Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8509">Dejan Mihajlov</a>

Govori

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo uvaženi poslanici, poštovane dame i gospodo ministri, ne mogu a da ne izreknem jednu opasku koju je jedan moj stariji kolega rekao. Kada se raspravljalo ovde o završnom računu, o tome kako su trošene pare, bio je tu samo ministar Đelić. Sada, kada treba da se dobiju pare, gotovo cela Vlada se skupila. Tako to obično biva, kad se račun pravi nema ministara.
Kroz budžet, tu bi se složio sa nekima od prethodnika, oslikava i politika Vlade i politika države uopšte. Ako je to slika, onda ova vlada nema ekonomsku politiku. To možemo da dokumentujemo jednom činjenicom i samo kroz jednu stvar. Ako se uzme da je bruto društveni proizvod jedan od najvažnijih segmenata kroz koji se planira i budžetska i sva druga potrošnja, onda možemo da vidimo na primeru kako se u jednoj godini tri puta različito planira bruto društveni proizvod.
Memorandum iz maja 2002. godine kaže - bruto društveni proizvod je 13,9 milijardi američkih dolara. Ekspoze predsednika Vlade Srbije o budžetu iz oktobra 2002. godine - 15,1 milijarda američkih dolara. Memorandum iz novembra 2002. godine, procena - 18,4 milijarde američkih dolara. Da li se tako odgovorno planira ekonomska politika?
Te promene društvenog proizvoda nikada nisu beležile ni razvijene zemlje, ni zemlje koje su imale veću stopu rasta bruto društvenog proizvoda. Ako je to ekonomska politika i ako se ovako vodi ekonomska politika, onda to zasigurno nije odgovorna Vlada. Vlada koja doživljava na ovakav način ekonomsku politiku i državu, svakako ne može da vodi dobro i da ima jedan dobar budžet.
Iz godine u godinu raste budžetski deficit. Eto zašto se povećava bruto društveni proizvod. Zato da bi se omogućilo da se pokrije budžetskih deficit. Kako se budžetski deficit pokriva? Budžetski deficit se pokriva tako što se ide na dalja zaduživanja, što se sredstva od privatizacije, koja su generacije stvarale decenijama, prodaju i jednokratno se ta sredstva troše da bi se pokrio budžetski deficit. To je malo država imalo, u malo država je zabeleženo. Znači, ono što su naši dedovi stvarali, neke fabrike po Srbiji, neko će od privatizacije da potroši jednokratno u budžetu za ovu godinu. U krajnjem slučaju, da je i zakonito, nije etično, nije moralno i nije časno.
Druga stvar, budžetski deficit se pokriva tako što se naš budžet zadužuje kod Svetske banke, kod komercijalnih banaka i na drugim stranama. Pa, te kredite će neko morati da vrati, niko nam to džabe ne daje. Oni se zadužuju na konto neke naredne vlasti, a to je bila glavna kritika, da su se raniji zaduživali na konto ovih sada. Oni samo žive u jednom grejs periodu do kada se ne plaćaju kamate. Da li se na taj način vodi odgovorna ekonomska politika, ako vi jedan veliki deo budžetskog deficita pokrivate kamatama, sredstvima od privatizacije i svim ostalim? Budžetski deficit mora da se pokrije ne na ovaj način, već porastom proizvodnje, razvojem. Na taj način jedna odgovorna vlada pokriva budžetski deficit.
Da li je ova vlada utvrdila prioritete? Nije. Da li Vlada koja ne zna da utvrdi koliki je bruto društveni proizvod, i ako ga menja tri puta za jednu godinu, da li ona može da utvrdi prioritete? Ne može. Mi smo se ovde naslušali raznih floskula, demagogije, kukumavčenja i svega ostalog na budžetu koji je mnogo veći iz godine u godinu, čak i iznad stope inflacije, veći od ranijih budžeta, što bi značilo da u budžetu ima para. Ako ima para, zašto se onda kukumavči na nekim drugim stvarima? Definitivno je sigurno da je deficit koji je napravljen preveliki, da on vodi u nova zaduživanja i da potreba za tim deficitom vodi u nerealnu politiku i u nerealne makroekonomske pokazatelje koje smo dobili zajedno sa ovim budžetom.
Da krenemo na druge stvari. Recimo, uzmimo da je budžet jedan računsko-pravni akt. Možemo da konstatujemo da ovaj budžet nema sve elemente koji su predviđeni Zakonom o budžetskom sistemu. Nema plan prodaje republičke nefinansijske imovine i osnovnih sredstava za budžetsku godinu, što je predviđeno da ide uz budžetski sistem, Zakonom o budžetskom sistemu, koji je ova skupština donela.
Druga stvar, nemamo Predlog zakona za izvršenje budžeta, iako je to po Zakonu o budžetskom sistemu takođe potrebno. Šta mi ovde radimo? U završnom računu budžeta za 2001. godinu videlo se da je bilo raznih raspolaganja sredstvima koja su pokrivena tek 2002. godine u februaru, a činjena su 2001. godine. Da li ćemo i sada tako da radimo? Očigledno je da je nečija namera da se nastavi sa nesavesnim i neodgovornim trošenjem sredstava.
Zamolio bih vas da umirite poslanike koji dobacuju.
(Predsedavajuća: Molim narodne poslanike da saslušaju govornika.)
Pogledajte član 14. zakona, gde se predlaže da se oko 20 milijardi dinara troši ne na osnovu ovog budžeta i na osnovu sredstava i na način koji je utvrđen ovim budžetom i na osnovu kriterijuma utvrđenih ovim budžetom ili nekim drugim zakonom. Po Ustavu i zakonu je moguće trošiti budžetske pare javnih finansija jedino na način utvrđen Zakonom o budžetu. Ovde se predviđa da se te pare troše po posebnim programima koje utvrđuje Vlada, bez zakonskog utemeljenja.
Vlada sebi daje za pravo da troši 20 milijardi dinara. Na koje stavke - mi smo tokom rasprave o završnom računu postavili niz pitanja: gde su otišle pare, 10 milijardi, koje su izdvojene za puteve, drumski i vazdušni saobraćaj, koji su potevi asfaltirani; postavili smo pitanje; gde su otišle pare iz Fonda za razvoj Srbije, iz tranzicionog fonda? Nismo dobili odgovore.
Ovde se sada otvara pitanje - gde će otići ovih 20 milijardi, čiji utrošak nije predviđen ovim zakonom o budžetu, a mora, već je predviđeno da će se te pare utvrditi, i tokovi tog novca, programima Vlade.
Da li je ovo budžet koji može da bude prihvatljiv za ovaj parlament, ili je ovo budžet koji još jednom hoće da omalovaži ovaj parlament, s obzirom da nema elemenata koji su predviđeni Zakonom o budžetskom sistemu, koji je ovaj parlament doneo. Ovo su važne primedbe, na koje, nažalost, odgovor do sada nismo dobili.
Ako se uzme analiza budžetskih rashoda, najveći deo budžetskih sredstava, oko 2/3, planiran je za ekonomske i socijalne transfere, za otplate domaćeg i stranog javnog duga i za "kapitalne investicije". Od tih "kapitalnih investicija", nažalost, nismo ništa videli, sem da se nekima drugima možda povećao kapital, ali država ništa kapitalno nije dobila.
Predloženi budžet predstavlja veliko opterećenje za privredu i stanovništvo. Ima preveliki budžetski deficit, pokazuje da Vlada nema nameru da počne da sužava ili smanjuje preširoku alokativnu funkciju u korist afirmacije tržišta, kao osnovnog i dominantnog mehanizma alokacije nacionalnih resursa i podizanja efikasnog privrednog sistema.
Koliko se sećam, mi smo se svi zalagali za tržišnu privredu, sa smanjenim uplivom vlasti i Vlade u privredne tokove. Nasuprot tome, Vlada putem ovog budžeta, ali i kroz projekciju datu u memorandumu za 2004. i 2005. godinu, šalje poruku, i to veoma jasnu, da se državni intervencionizam, sa anahronim metodama delovanja i kratkoročnim političkim ciljevima i interesima, stavlja ispred tržišne ekonomije, i nove uloge države u društvu. Ne bih rekao da je ovo nova uloga države u društvu, već stara uloga države u društvu i ovo je vraćanje na staro, a ne odlazak na novo. Ovo nije put kojim mi možemo da idemo i da se razvijamo ka tržišnoj ekonomiji, u tržišnu privredu. Naprotiv, ovo je vraćanje na staro i ovo je vraćanje na komandnu privredu i državni intervencionizam.
Pored toga, pročitaću samo netipične rashode u budžetu, kojih nema puno u budžetima drugih država, i oni iznose jako puno. Recimo, usluge po ugovoru, 2,5 milijarde dinara, specijalizovane usluge pet milijardi dinara, investicije u građevinske objekte i tekuće održavanje, bez naznake šta, za koga i kako, 1,5 milijarda, novčane kazne po rešenju sudova i sudskih tela oko tri milijarde.
Pogledajte koja su ovo sredstva, potpuno neopredeljena, sa tankim obrazloženjem, netipična, i koja imaju za cilj verovatno da omoguće onima koji su ovlašćeni da ovim sredstvima raspolažu, da na razne načine i razne vidove pomognu nekim "podobnim" ili stručnim, u ovom slučaju politički podobnim licima.
Iz svega ovoga može da se zaključi da ovaj budžet nije dobar. DSS je podnela niz amandmana, kojima hoćemo da se neke stvari promene i u ovom budžetu prečiste. Koliko je to moguće, da se uradi amandmanskim putem, ali u zavisnosti od usvajanja tih amandmana, i kroz neke druge rasprave, poslanici DSS ukazaće na sve ostale nedostatke, jer se nisam ni dotakao sredstava namenjenih za poljoprivredu, koja su 3,5%, a u nekim državama idu čak do 50% od budžeta. Kroz ove primedbe i kroz sve ostalo, poslanici DSS na kraju će se odlučiti da li će podržati jedan ovakav predlog budžeta, koji je vraćanje na staro, a ne odlazak ka jednoj novoj transformisanoj tržišnoj privredi; s obzirom da je Vlada odbila te amandmane, ima malo prostora da poslanici DSS mogu da podrže jedan ovakav akt.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, nije isto kada nekom date repliku sutra ujutru zbog onoga o čemu se danas govorilo i kada to bude potpuno van konteksta. Ako treba da čekamo stenogram do sutra ujutru onda eventualno...
Za deset minuta, dobro, taman kada se jednostavno više ne bude govorilo o ovome o čemu je bilo reči.Suština je da se o tome govori sada kada je to tema a ne kroz 15 minuta i jednostavno zamolio bih vas da date priliku  gospodinu Raduloviću da govori. Pogrešno je protumačeno njegovo izlaganje tj. delovi njegovog izlaganja. Tako, jednostavno, ima više nego dovoljno osnova za repliku.
(Žagor.) Ako možete da umirete samo salu...
Donji deo sale više liči na galeriju, svi stoje, a ne sede, a to je verovatno posledica dugotrajnog rada i to je opravdano. U nedostatku argumenata, preostaje demagogija. Nekome zalepiti etiketu i to je onda dovoljno. Ako neko govori o Miloševićevoj senci, neka pogleda samo svoju vladu i videće koliko je ta senka velika u njihovoj vladi. Mislim da je to najbolja senka. Neka pogleda svoje stranačke redove i sve ostale i videće kako je ta senka velika. (Žagor.) Ono što je gore od senke,  to je način rada. A da bi se promenila država i da bi se krenulo u reforme moraju da se sprovode tako što ćete početi od sebe, tako što ćete da ukinete privilegije koje je uspostavio Miloševićev režim i koje su nasledili iz jednog drugog perioda. To je prvo.
Najpre morate reformisati sebe da biste mogli da reformišete državu. Reforme se sprovode po principu, ko muve bez glave i reforme će uspeti, ali pacijent izgleda neće da preživi. Reforme koje sprovodite su ništa drugo do mrtvo slovo na papiru. Reforme privatnih računa i reforme svih drugih stvari, samo ne reforme države. (Žagor.)
Reforme koje vi sprovodite u Srbiji su dovele Srbiju na 147 mesto zemalja za strane investicije. Pogledajte malo engleske časopise, pogledajte, nemojte izvlačiti samo ono što vam odgovara. Reforme u Srbiji su dovele do toga da imamo 835.000 lažnih ljudi na biračkom spisku: da maltene 90% ljudi živi na rubu socijalne egzistencije; da vlast ne deli sudbinu naroda, da se vlast od tog naroda odvojila.
Reforme u Srbiji su dovele do toga da vladajuća koalicija u Srbiji nema kandidata na predsedničkim izborima. Vladajuća koalicija ne sme da izađe na izbore i ona se tih izbra plaši. Vladajuća koalicija konačno u Srbiji je poražena i da ona svoju vlast temelji na kupovini glasova za budžet. Ovde se govori o ciframa, o desetinama hiljada evra koji se nude poslanicima da bi glasali za budžet, kako bi se dobilo 126 glasova. Ova vlada neće dobiti 126 glasova za budžet i to će dovoljno govoriti o rejtingu koji ta vlada uživa u Skupštini i poverenju koje ta Vlada više nema. Ova vlada više nije ona što je bila, odvojila se od naroda. Jednostavno svoju moć i svoju vlast temelji na goloj laži i medijskim manipulacijama.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi poslanici, puno reči o moralnoj čistoti, ali znate šta, svako priča o onome što mu nedostaje, tako da o tome ne bih komentarisao.
Polazim od onoga da ko hoće da se bavi moralom, neka ide u crkvu, i jednostavno, ako krenemo od te maksime jednog ovdašnjeg političara, ne možemo daleko da stignemo.
DSS je, s obzirom da ima dobru komunikaciju sa ministrom Đelićem, više puta insistirala i na svoj zahtev pre rasprave, prošle nedelje, o budžetu i o završnom računu, da se uspostavi kontakt sa Ministarstvom. Mi smo imali dobru komunikaciju sa Ministarstvom, i ministar Đelić je razgovarao, pokušao je da da obrazloženja na neke tačke i mi smo upravo, ne želeći da ga iznenadimo, prošle nedelje predložili da se ta tačka skine sa dnevnog reda, ne bi li mu dali priliku da on dopuni svoj završni račun.
Gospodin Đelić je to učinio u dva maha, tako da je najsavršeniji i najbolji završni račun od 1945. godine dva puta dopunjen, s tim što moram da kažem da je završni račun za 2000. godinu mnogo bolje urađen, nego ovaj za 2001. i da na taj način smatramo da ovaj račun bude još dodatno dopunjen.
Ove dopune koje sada imamo, nisu dobre i nisu dovoljne. One su prilično segmentarno, parcijalno obrađene i nisu dovoljan okvir da možemo adekvatno da raspravljamo o ovom budžetu.
Neko je tražio argumente, te argumente će i dobiti - šta u ovome ne valja. Suština rasprave o završnom računu u svim normalnim demokratskim državama je da ta rasprava traje i duže nego rasprava o budžetu. Raspravom o budžetu vi dajete određeno poverenje Vladi, da sprovodi svoju politiku, a završnim računom vi stavljate pod lupu sve što je ta Vlada radila, i u Francuskoj, Velikoj Britaniji, SAD, čitavi odbori postoje za završni račun, za javne račune, koji se bave samo ovom stavkom.
DSS će preložiti ovoj skupštini da pored ovog revizora, koga može da angažuje, da se formira poseban odbor za javne račune, koji bi se bavio samo javnim finansijama, i to je nešto što je neophodno, ako hoćemo da uđemo u red uređenih društava, država sa uređenim fiskalnim sistemom i kontrolom javnih finansija.
Budžetska inspekcija - ako govorimo o dometima budžetske inspekcije, ta budžetska inspekcija ima domet da utvrdi da li je nešto potrošeno u skladu sa zakonom i da li za to postoji ugovor, tako da je budžetska inspekcija verovatno, ili neko drugi utvrdio, da na 42. strani izveštaja možemo da vidimo da su rešenjem Vlade iz februara meseca 2002. godine utvrđeni iznosi za pokriće više izvršenih isplata na teret sredstava tekuće budžetske rezerve, u odnosu na postojanje rešenja Vlade.
Oni su februara meseca pokrili ono što su trošili tokom godine. Ja ne vidim ko je odgovorno lice iz ove budžetske inspekcije. Ako smo govorili o odgovornosti za nesavesno i neodgovorno trošenje sredstava, za zakonito trošenje sredstava, pokriveno odlukama, zašto se onda određena potrošnja pokriva tek februara 2002. godine, a ta trošenja su izvršena 2001. godine? Zašto se ne piše ovde ko je raspolagao i na koji način, i kolika su ta sredstva, i u čiju svrhu? To je, recimo, jedan nedostatak izveštaja. O tome će verovatno gospodin Đelić, ukoliko može, dati odgovor.
S obzirom da je ministar Đelić u razgovoru koji smo imali sa njim, više puta iznosio primedbe da on ne može da da odgovor za pojedina ministarstva, da mu ona ne dostavljaju odgovore, i mi ćemo pomenuti koja su to ministarstva i videćete da stotine i stotine miliona maraka ili eura su potrošene, a da mi u budžetu, da u završnom računu imamo samo jednu rečenicu gde se kaže kako je to trošeno.
Suština završnih računa je, da oni pokažu da li su pare trošene u skladu sa zakonom, da li su trošene racionalno, da li su trošene celishodno i da li su trošene efikasno i da li su neki rezultati postignuti sa utroškom tih sredstava. Malo toga se vidi iz ovog završnog računa i malo toga se vidi iz dopune koju smo mi ovde dobili.
Revizija o kojoj se puno priča i raspredaju se razne priče, ima za cilj, ne da otkrije celishodnost, racionalnost i efikasnost, već samo zakonitost. Mi ovde, pored zakonitosti kao telo koje glasa za budžet i koje bira Vladu, moramo da se bavimo i ovim drugim stavkama. Da bi se bavili racionalnošću, celishodnošću i efikasnošću kontrole, odnosno trošenja sredstava budžeta, mi moramo da imamo kompletan izveštaj, a to je, kako je svaki dinar trošen. Uzmite razdeo 6. dopune izveštaja, gde se kaže - za otplatu kredita utrošeno je 589 miliona dinara. Ne vidi se koje kredite, ko se zadužio, da li su stari krediti, novi krediti, kome i kako se mi razdužujemo, da li su to komercijalne banke, strane banke, Svetska banka ili ko drugi. Mislim da je jako važno ako se troši 600 miliona dinara da se zna na šta se troši.
Fond za razvoj Republike Srbije, utrošeno je 497, znači 500 miliona dinara. Ne vidi se kome i kako su otišle ove pare u Fond za razvoj. Ima raznih primedbi da se iz Fonda za razvoj finansiraju po partijskoj i drugim linijama, a mi hoćemo da vidimo kome i kako su otišle te pare.
Fond za tranziciju, utrošeno 732 miliona dinara, nema ni jedne jedine reči gde su otišle te pare. To su sve odgovori, odnosno to su sve pitanja na koje smo tražili odgovore, na žalost, nismo ih dobili. Meni je žao da, oni koji su tražili, konkretna pitanja, nisu sada tu, da ih čuju, pa da posle možda naknadno dopune odgovore. Bilo je puno primedbi na izveštaj o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, najvodno je dostavljen izveštaj kako je utrošen agrarni budžet. Uzmite, recimo, zdravstvena zaštita životinja, od planiranih 800 miliona, potrošen je 281 milion, skoro 282 miliona, ili 35,2%.
Veliki interes naše države je da se upravo u ovoj oblasti, u zdravstvenoj zaštiti životinja, uloži ne 800, nego mnogo više para. Jedan od razloga zašto mi ne izvozimo meso je upravo taj što mi nemamo dovoljnu zdravstvenu zaštitu. Ovo je veliki interes naše države, da se ovde ulaže. Potrošeno je 35,2% sredstava, okrenite sledeću stranu gde ide obrazloženje zdravstvene zaštite životinja, to je ovo dopunjeno i gde se kaže - usvojeni program mera sprovođenja zdravstvene zaštite životinja i godišnja naredba vezana za dijagnostikovanje zdravstvenog stanja životinja, isplata štete za uništenje grla, realizovani su sa 35,2%.
Znači, oni samo prepisuju ono što se nalazi, ne pišu ni kako, ni zašto, zašto je manje realizovano, ko je odlučio da se manje realizuje, zašto je tako odlučeno i čija je odgovornost.
Znači, svega toga nema ovde, a govorimo upravo o racionalnosti, celishodnosti i efikasnosti. Da li je slučaj da se agrarni budžet ostvaruje u manjem iznosu od planiranog, u situaciji kada mi hoćemo, da upravo poljoprivreda bude ta pokretačka snaga, pravi način da se ta poljoprivreda razvije, i da li je to efikasna Vlada koja ne ulaže u poljoprivredu i koja smanjuje agrarni budžet. To ćete videti u rebalansu za 2002. godinu, da se upravo otimaju pare od poljoprivrede i prebacuju nekim drugima. Da li se tako radi u jednoj zemlji, ako vi hoćete da pokrenete poljoprivredu? Naravno, da se ne radi i tu govorimo o odgovornosti.
Idemo dalje, moram ovako da koristim dopunski izveštaj, jer smo ga dobili tek jutros oko 10 sati, Ministarstvo za privredu i privatizaciju, sredstva za posebne namene izvršena su u iznosu od 41,90 miliona dinara i to je sve. Koje su posebne namene i kako su izvršena, o tome ni reči nema.
Ministarstvo rudarstva i energetike, rashodi za subvenciju u privredi izvršeni su u iznosu od 3 milijarde 600 miliona, ni reči više od toga, gde su potrošene 3 milijarde 600 miliona dinara.
Ministarstvo saobraćaja i telekomunikacija, tu posebno treba da se zadržimo, bilo je priče ovde, čuli smo i u "Snjissearu"...(ne razume se), o svim ostalim svetskim kompanijama koje propadaju, a naš saobraćaj cveta. Utrošeno je, ovako ide rečenica, sredstva za programe u saobraćaju izvršena su u iznosu od 9 milijardi 689 miliona. Taj iznos je u odnosu na budžet povećan za oko milijardu dinara. Ako se setimo svih priča, o asfaltiranjima puteva, autoputeva, svih afera koje su bile vezane za asfaltiranje puteva po Srbiji, mi dolazimo u situaciju da je 9 milijardi i 600, skoro 10 milijardi... (Milka Marinković, s mesta: kojih afera?)
Ja bih vas zamolio da mi omogućite da nastavim dalje.
Dolazimo u situaciju da je 10 milijardi dinara potrošeno iz Ministarstva za saobraćaj, da se ne vidi, da li je to otišlo za drumski saobraćaj, vazdušni, vodeni ili železnički, da se ne vidi koliko je puteva urađeno, da li su to lokalni, regionalni, auto-putevi ili ostali putevi, da se ne vidi koje su to firme radile, kakvi su bili tenderi, kakvi su bili oglasi, po kojim cenama je rađeno. To je 10 milijardi dinara, a mi ovde govorimo o skoro 400 miliona maraka ili 200 miliona eura, i ovde neko govori ili nam zamazuje oči nekim izveštajima.
Mi hoćemo izveštaj gde je utrošeno 400 miliona maraka, o tome ovde nema ni reči.
Ministarstvo urbanizma i građevina, za programe obnove utrošeno je 3 milijarde 046 miliona, nema ni reči, samo za programe obnove. Koji su programi? Govorimo o 3 milijarde dinara, o 100 miliona maraka, a to nisu male pare za situaciju u kojoj se naša država nalazi. Ako listamo dalje, dopunjeno je ovo za donacije, a ja na žalost nisam stigao da pogledam, jer mi je to jutros stiglo, ali idemo dalje, ima tu još mnogo toga što se pokušava odgovoriti.
Završavam, iskoristiću posle deset minuta. Znači, to su glavna pitanja koja smo mi postavili pismenim putem ministru Đeliću. Na neka smo dobili odgovore, na neka nismo, na neke je pokušao da odgovori, a na ona, kao što je ovo za Ministarstvo saobraćaja, jednostavno kaže - ja taj izveštaj ne mogu da dobijem. Ko može taj izveštaj da dobije i kome se ti izveštaji podnose, ako ne ovoj Skupštini kojoj treba da se podnese izveštaj kako je potrošeno 400 miliona maraka, koji su putevi i kako asfaltirani i koje su to firme radile. To su pitanja na koja ova Skupština mora da dobije odgovore, ako ministar i Vlada očekuju da mi za završni račun glasamo.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, prre svega građani koji u ovom trenutku prate ovaj program, rekao bih da su ovlašćena lica predsednika Koštunice u RIK-u tokom pretrage na biračkom spisku, tokom oslednjih pet dana, ustanovili da na tom biračkom spisku 835.000 nepravilno upisanih birača. Kako je taj birački spisak nepravilno upisanih birača u posedu DSS-a, a ozbiljno je doveden u opasnost time što bi taj dokaz bio oduzet, zato što nekome nije stalo da se konačno stavi tačka na sve nepravilnosti i mahinacije sa biračkim spiskom, poslanici DSS-a napustiće zasedanje i otići da zaštite materijalni dokaz, kojim se dokazuje kako se i šta radilo u Srbiji. (Poslanici DSS-a napuštaju salu.)
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da, u skladu sa članom 90, vreme za raspravu ne bude pet časova, nego 10 časova. Smatram da ni ministar Đelić neće imati ništa protiv, s obzirom da je ovo važna tačka dnevnog reda i da treba posvetiti dosta vremena, kako bi se na adekvatan način raspravljalo o završnom računu i o utrošku preko 200 milijardi dinara.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo uvaženi poslanici, nepotrebno je govoriti o potrebi donošenja ovog zakona. DSS je uvek insistirala na zakonima koji su istinski reformski. Ovaj zakon jeste istinski reformski, jer se ovim zakonom predviđa reforma državne uprave i, ono što mi svakako želimo i što je cilj, izgradnja jakih institucija. Ovo je nešto novo za našu državu, ovo još nije postojalo. Samim tim je ovaj zakon, u odnosu na zakone drugih zemalja, po svemu specifičan i mora da bude prilagođen organizaciji naše države.
Efekti i rezultati ovog zakona svakako neće biti vidljivi kroz šest meseci, već kroz par godina. Zato je na sprovođenju ovog zakona pre svega potrebna jedna istrajnost zbog toga što će biti puno prepreka i posledica prilikom realizacije.
Prva od tih, ukidanje Službe za platni promet ili Zavoda za obračun i plaćanje i uvođenje da se poslovi vode preko poslovnih banaka. Kontrola koja je postojala od strane Zavoda za obračun i plaćanje prelazi sada na poslovne banke i pitanje da li će ona biti savesna kao što je bila savesna kontrola ZOP-a, naročito prilikom isplate zarada, gde ZOP nije puštao isplate zarada dok se ne podmire sve obaveze državi. Sada ćemo videti kako će to funkcionisati. Zato je kontrola koju će vršiti nova uprava nešto što će morati da utera finansijsku i poresku disciplinu kako bi država mogla da funkcioniše.
Rešenja koja se ovde nalaze, kao što sam rekao, ima onih koja su slična rešenjima u drugim zemljama, ali ima i onih koja su specifična. Ono što je važno a što ovaj zakon mora da izmeni i što je već učinjeno u jednom razgovoru, tj. više razgovora koje smo imali i sa samim ministrom i sa njegovim saradnicima i na čemu je DSS insistirala, to je da on ne sme da iskače iz pravnog poretka, ne sme da bude u suprotnosti sa drugim zakonima, kako ne bi došlo do paralisanja celog sistema koji mi sada imamo.
Ovo je sigurno najvažniji zakon koji je predložilo ovo ministarstvo i najozbiljniji zakon. On je poreski utoliko što se reorganizuje uprava, što nema novih nameta. Znači, ne odnosi se puno na finansije, već na samu organizaciju uprave. Zato je važno da ovaj zakon, koji vodi ka izgradnji institucija, mora da bude u skladu sa ostalim zakonima, naravno, kao jedan početak, jer je neophodno da se u mnogim drugim oblastima krene sa reorganizacijom državne uprave.
Ovo je prvi zakon za dve godine koji je krenuo u pravcu reorganizacije državne uprave i izgradnje novih institucija od temelja. Mi smo svi na tome insistirali. Ovo je jedan prvi korak, možda malo kasno, ali dobro je što je i sada napravljen. Mi ne možemo da sudimo sada o tome da li su ova rešenja dobra ili loša, pošto su ona nova. O njima ćemo moći da sudimo tek kroz koju godinu, kada videmo kako će zaživeti u praksi.
DSS je insistirala i u amandmanima koje je stavila, od kojih je veliki deo prihvaćen, a to je da ne sme poreska policija da bude naoružana, da ne sme da ima ovlašćenja koja ima klasična policija, da ne sme da dođe do jednog prožimanja koje može da dovede do sukoba nadležnosti, da postavi konflikt između klasične policije i poreske policije koja se uvodi ovim zakonom. Postupak ne sme da bude onaj koji će se identifikovati sa postupkom koji vodi policija.
Ne smeju se vređati prava građana. Ima puno delova koji se odnose na imovinska prava i ličnu imovinu članova porodičnog domaćinstva, koja je po Ustavu kao takva zaštićena i nepovrediva. Znači, te odredbe u ovom zakonu treba putem amandmana izbrisati. Po pitanju te poreske policije, mora se utvrditi da to bude primereno policiji i da to bude jedan postupak primeren ovoj upravi, da taj postupak ne iskače iz nadležnosti ove uprave.
Veliki problem predstavlja i uvođenje novih krivičnih dela ovim zakonom, što svakako nije dobro, pogotovo što pojedini instituti u ovom zakonu imaju nejasne definicije. Krivična dela u uređenim državama uvode se i postoje jedino u Krivičnom zakonu. To je nešto što je sa pozicije interesa građana najbolje i najpraktičnije, jer postoji jedan jasan presek krivičnih dela u jednom zakonu, te da građani ne moraju da poznaju ili jure po velikom broju propisa kako bi našli neka krivična dela koja će eventualno učiniti, već da to mora da postoji radi jasnoće pravnog sistema i pravnog poretka na jednom mestu.
Zato je loše uvoditi nova krivična dela ovim zakonom. To je pod jedan. Pod dva, ne mogu se ovim zakonom stavljati van snage pojedine odredbe Krivičnog zakona. To je nešto što je nepotrebno i loše. To upućivanje sa jednog zakona na drugi stvara konfuziju u pravnom poretku i dovodi u pitanje mogućnost građana da budu informisani i da znaju šta je sve štetno po njih ukoliko pribegnu pojedinim radnjama.
Znači, ima više stvari koje su dogovorene i koje je Ministarstvo finansija prihvatilo, amandmana koje je DSS predložila i ima onih o kojima još treba Skupština da raspravlja, da se o njima izjašnjava. Svakako treba podržati donošenje ovog zakona. DSS će glasati za ovaj zakon u načelu, pošto smatramo da je on nov, dobar i preko potreban, uz ove primedbe i amandmane koje je Vlada već prihvatila, kao i uz one koje nesumnjivo mora da prihvati, kako bismo dobili tekst koji bi bio u skladu sa pravnim poretkom, kako ne bi iz njega iskako i unosio pravnu nesigurnost.
Znači DSS će glasati za ovaj zakon u načelu. Amandmana ima, veći deo je prihvaćen, još ovih nekoliko, da se postigne jedan dogovor koji će nam omogućiti da donesemo zakon koji će sigurno biti nešto novo i čiji će efekti biti pozitivni, a ne negativni; jer, posledice lošeg zakona koji treba da utiče na izgradnju institucija mogu da budu veoma loši i da dovedemo ne do poreske discipline i jakih institucija, već da jedan loš zakon dovede do anarhije i do rasturanja državne uprave, što svakako nama nije cilj. Zato trebamo mi koji radimo na donošenju ovog zakona posve ozbiljno da pristupimo i amandmanima, bez političke ostrašćenosti, jer je ovo zakon kojim se gradi država, a ne da se prikupljaju politički poeni; to je nešto što je iznad svih nas.
Dame i gospodo poslanici, uvaženi građani, naš povratak u Skupštinu je zasigurno pokazatelj da ova zemlja ima budućnost, jer je pravda ipak dostižna i da se volja građana poštuje.
Za nama su neuspeli predsednički izbori koji nisu uspeli iz više razloga. Jedan je što jedan dobar deo stranaka, uključujući i one koje su te izbore raspisale, bojkotovale te izbore, što nismo imali ažurirane biračke spiskove i što dijaspora nije imala pravo glasa. To su sve stvari koje smo prilikom dolaska na vlast obećali građanima da ćemo ostvariti i te stvari su bile deo izbornog programa nekadašnjeg DOS-a. DSS je insistirala da se isti zakoni donesu i da se izbori raspišu po novom zakonu. Kako do toga nije došlo, direktna posledica jednog takvog odnosa je i činjenica da smo izašli na izbore po zakonu koji je bio suprotan evropskim standardima i standardima OEBS-a i onog trenutka kada je donet, a da ne kažemo koliko je u suprotnosti sa tim standardima sada.
Zakon o izboru predsednika Republike ima institute koji su suprotni međunarodnom pravu, odnosno normama međunarodnog prava koji se odnose na izbor predsednika Republike. Cenzus koji se traži i u prvom i u drugom izbornom krugu ne poznaje ni jedna država u Evropi u ovom trenutku i on je kao takav neprimeren. Interes pre svega građana Srbije je da se promeni postojeći zakon, da se omogući izbor predsednika države i stabilizacija prilika u državi, kako bi moglo da se nastavi sa daljim promenama u društvu. Tu pre svega mislimo na donošenje Ustavne povelje, izradu novog ustava Srbije i nakon toga svih ostalih zakona koji će omogućiti da dođe do novih izbora koji će stvarno odslikati po demokratskim principima novu Skupštinu Srbije. Stabilizacija države je nešto što nam je neophodno. Kao što nam je bila neophodna normalizacija rada ove skupštine, tako nam je potrebno da se stabilizuje država i prilike u kojima se država nalazi. Mi ne znamo šta će biti sa SRJ, a rad na Ustavnoj povelji se privodi kraju.
Treba ga dovršiti, treba usvojiti Ustavnu povelju i u skladu sa njom doneti novi Ustav Srbije. Zato je važno dobiti predsednika Republike Srbije, zaokružiti izgradnju demokratskih institucija u Srbiji. Na jedinom mestu gde je neko ko je predstavnik, da kažemo, starog režima, treba izabrati i rešiti i zatvoriti taj izborni proces. Ovo je jako važno zbog položaja Srbije i Jugoslavije u međunarodnoj zajednici, zbog završetka izgradnje demokratskih institucija i tog izbornog procesa.
Ovo je zakon koji će, verovatno, odraditi posao, ako može tako da se kaže, samo jednokratno za ove izbore, pošto ćemo posle novog Ustava Srbije i Ustavne povelje imati jedan sasvim nov zakon, nov korpus izbornih zakona. Nepostojanje cenzusa u drugom izbornom krugu je nešto što je potpuno prihvatljivo i normalno u međunarodnoj zajednici. Ne vidimo da tu postoji ikakva prepreka, ako se uzmu u obzir i ovlašćenja koja predsednik Republike ima.
Ono što je sporno, to je da se ostavlja u članu 5i izmena i dopuna ovlašćenje predsedniku Skupštine da odluči da li će raspisati ili neće raspisati izbore. To je potpuno neprihvatljivo, da predsednik Skupštine odlučuje ne o tome kog će datuma raspisati izbore u jednom određenom roku i kolika će kampanja za te izbore biti, već odlučuje da li će te izbore raspisati, tako da se ostavlja samovolja koja rađa nezrelu situaciju, nestabilnost. Zato je potrebno taj rok ograničiti.
Na primer, evo šta se dešava. U roku od 60 dana predsednik Skupštine odlučuje kada će raspisati izbore. On može da odluči da te izbore, pošto u Ustavu ne postoji ograničenje, raspiše za šest meseci, kako bi on što duže obavljao funkciju predsednika države ili v.d. predsednika države. Zato je potrebno ovim izmenama i dopunama Zakona precizirati sve vremenske rokove, sva ovlašćenja predsednika Skupštine, koji bi zamenjivao predsednika Republike u slučaju da ne bude izabran na ponovljenim izborima i kako bi na taj način otklonili sve neizvesnosti kojih može da bude ukoliko imamo jedno ovako zakonsko rešenje u ovom članu.
Mi ne želimo bilo kome da verujemo na reč, pošto se ovde predlaže - verujte vi nama na reč, pa ćemo mi onda učiniti tako. Da još uvek važi pravilo verovanja na reč, ne bi nam trebali zakoni, sudovi, ne bi nam trebala država, već bi svi jedni drugima verovali na reč i na taj način bi sve funkcionisalo. Naravno da niko ovde više nikom ne može i ne treba da veruje na reč, već sve odredbe i sve ono što je važno mora da bude utvrđeno zakonom.
Ono što je jako važno i što, nažalost, neće biti urađeno po volji ove skupštine za naredne predsedničke izbore, to je da se neće ići značajno ka uređenju biračkih spiskova i da se neće omogućiti našim državljanima koji nisu u našoj zemlji, koji su u inostranstvu, da glasaju. Veoma je važno da se svi građani ove zemlje osete kao ravnopravni, da svi imaju pravo glasa i da svima bude omogućeno da glasaju za onu političku opciju za koju žele. Skidanjem ili nestavljanjem na dnevni red Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je DSS predložila, onemogućava se da se bitnije ažuriraju birački spiskovi, te mi sada na biračkim spiskovima imamo oko 500.000 ljudi više nego što ima realno glasača u Srbiji i ne omogućava se da naši građani u dijaspori i naši državljani glasaju.
Veoma je važno da to učinimo, da se prvi put u višepartijskom dobu nove države dozvoli da ti građani izađu na izbore i glasaju, da se oni ne osete kao građani neke druge zemlje, koja će oberučke da im pruži pravo da glasaju, neke strane zemlje, bilo da je to Kanada, Amerika, Nemačka ili neka druga zemlja. Oni treba da se osete državljanima ove zemlje i mi te građane moramo da vežemo za našu zemlju. Tu leži potencijal za razvoj naše zemlje, i finansijski i kadrovski, a mi tih ljudi ne smemo da se odreknemo. Odbijanjem da se stavi ovaj zakon na dnevni red, da se omogući dijaspori da glasa, mi smo upravo to i učinili. Dijaspora može da glasa i u Francuskoj, i u Nemačkoj, i u Poljskoj i u mnogim evropskim državama, da ne kažemo u državama bivše Jugoslavije, gde je taj slučaj poznat i u Hrvatskoj i u BiH. Dijaspora ne može da glasa samo u Srbiji. To je loše, odgovornost za to je na ovom parlamentu i to smo obećali svima njima da ćemo promeniti.
Demokratska stranka Srbije će odlučiti da li će podržati ili neće podržati ovaj predlog zakona u skladu sa odlukom koja će biti doneta po pitanju amandmana koje smo podneli na ovaj predlog zakona, jer ne smemo dozvoliti da ponovo ovaj zakon koji donosimo ima puno nejasnoća i puno neodređenih normi koje opet ostavljaju određenu samovolju nekom, pa bio to i predsednik Skupštine, čiji smo mi članovi. Sve treba precizirati zakonom kako bi se što pre došlo do države koja će biti uređena i omogućiti da izaberemo predsednika Republike, usvojimo ustavnu povelju, donesemo novi ustav, izborne zakone; i, naravno, izaberemo po svim tim zakonima sve te organe, od predsednika Republike do parlamenta, i na taj način stavimo tačku na osnovne i primarne promene sistema u ovoj državi koje smo, da se podsetimo, obećali našim građanima još pre dve godine.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, ovaj amandman svakako jeste dobar i prihvatljiv zato što ne treba biti neravnopravan, jer ponovljeni izbori su jedan novi ciklus izbora i mogu da se kandiduju novi kandidati. Ne vidim zašto bi se ta suma smanjivala. Ovo je čisto ravnopravnosti radi i tu apsolutno nema nikakvih problema.
Ove izmene i dopune zakona, kao što je i ovaj član ovog predloga, treba da omoguće da se izgrade demokratske institucije u Srbiji na jednom ravnopravnom principu, a ne da imamo podelu i neravnopravnost u dva izborna kruga. Mi smo i pre izbora upozoravali da stari izborni zakon treba da omogući i ove izmene i donošenje novog zakona, da se izborni proces odvija nesmetano i da doprinese izgradnji demokratskih institucija. Ovakvi članovi, koji su suprotni načelu ravnopravnosti, jednostavno nisu dobri u tekstu zakona. Smatramo da, ukoliko ovaj predlog zakona ne bude amandmanski popravljen - mi imamo dosta amandmana, i ukoliko ti amandmani ne budu usvojeni - on neće biti prihvatljiv jer neće suštinski donositi promenu u odnosu na postojeći zakon, već će samo onemogućiti da se izborni ciklus, izborni proces završi onako kako je potrebno da bi se stabilizovale prilike u Srbiji.
Poslanici DSS-a će u načelu glasati za ovaj zakon. U zavisnosti od glasanja o amandmanima, mi ćemo se, uz sve ove argumente koje smo do sada iznosili i o ovom amandmanu - znači, da treba da se omogući nesmetano završenje izbornog procesa i izgradnja demokratskih institucija - odlučiti kako da glasamo na kraju rasprave o zakonu u celini. Naša odluka će biti, pre svega, rukovođena potrebom građana Srbije da dobiju zakon kakav priliči, koji će omogućiti da izbori koji su raspisani, kada su raspisani - u nevreme, konačno budu sprovedeni i da budu završeni, a ne da budu raspisani po zakonu koji neće omogućiti da se taj izborni proces završi i koji će samo produbiti političku krizu i dovesti nas u još goru situaciju, iako znamo da nam je stabilnost nešto najpotrebnije u ovom trenutku.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo uvaženi poslanici, moram da izrazim zadovoljstvo zato što smo se još jedan korak više približili konačnom rešenju i redefinisanju odnosa između Srbije i Crne Gore. Verujem da će ova ekipa koju će danas delegirati Republička skupština u Ustavnu komisiju koja će raditi na izradi Ustavne povelje, svakako odgovoriti zadacima da se na jedan ozbiljan i odgovoran način redefinišu novi odnosi između Srbije i Crne Gore.
Ono što je bio interes DSS-a, pre svega, bilo je da Ustavna komisija bude sastavljena od predstavnika svih stranaka, čak i onih koje nisu podržali Sporazum, zato što smo smatrali da nova država Srbije i Crne Gore treba da nastane na zdravim osnovama, odnosno da u pisanju novog ustava treba da učestvuju predstavnici svih građana Srbije kako bi kroz njih bili artikulisani najveći interesi građana Srbije.
Kako predstavnici svih stranaka, pre svega mislim na SPS, SSJ i SRS, nisu želeli da učestvuju u pisanu ove povelje, mada su i oni predstavnici građana, mi kao DSS ćemo preuzeti na sebe obavezu da ne samo ove stranke, već sve stručne organizacije i građane koji neće imati prilike da preko svojih predstavnika budu članovi Ustavne komisije, konsultujemo u nekim situacijama, tako da konačno dobijemo i Ustav i državu koja neće biti plod raznih sukoba na političkoj sceni, već plod jednog kompromisa i oko čijeg bića više neće biti sporenja.
Imali smo države, od one 1946. godine, FNRJ, sve do ovog Žabljačkog ustava, koje su bile i sa pravnog stanovišta krajnje sporne. Želimo da napravimo državu koja će biti potpuno ustavna, legalna i legitimna. Jednostavno, oni kojima smo hteli da damo priliku da učestvuju u izradi ove povelje to nisu želeli, što mene veoma žalosti, jer govori i o njihovoj odgovornosti ili nemanju odgovornosti za prilike i za trenutak u kojem se Srbija i Crna Gora nalaze, a to je jedan novi početak. Njihova odgovornost je možda i u tome što nisu svesni svoje obaveze da učestvuju u stvaranju tog novog početka i izgradnji jedne nove države.
Ali, kao što sam rekao, mi ćemo se potruditi da na najbolji mogući način zastupamo interese najvećeg dela građana i time doprinesemo da država Srbija i Crna Gora ne bude plod političkih kompromisa, kao što je to bila treća Jugoslavija po Žabljačkom ustavu, već da to bude država koju će najveći broj građana Srbije i Crne Gore prihvatiti kao svoju i doprineti da on zaživi među građanima.
Pre svega, smatramo da je Kosovo sastavni deo Srbije i da nema potrebe da Kosovo kao deo Srbije bude posebno teritorijalno predstavljeno u pisanju ove ustavne povelje, jer bi time bila upućena loša poruka javnom mnjenju, da mi Kosovo treba da tretiramo kao neki posebni deo i mislim da to uopšte nije dobro.
Mi u DSS smo smatrali da ovi ljudi koji su predloženi za Ustavnu komisiju sasvim dobro mogu da zastupaju interese građana cele Srbije i da nema potrebe da Kosovo kao deo Srbije izdvajamo iz Srbije i predstavljamo ga posebno u Ustavnoj komisiji. Ako se zna da je prema Polaznim osnovama za preuređenje savezne države Srbije i Crne Gore garantovano da Kosovo, ukoliko dođe do razdvajanja Srbije i Crne Gore nakon tri godine, postaje sastavni deo Srbije, iako je Rezolucijom 1244 rečeno da je Kosovo sastavni deo Srbije i Jugoslavije, tim garancijama se jednostavno vidi da je opredeljenje međunarodne zajednice da Kosovo bude sastavni deo Srbije.
Smatrali smo, iako imamo tri poslanika sa Kosova, da ga ne treba teritorijalno predstavljati, jer bi to značilo lošu poruku i javnom mnjenju i međunarodnoj zajednici, jer mi apsolutno verujemo da je Kosovo sastavni deo Srbije. Sve što činimo i u ovoj skupštini, prikupljanjem potpisa za formiranje odbora za Kosovo i Metohiju, i sve ostalo, upravo ide u pravcu vraćanja Srbije na Kosovo i vraćanja Kosova u potpuniji integritet i nadležnost Republike Srbije, tako da je ovo odvajanje po teritorijalnom principu nešto što ne može puno dobra da učini.
Poštovana predsedavajuća, onome ko se lažno predstavlja kao šef poslaničke grupe DOS, iako je šef poslaničke grupe ostatka DOS-a,  treba da utvrdimo koliko ima poslanika (žagor). Mislim da je to pravi naziv za tu poslaničku grupu.
Druga stvar, poruka Vladi ogrezloj u reformi, da će te reforme koje Vlada izvodi nad srpskim narodom kao pokusnim kunićima ostaviti velike žrtve. Prilagođavanje parlamenta dnevno-političkim potrebama, a nepoštovanje procedure (žagor); zamolio bih vas da Poslovnik ne služi samo da se kažnjava jedna grupa poslanika, već svi ostali poslanici koji ometaju govornika dok izlaže za govornicom; tako taj poslovnik i primenite.
DSS, lično sam to potpisao, predložila je prošle godine izmene i dopune Poslovnika tretirajući jedan sistem rada parlamenta. Ovde se uzima najrestriktivnije iz dva sistema radi uređivanja rada parlamenta, tako da ćemo mi dobiti poslovnik ravan onima na Kubi, Severnoj Koreji i svim ostalim zemljama poznate demokratske tradicije. (Žagor u sali.)
Tako da ovde pozivanje i dovođenje u vezu DSS-a sa bilo kojom drugom stranom ostatka DOS-a po pitanju ove tačke, izuzev SDP-a koja ima par solidnih amandmana u pravcu da se očuva neko dostojanstvo ovog parlamenta, govori o nepoznavanju elementarnih pravila demokratije, parlamentarizma i izgradnje pravne države. U ovom poslovniku nema ni "p" od pravne države, ni "d" od demokratije. Parlamentarizam se ukida, a videćete: sledeća mera je ukidanje direktnih TV prenosa kao tekovine za koju smo se borili svih 10 godina i ukidanje svega onoga što je bilo do sada. Kada se govori sa ove govornice, ne može da se govori u ime 176 poslanika DOS-a, može da se govori u ime ostatka DOS-a; DSS govoriće sama za sebe.
Jednostavno, zamolio bih predsedavajuću da ubuduće opominje one koji zloupotrebljavaju ono što je bilo, za koga su dobili ove izbore i ko im je pomogao. Koliko ste vi učestvovali u tim izborima, toliko smo i mi učestvovali. Nemojte se kititi tuđim perjem. Ako ste već toliko sigurni u poverenje koje građani imaju u vas, dajte konačno da izađemo na te izbore, da odmerimo snage i da vidimo kolika je vaša realna snaga.
Vi da ste toliko sigurni u ono što govorite, vi biste svake dve nedelje izlazili na izbore; kao kada bi "Zvezda" imala jak tim, ona bi svake dve nedelje igrala derbi, da nabije skor. Tako i vi; ako ste toliko jaki, izlazite na izbore svake dve nedelje i pokažite svoju snagu. Nemojte da bežite od izbora. Nemojte da bežite u diktaturu da biste obezbedili svoju vlast, nemojte prilagođavati parlament potrebama Vlade; ona odgovara parlamentu, a ne parlament. Dame i gospodo, ovim izmenama i dopunama Poslovnika ukinućete parlamentarizam u Srbiji i uvesti jednu meku diktaturu. Vaša odgovornost je u tome ...
(Predsednik: Gospodine Mihajlov, upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
... i građani će znati to da cene na sledećim izborima.