijalis" koji bi važio samo za "Novu Agrobanku" i njegovo dejstvo bi se tu i završilo.
Vlada i vladajuća većina u Skupštini je odlučila da ide sa jednim ovakvim predlogom zakona, koji po nama ima dosta mana i u tom cilju smo podneli devet amandmana, od kojih nijedan, nažalost, nije prihvaćen.
Prosto to je jedan od razloga zbog kojih ne možemo da podržimo ovaj predlog zakona, ali očekujemo da se kroz ovaj predlog zakona reši pitanje "Nove Agrobanke" i "Agrobanke". Mi smo na problem "Agrobanke" upozoravali mnogo ranije i pri raspravi o rebalansu budžeta i prosto očekujemo da pojedinci koji su u okviru sistema zakazali budu ti koji će odgovarati i da ovo bude poslednja situacija u kojoj će država kroz svoje intervencije pokrivati milionske dugove koji su stvorili pojedinci gde će građani snositi odgovornost za one pojedince koji su u okviru sistema zakazali.
Tako da očekujemo da ti pojedinci budu locirani i da oni u skladu sa zakonom ponesu svoj deo odgovornosti za ovu situaciju u kojoj se našla "Agrobanka" i vreme koje smo mi posvetili ovde i građani toj "Agrobanci". Da oni odgovaraju za te stotine ljudi koji će ostati bez posla nakon pripajanja "Agrobanke" Poštanskoj štedionici koji će ostati bez posla upravo zbog njihovog neodgovornog i bahatog prema svojim obavezama i prema poslu koji su obavljali i u okviru države i u okviru NBS, ministarstava kao i predstavnici države u organima same "Agrobanke" i "Nove Agrobanke".
Takođe, mi smo protiv preteranog državnog internacionalizma i preteranih para koje će se davati za rešavanje svih ostalih problema u budućnosti. Smatramo da je mnogo bolje te pare dati u socijalna davanja. Samo da pomenem još jedno, da svima to bude jasno, da su sva socijalna davanja u Srbiji, treba 300 miliona da bi bila povećana 100% prema postojećem budžetu.
Tako da sredstva koja mi odobravamo za "Agrobanku" su više nego dovoljna da građani Srbije, stotinama građana Srbije značajno olakšamo život. Mi ćemo ovako da olakšamo život nekolicini onih koji su se okoristili oko "Agrobanke", a na drugi način bi olakšali život stotinama hiljada građana Srbije koji žive od socijalne pomoći. Mi svi ovde kao predstavnici građana koji sa dobrim namerama i odgovornom dolazimo u ovu salu moramo imati to na umu. Mora i Vlada i svi koji su predstavnici države u bilo kojim organima banaka, u NBS, moraju da znaju da oni uzimaju iz džepa građana, a da ne uzimaju iz nekog imaginarnog džepa, nego da se uzima iz džepa građana.
Očekujem od ministra Dinkića da i kroz naredne rasprave kojih će biti na ovoj sednici, na sledećoj sednici oko raznih državnih garancija i davanja se isto vodi računa oko toga kako se i na koji način troše državne pare.
Naravno mi vam želimo da uspete u ovoj operaciji vezanoj za "Agrobanku", ne zato da bi se spasili pojedinci, već zato da bi svi građani koji imaju depozite i privreda i lokalne samouprave koje imaju depozit u "Novoj Agrobanci" mogu da budu bezbrižni i bezbedni, da mogu da dođu do svojih sredstava koje su mukom odvajali i to je jedan od razloga zašto ova operacija ima smisla.
Mi ne podržavamo zakona iz svih onih razloga, jer prvo nije ni jedan amandman usvojen i drugo što smatramo da je previše rigidan, da nije transparentan i da nema javnosti u sprovođenju ovog zakona. S toga koji smo podneli na član 14. naš predlog je da se Narodna skupština Republike Srbije bude obaveštena odmah nakon završetka ove transakcije, odnosno da postoji obaveza u zakonu da je Vlada obavezna i NBS da obaveste nadležni odbor Skupštine Srbije za finansije o postupku transakcije. Ne vidim razlog zašto ovaj amandman nije prihvaćen i zašto ne postoji transparentnost u jednom postupku koji je ovako skraćen, rigidan, bez prisustva javnosti, bez učešća NBS, da se potpuno isključi i sama Narodna skupština u tom postupku. Na kraju Narodna skupština ne može da dobije ni informaciju kako je rešen problem u ovom slučaju "Nove Agrobanke" i verovatno sutra "Razvojne banke Vojvodine".
Tako da ne vidim razlog da ovaj amandman ne bude prihvaćen pogotovo što smo kroz raspravu ministra Dinkića dobili niz obećanja za izveštaje o stanju u javnim preduzećima i u svim drugim bankama. Tako da smatram da ovaj amandman ne može da šteti, može svima nama da koristi kako bi bili upoznati u sam postupak sprovođenja preuzimanja banaka po ovom zakonu koji je rigidan koji stavlja van snage četiri druga zakona. Prosto ovaj način može da omogući kontrolu svima nama narodnim poslanicima i Skupštini da kontroliše samu Vladu u sprovođenju jednog ovakvog postupka.
U ime poslaničke grupe DSS, kao što sam rekao želim da uspete u ovoj operaciji i da istrajete u borbi protiv kriminala i korupcije, da se ne završi na ovome, a mi ovaj zakon ne možemo da podržimo zato što nije usvojen ni jedan naš amandman, zato što smatramo da ne treba previše država da interveniše u ovoj oblasti sa previše para i da te pare mogu daleko bolje da se upotrebe za socijalna davanja i za zbrinjavanje najugroženijih kategorija stanovništva u Srbiji, a ne da olako trošimo milione evra za pokrivanje dugova onih koji se bahato razvlače i rastežu po Beogradu i po drugim gradovima, a da najugroženije kategorije stanovništva ne mogu da sklope kraj sa krajem. Hvala.

Dame i gospodo, uvaženi poslanici, gospodine ministre, mi u DSS imamo razumevanja za haos koji je prethodna Vlada ostavila  gotovo u svim oblastima, bilo da govorimo o reformi pravosuđa i razvalini koju sada treba da rešavamo, bilo da govorimo o oblasti energetike, poljoprivrede i finansija o kojoj danas govorimo.
U oblasti finansija ostalo je više crnih rupa koje jedu državni novac i koji jedu sredstva koja bi daleko bolje mogla biti preusmerena i preraspodeljena, da li za socijalne programe ili za neke druge rashode budžeta. Mi danas govorimo kako ćemo da spasemo jednu banku iz koje je u prethodnih par godina isisano gotovo 300 miliona evra, bez ikakvog osnova, i kako ćemo da rešimo pitanje 130 miliona evra koje je prethodna Vlada u maju mesecu dodelila "Novoj Agrobanci" i kako smo čuli i te pare su pojedene sada kada razgovaramo o tome. Govorimo o 130 miliona evra "Nove Agrobanke" od kojih je ostalo 15 miliona, a dok su ostalih 115 miliona korišćeni za razne biznismene u tadašnjoj vlasti da kupe "Novosti", "Politiku" ili neke druge projekte koje su finansirali parama građana i koji su uplaćeni iz budžeta kao osnovica za rad te "Nove Agrobanke". Razumemo potrebu da se donese jedan ovakav zakon. Donekle možemo da razumemo argument žurbe i svega toga, kao i po pitanju rebalansa budžeta, nedostatak javne rasprave. Zakon nam je stigao prekjuče, a mi već danas imamo sednicu.
Treća stvar je da nemamo mišljenje Narodne banke i nemamo mišljenje stručne javnosti, osim što smo čuli od ministra Dinkića da stručna javnost podržava jedno ovakvo rešenje, u šta mi možemo da verujemo Mlađanu Dinkiću da je to tako, ali nismo imali prilike da to čujemo od stručne javnosti pošto prilike za javnu raspravu nije bilo.
Prilikom rasprave o izboru guvernera Narodne banke i promena Zakona o Narodnoj banci i prilikom rasprave o rebalansu budžeta postavljali smo više puta pitanja o "Agrobanci" i sam ministar Dinkić je rekao da će dati Narodnoj skupštini odgovor šta se dešavalo u "Agrobanci". Čuli smo usmeno sada od ministra Dinkića kakva je situacija bila u "Agrobanci" i šta je usledilo posle sa "Novom Agrobankom", da tu ima 80% nenaplativih kredita, ali nismo čuli isto tako ko je odgovoran. Očigledna je jedna stvar, da mi u ovoj situaciji donosimo zakon da bi se rešilo pitanje "Nove Agrobanke". Nama je to i ministar rekao i svima nam je to potpuno jasno.
Nismo ovde čuli ko je u sistemu kontrole u državi Srbiji zakazao i zašto smo mi dozvolili da nam se desi "Agrobanka". Vidimo da se svakog dana hapse ljudi koji su bili komitenti, koji su uzimali kredite od "Agrobanke", ali ne vidimo ko je u sistemu države i Narodne banke zakazao i da li će neko odgovarati zato što je dozvolio da se desi "Agrobanka".
Svi znamo da, kada se uzima neki kredit, bankari traže crno ispod nokta, da se daju hipoteke koje su više puta veće od kredita koje uzimate i razne druge kolaterale koji se traže, ali kako je moglo da se desi da, u jednoj državi koja ima sve zakone koji regulišu jednu finansijsku oblast, dođemo u situaciju da nam se desi da 300 miliona tek tako bude podeljeno za kredite koji nemaju nikakav kolateral, nema hipoteke, niti bilo kog drugog obezbeđenja kredita i da se nakon toga u "Novoj Agrobanci" gotovo isto desi za samo nekoliko meseci? Neko za to prosto mora da odgovara i očekujem da u nekom narednom periodu dobijemo odgovore na to.
Kao što sam rekao, mi u DSS imamo razumevanje da ovo pitanje mora da se reši, ali ovo pitanje mora da se reši na način kako se ne bi narušio sistem koji postoji u državi Srbiji, kakav-takav sistem koji je pokazao sve manjkavosti, npr. "Agrobanke", u prethodnom periodu, ali taj sistem postoji. Nije sistem problem, taj problem su pojedinci koji su bili ključne poluge u tom sistemu i koji nisu koristili svoja ovlašćenja da spreče zloupotrebe koje su nastale u "Agrobanci".
Smatramo da ovaj zakon u dobroj meri ugrožava sistem koji sada postoji, jer on direktno suspenduje u članu 3. tri zakona koji regulišu ovu oblast i kroz svoje odredbe indirektno suspenduje Zakon o bankama, što mi u ovom trenutku smatramo da nije dobro i da je to jedno loše rešenje koje se ad hok donosi zbog rešavanja pitanja u "Agrobanci", ali jedno rešenje koje pravi jednog mutanta u našem pravnom sistemu, jedno hibridno rešenje koje, ukoliko nastavi da egzistira u našem pravnom sistemu kao ovakvo, otvara mnoge mogućnosti da tu dođe do neke zloupotrebe. Zakoni koji postoje u ovoj oblasti postoje da bi ograničili samovolju vlasti i samovolju Narodne banke, a i da bi zaštitili državu od samovolje komercijalnih banaka.
Sada imamo situaciju da donosimo jedan zakon koji će biti jedno hibridno rešenje, koje će dati prevelika ovlašćenja Vladi u postupku preuzimanja banaka, iako po nama postoje drugi mehanizmi kojima bi moglo da se reši ovo pitanje. Ti mehanizmi nisu možda ovako brzi kao što gospodin Dinkić govori da treba da budu, ali su mehanizmi koji postoje u postojećim zakonima. Nešto kasnije ću reći i o tim mehanizmima i o jednom rešenju koje je moglo da predupredi ovo rešenje i da bude direktno primenjeno samo na "Novu Agrobanku".
Mi kao stranka, kada govorimo o pravnom aspektu ovog zakona, možemo da kažemo da ovo obrazloženje, u kojem stoji da se ovaj zakon između ostalog donosi zbog posledica svetske ekonomske krize, potpuno ne stoji. Nije svetska ekonomska kriza kriva za situaciju u "Agrobanci" i "Novoj Agrobanci", naprotiv, kriv je sistem koji u tim trenucima kada je trebao da kontroliše, nije kontrolisao poslovanje ove dve banke. Dobro je što smo čuli da svetska ekonomska kriza nije argument za donošenje ovog zakona, iako je u drugim državama možda bilo, kod nas, nažalost, posledice svetske ekonomske krize su mnogo manje od posledica neodgovorne vlasti koju smo imali prethodnih godina. Svetska ekonomska kriza je dete u odnosu na to kakve su nam razvaline ostale posle prethodne Vlade.
Kada već govorimo u Skupštini o ovakvom zakonu, dali ste nam odgovor zašto ste ga predložili, a to je da ne postoji druga mogućnost da se pred Nedelju štednje reši pitanje deponenata, odnosno ljudi koji imaju svoje uloge u "Novoj Agrobanci". Naravno, imamo i za to razumevanje. Da li je moglo ranije da se krene sa procedurama koje bi omogućile da se ovo reši? Verovatno je moglo, ali ova vlada nema još ni 100 dana i pretpostavljamo, da je bilo malo više vremena, da bi se nešto više uradilo, ali, ovako smo došli u situaciju da na ovaj način pokušavamo da rešimo jedno pitanje.
Što se nas tiče, ovaj zakon može da bude bomba u našem pravnom sistemu, zato što suspenduje ova tri zakona i zato što otvara mogućnost da se i dalje arče državna sredstva. U članu 5. se kaže da se može banci preuzimaocu, u ovom slučaju "Poštanskoj štedionici", bespovratna finansijska podrška uplaćivati. Znači, otvara se mogućnost da država i nadalje investira pare i ulaže sredstva u banke. To je za nas problem. Država se pokazala samo u slučaju "Agrobanke" i "Razvojne banke Vojvodine" da nije dobar gazda i da u te dve banke imamo problem. Da li će se otvoriti pitanje i drugih banaka koje su u državnom vlasništvu, "Privredna banka", "Srpska banka" i ostale, ne znamo, videćemo šta sledi, ali u ove dve banke imamo problem. Država se pokazala da nije dobar gazda i da treba krajnje sa rezervom pristupati svakoj situaciji u kojoj država treba da investira bespovratna sredstva u neku oblast, u ovom slučaju u banku preuzimaoca. Kao što vi kažete, u ovom slučaju to će biti "Poštanska štedionica".
Ovaj zakon je ozbiljan državni intervencionizam u bankarski sektor, može da bude i preveliki, zavisi samo od načina na koji će se primenjivati. Država, kao što sam rekao, je do sada intervenisala u bankarske oblasti, preko "Agrobanke" i "Razvojne banke Vojvodine", odnosno ranije "Metals banke", ali se pokazalo da "Metals banka", u koju je država intervenisala, pa je napravljena "Razvojna banka Vojvodine" je još gora stvar od "Metals banke" ili, u najboljem slučaju, ista. Država je intervenisala u slučaju "Metals banke" da bi napravila "Razvojnu banku Vojvodine" i sada smo došli u situaciju da smo od jedne loše banke napravili još jednu lošu banku. Treba samo da se podvuče crta i da se vidi koliko građane Srbije koštaju eksperimenti sa državnom pomoći bankama.
Mi u stranci smo radili obračun i ustanovili smo – kada bi se sva socijalna davanja po budžetu Republike Srbije povećala za 100%, to bi bio trošak na nivou od 300 miliona evra godišnje. Nas eksperiment sa "Agrobankom" samo u ovoj godini će koštati 130 miliona evra do sada, sa onim što je država uložila u maju u formiranje "Nove Agrobanke". Koliko će nas koštati nadalje kroz bespovratnu pomoć koju ste predvideli ovim zakonom, videćemo.
Dolazimo u situaciju da je jedna grupa privrednika bliska vlasti potrošila čitav budžet koji je cele godine mogao da bude namenjen, povišen za 100%, za socijalna davanja u Srbiji, dečije dodatke i sve ostalo što sledi. Prosto, u Srbiji neko mora da odgovara za to. Dolazimo u situaciju da ćemo mi ovde u parlamentu i Vlada, u ime građana, neprestano investirati sredstva u to da se jedna grupa koja je bliska vlasti bogati iz dana u dan, a da građani, oni koji pune taj budžet, budu u situaciji da socijalna davanja i sva druga davanja ne mogu da budu isplaćena, zato što moraju da se finansiraju rupe u "Agrobanci", "Novoj Agrobanci", "Razvojnoj banci", "Metals banci" i druge banke koje će nam tek uslediti, ili situacija u koju dolazimo.
Tako da mi smo kroz amandmane videćete predložili i pokušavamo da popravimo ovaj tekst predloga zakona, da dođemo u situaciju, da on bude prihvatljiv i da obezbedi koliko-toliko jednu situaciju u kojoj bi postojala neka kontrola utroška državnih sredstava.
Jedno od dva rešenja postoji i u Zakonu o bankama, u članu 133. Zakona o bankama kao statusne promene pominje se i pripajanje banke. To upravo govori o ovoj situaciji, o kojoj mi govorimo upravo danas, o preuzimanju i on taj isti član se odnosi postupak administrativnog upravljanja, odnosno banke za posebne namene, kao što je "Nova Agrobanka" danas.
Znači, Zakon o bankama reguliše postupak pripajanja banke, odnosno promene statusa jedne banke na ovaj način tako što će se jedna banka pridružiti drugoj banci, ili utopiti u drugu banku. Samo što tu, kroz ovaj zakon i kroz ovaj član imamo postupak koji podrazumeva analizu ekonomske opravdanosti pripajanja. Analizu pripajanja koja mora da bude pozitivna, inače NBS neće dati saglasnost. Narodna banka po vašem zakonu nema nikakvu ulogu osim davanja saglasnosti. Nikakvu ulogu u samom postupku nema. Razumem da možda imate neko nepoverenje do sada kako se radilo u NBS, ali očekujem da se to poverenje uspostavilo i da će se u NBS raditi drugačije nakon izbora novog guvernera.
Tako da postoji po postojećem Zakonu o bankama mogućnost pripajanja jedne banke drugoj, kao promene njenog statusa i gašenja jedne loše banke, tako što se pripaja drugoj banci. Činjenica je da je to jedna procedura, o kojoj ste vi govorili, koja traje najmanje mesec, a verovatno i više dana i da u ovoj situaciji mi, odnosno vi, odnosno građani koji imaju svoje uloge u "Novoj Agrobanci" nemaju vremena da čekaju i da ćemo doći u problem ukoliko "Nova Agrobanka" nedelju štednje dočeka u ovakvoj potpuno nelikvidnoj situaciji. Ali, to je jedna procedura koja postoji, koja je zakonita i koja je transparentna.
Postupak koji je predviđen ovim zakonom je kratak, restriktivan i netransparentan. To je ono što je za nas isto problem da mi ovaj zakon ne predviđa nikakve analize ekonomske opravdanosti koje bi trebale da prethode ovome. Možda će njih biti, ali one ovim zakonom nisu predviđene, niti bilo kakvo učešće NBS koja treba da bude garant funkcionisanja bankarskog sektora u Srbiji zajedno sa Vladom i drugim organima.
Ukoliko je namera bila da se reši samo problem "Nove Agrobanke", zašto niste posegnuli za jednim mehanizmom, a to je da donesete "leks specijalis" koji bi se odnosio samo na "Agrobanku", gde bi se određena pravila i određeni zakoni možda suspendovali ili se ne bi primenjivali samo u slučaju "Agrobanke", a mi smo doneli zakon koji derogira nadležnosti četiri zakona koji regulišu oblast finansija, to su tri zakona iz člana 3. i indirektno se stavlja Zakon o bankama van snage.
Mi smo napravili jedan zakon koji je potpuno promenio krvnu sliku finansijskog sistema u Srbiji, umesto da ste već došli pred nas i rekli – imamo problem sa "Agrobankom" i "Novom Agrobankom" i takva i takva je situacija. Mi svi ovde znamo da je to nasleđen problem i niko nema dilemu oko toga da se vodi istraga, da se vodi istraživanje poslovanja i uvid u poslovanje "Agrobanke". Da ste tako rekli da imate problem i hajde da ga rešimo, da li to može da bude "leks specijalis"? Mi bismo rekli – možemo da razgovaramo oko "leks specijalisa" da se to jedno konkretno pitanje reši u ovom trenutku.
Ali, donošenjem ovog zakona mislimo da može dodatno da uruši bankarski sistem i ne znam u kojoj meri može da doprinese, a voleo bih kao i svi građani Srbije da doprinese povećanju poverenja u bankarski sektor u Srbiji od strane stranih investitora i naravno građana Srbije koji su jedni od najvećih deponenata u samom bankarskom sistemu i da ovaj zakon može da doprinese tome. Nažalost, videćemo, ima vremena, tu smo, kakvi će efekti donošenja ovog zakona biti po naš bankarski sistem i da li će preduprediti neprijatnosti i nove dubioze srpskih banaka, odnosno banaka u kojima je država Srbija vlasnik.
Ne bih rekao da je pitanje "Razvojne banke Vojvodine", pitanje Pokrajinske vlade. Mislim da je pitanje "Razvojne banke Vojvodine", pitanje NBS i odgovornost za kontrolu poslovanja "Razvojne banke Vojvodine" je na NBS, da se ispita poslovanje, da se ispitaju plasmani, jer je prosto nemoguće da 75% imamo opet nenaplativih plasmana. Znate, u današnje vreme neko za to mora da odgovara, jer će to opet pokriti građani Srbije iz svojih para. To će opet biti pare koje će se u budžetu iskoristiti za pokrivanje dubioze te banke, umesto da odu za socijalna davanja, ili za neke investicije koje bi otvorile nova radna mesta i pomogla da se poboljša životni standard građana.
Ali, mi dolazimo u situaciju da svake godine se pare, koje bi trebale da služe za nešto drugo, prelivaju u džepove nekih ljudi koji su, nažalost, bliski vlasti na njihovu sreću, a na žalost građana i nas ovde i koji onda ta sredstva koriste na način na koji oni smatraju za shodno, ali svakako ne u interesu građana.
Demokratska stranka Srbije, zakon u ovakvom obliku ne može da podrži. Mi smo predali devet amandmana na ovaj predlog zakona, a pošto je mali rok bio, verovatno niste stigli da se upoznate sa njihovom sadržinom. Nadamo se da ćemo uspeti da popravimo ovaj predlog zakona i kroz raspravu o amandmanima da dođemo do nekog rešenja koje neće biti bomba u našem pravnom poretku, već koje će biti usklađeno sa svim rešenjima koja sada postoje i koja će samo možda doprineti efikasnijem primenjivanju tih rešenja i efikasnijoj kontroli poslovanja banaka u Srbiji. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, narodni poslanici, cilj svakog zakona je da normira ili utvrdi pravila u pojedinoj društvenoj oblasti i u pojedinoj oblasti društvenog života i da to bude sve u skladu sa nekim opštim interesima i ciljem kome stremi društvo u tom trenutku.
Tokom cele ove rasprave i u načelu i u pojedinostima sam se trudio da uvidim koji je cilj ovih odredaba zakona, naročito ove odredbe koja se odnosi na ispitne rokove. Svi smo ovde čuli statističke podatke od ministra, koliko studenata nema 60 bodova, nije ostvarilo kvotu od 60 bodova, koliko ima 48, koliko ima manje i prosto sam se zabrinuo nad činjenicom da je glavni problem za to što imaju šest rokova, a ne četiri i da kada budu imali četiri roka, a ne šest, oni će svi da prebace 60 bodova.
Prosto, taj vid posmatranja stvari, zašto imaju 48, 42, a ne 60 bodova u procentu koji bi bio zadovoljavajući da se omogući sprovođenje nastave na sledećoj godini je nešto što nije problem broja ispitnih rokova, već je problem samog načina rada na pojedinim univerzitetima. Nije isto kada se radi, evo, tu je uvaženi kolega poslanik Siniša Kovačević, koji ima grupu od pet studenata na filmskoj režiji, i kada se drži predavanje pred prepunim amfiteatrom peticom na pravnom fakultetu. Svakako ćemo se usaglasiti da to nije isto i da jednako znanje ne mogu da prime u grupi od pet studenata i u grupi na nekim vežbama na pravnom fakultetu ili na predavanju, gde ima od 50 do 100 studenata. Potpuno je različita mogućnost učenja, predavanja i razgovaranja, razmatranja pojedinih stvari i pojedinih predmeta.
Mi smo u okviru poslaničke grupe dosta razgovarali o ovoj temi. Od nas 21, koliko nas ima ovde, petoro su univerzitetski profesori i svi su imali stavove – negde je dovoljno četiri, negde je dovoljno šest rokova, ali svakako smo zauzeli stav da je apsolutno nedovoljno da se zakonom definiše da je to samo četiri ispitna roka. Ne vidimo da su četiri ili šest ispitnih rokova osnovni problem zašto studenti ne ostvaruju dovoljan broj bodova. Naprotiv, mislimo da suštinski problem nije u tome, nego u drugim stvarima i da treba da se bavimo i tim drugim stvarima, a ne samo brojem ispitnih rokova. Uskraćivanjem ili skraćivanjem broja ispitnih rokova nećemo postići cilj kome svi stremimo, a to je pre svega znanje, i kvalitetni studenti koji će moći da podignu na jedan nivo ove države i ovog društva i da obezbede bolji razvoj i napredak društva u celini. Na ovaj način mislim da smanjivanje ispitnih rokova nije cilj, odnosno neće se ostvariti zadati cilj.
Amandman koji smo mi kao poslanička grupa predložili, da se omogući svakom fakultetu da se utvrdi između četiri i šest rokova, da sami donesu odluku u skladu sa svojim potrebama, je nešto što će zadovoljiti potrebe i manjih i većih fakulteta i manjih i većih grupa i omogućiti da studenti ne budu ti koji će biti na šteti.
Opravdanje da univerzitetski profesori nemaju dovoljno vremena od rokova da rade na svom obrazovanju i unapređenju i da pišu doktorske disertacije, da pišu članke da bi mogli da zadrže svoja zvanja, prosto nije nešto što je dobro opravdanje da se skrati broj rokova.
Da li ćemo doći u situaciju već iduće godine da imamo protest studenata koji će rezultirati tom činjenicom da menjamo zakon? Da li vi možete da nam garantujete da se studenti neće buniti iduće godine ili one godine tamo, po pitanju broja rokova? Da li ovde može neko? Naravno da ne može. I studenti će se uvek buniti.
Najveći broj nas je bio student i svi znamo da ta dva roka umesto četiri da budu šest puno znači, jer će omogućiti da veći broj studenata položi ili ostvari tih 60 bodova.
Vrlo je teško u jednom ispitnom roku spremiti dva teška ispita. Svi mi to znamo. Svi mi, kao studenti smo raspoređivali teži i lakši ispit i gledali kako da položimo godinu.
Mislim da ova situacija neće dati povoljan rezultat i da ćemo se mi već iduće godine suočiti sa problemom od protesta određenih studentskih organizacija, možda ne ovih vaših, ali prosto onih drugih koji postoje, koje će tražiti da se omogući polaganje i šestog ispitnog roka.
Treba razmotriti ovu odredbu, ostaviti mogućnost fakultetima da se od četiri do šest rokova, fakulteti sami odluče. Ne vidim u čemu je problem da se toliko rigidno ide na smanjenje ovoga i da nema sluha za jedan ovakav amandman.
Pozivamo sve poslanike da glasaju, jer nekako i u vladajućoj koaliciji postoji spremnost za ovakav amandman, a samo je Vlada ta koja možda ne može u ovom trenutku da dovoljno sagleda realnost i utvrdi da je u interesu da što više studenata položi i da se radi na kvalitetnom obrazovanju. Hvala.

U svojstvu predstavnika po ovoj tački dnevnog reda.
Demokratska stranka Srbije je prilikom rasprave o rebalansu iznela svoje mišljenje o zakonu i mera i istakla da podržava neke mere. Prosto, vreme je da Srbija, ovaj parlament i Vlada predlože neke mere koje će omogućiti da se neki problemi u kojima se Srbija nalazi i kriza u kojoj se nalazimo lakše i brže reše.
Ono o čemu nismo stigli da govorimo tada su nekoliko stvari, a to je pre svega deficit, koji se dodatno uvećava ovim predlogom zakona i značajno se povećava. Nas kao i sve građane Srbije treba da brine kako će taj deficit biti pokriven.
Predlogom rebalansa predviđen je i način, za koji smo svedoci svih ovih godina za vreme od 2008. pa do sada, za vreme samozvane socijalno odgovorne vlade, pokrivao deficit. To se, pre svega, pokrivalo štampanjem hartija od vrednosti, bilo u dinarskih bilo deviznih, koje su jako opterećivale budžet i štampane su na način, a to je jedan vid zaduživanja, bez parlamenta, odnosno bez mogućnosti da parlament na bilo koji način kontroliše taj vid zaduživanja. Mi smatramo da to nije dobro i o tome ćemo nešto više govoriti kada dođe amandman.
Ono što nas zanima, a to je da budžet pokriva, odnosno dodatno se zadužuje
i pravi se novi deficit u budžetu za pokrivanje, recimo, likvidnosti "Srbijagasa". To su dodatnih 170 miliona evra.
Svedoci smo da je i sama ministarka Zorana Milanović Mihajlović rekla da će se preispitati poslovanje "Srbijagasa" i dugovi koji su nastali. Prema informacijama koje imamo iz javnosti, dug "Srbijagasa" se kreće između 850 miliona evra i milijardu evra, u zavisnosti od izvora, u zavisnosti od metodologije i načina na koji se taj dug računa.
Vlada je trebala možda više da povede računa kako da se racionalizuju troškovi pojedinih kompanija. Mi smo dali sad primer "Srbijagasa", a ima još puno kompanija i gotovo sva javna preduzeća imaju dugovanja. Vlada pokriva gomilu tih dugova i garant je ne samo javnih već i nekim privatnim preduzećima za njihova dugovanja. Za nas je prosto neverovatno da se nije prvo krenulo da se skrešu troškovi i da se vidi i izvrši uvid u poslovanje javnih preduzeća, pre nego što se krenulo da se uzimaju novi krediti, ni manje ni više, u ovom slučaju, od 170 miliona evra za pokrivanje likvidnosti "Srbijagasa". Verovatno će opravdanje biti - da bi mogao da se nabavi gas za predstojeću grejnu sezonu. Svakako da je Srbiji neophodan gas za predstojeću grejnu sezonu, i to niko ne može da ospori, ali prosto treba sagledati i same troškove svih javnih preduzeća, pa i "Srbijagasa".
Druga stvar koja nas zanima ovde je - da li se izvršava kontrola i da li je rebalansom predviđena kontrola troškova koji nastaju u Vojvodini, na osnovu odredba zakona koje Ustavni sud stavio van snage? Po onome što mi znamo, odluka Ustavnog suda Srbije još uvek, iako je ona stupila na snagu i samim tim mora sprovodi još uvek se ne primenjuje.
(Predsedavajući: Molim narodnog poslanika da se ipak držite amandmana.)
Molim?
(Predsedavajući: Držite se amandmana. Nemojte, to je u načelu rasprava. Sada je rasprava u pojedinostima.)
Ne, govorim o rebalansu. Kao predstavnik predlagača, mogu da govorim o svim troškovima. Ovlašćen sam ispred poslaničke grupe i kao predstavnik poslaničke grupe, mogu da govorim o rebalansu i troškovima i deficitu koji nastaje
(Predsedavajući: Molim vas, po Poslovniku, mi sad raspravljamo o zakonu u pojedinostima. Rasprava o načelima je završena. Sada raspravljamo o tome.)
Ne, jeste. Govorim o pojedinostima…
(Predsedavajući: Da se razumemo, saslušajte vi mene, pa onda, možda ja nisam u pravu. Sada raspravljamo o amandmanima. Konkretno je dat amandman na odgovarajući član i molim vas.)
Dobro, onda ću postaviti pitanje u pojedinostima za rebalans.
(Predsedavajući: Znam, sada postavljate pitanje…)
Da li će budžetom Republike Srbije biti predviđena sredstva za finansiranje Nacionalnog parka Fruška gora ili će ona ići preko budžeta pokrajinske vlade? Da li će sredstva građana Srbije odlivati za finansiranje kancelarije APV u Briselu? To su dva pitanja koja su u sklopu rasprave u pojedinostima.
(Predsedavajući: Molim vas, vi dovodite mene u poziciju da kršim Poslovnik, a želim stvarno da budem tolerantan i da vas uvažim izuzetno. Samo malo, molim vas. Ne želim i neću da isterujem ovde nikakav dril. Mi ćemo lepo da se sporazumemo, budite sigurni. Sporazumećemo se ljudski. Ali, postavljate pitanja koja ipak nisu stvar amandmana. Znam da je to interesantno i da je to okej, ali tolerisaću vam sada, završite, ali molim vas, jednostavno, da budemo u toku i da smo u toku. Izvolite.)
Ja kao ovlašćeni predstavnika mogu da govorim u vremenu koje imam 15 minuta za raspravu o amandmanima u pojedinostima, znači, za raspravu o zakonu u pojedinostima, mogu da govorim o svim amandmanima i to tako stoji u Poslovniku, koliko je meni poznato..
(Predsedavajući: Vi to dobro znate da ne možete..)
Dobro, govoriću onda o pojedinostima, pošto govorimo o prihodima i rashodima rebalansa budžeta i to je tema ove tačke dnevnog reda, i u načelu, i u pojedinostima.
(Predsedavajući: Molim vas, gospodine Mihajlov, mislim da ste veoma iskusni poslanik. Koliko se sećam, dugo ste u parlamentu. Znam da ste veoma obrazovan čovek i znam da znate da ovde sada govorimo o amandmanu. Nemojte u načelu da raspravljate. Ne možete. Uzmite član 158. Poslovnika – pretres u pojedinostima se obavlja o članovima na koje su podneti amandmani i o amandmanima kojima se predlaže unošenje novih odredbi.)
Vratićemo se na temu.
Zamoliću da dobijem i koristim ovu priliku da zamolim nadležni skupštinski Odbor za ustavna pitanja da mi da tumačenje, na prvoj sednici nadležnog skupštinskog odbora, da li ovlašćeni predstavnik po određenoj tačci dnevnog reda, kada se raspravlja o amandmanima, može da govori o svim amandmanima?
(Predsedavajući: Znam, ali vi sada postavljate i pitanja. Vi to možete podneti pismeno, molim vas.)
Naravno, tražićemo tumačenje, jer do sada to nije bio slučaj. Čak i u prethodnom mandatu kada se mnogo rigidnije primenjivao Poslovnik u ovoj skupštini, kada ga je primenjivala ovde, nažalost, ovde nije prisutna gospođa Čomić i ostali. Znači, mnogo rigidnije, a to je bilo dozvoljeno. Čudi me vaš pristup, ali dobro.
Koristiću svoje vreme po svim drugim amandmanima, ali samo hoću da kažem da, imajući u vidu rashode budžeta koji se dešavaju – pokrivanje dugova, rashoda koje imamo vezano za pokrivanje dugova javnih preduzeća, mi podižemo PDV na bebe, za dečiju opremu, podižemo akcize koji pogađaju najveći sloj građana, da bi mogli da pokrijemo neke neracionalne troškove koji nastaju u javnim preduzećima.
Prosto, to sa etičke strane smatramo da nije najbolje. O tome ćemo dalje govoriti kroz amandmane.

Javljam se kao podnosilac amandmana. Ukoliko prekoračim malo vreme od dva minuta, uzmite mi od onog vremena koje imam kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.
U ovom amandmanu predlažemo da se finansiranje budžetskog deficita mora obavljati na najpovoljniji i najmanje rizičan način za Republiku Srbiju, odnosno da, po nama, izdavanje hartija od vrednosti, bilo na stranom, bilo u devizama, bilo u dinarima nije najpovoljniji način kako se to do sada pokazalo i da mi kao stranka smatramo da je mnogo bolje uzimati kredite poput kredita od Ruske Federacije, Kine, po kamatnoj stopi od 3,63% na godišnjem nivou, koliko je kredit od Ruske Federacije ili od Narodne Republike Kine za investicije gde su daleko povoljniji krediti od onih kamata koje se daju za hartije od vrednosti. To je od 14 do 15 procentnih poena na godišnjem nivou za dinarske hartije od vrednosti.
Mi kao stranka smatramo da je u prethodnom periodu deficit jako narastao ako imamo u vidu da je 2008. godine zaduženost zemlje bila 8,7 milijardi evra ili 28% BDP, a u junu 2012. godine 15,3 milijardi ili 54,7% BDP, odnosno pređena je dozvoljena granica po našim zakonima od 45% BDP. Znači, prilikom zaduživanja mora se voditi računa da to bude najpovoljniji i najkorisniji način pokrivanja deficita za državu Srbiju.
Očekujem da Vlada nastavi na način na koji je to bilo ovim kreditom od Ruske Federacije, po 3,63% i da pokuša da obezbedi druge kredite koji će biti povoljniji od izdavanja hartija od vrednosti. Isto tako, smatramo da izdavanje hartija od vrednosti je način koji Narodna skupština i građani Srbije ne mogu da kontrolišu.
Narednim amandmanima predlažemo da Skupština daje saglasnost na svako izdavanje na odluku Vlade da pristupi po određenom kreditu ili prodaju bilo kojih vrsta obveznica za finansiranje, pokrivanje deficita budžeta Republike Srbije. To je za nas jako važno da bi mi kao predstavnici građana imali evidenciju i priliku da se izjasnimo o svim mehanizmima koji stoje na raspolaganju Vladi za pokrivanje deficita i vidimo koji je od njih najpovoljniji.
Da se ne bi gospodin Bajatović, kao direktor Srbijagasa, našao prozvan, nije nam bila namera, niti meni, da njega posebno apostrofiramo, jer je slična situacija i u svim drugim javnim preduzećima. Ako uzmete da EPS i "Železnice Srbije" uzimaju kredite da bi isplatili zarade, ako uzmete slučaj "Agrobanke", gde je država pokrivala dugove "Agrobanke", ako uzmete slučaj JAT-a, koji je isto tako u dugovima, da ne pominjemo "Razvojnu banku Vojvodine", čiji je deficit prethodna Vlada pokrila sa 40 miliona evra, znači, mi se nalazimo u situaciji da budžet Srbije služi za pokrivanje obaveza koje su napravili menadžmetni javnih preduzeća i banaka koje su delimično u državnom vlasništvu, a bez ikakve odgovornosti.
Mi očekujemo, s obzirom da su ovo nasleđeni problemi, da se tu povede malo oštrija kontrola i da se ustanovi koji su realni dugovi i šta je nešto što je realan dug tih javnih preduzeća kao u slučaju "Srbijagasa", što postoji mogućnost da je jedan deo duga nastao time što građani ili privreda ne plaćaju svoje obaveze koje imaju prema JP "Srbijagas" po obavezi korišćenja gasa, ali kakav je slučaj sa "Železnicama", "Agrobankom", JAT, "Razvojnom bankom Vojvodine", EPS i svim drugim preduzećima gde, prosto, zaduživanje služi kao način finansiranja.
Isto tako, nalazimo se u situaciji da ta javna preduzeća više ne mogu sama da uzimaju kredite već, pošto im niko više ne veruje, niti imaju mogućnosti da sami daju garancije za obaveze koje preuzimaju, tako da je budžet postao onako opšti garant za sva dugovanja svih javnih preduzeća u Srbiji i to u nekom trenutku ozbiljno može da ugrozi finansijsku stabilnost Srbije.
Isto tako, podsećanja radi samo hoću da kažem da je 2006. godine, kada je i gospodin Dinkić bio ministar finansija u Vladi Vojislava Koštunice, Republika Srbija je odlučila da vrati prevremeno preostali dug MMF u iznosu višem od milijardu dolara i tako da realizacijom te odluke Srbija je postala zemlja sa relativno niskim spoljnim dugom, koji je u tom trenutku bio 8,7 milijardi evra, što je tada bilo za sve zemlje u okruženju i za Srbiju jedan iznos koji nije preterano opterećivao budžet i nije preterano opterećivao privredu. Znači, ono što je naš interes to je da se sva buduća zaduživanja uzimaju ili budu na način koji će najmanje opterećivati budžet Republike Srbije, najmanje opterećivati građane.
Naša želja je i naš interes da imamo uvid u to kako se Republika Srbija zadužuje i kakvo je trenutno stanje duga Republike Srbije po svim osnovama i po hartijama od vrednosti, bilo na stranom, bilo na domaćem deviznom tržištu i po pitanju svih ostalih dugova.

Samo kratko za razdele usluge po ugovoru, pošto smo primetili da su u celom budžetu usluge po ugovoru značajno povećane po ministarstvima. S obzirom da mi ovde, verovatno i oni, dobijamo stalne zahteve od raznih verskih zajednica, naročito iz nerazvijenih područja da im se pomogne oko obnavljanja hramova i uopšte oko aktivnosti koju imaju, predvideli smo ovim amandmanom da se jedan deo sredstava prebaci sa razdela usluge po ugovoru za tu funkciju.
Usluge po ugovoru su značajno povećane u celom budžetu po svim ministarstvima, po svim kancelarijama, maltene su duple od onoga što je bilo predviđeno budžetom. Smatrali smo da bi jedan ovakav gest od strane Vlade bio prihvatljiv, s obzirom da ne bi mnogo ugrozio usluge po ugovoru a da bi kao gest, o kojem bi naravno i Vlada odlučivala, pomogao da se svi silni zahtevi koje mi dobijamo ovde, verovatno i sve ostale poslaničke grupe, pomogne da se neki problemi u nerazvijenim područjima nekih verskih zajednica reše. Hvala.

U ime ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe, hoću nešto da kažem po ovom amandmanu. Ministarstvo finansija po Zakonu o budžetskom sistemu, generalno kao ministarstvo koje se stara o realizaciji budžeta i kontroli utroška sredstava iz budžeta u sve druge organe koji su za to nadležni, mora i to je njegova obaveza da kontroliše kako se troši tih 7%, da li će se računati od rashoda ili prihoda, ili već na koji način, mora da kontroliše na koji način će se koristiti tih 7% koji idu u Vojvodinu i naročito te tri sedmine koje idu u taj fond za kapitalne investicije.
Kao što je rekla gospođa Kalanović, mi poslednjih godina nikakve izveštaje o tome nismo dobijali. Slušali smo ovde raspravu između koalicionih partnera na pokrajinskom nivou i bivših koalicionih partnera na republičkom nivou – SVM i DS o tome ko je odgovoran zašto se ne dobija 7% ili ovo ili ono, ali kada treba da se dele pare u Vojvodini, tu se svi lepo dogovore. Pare koje su se delile u Vojvodini nisu završile u Pančevu koje je toliko ugrožena životna sredina, nego su završile na nekim drugim mestima i za koje projekte, to se ne zna. Nikada izveštaj ova skupština nije dobila, iako su to budžetska sredstva, niti će dobiti izveštaj za prethodnu godinu, od kada postoje kapitalne investicije i od kada postoji novi ustav po kojem se tih 7% dobija.
Mi kao DSS insistiramo da se tačno zna gde idu ta sredstva, da se dobije izveštaj u okviru završnog računa budžeta o kojem ova skupština treba da se izjašnjava svake godine. Naš cilj i ovog amandmana i samo obaveza koja proizilazi iz Zakona o budžetskom sistemu, o kojem sada pričamo je upravo da se zna kako se troše sredstva koja idu u Vojvodinu. To je jedna stvar.
Druga stvar, Ustavni sud je stavio van snage 22 odredbe zakona i mi takođe hoćemo da znamo na koji način i kada će Republika Srbija da preuzme nadležnosti po pitanju koja njoj pripadaju, odnosno stavljanjem odredbe van snage Ustavni sud je proglasio neustavnim, Nacionalni park Fruška Gora je primer i još neke institucije na nivou Republike i kada će i da li će u budžetu Republike Srbije za sledeću godinu to biti predviđeno?
Samo da podsetimo, odluka Ustavnog suda je samim svojim objavljivanjem primenjiva. Ne treba nikakav poseban akt na osnovu koga će se primenjivati odluka Ustavnog suda. Ona je primenjiva sama po sebi i tu odluku već svi moraju da realizuju i poštuju. Tu ne postoji mogućnost bilo kakvih nagodbi između vlasti, političkih stranaka i koga god drugog, stranih ambasada ili već ko sve učestvuje u tim dogovorima, već je to isključiva nadležnost ove skupštine da to uradi.
Isto tako, slušamo ovde priče da nije donet zakon o finansiranju Pokrajine. Iste stranke koje su sedele u republičkoj i pokrajinskoj vlasti su sedele i imale su priliku da donesu zakon o finansiranju Pokrajine četiri godine. Evo je i peta godina. Sada se žale jedni na druge da to nije doneto. Mi bismo isto tako voleli da je taj zakon donet, jer bismo kroz taj zakon mogli da utvrdimo tačno način kontrole i uvida utrošenih sredstava. Ovako će nam se dešavati slučajevi kao što je slučaj "Razvojne banke Vojvodine", Fonda za kapitalne investicije, gde mislim da ni samo Izvršno veće Vojvodine nema uvid kako se i šta radi.

Hvala.
Ako govorimo, pošto je puno reči ovih dana bilo o feudalizaciji ministarstava u Srbiji i ostalo, jedan od najčuvenijih feuda u modernoj Srbiji je Vojvodina. To je feud DS i Bojana Pajtića, da se razumemo. Tamo niko nikada nije imao priliku da se u bilo šta meša. Tako je i sada.
Ako govorimo o tome da li ima kontrole ili nema kontrole? Pa nema nikakve kontrole. I na osnovu političkih dogovora u DS, koji je on imao dogovor sa Borisom Tadićem, a imao je dogovor - nemoj da me diraš, neću da te diram, do sada. Sada će taj dogovor da napravi, verovatno, sa Đilasom - nemoj da me diraš, neću da te diram. On je napravio feud od AP Vojvodine i vojvođanski budžet je pretvorio u neko svoje vlasništvo, gde je DS bila ta koja je isključivo odlučivala kako će sredstva da se troše. Opštine na nivou Vojvodine, u kojima nije DS na vlasti, nisu mogle ni da privire Fondu za kapitalne investicije, Pokrajinskom fondu, niti Razvojnoj banci Vojvodine. Ali zato opštine gde je DS bila na vlasti, Inđija, ili već koje druge, one su dobijale iz tog fonda šakom i kapom. To je istina, gospodine Mikoviću.
Mi možemo da se ovde ubeđujemo da li je ovako, ili onako, ali dajte da napravimo jednu nezavisnu kontrolu utroška tih sredstava i da vidimo gde su ta sredstva završavala i da li su završavala samo tamo kod, ne mogu baš da kažem kmetova gospodina Pajtića, ali kod onih koji su kod njegovih velikaša podržavali. Tamo su ta sredstva završavala. Nažalost, ali to su činjenice. Vi ste iz Vojvodine, iz Pančeva smo obojica, znamo koliko je Pančevo dobilo iz kapitalnog fonda. Nije dobilo puno. Opštine u kojima DS nije na vlasti, nisu ništa dobile. To su činjenice i to je politika koja je postojala u Vojvodini.
Dajte da jednom uvedemo kontrolu i da pokušamo da dovedemo u red sve javne finansije u Srbiji, da se napravi neki sistem, gde će svi kojima treba dobijati jednako, a ne oni koji su politički privilegovani, ili koji su iz iste stranke dobijati više, a neki koji nisu, neće ništa. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici. Rasprava o ovom zakonu je po sve specifična, jer raspravljamo o rebalansu budžeta koji je usvojila jedna druga Vlada, a jedna druga Vlada koja je sada izabrana predlaže rebalans budžeta. Mi ćemo više o ovom prilikom govoriti, naravno o samom budžetu i o prošloj Vladi, nego o ovoj, pošto sve posledice koje treba sada da rešavamo su posledice prethodne Vlade koja je vladala četiri godine, a ne ove koje sada vlada 45 dana.
Budžet Srbije za ovu godinu je poguban za zemlju i za privredu i to se posebno sada vidi kada Vlada koja ga je predložila nije više u mogućnosti da prikriva podatke, kao što je bio onaj o javnom dugu zemlje. Tu nam gospodin Dinkić, naravno svima nama i javnosti, duguje objašnjenje da li tih 1,2 milijarde postoje ili ne postoje i da li je moguće da razlika u načinu obračuna može da prikrije 1,2 milijarde razlike.
Ono što mi moramo da kažemo na početku, da koliko god bile dobre namere ove vlade da rebalansom, što bi rekao gospodin Dinkić – aneksom onog budžeta, popravi, mislimo da je ovaj budžet u suštini loš.
Javne finansije Srbije nalaze se u kritičnom stanju, gotovo vanrednom, stoga smatramo da Vlada nema pravo na grešku i trule kompromise, već mora odlučno da pristupi rešavanju posledica krize i nestručnosti prethodne Vlade.
Demokratska stranka Srbije poslednje četiri godine prilikom svake rasprave o budžetu i rebalansu budžeta upozoravala je da Srbija ide putem koji nema alternativu, a to je bio put u propast i ekonomsku krizu i u dužničku krizu. Bivša Vlada se bavila demagogijom i prikrivanjem činjenica, a nerealni i zakasnele mere za borbu protiv krize doveli su do toga da je Fiskalni savet pravilno ocenio da je stanje alarmantno i da zahteva odlučne mere fiskalne politike. Na žalost Fiskalni savet je to ocenio tek krajem prošle godine. Tako da nam je posle socijalno odgovorne Vlade ostalo 200.000 više nezaposlenih od 2008. godine.
Primedbe koje možemo da stavimo na ovaj rebalans se odnose na nedostatak ozbiljne analize trenutnih prihoda i projekcije prihoda nakon uvedenih promena i ukidanja parafiskalnih nameta. Koliko će praznine ostati nakon ukidanja, i kako će uticati na ekonomiju i nezaposlenost, i nedostatak u budžetima lokalnih samouprava i Republike, nakon ukidanja svih ovih nameta?
Treća stvar je da nismo imali javnu raspravu o ovom rebalansu, kao i o samom budžetu prethodne godine nismo imali nikakvu javnu raspravu. To je doduše bio manir prethodne Vlade da se ne vodi javna rasprava o budžetu, već da se on u minut do 12 da poslanicima, koji do kasno u noć moraju da ga usvajaju.
Ovim rebalansom prihodi države se povećavaju za oko 20 milijardi, dok se rashodi povećavaju za oko 25 milijardi. Deficit države će biti skoro 2 milijarde evra, a javni dug Srbije bi mogao preći 60% BDP do kraja godine, što je više nego zabrinjavajuće. Ako imamo u vidu da je 2008. godine on bio 33% i nešto 2007. još i manje. Znači, mi ulazimo u stepen prezaduženih države, koje ozbiljno može da bude ugrožena njihova ekonomska stabilnost i kredibilnost.
Demokratska stranka Srbije upozoravala je na krizu i upozoravali smo Vladu na štetnost odluke o jednostranoj primeni trgovinskog sporazuma sa EU i predlagali da se uvede moratorijum na tu štetnu odluku Vlade. Vlada je odbila. Zato naši poljoprivrednici gube. Dosta su izgubili, naročito u konkurenciji sa daleko više i višestepeno subvencionisanim poljoprivrednim i privrednim zemljama. Kad dođe do potpune primene sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju mislim i trgovinskog sporazuma, mislim da će to biti još pogubnije za našu Vladu.
Smanjivanjem carina srpski budžet je uskraćen za više stotina miliona evra koje su u ovim godinama krize mogle znatno da pomognu srpskoj privredi i srpskom budžetu i građanima Srbije.
Dok je DSS ukazivala na potrebu da se formira interventni fond, od najmanje milijardu evra za podršku preduzećima pogođenim ekonomskom krizom, čija bi svrha bila da finansira sanacione programe u privredi i da se finansira pre svega očuvanje radnih mesta, a ne samo otvaranje novih radnih mesta, Vlada je dozvolila, napominjem socijalno odgovorna Vlada je dozvolila da više od 200.000 ljudi ostane bez posla.
Situacija je jako teška i o tome svedoče rezultati prethodne Vlade. Od pada proizvodnje i BDP do rekordnog budžetskog deficita. Stopa nezaposlenosti u Srbiji je dostigla 25,5%, u aprilu ove godine porasla je 3,3% u odnosu na isti mesec prošle godine. Industrijska proizvodnja iz godine u godinu pada i to su podaci koji su uporno bili skrivani od javnosti. U prvih sedam meseci izvezeno je manje robe nego što je to bilo ranijih godina. Imamo najveću inflaciju u Evropi. Dinar je četvrta najlošija valuta na svetu i imamo more i poplavu agencija koje neprestano opterećuju državni budžet i građane Srbije. Potrošačke cene u julu 2012. godine su u odnosu na decembar 2011. godine povećane za 5,4%, a sada se najavljuju i nova poskupljenja, čemu smo svedoci svakog dana.
Centralna banka je ove godine na međubankarskom deviznom tržištu prodala 1,3 milijarde evra da bi podržala dinar. I pored toga dinar je od početka godine depresirao 15% u odnosu na evro. Sve su to pokazatelji stanja i situacije u Srbiji, u kakvom se stanju u ovom trenutku Srbija nalazi. Javni dug Republike Srbije na kraju 2012. godine bio je 15,3 milijarde evra. Samo u odnosu na kraj marta do sada je povećan za 674 miliona evra. Da podsetimo da je 2008. godine taj dug bio negde oko sedam milijardi evra, što znači da nas je ova Vlada zadužila za sedam milijardi evra za ove četiri godine. To govori o načinu na koji se vladalo i o tome kako je Vlada i na koji način pokušavala da rešava ekonomsku situaciju, time što se zaduživala, a ne time što je hrabro i odlučno trebala da sprovede mere koje bi uvele budžetsku potrošnju i kontrolu javnih finansija i javnih rashoda u Srbiji.
Naravno, u ovakvoj jednoj situaciji potrebne su mere za koje, ja se nadam, svi mi moramo da nađemo neko razumevanje. Mere za koje su posegle uglavnom sve države u okruženju, koje su se suočile sa ekonomskom krizom i sa problemima likvidnosti u samoj privredi i u samoj državi.
Povećanje PDV sa 18 na 20% ima smisla, ako se smanje poreski nameti na rad. To je ono što mi očekujemo od ministra finansija da smanji poreske namete na rad, što bi omogućilo veću konkurentnost srpske privrede, odnosno povećale bi se zarade u odnosu na to smanjenje doprinosa i poreza koji se plaćaju na rad. To je jedna od mera koju očekujemo da će biti pripremljena za budžet koji treba da raspravljamo, ja se nadam, najkasnije u novembru ove godine.
Cilj poreske reforme mora da bude uspostavljanje uslova za promenu strukture srpske privrede, odnosno da proizvodnja prestane da bude skupa, da nam zapošljavanje ne bude tako skupo, već da zapošljavanje bude jeftinije, da nameti na zapošljavanje budu jeftiniji i da se stvori ambijent gde će što manje ljudi ostajati za početak bez posla, gde će se otvoriti mogućnost za zapošljavanje, naravno nezaposlenih.
Ono što mora da se stavi kao primedba, to je povećanje PDV za bebi opremu. Mislimo da to nije dobro i da mehanizam koji je predviđen za vraćanje sredstava od PDV za bebi opremu je vrlo komplikovan i gotovo teško sprovodljiv, i da je tu trebalo, Vlada prosto može još uvek da razmotri da PDV ostane 8%, ako ne i da se ukine do kraja, jer to su uglavnom mladi bračni parovi koji svi imaju jedan kredit ili neki lizing za neki automobil, za stan, dodatno ih opteretiti povećanjem cena bebi opreme nije nešto što svakako može da motiviše i da stimuliše mlade ljude da rade na populaciji koja je nama jedna od najneophodnijih stvari, jedan od najvećih problema u ovom trenutku u Srbiji.
Druga stvar se odnosi na Zakon o akcizama. Ovim izmenama akciznog sistema predviđeno je povećanje javnih prihoda za oko 0,25% BDP. Vlada Srbije od 2008. godine je tri puta povećala akcize, naravno imajući u vidu da je to jedan od najlakših načina da se budžet popuni. Donekle možemo da razumemo da se akcize na duvan podignu po paklici na 43 dinara, u drugoj fazi na 45, da akcize na benzin ostanu iste, ali ono što je za nas neprihvatljivo i što smo podneli amandman, a to je da se akciza na TNG ostane ista, jer je to prosto ekološko sredstvo, ali jeste i gorivo iz materijalnog stanja najveći broj građana Srbije prelazi da vozi na tečni naftni gas. Dosta su investirali da svoja vozila prilagode tečnom naftnom gasu i prosto treba razmisliti da se nađe neki drugi izvor prihoda, a da to najjeftinije gorivo ostane na toj ceni, kako građani ne bi bili u prilici da toliko koliko mogu koriste svoja vozila po nekim normalnijim cenama.
Dobre strane predloženih mera, možemo da kažemo, da su ukidanje parafsikalnih nameta kojih je bilo oko 235 i to je nešto što će svakako donekle smanjiti prihode budžeta i omogućiti građanima i privredi da budu donekle rasterećeni i da manje razmišljaju o svim tim silnim taksama, koje ih sačekaju svake fiskalne godine kada treba da plaćaju ostalo, i to je jedna od mera koja može da da rezultat jednog ograničenog karaktera. Naravno ne treba da bude usamljena, ali je dobra.
Uvođenje sopstvenih prihoda u centralni budžet je nešto dobro, što je jedna antikrizna mera koja mora da uvede evidenciju uopšte koliko država ima sopstvenih prihoda i koliko država, što bi se reklo, prihoduje i zarađuje i da postoji jasna evidencija kako bi i rashodi mogli da se tačno predvide, preciziraju i da mi kao građani i mi kao poslanici možemo da znamo na koji način se rashodi u jednoj državi prave.
Rast zarada i penzija se ograničava. Ona neće pratiti inflaciju, što u ovom trenutku može da bude izvesna ušteda ali u svakom slučaju država treba da vodi računa i o zaradama i o penzijama. U svakom slučaju, kada bude postojala budžetska mogućnost treba razmisliti da se te zarade koliko-toliko usklade sa troškovima i penzije, jer svi troškovi rastu. Inflacija je jedna od najvećih u Evropi i treba donekle sačuvati penzije i zarade od toga da ih inflacija i troškovi ne pojedu, maltene polovinu za jednu budžetsku godinu.
Kada govorim o poljoprivredi u ovom rebalansu budžeta moramo da pohvalimo da je došlo do povećanja subvencija koja je u skladu sa ekonomskim programom DSS, za šta smo se i mi zalagali i mislimo da je poljoprivreda nešto u šta država mora da investira i nešto gde treba uvek da budu veće subvencije.
Zatečeno stanje u agraru, nažalost, je adekvatno opštem stanju i stanju kojem smo zatekli i budžet u kojem je stanju i država. Prethodno ministarstvo ostalo je dužno drugi deo subvencija po hektaru, to je nekih 11 milijardi dinara. Štete koje su nastale zbog suše procenjuju se u proseku na oko 50% u odnosu na 2011. godinu. To je pre svega u kukuruzi i soji i šećernoj repi i u nešto manjoj meri na suncokretu. Procene štete od suše idu do oko jedne do jedne i po milijarde evra, tek će se znati kada se konačno bude utvrdilo.
Vidimo svi da je to jedan jako veliki problem za državu i našu poljoprivredu. Za seljaka svakako treba izdvojiti sredstva koja su predviđena za sanaciju šteta koje su nastale i mi kao Vlada treba da pronađemo mogućnost da se što više saniraju i da se obezbede sredstva koja bi mogla da doprinesu da iduće godine setva bude mnogo bolja i da se obezbede sredstva seljacima koji su ostali uskraćeni za sredstva koja nisu dobili zbog suše dobiju kroz subvencije.
U strukturi troškova na ime subvencija, koja je prilično nejasna i raspodela sredstava po toj strukturi je prilično nejasna. Na to treba obratiti pažnju i u ovom rebalansu, a naročito u budžetu koji će se praviti za iduću godinu i koji će nas u DSS biti akt, autentični akt ove Vlade i kroz koji ćemo mi moći da vidimo i da kritikujemo i videti pravu ekonomsku politiku Vlade.
Što se tiče subvencija u poljoprivredi, dolazimo u situaciju da se subvencioniše gorivo u iznosu od 50%, odnosno 75 dinara otprilike. To se subvencioniše na način da će poljoprivredni proizvođači morati na pupmi da plate punu cenu koštanja, a država će naknadno da im subvencioniše. To je jedna neizvesnost za ovaj vid subvencije i neprecizno rešenje. Stoga smatramo da rešenje koje je bilo i u prethodnoj Vladi, kada su dobijani bonovi koji su omogućavali da se odmah plati manja cena goriva, bilo nešto bolje rešenje i treba razmisliti da li se uvesti neko rešenje koje je prihvatljivije i bolje za poljoprivredne proizvođače, a ne samo za Vladu i ministarstvo.
Slično je i sa đubrivom, gde država daje subvencije 12.000 dinara po hektaru, ali na paritetima seme za repromaterijal, tako da opet poljoprivredni proizvođači ostaju najviše uskraćeni ili ostanu kratkih rukava, jer organizatori proizvodnje uzmu i do 20.000 dinara po hektaru. Jedan deo subvencija od proizvođača prelije se u džepove trgovaca i to nije nešto što je za pohvalu. Tu treba pogledati i naći neko rešenje koje bi bilo prihvatljivo za poljoprivredne proizvođače. Kada govorimo o privredi, tu su predviđena sredstva za tri namene za eksproprijaciju, subvenciju i budžetske kredite. Predviđena su sredstva za subvencije koje bi omogućile da se nastavi sa izgradnjom Koridora 10, 11 i državnog puta Kragujevac – Batočina, izgradnjom mosta Zemun – Borča.
Moram ovom prilikom da napomenem da je prošla Vlada poništila koncesioni ugovor o gradnji autoputa na deonici Horgoš – Požega iz samo njima znanih razloga. Prosto, da je taj koncesioni ugovor ostao na snazi mi bi danas već imali dobar deo puta urađen i to o trošku ne države, nego o trošku koncesionara, ali poništavanje tog ugovora o koncesiji je samo odložilo početak projekta i doprinelo tome da građani Srbije ne mogu bezbedno da putuju od Horgoša do Požege, od Beograda do Požege.
Povećanje subvencija je nešto što je dobro. Povećanje subvencija za privredu je isto dobro i to je nešto što je potpuno prihvatljivo, da država mora da pomogne privredi, ali da pomogne na način da to opet ne završi u džepovima onih koji su uvek prvi u redu za ove subvencije, to se unapred zna, desetak firmi u Srbiji koje uvek stoje prve u redu da pokupe subvencije, već da subvencije stignu do onih koji zaista nešto rade i kojima zaista trebaju.
Ono što je dobro to je da su obezbeđena sredstva za dokapitalizaciju "Komercijalne banke". Prosto, treba sačuvati jednu banku i voditi računa o jednoj banci u kojoj će država imati ozbiljno učešće, ali da postoji kontrola, da ne bismo dolazili u situaciju, kao što je neko pomenuo, sa "Agrobankom" i sa drugim bankama koje će možda tek biti na dnevnom redu kao problematične.
Dobro je što nema otpuštanja u javnom sektoru, ali ono što moramo da kažemo to je da pokrivanje deficita koje će biti oko 115 milijardi dinara je nešto što je za nas krajnje sporno. Emitovanje hartija od vrednosti u dinarima sa velikom kamatom je nešto što mi kao stranka smatramo da je loše zato što je to veliki iznos kamate i potpuno nepovoljno, a još je gore zaduživanje u stranoj valuti na stranom tržištu, gde država garantuje kamate u stranoj valuti, a naravno poreski prihodi idu u dinarima. To je jedna nekontrolisana suma koja može da znatno istopi državne rezerve i da napravi problem državi.
Da zaključim pošto imam još malo vremena, Srbija mora da se okrene unutrašnjem razvoju, povećanju zaposlenosti i razvoju domaće privrede. Da bismo to ostvarili neophodno je ulaganje u četiri ključne grane, a to su građevinarstvo, poljoprivreda, infrastruktura i energetika.
Mi kao stranka smo u kampanji govorili da sredstva treba tražiti ne samo u MMF i u Svetskoj banci, pre svega u Ruskoj Federaciji, Kini i drugim zemljama, koje imaju sredstva. Videli smo da je Ruska Federacija prva koja je spremna da pomogne državi i Vladi sa milijardu evra, što za budžetsku potrošnju i sa više milijardi vezano za investicije, tako da ideje i predlozi koje smo davali u samoj kampanji su sada dobili punu afirmaciju. Prosto, to je način i put kojim država treba da ide. Veća saradnja sa Rusijom podrazumeva primenu sporazuma o slobodnoj trgovini, koji imamo jedini u svetu i koji će biti dobar argument i za sam "Fijat" o kome se ovde toliko priča. Jedan od argumenata za pravljenje same fabrike "Fijat" je bio taj sporazum i insistiranje "Fijata" da se automobili stave u sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, što bi doprinelo još većoj proizvodnji "Fijata" i popunjavanju deficita budžeta i spoljnotrgovinskog deficita.
Predlozi DSS su stari i davani su i prošloj i ovoj Vladi, a to je da se formira razvojna banka, da se formira izvozna banka, razvojna banka od Fonda za razvoj, izvozna banka, interventni fond za pomoć velikim privrednim sistemima koji su neophodni.
Ono što nam u ovom trenutku treba to je raskid sa politikom koju smo imali poslednje četiri godine, sa politikom u kojoj Evropa nije imala alternativu, u kojoj sve nije imalo alternativu, osim Srbije. Mislim da je konačno vreme da u Srbiji i u ovom parlamentu Srbija nema alternativu i da na taj način krenemo da kreiramo budžet Srbije i politiku, ne samo u oblasti ekonomije, već i nacionalnu politiku, a to je da Srbija nema alternativu. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, meni je jasno da ovakvo rešenje može da bude samo plod političkog dogovora unutar vladajuće koalicije i da je ovakva raspodela nadležnosti ili moći napravljena da bi se zadovoljili svačiji interesi i zaštitile pozicije. To kao deo političkih dogovora potpuno razumem i sami smo učestvovali u raznim političkim dogovorima i oni podrazumevaju kompromise koji se prave.

Politički dogovori koje se prave na štetu institucija su loši. Svi dogovori koji se prave pretpostavkama, moraju da budu u interesu institucija, a ne na štetu institucija.

Uvođenje Uprave za nadzor, samo po sebi, ne mora da bude loše i nije loše. Ali uvođenje sa ovim ovlašćenjima koja su skroz isprepletana, koja unose konfuziju, bez jasnih i preciznih utvrđenih nadležnosti, jesu rešenja koja mogu da doprinesu da se parališe rad NBS prilikom donošenja određenih odluke.

Uprava za nadzor predlaže direktora uprave. On kao član izvršnog odbora sam od sebe odlučuje o svom predlogu i na kraju sam, paralelno, vezanim potpisom sa guvernerom, potpisuje odluke koje donosi izvršni odbor. Priznaćete da to rešenje ne postoji, koliko je meni poznato, ni u jednom modernom zakonodavstvu. Ovakvo rešenje ne može da doprinese unapređenju rada Narodne banke, samim tim što ta vrsta dualizma vezanog potpisa koji se uvodi, može da parališe rad Narodne banke.

Šta će se desiti, ko će posredovati i kako će se rešiti situacija kada  je direktor Uprave za nadzor preglasan od strane izvršnog odbora i on posle, zato što je preglasan, zainati se i neće da potpiše odluku koja treba da bude sprovedena - kako će se rešiti ta situacija? Odluku nemamo, odluka nije potpisana i ona ne može da se realizuje, a neko pitanje čeka. Recimo, Uprava za nadzor uzme da rešava problem "Agrobanke", o kojoj ste svi ovde pričali u Skupštini i vladajuća koalicija pominjala, i Uprava za nadzor, direktor Uprave za nadzor i guverner imaju različita mišljenja o tome, donese se odluka i jedan od njih dvojice neće da potpiše. Tada građani trpe, država trpi, troškovi i dugovi narastaju, a odluka ne može da se sprovede. To je rešenje koje po nama nije najbolje i to rešenje može da se reši prihvatanjem našeg amandmana.

Upozoravam vas da razmislite još jednom da li ćete prihvatiti ovaj amandman koji može da doprinese da se uspostavi jedan red u donošenju odluka u izvornom odboru i u samoj Narodnoj banci, koji će omogućiti nesmetano sprovođenje odluka.

Razumem političke dogovore i da će se verovatno desiti da jedna stranka imenuje guvernera, druga stranka direktora Uprave za nadzor i da će na taj način dve stranke vladajuće koalicije hteti da imaju kontrolu. To samo po sebi nije sporno, da direktor Uprave za nadzor bude iz druge stranke. Neka bude, to je deo vašeg dogovora. Sporno je da on ima vezan potpis sa guvernerom i da iz razno raznih razloga do kojih ćemo pre ili kasnije doći, a doći ćemo u situaciju da se ne slože u stavovima i u mišljenjima guverner i direktor Uprave za nadzor i da oni neće da potpišu te odluke. Toga je bilo u prošlosti, biće u budućnosti i neće ova vlada u tim stvarima biti drugačija od svih prethodnih Vlada. Pre ili kasnije ćemo ipak doći u tu situaciju.

Molim vas da predvidite mehanizam kako ta situacija da se reši. Ovaj Predlog izmene zakona ne predviđa to, predviđa se potpuno paralisanje u donošenju odluka. Prihvatanjem ovog amandmana to možemo da izbegnemo. Isto tako hoću da kažem da očekujem od nove Uprave za nadzor i od novog rukovodstva Narodne banke, da konačno u nekom dogledom roku i u neko dogledno vreme, ovoj skupštini odgovori na sve teme koje su pominjane u ovoj skupštini i u javnosti, a to su "Agrobanka" i ostale banke, privredne i srpske, koje su u poslednje vreme pominjane i koje su sporne i da konačno efekat Uprave za nadzor vide građani Srbije i Narodna skupština kroz izveštaje i kroz malo više zakonitosti u radu svih banaka u Srbiji. Hvala.

Dobro je da je Odbor prihvatio ovaj amandman, odnosno prihvatio rešenje, koje je sadržano u novom amandmanu, kroz novi amandman koji je predložen i da će se ukinuti taj dualizam, što će naravno omogućiti da se odluke donose, potpisuju i sprovode onako kako to bude odlučio Izvršni odbor Narodne banke. Tako da je to bolje rešenje od predloženog.