Poštovano predsedništvo, dame i gospodo uvaženi poslanici, ovaj posao i ovo što danas radimo je posao koji se, kratko rečeno, radi jednom u 100 godina, jednom za više generacija. Ovo je početak ili nastavak promena sistema koje smo obećali građanima. Razgradnja starog i uspostavljanje novog, od politike nezavisnog sudstva - to je bila jedna od glavnih poruka koje su upućivane u poslednjih 10 godina. To je bio jedan od glavnih zahteva koji su upućivani od onih koji su bili opozicija režimu u kojem nije bilo stranaka. To je bio ideal svakog pravnika i svakog čoveka: da država ima nezavisno sudstvo, sudstvo koje će suditi po zakonima i biti pravično. To je ideal koga svi mi ovde, poslanici, moramo da se držimo, ideal kome svaki građanin treba da stremi.
Ovim predlogom zakona DSS-a, verujem, i svi oni koji će podržati ovaj predlog i koji su ga do sada podržali - hoće upravo da krene putem ostvarivanja ovih ideala: da ideali ne ostanu samo ideali, već da postanu stvarnost, i da se više ne gledaju kao ideali, već da ih građani doživljavaju kao nešto normalno. Sve ono o čemu ćemo govoriti danas, tokom ove rasprave i narednih dana tokom rasprave u načelu, nešto je o čemu je svaki pravnik razmišljao dok je polagao ispite i dok je učio, a to je da se ostvari pravna, demokratska, stabilna država u kojoj će sudije biti nezavisni - ne samo od politike, već i materijalno nezavisni - kako bi mogli svoj posao da rade po savesti i zakonu.
Ovo je početak, kao što sam rekao, izgradnje pravne i stabilne demokratske države. Zašto su pravna, demokratska i stabilna država osnovni atributi koje treba da ima Srbija; zašto promene sistema počinju promenama u oblasti pravosuđa; zašto je pravosuđe izuzetno bitan faktor u izgradnji ove države; zašto je pravosuđe bitno za sprovođenje svih ostalih reformi?
Ukoliko nemate pravnu državu, ukoliko građani, imovina, kapital, nisu zaštićeni od strane zakona i od strane sudova, od promene sistema i od ekonomskog prosperiteta nema ništa. Nijedan domaći i strani investitor neće ulagati u državu u kojoj ne postoje pravni mehanizmi da zaštiti svoj kapital, u kojoj ne postoje precizno određeni uslovi, pod kojima on može da investira. Baš zato smatramo da početak sveukupnog razvoja Srbije treba da počne sa promenama pravnog sistema i sa izgradnjom novog pravnog sistema koji će otvoriti vrata ekonomskom razvoju. To je nešto što mi moramo da učinimo. Da li se to dešava prerano ili prekasno, građani će o tome odlučivati. Mi mislimo da je ovo pravi trenutak, možda i poslednja šansa da se u trenutku kada treba da očekujemo promene sistema u svim oblastima, odlučimo da temeljno izmenimo naše pravosuđe, da razgradimo postojeći sistem koji se pokazao kao loš.
Naše pravosuđe ovakvo kakvo je danas prilično je neefikasno. U proseku po tri godine najobičnija se parnica odlučuje. Način izbora sudija prevashodno zavisi od rasporeda političkih snaga. Primena zakona i odgovornost sudija za ono što rade nije regulisana, te sudije mogu da sude i suprotno zakonu, u nekim slučajevima, a da za to ne odgovaraju. To su sve stvari koje karakterišu naše sudstvo danas. Neću ulaziti u to da li je to nekome odgovaralo ili nije odgovaralo; jednostavno - to je loše.
Mi ćemo danas razgovarati o onome što nas čeka, o budućnosti koja treba da bude bitno drugačija od prošlosti, o budućnosti sudija koja neće zavisiti od toga da li je danas na vlasti DSS ili neka druga stranka. Mi u DSS-u iskreno verujemo da podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku mora i može da bude ostvariva u Srbiji. Sudstvo mora da bude ključni faktor koji će štititi građane od samovolje vlasti i davati im mogućnosti da ostvaruju svoja prava.
Osnovne primedbe koje su išle na račun naših predloga zakona ticale su se toga da nije bilo javne rasprave. Verujem da će mnogi izneti tu primedbu i danas. Mi u DSS-u smo smatrali da je krajnje neumesno da mi sudijama i sudovima šaljemo predloge naših zakona, naročito ako smo mi ti koji u dobroj meri u ovoj skupštini, kao poslanici, odlučuju o tome da li će oni biti ili neće biti izabrani. Smatrali smo da je to jedan vid pritisaka na sudstvo i zato nismo slali naše predloge zakona sudijama, kako je to činilo Ministarstvo; ne mislimo da je to nešto loše. Naprotiv, poslednjih desetak dana se vodila rasprava u javnosti o našim predlozima zakona, naročito rasprava u stručnim krugovima. Mi u DSS-u, pošto znamo da je ovo veoma bitno za državu, smatrali smo da sujeta ne treba da bude prepreka doradi ovih predloga zakona. Spremni smo i prihvatili smo primedbe, naročito one koje dolaze iz stručne javnosti i koje poboljšavaju tekst ovog predloga zakona.
Primedbe koje su došle iz stručne javnosti isticale su da postoje dva koncepta zakona. Poslednjih dana više ne postoje dva puta, nakon usvajanja primedaba od strane DSS-a i na Odboru za pravosuđe, koji je podneo amandmane. Mi u DSS-u, kao i svi ostali, verujemo da postoji samo jedan put, i da postoji samo jedan način i da smo oko tog načina svi saglasni. To je ono što je dobro. Bilo bi jako loše da jednu važnu oblast, kao što je uređenje pravosuđa, prate razmirice između dva tima stručnjaka koji su radili na izgradnji jednog sistema. Mene lično raduje, verujem i sve nas, da je taj nesklad i taj nesporazum izglađen i da mi možemo da kažemo da je ovo predlog zakona sa kojim je saglasna i stručna javnost i, verujem, dobar deo političkih stranaka i što je javnost stala iza jednog ovakvog predloga.
Ono što je bio ograničavajući faktor prilikom pisanja ovih predloga zakona su granice postojećeg Ustava, koje nalažu da sudije bira Skupština i ništa drugo ne regulišu. Mi smo se time rukovodili; jednostavno, to je činjenica preko koje nismo mogli da pređemo.
Način organizacije pravosudnog sistema je regulisan u pet zakona, na drugačiji način na koji je to do sada bilo regulisano. Mi smo, pre svega, u ovom slučaju vođeni tradicijom koja je postojala u Srbiji i u Jugoslaviji do 1945. godine, kao i načinom organizacije sudstva u najmodernijim pravosudnim sistemima - pre svega romanskom i germanskom, na koje smo se mi ugledali do pre 45. godine - sistemima o kojima su mnogi naši sugrađani učili i koji su te sisteme izgrađivali.
I ovog puta mi smo se vratili tim tradicijama. Inkorporirali smo u naše predloge zakona ono što je svojstveno modernim pravnim sistemima, tako da smo dobili ovaj predlog. Nismo se rukovodili izmišljanjem rupe na saksiji i sličnim stvarima. Jednostavno, pravna rešenja smo prilagodili okolnostima kakve su sada u Srbiji. Smatramo da je to dobro za građane Srbije.
Pre svega - nezavisno, ali odgovorno sudstvo. Odgovorno, nezavisno, ne znači i neodgovorno. Nezavisno sudstvo ne znači da je sudija neodgovoran za to da li sudi po zakonu i kako sudi. To su neke stvari koje nisu postojale u našem zakonu, a koje se ovim predlozima zakona uvode, i to je nešto oko čega je postojala puna saglasnost svih onih koji su učestvovali u javnoj raspravi.
Za ovo prvo obraćanje ja ću izneti samo neke od osnovnih stvari koje se bitno razlikuju u sadašnjem sistemu organizacije sudstva od načina na koji je ono do sada bilo uređeno.
Zašto je podela na pet zakona bolja od načina na koji je to do sada bilo urađeno? Tradicija od 45. godine i uređivanje oblasti pravosuđa jednim zakonom, imala je za cilj da predstavi sudiju kao državnog činovnika koji nije nezavisan. Zakon je jednostavno pomešao izbor sudija, njihov status, sa svim ostalim tehničkim pitanjima: kako će uprava raditi, kako će biti uređivane neke pojave koje nisu ravne ni časne izboru sudija i značaju koji on ima. Taj zakon je, dakle, išao ka tome da sudiju predstavi kao državnog činovnika, kao jednog funkcionera u moćnom državnom aparatu kakav smo imali sve doskora.
Smatramo da način izbora sudija mora da bude izdvojen u poseban zakon, baš zato da bi se dao značaj samim sudijama i da bi se istakao njihov položaj i značaj koji oni imaju za izgradnju pravne države i za zaštitu interesa građana.
Posebno smo vodili računa o materijalnom položaju sudija, o izjednačavanju materijalnog položaja sudija sa drugim delovima u podeli vlasti, znači na izvršnu i zakonodavnu, pa smo predvideli da predsednik Vrhovnog suda ima istu platu kao predsednik Vlade Republike Srbije i onda naniže, da sve to bude regulisano. Smatramo da je vezivanje zarada u sudstvu za zarade u izvršnim organima dobro, jer su do sada sudovi uvek bili lošije plaćeni. Na ovaj način regulisane zarade imaju za cilj da sudstvo postane materijalno nezavisno, kako bi moglo i suštinski da bude nezavisno od političke vlasti.
Bitno je napomenuti da se uvodi Visoki savet pravosuđa. On će se regulisati posebnim zakonom o Visokom savetu pravosuđa, koji ima ključnu ulogu u izboru i predlaganju sudija Skupštini. Ovde je ograničavajući faktor bio to što u Ustavu stoji da Skupština bira sudije. Zakon o Visokom savetu pravosuđa i o izboru sudija predviđa da Skupština može samo da uzme ili ostavi predlog sudija, da glasa za ili protiv predloga Visokog saveta pravosuđa. Nema više voluntarizma, da Skupština može da bira koga će staviti. Novi predlog će dati Visoki savet pravosuđa, i to je ono što je dobro. Visoki savet pravosuđa je sastavljen u odnosu 7:4 za sudije. Znači, struka, sudije, imaju većinu, te će se upravo sudije najviše pitati o tome ko će biti sudija i odlučivati o statusnim stvarima u okviru nadležnosti koje su predviđene ovim paketom zakona.
Znači, mi hoćemo da politika nema više presudan uticaj na izbor sudija. Mi hoćemo da sudije same biraju jer oni najbolje znaju, po sopstvenim kriterijumima, ko je bolji među njima i ko treba da bude sudija. Hoćemo da podignemo ugled sudija i njihov značaj, pa da ponovo najbolji pravnici idu, odnosno budu birani za sudije, a ne, kao što imamo poslednjih godina, da beže iz sudstva i tužilaštva u advokaturu. To nam je sudstvo, u dobroj meri, za dugo vremena, osiromašilo za puno dobrih pravnika, naročito onih iskusnijih; to se može primetiti u "deljenju pravde", ako tako može da se kaže, u Srbiji.
Ono što je novo i što se uvodi je - Apelacioni sud. Postojaće odeljenja u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu. Prvostepeni će isključivo biti - opštinski i okružni sudovi, sa podeljenim nadležnostima. Znači, uvodi se jedna nova instanca, a Vrhovni sud postaje revizioni sud i dobija upravo onu funkciju koju Vrhovni sud treba da ima, dok se zadržava jedan Apelacioni sud sa tri odeljenja, radi jedinstvene sudske prakse. To je rešenje koje će omogućiti da imamo ujednačeno deljenje pravde na celoj teritoriji Srbije, i to je takođe dobro.
Još je važno napomenuti da nezavisno ne znači neodgovornost i da jednostavno sudije bez obzira na nezavisnost koju imaju moraju da budu odgovorni za ono što rade. Ne sme da bude samovolje u primeni zakona, ne sme da bude svega onoga što je do sada bilo. Ne sme - zbog političkog upliva - da bude selektivne primene zakona. Ne sme više zbog porodičnih i ostalih veza, kumovskih, kakvih je bilo, ne sme da bude selektivne primene zakona. To će biti kažnjavano ovim zakonom. Sudije će biti odgovorne za ono što rade. Ti mehanizmi se uspostavljaju ovim predlogom zakona.
Ima mnogo stvari koje predstavljaju novinu u ovim predlozima zakona. Biće prilike da o tome govorimo, a za ovo prvo, uvodno obraćanje - toliko. Saslušaću primedbe, pre svega opozicionih stranaka, na ove predloge zakona, pa ćemo onda pokušati kroz jednu stručnu a, nadam se, i korektnu raspravu da dođemo do najboljih rešenja. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo, cenjeni poslanici, notorna je neistina da sudije neće imati većinu u visokom savetu pravosuđa, jer je 7:4 ako se uzmu sudije, a ako se uzme republički javni tužilac, to se još više menja. To je notorna neistina i oni koji imaju žal za činjenicom da neće politika imati više uticaja na izbor sudija, meni je jako žao.
Mi smo se borili za to i hoćemo da napravimo sistem gde će izbor sudija biti apsolutno odvojen od političke vlasti i gde sudije neće imati mogućnost i neće morati da budu pod pritiskom politike, da bi strepeli da li će ili neće biti izabrani. Mi se borimo za sistem gde će sudije birati sudije.
Stalnost sudija omogućava da oni nezavisno, ako imaju mogućnosti, biraju svoje sudije i to je omogućeno ovim predlogom. Sudije imaju većinu i sudije će predlagati sudije. To je suština našeg predloga.
Ostale verbalne manipulacije koje, po meni, idu u pravcu da će ljudi u apelacione sudove morati da idu u udaljena mesta da bi ostvarili svoja prava, opet su notorna neistina.
U apelacioni sud ne idu sudije. Pred apelacionim sudovima se ne otvara rasprava, nego idu papiri. U opštinskim i okružnim sudovima se otvaraju rasprave i građani ostvaruju svoja prava putem javne rasprave. U apelacionim sudovima se odlučuje putem papira, tako da nema veze da li je predviđen jedan apelacioni sud sa tri odeljenja ili ima 40 apelacionih sudova. Pred njima stranke ne učestvuju u postupku time što će usmeno iznositi svoje argumente. To je još jedna od stvari koje se iznose ovde kao činjenica da će poskupeti postupak. Apsolutno je netačno.
Ovaj način organizacije sudstva doprineće ekonomičnosti, pre svega, racionalniji je od onoga koji je do sada predviđen. Ovom organizacijom sudstva predviđeni su mehanizmi da sudstvo efikasnije deluje. To je ono što je istina. Verujem da će građani imati prilike vrlo brzo, kada se konstituiše ovaj način organizacije sudstva, a trebaće vremena da se uvere da je ovo bolje od onoga što smo imali i da je ova organizacija sudstva ono što građani očekuju od nas.
Slažem se i verujem da su i oni koji su ranije predlagali i pripremali predloge zakona o sudstvu imali slična rešenja. Naravno, mi smo rekli, a i gospodin Mamula je rekao da, kada se radi o stvarima koje su bitne, ne treba izmišljati nešto novo, ne treba kretati putem nekog ekskluziviteta, već treba primeniti rešenja koja su poznata u svetskoj stručnoj javnosti. Tako smo i mi sada uradili. Ako se neka rešenja poklapaju, to je dobro. Ne vidim da je to nešto loše. Jedino može da se postavi pitanje zašto ta rešenja nisu predlagali oni kada su bili u prilici, već su zadržali postojeći postupak izbora sudija, gde je Skupština politički kontrolisala način izbora sudija. To je jedno od mojih pitanja, i to je sigurno, bez obzira da li ćemo dobiti odgovor ili nećemo, suština.
Zašto nema odeljenja u Prištini? Kosovske opštine su raspoređene po sudovima i po odeljenjima apelacionog suda. Zašto nema odeljenja u Prištini? Nije našom voljom, naročito ne sadašnje poslaničke većine i naročito ne DSS-a, jedan deo naše teritorije pod okupacijom. Nismo ga mi doveli pod okupaciju i nismo mi učinili da to dođe pod okupaciju. Mi moramo da uradimo ono što je najbolje moguće u datim okolnostima, u postojećem stanju, i mi to radimo. Mi ovim predlogom zakona hoćemo da omogućimo ljudima koji su sada na Kosovu da mogu da ostvare svoja prava. To je ono što se čini ovim predlogom zakona.
Upravo su same sudije, koristeći se statistikom i svim onim što imaju, insistirale, i to je ono gde se susreću predlozi zakona koje je napravio stručni tim Vlade Republike Srbije i ovaj, a to je upravo kod odeljenja apelacionog suda. Predlogom amandmana Odbora za upravu i pravosuđe je predviđeno više odeljenja apelacionog suda. To je upravo insistiranje stručne javnosti, koja ima saznanje o tome kako se i koliko predmeta obrade, u kojim oblastima ima da se uvede više odeljenja apelacionog suda. U tom pravcu smo mi i prihvatili primedbe na Predlog zakona. Jednostavno, mi smo smatrali da treba napraviti jednu verziju, da treba poboljšati ovu verziju. Mi nismo sujetni i ne idemo za tim da su predložena rešenja, takva kakva su, nepromenjiva. Mi smo mišljenja stručne javnosti i članova stručnog tima ministarstva inkorporirali u naš predlog i na taj način hoćemo da ga poboljšamo.
Ima tu još puno stvari koje utiču na to. Naročito treba pomenuti da je amandmanima prihvaćeno da advokati učestvuju u izboru sudija. To je nešto što je isto novina. Treba i taj deo, koji učestvuje u širem pravosuđu, pustiti da ima uticaja na izbor sudija. Na taj način mi hoćemo sve one koji su najvažniji za izgradnju pravne države da uključimo u proces izbora sudija, da, u širem pojmu gledano, uključimo u pravosudni sistem. Jednostavno, da svima damo priliku. Mi ne bežimo od odgovornosti da učinimo jedan ovako smeo korak, baš zato što smo dobili tu odgovornost da činimo smele korake i da pravimo rezove u odnosu na danas postojeće stanje.
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Replika.)

Predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, bez obzira koliko ovaj zakon o izmenama i dopunama sudskih taksi delovao u jednom delu beznačajno njegov značaj je mnogo veći. Ne povećavaju se samo obaveze za podnošenje tužbi i svu ostalu overu, što se reguliše ovim zakonom, već se značaj ovog zakona odnosi i na dva aspekta od kojih moramo da počnemo.
Pre svega, jednim delom naknada za rad sudova, to je jedan aspekt. Drugi aspekt je taj gde mi opterećujemo naše građane koji hoće da ostvare svoja prava pred sudovima.
Nesumnjivo je da je ovo zakon koji je menjan 1997. godine i da iznosi koji su u postojećem zakonu nisu adekvatni okolnostima, to je ta opasnost koja postoji da će naši sudovi biti zatrpani ukoliko takse budu bile previše niske. Građani neće moći da zaštite svoja prava. Podsećam da sudovi jesu tu da štite interese i prava pojedinaca kao i same države, tako da takse moraju da budu veće, kako sudovi ne bi bili zatrpani velikim brojem predmeta, a znamo u kakvoj sitaciji je naše pravosuđe. To je ono što nam je ostalo. Ja bih rekao da znamo zbog čega je situacija u pravosuđu ovakva - zato što imamo jedan potpuno nerešen sistem pravosuđa i to je ono što smo mi dobili u amanet od naših prethodnika. Ali, o tome nećemo sada govoriti.
Znači, ukoliko ne želimo da nam sudovi budu zatrpani, ukoliko želimo da nam sudovi budu efikasniji (činjenica je da su u ovom trenutku sudovi zatrpani sporovima, teško se ostvaruju prava pred sudom, naročito kada se dođe u fazu izvršenja sudskih presuda) smatramo da takse treba podići, ali da moraju biti primerene okolnostima u kojima se naša država trenutno nalazi, a naročito građani koji su pod raznim pritiscima. Postoji jedna socijalna tenzija i ne treba je još povećavati, na način kakav nije do kraja predviđen ovim zakonom, jer pojedine takse možda treba razmotriti i smanjiti, dok je jedan određeni broj taksi primeren datim okolnostima.
Takse ne smeju biti previsoke. Zašto ne smeju da budu previsoke? U tom slučaju će sudovi, s jedne strane, kvalitetnije raditi one predmete koji budu bili pokrenuti, ali će tih predmeta u svakom slučaju biti manje. S druge strane, građani neće biti u situaciji da ostvare svoja prava pred sudom, što će: ili otvoriti mogućnost da ti građani protiv kojih je bilo protivpravnog i nemoralnog delovanja ostanu oštećeni i da tu ljudi koji su to činili ostanu nekažnjeni za to što rade; ili će otvoriti mogućnost da građani bez suda ostvaruju svoja prava, a to bi vodilo ka povećanju stope nasilja, kriminaliteta. Zato je visina taksi izuzetno važna i ona reguliše jedan dobar deo društvenih odnosa i omogućava građanima da zaštite svoja prava.
Ono zbog čega je ovaj zakon loš, loš je u onom delu u kome se nije promenio, u onom delu gde je bio loš i tada kada su ga doneli socijalisti i svi oni koji su sa njima učestvovali u vlasti. To se pre svega odnosi na to da ovde nema fiskalne decentralizacije, da nema direktne veze između naplaćene takse i sudova kojima je ta taksa naplaćena, da nema direktnog usmeravanja u određenom procentu taksi koje su naplaćene u određenom sudu i to je nešto što smo mi smatrali da ovim zakonom mora biti promenjeno.Sva sredstva se slivaju na jedan račun, na račun budžeta Republike Srbije, i onda nadležni ministar usmerava ta sredstva u određene sudove. Mi smatramo da, radi poboljšanja materijalnog položaja sudova i sudija, u ovoj situaciji kada nemamo druge zakone, ovo treba da bude prvi korak.
Ovim zakonom može se učiniti nešto da se poboljša materijalni položaj sudija, a sam tim i naš pravosudni sistem učini efikasnijim i u ovoj datoj situaciji. Mislim da mnogo važnije od dela koji se odnosi na podizanje pojedinih taksi traba da bude decentralizacija, da se uspostavi direktna veza između sudova i naplaćenih taksi i da nepotpuni iznos bude vraćen sudovima, ali u jednom određenom delu da se vraća sudovima, dok onaj deo koji preostane treba da se usmerava sudovima koji ne mogu sami putem taksi da prikupe sredstva potrebna za svoje funkcionisanje. To je jedan model koji je pravičan, pravičniji od ovog postojećeg (ja kažem lošeg) modela koji nije promenjen još od socijalista.
Samim tim mi u DSS-u smatramo da bi Vlada trebalo da ovaj predlog povuče iz procedure, da ga doradi u delu koji se odnosi na decentralizaciju prikupljenih sredstava kako bi se ta sredstva usmeravala tamo gde se prikupe (znači, u nadležne sudove) što bi omogućilo efikasniji i bolji rad sudova, jer sudovi koji ubiraju veća sredstva biće daleko efikasniji i bolje će raditi. Biće zainteresovani da odrađuju što više predmeta, da prikupe što više sredstava, da bolje štite prava građana i jednostavno, to je jedan novi sistem kome bi Vlada u ovom trenutku trebalo da pribegne
Stoga smo mi, kao DSS, skloni da predložimo Vladi da to uradi, kako bismo imali prilike da glasamo za ovaj predlog. U slučaju da do toga ne dođe, nećemo glasati za ovaj zakon - ukoliko ne dođe do promene koja se odnosi na deo decentralizacije sredstava i upućivanje sredstava tamo gde se ubiraju.
Mislimo da je ovo jako važno i da je ovo jedan možda mali korak, ali korak koji pokazuje nameru vlasti da dođe do decentralizacije i istinsku želju za poboljšanjem materijalnog položaja sudova i sudija. Na ovaj način bismo napravili nešto što bi bilo dobro za građane i imamo predlog da Vlada Republike Srbije povuče ovaj predlog, doradi ga u delu koji se odnosi na decentralizaciju i da tada dođe pred Skupštinu nešto što će zadovoljiti, pre svega, interes građana koji oni preko sudova štite.

Pre svega, zamolio bih kolege - ako se već citiramo i parafraziramo, da to bar činimo verodostojno. Ja sam i rekao da će DSS, ukoliko Vlada ne povuče zakon iz procedure da ga doradi u delu u kome  mislimo da treba da ga doradi, glasati protiv zakona. Tu ništa nije sporno, zato što smatramo da promene koje se odnose samo na deo povećanja taksi nisu one koje su u ovom trenutku potrebne našem pravosuđu, da bi se najadekvatnije zaštitio interes građana, i zato smatramo da ovaj zakon treba u tom delu da se doradi.
Naravno da bi sva sredstva, i po novom predlogu zakona, trebalo da idu preko budžeta Republike Srbije. To je predviđeno i našim predlogom zakona, zato što smatramo da sredstva moraju da idu preko budžeta Republike Srbije, da bi postojala kontrola i nadzor nad utroškom tih sredstava. Ali, ono na čemu mi insistiramo, to je da se unapred zna da će jedan procenat od naplaćenih taksi ostajati pre svega tom sudu, to će biti 60 ili 50%, a drugih 50% ili 40%, ili koji procenat se opredeli zakonom, koristiće se za rad onih sudova koji ne mogu sami da prikupe sredstva i za sve ostale materijalne troškove u radu ministarstva.
To je naš predlog i mislimo da u tom pravcu treba razmišljati i u tom pravcu reformisati bar ovaj deo koji se odnosi na sudske takse. Ja bih samo dao jedan primer - prilikom imenovanja sudija rečeno je za sud u Kovačici kako je taj sud odličan, kako taj predsednik suda odlično radi, kako je on sredio sud, a onda posle dođemo do podataka da je on sredio sud zato što je bio miljenik u Ministarstvu pravde, zato što su mu prebačena ogromna sredstva da bi taj sud bio lepo uređen, i sve ostalo, ali taj sud nema puno predmeta.
S druge strane, imamo sud u Pančevu, odakle sam ja, koji je zatrpan predmetima, u kome se puno radi, a koji nije sređen kao neki drugi sudovi, i to je ta nepravičnost koja postoji. Znači, mi smo za to da se nađe jedan pravičan predlog, koji bi se odnosio pre svega na raspodelu tih sredstava, vodeći računa gde se sve ta sredstva ubiraju, s jedne strane, a sa druge strane, pomoći onim sudovima koji su proterani sa Kosova i Metohije i ostalim sudovima koji ne mogu da prikupe sredstva za rad, kako bi svi građani mogli da ostvare zajemčeno pravo da štite svoj interes putem sudova.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi poslanici, ako je već sve istina ovo što je rekao predlagač da se ova tačka skine sa dnevnog reda, ne vidim zašto bi Vlada bila protiv toga da se o tome raspravlja. Ako je istina da je suzbijena nelegalna trgovina, da su tokovi nelegalne trgovine stavljeni pod kontrolu, zašto bi se onda Vlada plašila jednog ovakvog predloga i zašto gospodin Rističević ovo i predlaže.
Naprotiv, ovo je onda u interesu Vlade da pokaže koliko se u stvari uradilo na suzbijanju svega toga i, jednostavno, mi smo, u trenucima kada je bilo dosta govora o tome, o postojanju nelegalne trgovine, očekivali da Vlada koja tvrdi da nije odgovorna za to što se dešava, već da je smanjila i da čini sve da se to smanji, očekivali od same Vlade ili od predstavnika stranaka koje podržavaju Vladu da dođe do toga da oni sami predlože jedan ovakav odbor, kako bi otklonili sve nedoumice da li neko podržava ili ne podržava nelegalnu trgovinu duvanom i duvanskim proizvodima u Srbiji.
Anketni odbor nije taj koji će utvrđivati ustavnost i zakonitost, to nije njegova nadležnost, on treba da pokrene inicijativu da utvrdi niz drugih stvari - za koliko sredstava su oštećeni budžeti Savezne Republike Jugoslavije i Srbije, i, ukoliko postoji nelegalna trgovina duvanom, jednostavno da se otklone sve nedoumice. Mi ne želimo da verujemo u pisanje, ne "Nacionala", već "Gardijana" i "Fajnenšl tajmsa", a to su daleko ozbiljniji listovi nego što je "Nacional". Ne želimo da verujemo u njihove tvrdnje. Jednostavno, mi očekujemo da se otklone sumnje sa jedne mlade demokratske vlasti u Srbiji da se ovde radi nešto što nije po zakonu, jer je to važno isto tako i za ugled ove države u Evropi i međunarodnoj zajednici.
Mislimo da je zato svrha ovog odbora da se otklone te sumnje, da anketni odbor utvrdi da li postoji ovo ili ne postoji, da se time otklone sumnje sa vlasti. Mi ne želimo kao deo ove vlasti, a DSS jeste član DOS-a, da budemo umešani u nešto, ako postoji nelegalna trgovina duvanom.
Što se tiče sastava odbora, o tome može da se raspravlja, a mi smo predložili da najveća poslanička grupa DOS ima najviše, da ostale poslaničke grupe imaju manje i da sve novoformirane poslaničke grupe, ukoliko ih bude do donošenja odluke, imaju po jednog člana, jer smatramo da sve stranke i sve poslaničke grupe moraju da učestvuju u donošenju jedne ovakve odluke.
Mene, moram da kažem, a verujem i sve moje kolege koji su potpisali ovu odluku, čudi to što neko jednostavno neće da da priliku da sam sa sebe skine odgovornost za postojanje nelegalne trgovine. Sve ovo, i ovaj predlog za skidanje ovoga sa dnevnog reda, samo nas utvrđuje u stavu da smo bili u pravu kada smo podneli ovaj predlog da se utvrdi da li to zaista postoji ili ne postoji u Srbiji.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi poslanici, teško je porediti stanje koje je za nama sa ovim koje sada imamo i povlačiti paralelu između visokog standarda demokratskih prava, koje ste vi garantovali građanima u vidu vodenih topova, suzavaca, batina, prebijanja studenata, hapšenja, maltretiranja, zatvaranja medija. Stvarno je teško te visoke standarde postići. Garantujem našim građanima da se nikada nećemo truditi da te visoke standarde demokratskog uređenja koje smo imali postignemo. Tu mogu naši građani da budu bezbedni, a vi, gotovo sigurni, da ćete vi ostati jedini u istoriji koji ste se služili u Srbiji tim demokratskim sredstvima, tako da vas u tom pravcu uopšte nećemo poštovati, i nećemo govoriti o tom periodu kao periodu velikih, visokih demokratskih dostignuća.
To sigurno govori i činjenica da su ta visoka demokratska dostignuća i ukidanje direktnih TV prenosa, koje mi nećemo ukidati nikada. To isto govori u prilog načinu na koji ste vi tih 1.200 amandmana stavili ili kako ste o njima glasali - tako što ste ih grupisali, i onda ste sve amandmane o pojedinim tačkama dnevnog reda zajedno raspravljali i odlučivali. To govori o načinu na koji ste se vi ponašali prema tim amandmanima. Vi ste Poslovnik kršili, nije bilo direktnih TV prenosa, nije bilo ničega.
Zapitajmo se koliko je sednica bilo dok ste vi imali svog predsednika Skupštine, koliko tačaka dnevnog reda je bilo i koliko radnih dana je imala ova skupština, dok ste vi vladali ovom zemljom Srbijom, i koliko ste vi zakona menjali i donosili? Sve to govori o činjenici da ste vi jedno pričali, drugo pisali, a treće radili. Krajnje je vreme da se sa tom praksom prestane. Mi ćemo raditi ono što pišemo, nećemo jedno misliti, drugo pisati, treće raditi. O tim demokratskim dostignućima stvarno sa vama nemamo više šta da razgovaramo.

Dame i gospodo poštovani poslanici, evo, nakon više dana iscrpne rasprave, došli smo do kraja rasprave u načelu i ja bih pokušao da ukratko sumiram ono što je obeležilo ovu raspravu i da kažem šta je DOS uradio, koji su amandmani prihvaćeni i u kom pravcu će teći rasprava, odnosno glasanje po amandmanima.
Demokratija u svakom slučaju, kao jedno od svojih najvažnijih obeležja demokratske institucije, ima proceduru. Postojanje procedure upravo znači precizno utvrđena prava i obaveze svakoga i ograničenje za zloupotrebu tih prava. Ovo je poslovnik koji će odrediti prava i obaveze i podeliti odgovornost.
Ranije smo imali Poslovnik koji je zamagljivao odgovornost i gde je svako mogao da radi šta hoće, bez ikakve odgovornosti. To je, možda, nekom vremenu koje je za nama bilo potrebno i nekim ljudima odgovaralo, ali nama to ne odgovara. Mi hoćemo da svako zna kako i šta radi, da zna svaki građanin kako ga njegovi poslanici i stranke za koje su glasali zastupaju i kako će oni biti odgovorni na sledećim izborima.
Mi se odgovornosti ne plašimo, ne plašimo se izbora, mi smo spremni da preuzmemo odgovornost za sve što uradimo u ovoj državi, i našu odgovornost, odnosno neodgovornost, nećemo braniti lošim pravnim poretkom, tenkovima i batinama, već onako kako to priliči demokratskim institucijama, na demokratskim izborima, znaćemo da se ponesemo sa odlukom građana i njihovom voljom, iskazanom na izborima.
Ono što je posebno bitno i što je posebna pogodnost u ovom poslovniku to je što se konačno daje mogućnost stručnjacima, odnosno odborima, odnosno ljudima koji su stručni u toj oblasti, da raspravljaju i pretresaju pojedina pitanja i da u skladu sa tim predlažu Skupštini kako koja odluka da se donese.
Mi u DSS, a verujem i u DOS-u, spremni smo da sve one stranke koje ne učestvuju u radu odbora pustimo, odnosno otvorimo im vrata za sve odbore, kako bi se uključile u rad odbora i kako bi sigurno ozbiljnošću i stručnošću doprinele kvalitetnijoj raspravi u odborima.
Ono što će DOS i DSS prihvatiti od amandmana to je da se osnuje odbor za Kosovo i Metohiju, koji funkcioniše kao pododbor već sada, treba formalizovati to stanje. Treba, u svakom slučaju, jedan odbor za bezbednost predložen amandmanom koji je prihvatio Administrativni odbor. Treba formirati odbor za bezbednost kako bi se uspostavilo ono o čemu smo svi mi pričali ove godine, a to je civilna kontrola javne i državne bezbednosti, civilna kontrola utroška sredstava koja idu za te namene, jednostavno, civilna kontrola onoga što je bilo oličenje prethodnog režima, oličenje zaštite ne građana od vlasti, već vlasti od građana i od volje naroda. Tu treba da se uspostavi kontrola kako nikada ne bismo više imali ono što smo imali u ranijem periodu.
Isto tako, odbor za privatizaciju koji je predviđen je jedna dobra stvar. Formiranjem ova tri odbora, odbora za Kosovo, odbora za privatizaciju i promenom nadležnosti odbora za bezbednost, zaokružuje se jedna slika skupštinskih tela gde se dobar deo nadležnosti vraća tamo gde im je i mesto, u Skupštinu, gde sede narodni predstavnici i gde će jednostavno postojati uslovi da se kvalitetno radi. Zato je važno da sve stranke, bez obzira na političko opredeljenje, učestvuju u radu odbora jer je nama potrebno da čujemo sva različita mišljenja kako bi i odluke tih odbora bile bolje.
DSS i DOS u svakom slučaju su protiv ukidanja TV prenosa, to je tekovina naše borbe za demokratske institucije. Bez obzira koliko neki skretali pažnju da to košta, da to odugovlači raspravu i sve ostalo, jednostavno to je tekovina, mi ćemo joj ostati verni i sa te strane opozicija ne mora da ima bojazan, imaće prilike da u direktnim TV prenosima iznosi svoje argumente na sve predloge zakona.
DSS kao predlagač ispred DOS-a prihvatila je amandman koji se odnosio na član 9. Predloga odluke - da se izbriše taj deo koji se odnosi na zabranu čitanja. Biće dozvoljeno čitanje beležaka, na tome su mnogi poslanici insistirali; prihvatili smo tu sugestiju kao i neke druge sugestije koje su manje značajne u ovom predlogu odluke, koje su dolazile kako sa strane opozicije, tako i sa strane pozicije.
Ovo što mi činimo sada je stvaranje uslova za jedan kvalitetan zakonodavni rad ove skupštine i za davanje prilike Vladi Republike Srbije da sa svojim zakonskim predlozima zatrpa Skupštinu, da Skupština ove jeseni i proleća iduće godine bude zatrpana sa mnoštvom predloga zakona kako bi promene sistema bile brže, efikasnije i kako bi ono što smo obećali građanima prošle godine krenuli da ostvarujemo na način koji je u njihovom interesu, i kako bi došlo do suštinskih, temeljnih promena, kako bi relikti ostali deo prošlosti, a kako bi vreme kome stremimo bilo deo budućnosti i kako bi utrlo put jednoj novoj Srbiji.
Ovaj parlament treba da postane lice nove Srbije; ovaj poslovnik će omogućiti, u onoj meri u kojoj ove promene to omogućavaju, da ovaj parlament to i postane, ali i u potpunosti se slažem sa svim poslanicima koji su komentarisali u prilog izrade jednog potpuno novog poslovnika koji će na novi način, u skladu sa svim svetskim tradicijama i sa iskustvima modernog parlamentarizma, utvrditi pravila ponašanja u ovom parlamentu gde će se prevashodno reč davati stručnim odborima i gde će poslanici raditi na način kako je to utvrđeno, ne samo pravilima, već i moralnim normama. To je ono što mi u DOS-u, u DSS-u, želimo da učinimo za Srbiju.

U dvostrukom svojstvu govorim kao član Zakonodavnog odbora i kao predstavnik predlagača. Naravno Zakonodavni odbor je izvršio intervenciju u skladu sa nalogom predsednika Skupštine, odnosno sa onim što je primećeno od strane stručnih službi, tako da amandman na član 4. Predloga odluke glasi - član 87. menja se i glasi: "Po otvaranju pretresa svake tačke dnevnog reda sednice Narodne skupštine, pravo da govore po navedenom redosledu i trajanju imaju: (1) predlagač akta, odnosno ovlašćeni predstavnik grupe predlagača akta, koji dobija reč kada je zatraži i na njega se ne odnosi ograničenje u pogledu trajanja izlaganja; (2) izvestilac nadležnog odbora, koji ima pravo da govori jednom u trajanju do 10 minuta i u toku pretresa ima pravo da dobije još jednom reč preko reda u trajanju od 5 minuta, ako to zahteva potreba pretresa, o čemu odlučuje predsednik Narodne skupštine; (3) narodni poslanik koji je na sednici odbora izdvojio mišljenje ima pravo da govori jednom u trajanju do 5 minuta; (4) predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe, koji ima pravo da govori do 20 minuta, s tim što vreme može podeliti u dva dela, po 10 minuta za uvodno izlaganje i završnu reč; (5) narodni poslanici naizmenično, prema tome da li podržavaju ili osporavaju predlog, što navode u prijavi za reč.
Predsednik Vlade i članovi Vlade dobijaju reč kada je zatraže i na njih se ne odnosi ograničenje u pogledu trajanja izlaganja.
Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa u međusobnom dogovoru određuju najviše tri učesnika u raspravi koji imaju pravo da govore, svako po jednom do pet minuta. Ukoliko se ne postigne međusobni dogovor, pravo da govore po jednom do pet minuta imaju tri narodna poslanika koji se prvi prijave za reč.
Prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, podnose poslaničke grupe i narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa u pisanom obliku do otvaranja pretresa, a ostali učesnici u raspravi usmeno po otvaranju pretresa."
Član 5. bi glasio ovako - član 88. se menja i glasi: "Ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova.
Vreme iz stava 1. ovog člana raspoređuje se na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova te poslaničke grupe.
Predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe, pre otvaranja pretresa, ima pravo da predloži duže vreme rasprave za poslaničke grupe od vremena utvrđenog u stavu 1. ovog člana. O tom predlogu Narodna skupština odlučuje bez pretresa."
Evo, otprilike to je to.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, ne izlazim zato što me je gospodin Vučić prozvao ili zbog nekih drugih stvari. Smatram da jednostavno način na koji i  lično, i poslanička grupa kojoj  pripadam, nastupa u Skupštini, ponaša se u Skupštini, ide u pravcu da se niko nikada lično ne pominje i da gledamo da izbegnemo način komunikacije koji postoji i koji pokušavaju neki da ustanove.
Nisam pomenuo gospodina Šešelja. Govorio sam o sadašnjem vremenu, nisam govorio o prošlom vremenu. Nisam pomenuo gospodina Šešelja i ne znam otkud ta informacija novinarima. Postoje razna zanimanja, hipotetički smo govorili o ostalima, a da li je vaša žena domaćica ili nije domaćica ne znam, niti me zanima. Ima drugih žena koje se bave drugim raznim poslovima, tako da, jednostavno, niti je bila namera da se bilo ko pogodi.
Mi želimo da uvedemo jedan nov način rada u ovom parlamentu, na nivou načelnih rasprava, bez iznošenja detalja iz privatnog života bilo kog poslanika ili bilo koje javne ličnosti, i od mene i od poslanika DSS nikada nećete čuti da ćemo izneti neki detalj iz bilo čijeg privatnog života, bio to poslanik DOS-a, SRS-a ili SPS-a.
I u ovom slučaju nisam govorio ni o kome lično, niti ću govoriti sa ove govornice, naročito stvari koje ne mogu na taj način da budu proverljive i koje mogu da budu plod špekulacija novinara ili nekih drugih krugova. Govorimo ovde načelno i niti je pominjano direktno, niti se na taj način, kako je pominjano, odnosilo na onoga koga ste vi pominjali.
Gospodine Vučiću, nema razloga bilo ko da se ljuti. Ne znam zašto se neko nalazi prozvanim ako govorimo u načelu da postoje razna zanimanja kojima se ljudi bave, a mi se ovde bavimo politikom i nećemo ići u lične stvari. Pred nama je Poslovnik. Mogu da prihvatim vaše argumentovane kritike koje iznosite, da on ima neke restriktivne odredbe, da nije u skladu sa Ustavom, i na te primedbe ću vam u svakom slučaju odgovarati i biti spreman za raspravu i ovde i na odborima, ali lične uvrede neću iznositi i na vaše lične primedbe, ako ih bude, neću odgovarati.

Svakako, za Demokratsku stranku Srbije ima mnogo važnijih problema od promene poslovnika. To je problem Kosova i Metohije, problem budućnosti zajedničke države, nametnuti sukobi i problemi u Vojvodini, koji se otvaraju na jedan način koji ne priliči strankama koje su u Vojvodini, pad životnog standarda i mnoge druge stvari.
Znači, postoji puno problema sa kojima se DSS susreće, na koje ukazuje i na čijem rešavanju je insistirala, ne samo od trenutka kada je postala pozicija, već i u ono vreme kada je bila opozicija.
Ovo je naš prilog rešavanju tih problema. Ovo je naš način da se građanima Srbije poveća mogućnost da ti problemi budu rešeni u što kraćem vremenu i svako ko to ne razume, mogu da posumnjam da ima dobre namere. Ne želim ovde da govorim o tome šta je bilo, hoćemo da govorimo o onome šta će biti, i sigurno da ovaj poslovnik nije savršen, kao što ni jedan drugi, koji napravimo, neće biti savršen. Gotovo sam siguran, ni jedan poslovnik u Skupštini neće biti plod konsenzusa političkih stranaka, jer će uvek biti neka stranka koja će staviti primedbu i neće glasati za njega.
Ovde ne licitiram koja će to stranka biti, može da bude samo drugačija od onih koje su sada protiv ovog poslovnika, ali jednostavno, nešto mora da se uradi i moramo da krenemo nekim drugim putem brže, baš da bismo rešavali neke druge i veće probleme za građane Srbije.
Ovo se u jednom trenutku nametnulo kao prethodno pitanje, mi ga kao takvo gledamo, i ovo će otvoriti vrata za rešavanje nekih ozbiljnijih problema. Činjenica je, i DSS će biti spremna, ukoliko postoji spremnost kod svih ostalih predsednika poslaničkih klubova i kod svih ostalih poslaničkih klubova, da se sedne, da se prione na izradu jednog novog poslovnika, koji će biti plod rasprave na jednom od narednih zasedanja, da li će to biti prolećno zasedanje iduće godine, ali nemojte da upadnemo u tu zamku da se bavimo poslovnicima, odlukama o donošenju poslovnika, i svim ostalim stvarima, a da se ne bavimo suštinom.
Ovo je prethodno pitanje, da bismo mogli brže da krenemo u ono što se zove podizanje životnog standarda građana, i DSS, ako je to greh što hoćemo da podignemo životni standard građana, što hoćemo da građanima omogućimo da bolje žive, onda prihvatamo da je ovo greška što smo podneli, ali mislimo da nije greška, već mislimo da je ovo stvar koju su nam građani stavili u obavezu.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo, Srbija se  prošle godine u ovo vreme kretala  granicom građanskog rata  i to je ono što ste vi hteli. Nismo vam dozvolili. Srbija se kretala granicom propasti, ekonomske  i svake druge. Gradovi Srbije prošle godine bili su blokirani, setite se, nije se moglo proći nijednim putem. Poništavana je volja građana, ono što bi za svakog od nas trebalo da bude svetinja u ovoj  državi. Za neke druge svetinja je nešto drugo -  njihova lična volja i njihov lični interes, i nemojte ovde govoriti o tome šta je bilo prošle godine u ovo vreme i ko je kršio Ustav i ko je šta radio. Mislim da na to nemate pravo. To pravo su vam uskratili građani decembra prošle godine i rekli su vam - dosta je kršenja Ustava, dosta je politike koju ste vi vodili. Zamerati nekome što je Srbiju i Jugoslaviju vratio, brže nego ijedna druga zemlja posle blokade u međunarodne institucije i finansijske institucije pre svega, što se Srbiji i Jugoslaviji vraća  ugled, imidž koju je ona imala pre nego što ste vi došli na vlast, je u najmanju ruku, neću upotrebiti  neku tešku reč sramno.
Zamolio bih vas da se bavimo u ovoj skupštini Poslovnikom, a ne da se bavimo svime što nije Poslovnik, kako bi opravdali političku poziciju koju imamo, odnosno protivljenje promenama koje treba da izvedemo u Srbiji.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi poslanici, ovde se često govori da neko hoće da uskrati poslanicima pravo da učestvuju u radu Skupštine. Pre svega, rad u Skupštini ne treba  gledati, ne treba da se gleda i nije jedino određen kao rad na sednicama Skupštine, već pre svega kao rad u odborima. Stručne rasprave koje se vode u odborima su pravo mesto za to. To što neko dolazi u odbore i na sednice odbora da bi uzeo dnevnicu i da ne učestvuje  u radu tih odbora, zato što smatra da mu ne pripada dovoljno ili ima neki drugi razlog, da bi posle mogao da kritikuje, kritike radi, a ne radi poboljšanja predloga zakona ili nekih drugih odluka, to je druga stvar i o tome možemo da raspravljamo.
Suština je, i u svim parlamentima se radi, da se svi predlozi zakona, predlozi odluka, predlozi akata koje donosi skupština pre svega temeljno pretresu u odborima, odbori za to i služe. Verujte, gospodo, ima puno puta i onih koji su učestvovali, ima ponekada i socijalista i argumentovano učestvuju u radu odbora, pa i oni mogu da posvedoče da se tamo sukobljavaju mišljenja, stručna i politička, i da odbori znaju nekada da budu interesantniji nego sednice samih skupština i to je jedan po meni najvažniji način funkcionisanja Skupštine.
Druga stvar, ovde se govori dosta o životu drugih lica, o predsedniku jedne stranke, druge stranke. Žena predsednika jedne stranke se bavi naučnim radom, žena predsednika druge stranke ima privatnu firmu koja trguje veštačkim đubrivom, žena predsednika neke treće stranke možda ima nešto, ali svako radi svoj posao i o tome treba voditi računa.
To što neko hoće kao ličnost da da doprinos da promene u Srbiji budu brže, što postoje i oni ljudi koji su stručni i koji neće stranački da se angažuju, već žele da daju svoj doprinos rađenjem određenih projekata, hvala im. Nama je u ovom trenutku potrebna svaka pomoć u Srbiji od svih ljudi koji su spremni da pomognu, tako da osuđivati nekoga zato što hoće da pomogne da se Srbija konačno izvuče iz decenijskog gliba je više nego loše, više nego zlonamerno. Svako ko želi da pomogne dobro je došao, promene u Srbiji treba da budu brže i baš zato ocenjujemo da za svakog dobronamernog ima mesta u procesu reformi i ne mora da bude član stranke. Dovoljno je da je stručan, ima dobru volju i biće prihvaćen kao bilo koji od nas poslanika ili bilo ko drugi ko učestvuje u procesu reformi.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo cenjeni narodni poslanici, mi u DOS-u i Demokratskoj stranci Srbije nismo obeshrabreni brojem amandmana koji su stigli na ovaj predlog odluke i pretnjom da ćemo ovde ostati mesec, dva dana i da će nam toliko vremena trebati da razmatramo i usvojimo novi Predlog izmena i dopuna Poslovnika.
To nije ništa u odnosu na ono što su građani Srbije pretrpeli poslednjih deset godina i ovo što danas radimo je ispunjavanje duga prema njima. Promene u Srbiji stoje zbog jedne besprizorne opstrukcije u ovoj državi i zbog jednog besprizornog beščašća, kojima je ova skupština izložena, što jednostavno naši građani nisu zaslužili i mi moramo da učinimo sve da promene u Srbiji budu brže. To je naš dug prema njima i mi ćemo to raditi, makar sedeli ovde dva meseca, ali, jednostavno, to je posao koji moramo da uradimo i nećemo ustuknuti, taman podneli i 5.000 amandmana, sedećemo ovde i raditi.
Kao što sam rekao, ovo je predlog koji je iz formalnih razloga podnela Demokratska stranka Srbije. Inače, ovo je predlog celog DOS-a. Usklađen je sa svim poslaničkim grupama u DOS-u, pre svega Demokratskom opozicijom Srbije, Pokretom za demokratsku Srbiju i poslaničkom grupom Nove Srbije.
Ovo je predlog koji treba da omogući da ovaj parlament bude efikasan, ekonomičan, racionalan. Ovo je predlog koji treba da omogući da ovaj parlament bude lice Srbije. Nismo hteli i nismo se rukovodili novim rešenjima, a nismo hteli da izmišljamo tu toplu vodu, rupu na saksiji ili sve ostalo što je radio Miloševićev režim pre nas. Mi smo hteli upravo da naš pravni sistem i naš parlament učinimo evropskim i učinimo onim što treba da bude i da uvedemo naš parlament, našu državu u Savet Evrope.
Mi se moramo meriti ne sa Libijom, Irakom, Kubom, već sa zemljama koje imaju dugu parlamentarnu tradiciju. Ovaj poslovnik o radu pratio je uporedno pravo, pratio je praksu u parlamentima Evrope i usklađen je sa poslovnicima o radu tih parlamenata.
Ovo je poslovnik koji garantuje prava opoziciji i koji favorizuje opoziciju, koji daje veća prava opoziciji, samim tim što se donekle poništava broj poslanika i veličina poslaničkih grupa. To je ono što bismo kao opozicija, ako jednog dana budemo, mada je to malo verovatno, poželeli. Ovo je poslovnik koji nama i opoziciji garantuje pravo da argumentovano raspravljaju o svim predlozima zakona koji će doći na ovu skupštinu.
Logično da će biti primedaba na ovaj poslovnik i mi to i očekujemo od opozicije, to je njihovo pravo, to je neka njihova obaveza koju su oni preuzeli pred građanima. Jedino što očekujemo da rasprava bude krajnje argumentovana, jer, jednostavno, mi u Srbiji želimo da ovaj parlament postane ono što nije, da postane domaćinska kuća koja će ličiti na kuće svih onih domaćina u Srbiji koji su glasali za DOS i koji se neće stideti toga da kažu da je ovo srpski parlament, ovo je naš parlament i mi ga osećamo kao naš. Sve to do sada nije slučaj. Građani Srbije ovaj parlament ne doživljavaju kao parlament. Doživljavaju ga kao, da ne kažemo, cirkus ili neke druge stvari, pozorište. To nije dobro i konačno u Srbiji treba uspostaviti ono što je decenijama ranije rušeno, a to je parlament, parlamentarizam i odgovornost pre svega.
Ovo je poslovnik koji će insistirati na odgovornosti - na odgovornosti stranaka, na odgovornosti poslaničkih klubova koji će nastati iz tih stranaka. Ovo je poslovnik koji će koncentrisati velike ingerencije na poslaničke grupe, zato što imamo proporcionalni izborni sistem na kome nastupaju stranke koje formiraju svoje poslaničke grupe. Građani će najbolje znati kako koja stranka radi, preko toga kako koja stranka ispunjava obaveze predviđene Poslovnikom, predlaže zakone, predlaže amandmane, kako se ponaša u Skupštini. To je ono što treba naglasiti.
Mi ne želimo da bežimo od odgovornosti. Ovo je poslovnik koji će građanima pokazati ko je odgovoran za ono što radi, koja poslanička grupa i koja stranka je odgovorna, koja nije odgovorna, koja jedno priča, a drugo radi.
(Predsednik: Vreme.)
Ja bih spojio, pošto imam tri puta pravo, da iskoristim još pet minuta.
Mi hoćemo da Srbiji vratimo decenijama gušen parlamentarizam. Hoćemo da Srbija dobije domaćinski parlament. Hoćemo da se svaka srpska porodica identifikuje sa ovim parlamentom, jer joj to dugujemo. Ovaj parlament po ponašanju nekih poslanika i nekih poslaničkih grupa nije ogledalo Srbije. On nije ono što je u Srbiji stvarno stanje. On je sve suprotno od toga.
Mi hoćemo da u ovaj parlament uvedemo argumentovane rasprave. Hoćemo da pokažemo novo lice parlamenta i hoćemo da menjamo sistem. Promene za koje se zalažemo moraju da počnu ovde, u ovom parlamentu i mi, narodni poslanici koje je narod birao da odgovorno vode državu, moramo da pokažemo kakvu Srbiju hoćemo.
Kakve promene hoćemo i kako ćemo se ponašati?
Ovaj parlament nam pokazuje, baš zbog toga što imamo opstrukciju opstrukcije radi, opstrukciju da bi se opstruirale promene u Srbiji, da bi se opstruirale promene sistema, da imamo ljude koji u ovom parlamentu žele da cementiraju postojeće stanje, da cementiraju nemaštinu i strah u Srbiji, da cementiraju sve ono što su decenijama radili.
To ne smemo da dozvolimo. Mi moramo brzo i odgovorno da krenemo putem promena, brzo i odgovorno da krenemo putem reformi.
Ovaj poslovnik nosi puno novina koje prethodnici nisu radili. Vraća se ingerencija i nadležnost parlamentu da kontroliše proces privatizacije. Mi smo imali proces privatizacije u ranijem periodu koji nije bio kontrolisan.
Znali smo kako je pokušana da se proda cementara. Na svu sreću, to je sprečeno. Znali smo mnogo drugih stvari koje su rađene u Srbiji u procesu privatizacije, koja je svemirski rađena u periodu do donošenja novog zakona, zato da bi se građanima uzelo ono što im pripada.
Odbor za privatizaciju treba da bude kontrola i da spreči sve zloupotrebe kojih može da bude u procesu privatizacije. Mi mislimo da toga neće biti zato što ćete vi poslanici opozicije da kontrolišete taj proces.
Druga jako bitna stvar, koja je tradicija svih modernih, demokratskih parlamenata, sad je interpelacija. Ovim predlogom poslovnika uvodi se interpelacija u naš Poslovnik. To je nešto o čemu smo mi govorili i kada smo bili opozicija, a i sada govorimo kada smo pozicija. To je nešto što mi hoćemo kao instrument za kontrolu rada i za postavljanje pojedinih pitanja iz domena rada Vlade i ministarstava da kao oružje damo u ruke opoziciji.
Oni kao predstavnici građana imaju prava da postavljaju pitanja iz nadležnosti Skupštine i Vlade, pojedinih ministara, da raspravljaju o tim pitanjima i da nakon toga, ako hoće, da raspravljaju o poverenju tih čija su objašnjenja i pojašnjenja kod oređenih pitanja interpelacijom tražili.
Mi smo im taj instrument dali. Biće puno raznih primedbi od strane opozicije na odredbe ovog poslovnika, kako ima odredbi koje su protivustavne i to je za očekivati. I, znate, kada hoćete nekoga da podvrgnete nekim pravilima, pa neka to budu i pravila lepog ponašanja, argumentovane rasprave, on će se tome usprotiviti u jednom određenom trenutku. Ali, mi želimo da ovaj parlament postane stvarno lice i ogledalo Srbije.
U Srbiji se ljudi ne ponašaju kao što se neki ponašaju u ovom parlamentu. On nije po tome ogledalo ove Srbije i mi jednostavno želimo da promene koje počinju u Srbiji počnu od nas, ovde u parlamentu, da mi pokažemo kako Srbija treba da izgleda, kako treba da bude uređena i da odgovornost koju će poslanici za svaku odluku nositi u parlamentu bude odgovornost koju će svaki čovek u Srbiji da ima i u svom privatnom životu, ali i u poslu koji obavlja.
Biće vremena za dalje rasprave. Sada ovoliko u ovom prvom izlaganju.

Tačno, gospodine Baraliću, jesam dovoljno mlad, ali sam i dovoljno star da mogu da posvedočim o vašem načinu i poznatim demokratskim metodama, u vidu vodenih topova, suzavaca, batinanja studenata. Mogu da posvedočim o tome za kakvu ste se demokratiju vi zalagali i kakav ste nam parlament ostavili u amanet. Mogu da posvedočim i o tome da ste, kad je bilo TV prenosa, jedine poslanike koji su bili pripadnici opozicije u ovom parlamentu, gospodin Rističević će posvedočiti o tome, non-stop prepričavali kada bi uzimali reč. Ukidali ste direktne TV prenose. Nismo imali prilike da kažemo reč preko nekog državnog ili drugog javnog glasila. Možemo da posvedočimo o tim naširoko poznatim demokratskim metodama kojima ste se vi služili. Kamo sreće da se nikad više ne povratite u Srbiju! Niko od vaše dece ne bio svedok vaših i sličnih demokratskih metoda! To treba da bude prošlost u Srbiji. Vi to znate, jer ste i vi prošlost ovoj Srbiji.
Konačno treba da se zna red u Srbiji. I u ovom parlamentu, treba da znamo, mora biti reda. Ovo je poslovnik po kojem ćemo se i mi ponašati budemo li jednog dana opozicija.
Inače, ovo je poslovnik koji favorizuje opoziciju, koji daje veća prava opoziciji. To je dobra strana poslovnika.
Gospodo iz opozicije, u svakom slučaju, imate pravo da dajete svoje primedbe. DOS je u ovom predlogu, jednostavno, kanalisao neka prava poslanika na prava poslaničkih grupa. Smatramo da narod treba da prepozna odgovornog za ono što radi u Skupštini i da se po proporcionalnom sistemu, kakav imamo, opredeljujemo, kako se stranke ponašaju.
Možemo da pričamo o budućnosti, ali ne možemo da pričamo o tome šta su vaše demokratske metode.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, verovatno se niko od vas prijatno ne oseća posle jednog ovakvog govora našeg uvaženog kolege poslanika. I, lamentiranje nad problemima s kojima se Srbija susreće u ovom trenutku je nešto o čemu su oni trebali mnogo ranije da razmišljaju.
Tamo gde su oni bili, nažalost građana naše države, odnosno građana srpske nacionalnosti nema više. Brigu koju su oni vodili o državi vidimo kako su vodili. I, jednostavno, oni koji se pozivaju na to da ne treba da se raspravlja o Poslovniku, a ponašaju se na način kako se ponašaju, daje nam za pravo da o tome treba da se raspravlja.
Da je bilo više pameti bilo bi i više odgovornosti.
Dajte da govorimo jednom u ovom parlamentu o odgovornosti. Šta je ova vlast radila poslednjih godina? Mi smo dobili vlast. Građani su nam je izglasali. Promenama u januaru ove godine parlament je konstituisan. Mi smo krenuli da radimo mnoge stvari. Deset godina ste imali, a neki bi rekli i 50 godina, da rešite probleme.
Niste ih rešili. Pustite nas da radimo. Način na koji vi doživljavate parlament je nešto što mislim da je sramota i pomenuti ovde i hoću da iskoristim ovu priliku i da se ujedno izvinim gospodi glumcima, jer kažu da ne treba da pominjemo pozorište kada govorimo o Skupštini, jer kažu da je to uvreda za pozorište.
Ovom prilikom im se izvinjavam. Očekujem još da me neko pozove iz cirkusa i da kaže da i njima treba da se izvinjavam, jer ovo što neki prave od Skupštine ne priliči ni cirkusu ni pozorištu, već onome .... nekim kafanama pored nekih magistrala, a nikako ne smemo dozvoliti da Srbiju neko pretvori u kafanu pored Ibarske magistrale ili nešto drugo, jer Srbija i građani Srbije to nisu zaslužili.