Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, možda nemam puno radnog staža, sigurno nisam ničiji omiljeni disident ili najdraži opozicionar, ali smatram da mogu da govorim o Zakonu o radnim odnosima. Mogu da govorim zato što znam šta hoću. Znam šta hoću, a to je zato što sam tek sad počeo da zarađujem za svoju penziju i znam šta mi je dobro. Neću, kao gomila naših sugrađana koji su godinama radili i dobiće penziju onakvu kakvu ne zaslužuju, zato što ih je ova država osiromašila i zato što jedna nakaradna vlast, koja je prethodnih godina vladala, to učinila.
Kako su oni to činili? Činili su tako što su isplaćivali garantovanu zaradu. Ostatak zarade su isplaćivali kroz razne bonove, tople obroke, potvrde za nabavku namirnica i garderobe. Kada je naš građanin završio svoj radni vek i došao da mu se obračuna penzija, on je bio jako iznenađen. Penzija mu je bila jako mala. Pitao se on - zašto? Zato što mu je poreska osnovica za obračun penzije bila mala i zato što je on godinama dovođen u zabludu da dobija nešto više, a dobijao je manje, jer je dobijao potvrde po kojima se snabdevao koje nisu ulazile u obračun za penzijski osnov. Da li je to ono što naši građani žele, i da li je to ono što smo im mi obećavali? Naravno, nije, gospodo.
Ono što je dobro za građane i što je dobro za sve zaposlene u Srbiji, to je obračun bruto zarade. Zašto je to dobro? Zato što se svi doprinosi obračunavaju u zaradu, zato što je ta i takva zarada, koja će biti daleko veća od ove, penzioni osnov. Penzije će samim tim biti veće i naši građani će bolje živeti u svojoj starosti, tako da se više neće govoriti - ko još može da živi od penzije, nego će građani želeti da odu u penziju da bi mogli posle svog radnog veka da se odmore, da posećuju banje, da idu na izletišta i da priušte niz zadovoljstava svojim unucima, što sada nisu sposobni, zato što ih je ova vlast osiromašila.
(Glas iz sale: Ova sadašnja vlast?)
Naravno, razumemo se da je to prethodna vlast, gospodine. Meni je jako žao što ova govornica tokom ovih dana i tokom ovih sednica i zasedanja više služi za iznošenje neistina, zlonamernih insinuacija, mogu da kažem i uvreda. Rečeno je svašta i uglavnom ono što se ne odnosi na temu o kojoj govorimo.
To mogu da razumem i razumem, pošto to govore ljudi koji su ovu državu doveli ovde gde je, što su ove građane i radničku klasu, iako su se predstavljali, da su oni avangarda radničke klase i njen deo, doveli tu gde jesu. Mi imamo prazne radničke hale i imamo građane koji dobijaju garantovane zarade, imamo stanje da umesto kako je ranije bilo da četiri zaposlena izdržavaju jednog penzionera, imamo sada odnos dva penzionera na jednog zaposlenog. Doveli ste građane Srbije na prosjački štap i samo im još to trebate da pričate i tvrdite sve ove dane i tako opstruišete rad ovog Parlamenta, da su za sve to neki drugi krivi.
Gospodo, građani Srbije vrlo dobro znaju i vrlo su dobro znali petog oktobra i 23. decembra kako će biti i ubuduće. Mi iz Demokratske stranke Srbije nikada nismo govorili da će promene biti brze i lake. Nakon 50 godina, a naročito poslednjih 10 godina sunovrata jedne države mi ne možemo da kažemo kako za dva ili tri meseca sve može da se popravi. Pošto su ovih dana u Narodnoj skupštini veoma popularne narodne poslovice ja ću reći - što lud pokvari sto pametnih ne može da popravi. Možda naši prethodnici i nisu bili ludi, ali su se tako ponašali. Ponašali su se ludo i mahnito i ono što su radili vidimo kako su uradili i vidimo dokle su nas doveli. Doveli su i osiromašili građane i doveli ih u jednu veliku socijalnu neizvesnost, kako bi njima lakše mogli da manipulišu, da ih izvode na razna otvaranja mostova i na razne skupove i na taj način da prave sebi političku promociju.
Dame i gospodo, sa tim trendovima se davno prestalo, a konačno se sa tim prestalo 23. decembra. Ova vlast to nikada neće raditi. Nas su građani birali jer smo rekli da ćemo menjati. Dame i gospodo, mi menjamo na bolje, naravno. Mi ne tražimo 50 godina, ne tražimo ni 10 godina, tražimo malo dobre volje i strpljenja da bi nam sutra i prekosutra bilo bolje.