Poštovana predsedavajuća, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, ovim zakonom se ne ukida smrtna kazna, jer se njime i ne uvodi, već se to uvodi saveznim zakonom i tim zakonom je smrtna kazna izbrisana. Ovo je samo, da kažem, sprovođenje onoga što je saveznim zakonom regulisano, tako da je ovo posledica ukidanja smrtne kazne na saveznom nivou, pa ne možemo da pridajemo značaj ukidanja smrtne kazne ovom zakonu i da se mi time na poseban način hvališemo, jer je to već urađeno na saveznom nivou. To je samo posledica ukidanja te kazne na saveznom nivou.
Kada se postavi pitanje da li postoji potreba donošenja izmena i dopuna Krivičnog zakona, naravno da postoji. To je nesporno. Naše krivično zakonodavstvo na saveznom i na republičkom nivou nema dovoljno krivičnih dela i ne odgovara trenutnom stanju stvari u društvu. Sigurno da je potrebno uvođenje nekih novih krivičnih dela i brisanje nekih starih, koja su se pokazala kao neprimenjiva, odnosno koja se već duži niz godina nisu primenjivala. Naročito je potrebno uvođenje novih krivičnih dela regulisati zbog društvene opasnosti, odnosno ona krivična dela koja su društveno opasna i koja imaju najveći stepen ugrožavanja najzaštićenijeg i vrhunskog objekta koji je zaštićen svim zakonodavstvom - života, tela i zdravlja građana. Ovo je zakon za koji mi smatramo da u nekim segmentima nije dovoljno inovativan, da se ne uvode nova krivična dela i ona koja se uvode ne odgovaraju adekvatno stanju stvari u društvu.
Ono što je isto tako potrebno naglasiti, to je zamka u koju možemo da upadnemo i da krenemo da se bavimo zakonom, smatrajući da je to jedan od glavnih uzroka zašto borba protiv kriminala i korupcije stoji u društvu. Naravno da nije. Naš zakon nije toliko loš, ali je suštinska stvar što se taj zakon i ovakav kakav je ne primenjuje. Ukoliko se kaže da je ovaj zakon prepreka borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i uopšte protiv kriminaliteta i protiv izvršenja i učinilaca izvršenja najtežih oblika krivičnih dela, to apsolutno ne stoji.
Ovaj zakon, ukoliko ga ne budu pratile neke druge mere, bolje organizovanje rada Ministarstva unutrašnjih poslova, rad na otkrivanju najtežih krivičnih dela, neće ništa učiniti i ostaće mrtvo slovo na papiru. Ovaj zakon ne može da pokrije neefikasnost nadležnih organa koji treba da istražuju i gone učinioce krivičnih dela. Ovaj zakon jeste jedan korak ka boljem i savesnijem radu i ka preciznijem određivanju pojedinih krivičnih dela, ali svakako je apsolutno nedovoljan ukoliko idemo u pravcu boljeg pronalaženja učinioca krivičnih dela i uopšte smanjenje stopa kriminaliteta koja je, da se podsetimo, u poslednjih godinu dana u Srbiji u znatnom porastu, naročito što se tiče najtežih oblika krivičnih dela. Ali, to nije tačka dnevnog reda.
Ovaj zakon, samim tim što uvodi nova krivična dela i što na drugačiji način reguliše neka krivična dela, ima tu dozu normativnosti, ali smatramo da se ovim zakonom uvodi i nesimetričnost. Dolazimo u situaciju da se za pojedina krivična dela, kao što su krivična dela protiv izražavanja volje, odnosno izbora i vređanja na nacionalnoj osnovi, imamo iste kazne kao za nekakva ubistva. To je ta nesimetričnost koja se uvodi i koja meša značaj povrede određenih dobara koja se štite zakonom.
Pre svega, najvažnije dobro koje se štiti zakonom, a to su život, telo i zdravlje građana i to je ono što je najzaštićenije svakim zakonodavstvom. Ovde dolazimo do uvođenja nesimetrije u samim zaštitnim dobrima, uvreda po nacionalnoj osnovi može da bude rangirana kao nekakvo ubistvo, a što je apsolutno po nama neodgovarajuće u ovom trenutku. Naravno da je za ta krivična dela na nacionalnoj osnovi najviše proširen spektar krivičnih dela, a to su dela protiv izborne volje i prava na nacionalnoj osnovi i to treba da bude regulisano. Po nama treba možda izbalansirati odnos ovih kazni sa kaznama koje se tiču pre svega krivičnih dela koja su uprena protiv života i tela, odnosno zdravlja građana.
Ovim zakonom uvodi se i novo poglavlje koje se tiče korupcije. Tu su posebni oblici krivičnih dela zloupotrebe službenog položaja, davanja i primanja mita. Smatramo da su definicije kod pojedinih oblika krivičnih dela neprecizne, dosta konfuzne i u praksi nesprovodljive. Dakle, pompezno najavljivanje ovog segmenta krivičnih dela kao jednog od ključnih argumenata o početku brobe protiv korupcije plašimo se da neće dati dovoljno dobre rezultate.
Mi kao DSS predložili smo amandmane koji upravo idu u pravcu pojašnjavanja definicije nekih oblika ovih krivičnih dela i balansiranja kazni za pojedine oblike krivičnih dela. Ne mogu posebni oblici krivičnih dela imati blaže kazne nego opšti oblik krivičnog dela, a to je zloupotreba službenog položaja recimo.
Ne može se za zloupotrebu službenog položaja odnosno korupcije u nekim oblastima, recimo pravosuđu, blaže kažnjavati nego za korupciju u prosveti. Ne vidimo da je stepen društvene opasnosti veći za korupciju u prosveti, nego za korupciju u pravosuđu. Naprotiv, smatramo da su ta dela potpuno jednako društveno opasna, i jedno i drugo, čak je možda ovo u pravosuđu i opasnije, jer pravosuđe je to koje treba uz pomoć svih ostalih, pa i uz pomoć ove narodne skupštine, da radi na izgradnji pravne države.
To su krivična dela koja smo mi našim amandmanima hteli i učinili da budu preciznije definisana. Isto tako, nije do kraja definisano nasilje u porodici. Tu je bilo dosta primedbi i nadam se da će Ministarstvo, koliko mi se čini, učiniti nešto da se taj deo nasilja u porodici popravi ili da se usvoje amandmani koji postoje. Ne može se jedan vid nasilja u porodici regulisati, a drugi vid ne regulisati. Smatramo da je to pre svega verovatno propust, a ne namera predlagača da se taj deo ne reguliše.
Mi smo kao DSS, pošto je ovo izuzetno važna materija koja mora biti precizno regulisana, podneli dosta amandmana koji idu u pravcu preciznijeg definisanja pojedinih krivičnih dela. Isto tako smatramo da je samim tim što je ukinuta smrtna kazna, trebalo samu kaznenu politiku drugačije usmeriti, drugačije organizovati i povećati kazne za neka krivična dela. To naročito ako se imaju u vidu, recimo, kazne za ubistvo, kazne za tešku telesnu povredu, kazne za tuču, kazne za mahanje pištoljem u tuči, kazne za razbojništvo, za tešku krađu, teško razbojništvo, za utaju i prevaru, za oduzimanje vozila, kao i recimo za nesavestan rad u privredi i privrednom poslovanju, namerno prouzrokovanje stečaja, prouzrokovanje lažnih stečaja. Znači, to su krivična dela kojih se predlagač nije dotakao, a koja su apsolutno ostala u istom obliku koji smo imali. Kaznena politika po pitanju ovih krivičnih dela ostala je ista.
Ako se ima u vidu da je tu zaključenje štetnog ugovora, obmanjivanje i sve ostalo, a što će biti veoma važno kod nas u ovom procesu privatizacije i tranzicije, gde se naročito posle donošenja Zakona o radu direktoru daju velika ovlašćenja, ova krivična dela ostala su potpuno netaknuta, tako da smatramo da je trebalo povesti računa da se uvede oštra kaznena politika. Naročito, ako se ima u vidu da u procesu privatizacije i tranzicije očekujemo strane investicije, pa onda tu treba da budu uključena krivična dela da budemo zaštićeni od industruje koja će zagađivati životnu sredinu. Krivična dela, recimo, za zagađenje životne sredine, zagađivanje vode za piće i životnih namirnica ostala su ista i netaknuta.
Tu je možda trebalo voditi računa, poboljšati same definicije, proširiti i pojačati kaznenu politiku. U ovom slučaju postoje neki segmenti koji su regulisani, a smatramo da je trebalo obratiti pažnju i na neka druga krivična dela. Ne možemo reći da je zakon ostao ravnodušan, ali nije se dotakao onih krivičnih dela koja se pre svega tiču ubistava, razbojništava, šverca, prevara, stvaranja zločinačkih udruženja, uništitelja privrede, nacionalnog bogatstva. Znači, sva ona dela koja se tiču ovih izvršilaca dela koje sam već pominjao. DSS je podnela više amandmana i glasaćemo - za u načelu, a o Predlogu zakona u celini u zavisnosti od rasprave ...
(Predsedavajuća: deset minuta 30 sekundi.)
... o amandmanima i ukoliko naši amandmani, za one koje smatramo da su važni, koji idu u pravcu poboljšanja Predloga zakona, budu usvojeni.