Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi poslanici, puno reči o moralnoj čistoti, ali znate šta, svako priča o onome što mu nedostaje, tako da o tome ne bih komentarisao.
Polazim od onoga da ko hoće da se bavi moralom, neka ide u crkvu, i jednostavno, ako krenemo od te maksime jednog ovdašnjeg političara, ne možemo daleko da stignemo.
DSS je, s obzirom da ima dobru komunikaciju sa ministrom Đelićem, više puta insistirala i na svoj zahtev pre rasprave, prošle nedelje, o budžetu i o završnom računu, da se uspostavi kontakt sa Ministarstvom. Mi smo imali dobru komunikaciju sa Ministarstvom, i ministar Đelić je razgovarao, pokušao je da da obrazloženja na neke tačke i mi smo upravo, ne želeći da ga iznenadimo, prošle nedelje predložili da se ta tačka skine sa dnevnog reda, ne bi li mu dali priliku da on dopuni svoj završni račun.
Gospodin Đelić je to učinio u dva maha, tako da je najsavršeniji i najbolji završni račun od 1945. godine dva puta dopunjen, s tim što moram da kažem da je završni račun za 2000. godinu mnogo bolje urađen, nego ovaj za 2001. i da na taj način smatramo da ovaj račun bude još dodatno dopunjen.
Ove dopune koje sada imamo, nisu dobre i nisu dovoljne. One su prilično segmentarno, parcijalno obrađene i nisu dovoljan okvir da možemo adekvatno da raspravljamo o ovom budžetu.
Neko je tražio argumente, te argumente će i dobiti - šta u ovome ne valja. Suština rasprave o završnom računu u svim normalnim demokratskim državama je da ta rasprava traje i duže nego rasprava o budžetu. Raspravom o budžetu vi dajete određeno poverenje Vladi, da sprovodi svoju politiku, a završnim računom vi stavljate pod lupu sve što je ta Vlada radila, i u Francuskoj, Velikoj Britaniji, SAD, čitavi odbori postoje za završni račun, za javne račune, koji se bave samo ovom stavkom.
DSS će preložiti ovoj skupštini da pored ovog revizora, koga može da angažuje, da se formira poseban odbor za javne račune, koji bi se bavio samo javnim finansijama, i to je nešto što je neophodno, ako hoćemo da uđemo u red uređenih društava, država sa uređenim fiskalnim sistemom i kontrolom javnih finansija.
Budžetska inspekcija - ako govorimo o dometima budžetske inspekcije, ta budžetska inspekcija ima domet da utvrdi da li je nešto potrošeno u skladu sa zakonom i da li za to postoji ugovor, tako da je budžetska inspekcija verovatno, ili neko drugi utvrdio, da na 42. strani izveštaja možemo da vidimo da su rešenjem Vlade iz februara meseca 2002. godine utvrđeni iznosi za pokriće više izvršenih isplata na teret sredstava tekuće budžetske rezerve, u odnosu na postojanje rešenja Vlade.
Oni su februara meseca pokrili ono što su trošili tokom godine. Ja ne vidim ko je odgovorno lice iz ove budžetske inspekcije. Ako smo govorili o odgovornosti za nesavesno i neodgovorno trošenje sredstava, za zakonito trošenje sredstava, pokriveno odlukama, zašto se onda određena potrošnja pokriva tek februara 2002. godine, a ta trošenja su izvršena 2001. godine? Zašto se ne piše ovde ko je raspolagao i na koji način, i kolika su ta sredstva, i u čiju svrhu? To je, recimo, jedan nedostatak izveštaja. O tome će verovatno gospodin Đelić, ukoliko može, dati odgovor.
S obzirom da je ministar Đelić u razgovoru koji smo imali sa njim, više puta iznosio primedbe da on ne može da da odgovor za pojedina ministarstva, da mu ona ne dostavljaju odgovore, i mi ćemo pomenuti koja su to ministarstva i videćete da stotine i stotine miliona maraka ili eura su potrošene, a da mi u budžetu, da u završnom računu imamo samo jednu rečenicu gde se kaže kako je to trošeno.
Suština završnih računa je, da oni pokažu da li su pare trošene u skladu sa zakonom, da li su trošene racionalno, da li su trošene celishodno i da li su trošene efikasno i da li su neki rezultati postignuti sa utroškom tih sredstava. Malo toga se vidi iz ovog završnog računa i malo toga se vidi iz dopune koju smo mi ovde dobili.
Revizija o kojoj se puno priča i raspredaju se razne priče, ima za cilj, ne da otkrije celishodnost, racionalnost i efikasnost, već samo zakonitost. Mi ovde, pored zakonitosti kao telo koje glasa za budžet i koje bira Vladu, moramo da se bavimo i ovim drugim stavkama. Da bi se bavili racionalnošću, celishodnošću i efikasnošću kontrole, odnosno trošenja sredstava budžeta, mi moramo da imamo kompletan izveštaj, a to je, kako je svaki dinar trošen. Uzmite razdeo 6. dopune izveštaja, gde se kaže - za otplatu kredita utrošeno je 589 miliona dinara. Ne vidi se koje kredite, ko se zadužio, da li su stari krediti, novi krediti, kome i kako se mi razdužujemo, da li su to komercijalne banke, strane banke, Svetska banka ili ko drugi. Mislim da je jako važno ako se troši 600 miliona dinara da se zna na šta se troši.
Fond za razvoj Republike Srbije, utrošeno je 497, znači 500 miliona dinara. Ne vidi se kome i kako su otišle ove pare u Fond za razvoj. Ima raznih primedbi da se iz Fonda za razvoj finansiraju po partijskoj i drugim linijama, a mi hoćemo da vidimo kome i kako su otišle te pare.
Fond za tranziciju, utrošeno 732 miliona dinara, nema ni jedne jedine reči gde su otišle te pare. To su sve odgovori, odnosno to su sve pitanja na koje smo tražili odgovore, na žalost, nismo ih dobili. Meni je žao da, oni koji su tražili, konkretna pitanja, nisu sada tu, da ih čuju, pa da posle možda naknadno dopune odgovore. Bilo je puno primedbi na izveštaj o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, najvodno je dostavljen izveštaj kako je utrošen agrarni budžet. Uzmite, recimo, zdravstvena zaštita životinja, od planiranih 800 miliona, potrošen je 281 milion, skoro 282 miliona, ili 35,2%.
Veliki interes naše države je da se upravo u ovoj oblasti, u zdravstvenoj zaštiti životinja, uloži ne 800, nego mnogo više para. Jedan od razloga zašto mi ne izvozimo meso je upravo taj što mi nemamo dovoljnu zdravstvenu zaštitu. Ovo je veliki interes naše države, da se ovde ulaže. Potrošeno je 35,2% sredstava, okrenite sledeću stranu gde ide obrazloženje zdravstvene zaštite životinja, to je ovo dopunjeno i gde se kaže - usvojeni program mera sprovođenja zdravstvene zaštite životinja i godišnja naredba vezana za dijagnostikovanje zdravstvenog stanja životinja, isplata štete za uništenje grla, realizovani su sa 35,2%.
Znači, oni samo prepisuju ono što se nalazi, ne pišu ni kako, ni zašto, zašto je manje realizovano, ko je odlučio da se manje realizuje, zašto je tako odlučeno i čija je odgovornost.
Znači, svega toga nema ovde, a govorimo upravo o racionalnosti, celishodnosti i efikasnosti. Da li je slučaj da se agrarni budžet ostvaruje u manjem iznosu od planiranog, u situaciji kada mi hoćemo, da upravo poljoprivreda bude ta pokretačka snaga, pravi način da se ta poljoprivreda razvije, i da li je to efikasna Vlada koja ne ulaže u poljoprivredu i koja smanjuje agrarni budžet. To ćete videti u rebalansu za 2002. godinu, da se upravo otimaju pare od poljoprivrede i prebacuju nekim drugima. Da li se tako radi u jednoj zemlji, ako vi hoćete da pokrenete poljoprivredu? Naravno, da se ne radi i tu govorimo o odgovornosti.
Idemo dalje, moram ovako da koristim dopunski izveštaj, jer smo ga dobili tek jutros oko 10 sati, Ministarstvo za privredu i privatizaciju, sredstva za posebne namene izvršena su u iznosu od 41,90 miliona dinara i to je sve. Koje su posebne namene i kako su izvršena, o tome ni reči nema.
Ministarstvo rudarstva i energetike, rashodi za subvenciju u privredi izvršeni su u iznosu od 3 milijarde 600 miliona, ni reči više od toga, gde su potrošene 3 milijarde 600 miliona dinara.
Ministarstvo saobraćaja i telekomunikacija, tu posebno treba da se zadržimo, bilo je priče ovde, čuli smo i u "Snjissearu"...(ne razume se), o svim ostalim svetskim kompanijama koje propadaju, a naš saobraćaj cveta. Utrošeno je, ovako ide rečenica, sredstva za programe u saobraćaju izvršena su u iznosu od 9 milijardi 689 miliona. Taj iznos je u odnosu na budžet povećan za oko milijardu dinara. Ako se setimo svih priča, o asfaltiranjima puteva, autoputeva, svih afera koje su bile vezane za asfaltiranje puteva po Srbiji, mi dolazimo u situaciju da je 9 milijardi i 600, skoro 10 milijardi... (Milka Marinković, s mesta: kojih afera?)
Ja bih vas zamolio da mi omogućite da nastavim dalje.
Dolazimo u situaciju da je 10 milijardi dinara potrošeno iz Ministarstva za saobraćaj, da se ne vidi, da li je to otišlo za drumski saobraćaj, vazdušni, vodeni ili železnički, da se ne vidi koliko je puteva urađeno, da li su to lokalni, regionalni, auto-putevi ili ostali putevi, da se ne vidi koje su to firme radile, kakvi su bili tenderi, kakvi su bili oglasi, po kojim cenama je rađeno. To je 10 milijardi dinara, a mi ovde govorimo o skoro 400 miliona maraka ili 200 miliona eura, i ovde neko govori ili nam zamazuje oči nekim izveštajima.
Mi hoćemo izveštaj gde je utrošeno 400 miliona maraka, o tome ovde nema ni reči.
Ministarstvo urbanizma i građevina, za programe obnove utrošeno je 3 milijarde 046 miliona, nema ni reči, samo za programe obnove. Koji su programi? Govorimo o 3 milijarde dinara, o 100 miliona maraka, a to nisu male pare za situaciju u kojoj se naša država nalazi. Ako listamo dalje, dopunjeno je ovo za donacije, a ja na žalost nisam stigao da pogledam, jer mi je to jutros stiglo, ali idemo dalje, ima tu još mnogo toga što se pokušava odgovoriti.