Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi poslanici, poštovani predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, pravljenje budžeta je svakako jedan od najozbiljnijih poslova kojim se bavi kako Vlada, tako i Skupština i on zahteva posebnu pažnju. Pre svega, treba dobro analizirati situaciju u kojoj se država nalazi, potrebe države i praviti budžet, skrojiti ga sa onim čime država raspolaže, tako da svi budu zadovoljni u meri u kojoj je to moguće.
Analizirajući za ovo kratko vreme, koliko nam je ostavljeno pred sednicu na kojoj se raspravlja o budžetu, situaciju u kojoj se država nalazi i ono što je predviđeno budžetom, došli smo do zaključka da u trenutku kada se u Srbiji, bez obzira na sve pokušaje, beleži pad industrijske proizvodnje, kada je rast društvenog bruto proizvoda, kako je rečeno, posledica jedino uspešne poljoprivredne godine, odnosno uspešne sezone pre svega zahvaljujući povoljnim meteorološkim uslovima i onome što možda nije bilo puno u nadležnosti Vlade Republike Srbije, došli smo do toga da se beleži rast bruto društvenog proizvoda, što je dobro i što je svakako nešto što će nas opredeliti za odlučivanje i raspravljanje prilikom donošenja ovog budžeta.
Ukoliko imamo rast budžeta za 2002. godinu 90% u odnosu na 2001. godinu, i ukoliko se predviđa rast bruto društvenog proizvoda za 4% i nominalni rast cena za 20%, možemo da zaključimo da budžet znatno više odskače od porasta koji se beleži u ovim drugim oblastima. Naravno, ukoliko je prisutna i činjenica da je javna potrošnja oko 51% od bruto društvenog proizvoda, neki standard u svetu je otprilike 38 do 40%, vidimo da je zahvatanje od privrede mnogo veće nego u nekim drugim zemljama. To je ono što u svakom slučaju u ovoj situaciji opterećuje državu koja treba da podmiri sve obaveze.
Naravno, ukoliko se beleži veliki rast budžeta, 90% u odnosu na budžet iz prošle godine, a vidimo da privreda neće beležiti taj rast, dolazimo u situaciju da vidimo kako će se taj budžetski deficit koji, hteli mi to ili ne, mora da nastane u ovoj situaciji, jednostavno zatvoriti, kako će se napuniti budžet. Mi imamo deficit od 15%, i to je isto nestandardno za svetske prilike i za evropske prilike u ovom trenutku. Jeste da postoji neki trend budžetskog deficita, ali daleko manji, od svega par procenata, a mi predviđamo 15% budžetskog deficita u sledećoj godini. Interesantno je kako se predviđa da se budžetski deficit zatvori. Tu ima više načina i više modela. Jedan od njih je, pre svega, privatizacija, odnosno sredstva koja se uberu iz procesa privatizacije poslužiće za zatvaranje budžetskog deficita.
Mi smatramo da će proces privatizacije, koji je, doduše, počeo malo sporo, a koji će se očigledno efikasnije nastaviti u narednoj godini, biti taj koji će puniti budžetski deficit. Možemo da zaključimo da nije dobro imovinu koja je generacijama sticana u ovoj državi, čiji je dobar deo nacionalizovan i posle toga unapređen, trošiti jednokratno u budžetu za jednu godinu. Mislimo da to možda nije pravi način da se popuni budžetski deficit, već je bolje da se sredstva od privatizacije kanališu u investicije i na taj način utroše. Mislimo da bi to bilo mnogo korisnije.
Druga stvar su donacije. Donacije su u ovom budžetu dosta optimistički predviđene. Znamo kako su donacije išle ove godine, mada se kaže da će iduće godine biti bolje, vidimo da su one ispod očekivanja sa kojima smo ušli u budžet za 2001. godinu. Danas imamo samo jednu informaciju da su Sjedinjene Američke Države, odnosno Kongres SAD je rekao da će pružiti pomoć od oko 115 miliona dolara Srbiji, ali zauzvrat traže saradnju sa Haškim tribunalom.
Pravljenje budžetskog deficita, odnosno socijalne potrebe koje se u ovom slučaju finansiraju iz budžeta, a koje država ne može da isfinansira i koje finansira putem donacija, stvaraju državu zavisnom od tih donacija, odnosno kupovinu socijalnog mira zasnivamo na donacijama. Ako je vaš socijalni mir zavisan od donacija, vi dolazite u situaciju da budete politički zavisni od volje donatora. To je ona posledica jednog sistema koji se u ovom trenutku uspostavlja, a koji nije dobar. Jednostavno, politička zavisnost od donacija stavlja nas u poziciju da donatori mogu da diktiraju pojedine političke odluke u državi. Da li je to u ovom trenutku saradnja sa Haškim tribunalom, sutra će biti isporučivanje vukovarske trojke, isporučivanje nekih drugih službenika MUP-a ili nekog drugog.
To je nešto što je možda samo jedan segment tog načina kupovanja socijalnog mira, ali je u svakom slučaju nešto na šta moramo posebno obratiti pažnju i pokušati da ne dovedemo državu u poziciju da se socijalni mir kupuje preko donacija, da onda zbog tih donacija budemo politički zavisni, odnosno da izgubimo tu političku nezavisnost za koju smo se borili i koju treba da stvaramo u ovom trenutku u našoj državi.
Treći vid pokrivanja budžetskog deficita su krediti koji se predviđaju ovim budžetom. Prvo, to je kredit od Svetske banke koji bi se, kako se kaže, dobio pod veoma povoljnim uslovima i koji bi se koristio za pokrivanje budžetskog deficita. Drugi je zaduživanje kod Narodne banke Jugoslavije ili kod drugih poslovnih banaka. Uzimati kredit za pokrivanje budžetskog deficita je nešto što je moguće, ali što mi smatramo da nije dobro. S jedne strane, ovim budžetom je u visini od oko 15 milijardi planirano vraćanje kredita, odnosno kamata na kredite koje smo uzeli. S druge strane, mi vršimo novo zaduživanje za pokrivanje budžetskog deficita.
Očigledno da je u Srbiji jako velika potreba, da proizvodnja u Srbiji nije u mogućnosti da potpuno isfinansira sve potrebe koje je država nametnula sebi i da mora da se pribegava sredstvima koja mogu teško da opterete naredne generacije. To je ono o čemu valja dobro razmišljati i ne tako lako prihvatiti. Moram da kažem da se planira uzimanje kredita od oko 600 miliona maraka kako bi se pokrio budžetski deficit, što je izuzetno velika cifra, naročito ukoliko ulazimo u jedan period tranzicije kada nam jedne dugove otpisuju, a druge dugove pravimo. Tu treba voditi računa da se ne prezadužimo kako kasnije naši budžeti ne bi bili sve lošiji i lošiji.
Što se tiče rashodovne strane, Demokratska stranka Srbije je podnela više amandmana. Ono što je za nas jako važno ovde istaći je da Ministarstvo poljoprivrede Agrarni budžet nije prikazalo onako kako je prikazivan ranijih godina, zato što smo prešli na jedan nov način pravljenja budžeta. Suštinski odredbe koje su bile sadržane u Agrarnom budžetu postoje u ovom budžetu, samo treba posmatrati jednu drugu stvar. Učešće Agrarnog budžeta u budžetu za 2002. godinu je za oko 0,40% manje nego prošle godine. Ove godine je Agrarni budžet učestvovao u budžetu sa 3,96%, a sledeće godine učestvuje sa 3,54% u budžetu.
Mislimo, u trenutku kada nam je poljoprivreda jedino što doprinosi rastu bruto društvenog proizvoda u Srbiji, da moramo više investirati u poljoprivredu. Naročito treba ići na nove koncepte poljoprivrede, a to su mini-farme i individualni proizvođači. Treba investirati u tu oblast i pomagati razvoju sela, naročito što Srbija mora da bude visoko razvijena poljoprivredna zemlja - da se preorijentiše na mala i srednja preduzeća. Zato smatramo da subvencije u poljoprivredu, moraju da povećaju promene, zato što je poljoprivreda ta koja može da nam otpiše ili da nam da najveći deo bruto društvenog proizvoda koji može da posluži da se podmire sva socijalna davanja. Videli smo da je bruto društveni proizvod skočio samo zato što je bila dobra poljoprivredna godina. Znači, treba ulagati u poljoprivredu, jer mi tu vidimo mogućnost da se napuni budžet, možda lakše i bolje nego preko akciza ili drugih stvari.
Imamo situaciju da treba povećati sredstva koja su predviđena za izbeglice i da postoje neki dogovori da će to sigurno biti urađeno, možda čak i namenski za rešavanje stambenih problema izbeglica. Ono što nam je zapalo za oko, to je da imamo veliku budžetsku rezervu. U razgovoru smo čuli da će ona biti korišćena namenski za otkup pšenice. Mi bismo voleli da to bude drugačije konstatovano i samom odlukom o budžetu, da ne bismo došli u situaciju da oko 2,5% budžeta bude predviđeno za budžetsku rezervu. To je oko 4,5 milijarde dinara. Smatramo da je to, ukoliko to ostane bez jasnog obrazloženja, velika cifra.
Isto tako, želeli bismo da se ubace odredbe o redovnim finansijskim izveštajima, odnosno prihodima i rashodima budžeta, kako bismo mogli lakše da raspravljamo o samom budžetu. Da smo jedan takav izveštaj dobili pred ovaj budžet i da smo imali završni račun budžeta za 2000. godinu, da smo dobili izveštaj o prihodima i rashodima budžeta za ovu godinu, daleko lakše bismo mogli da učestvujemo u ovoj raspravi, bez obzira što smo Predlog odluke zakona o budžetu dobili samo dva dana pred ovu sednicu.
Otprilike, ovo su osnovne primedbe i osnovna zapažanja koje je DSS imala povodom ovog budžeta i Demokratska stranka Srbije će glasati za predlog budžeta u načelu, dok ćemo našu odluku o glasanju o budžetu u celini vezati za, pošto smo predložili jedan broj amandmana, raspravu i glasanje o amandmanima.