Potrebno je da ispoštujete volju građana koja je i vas dovela u ovu skupštinu. Ti isti građani su glasali za vas, za PDS, koji je ostao bez mandata, za jednog Dušana Golubovića, koji je bio na listi Demokratske stranke Srbije, pa se prodao Demokratskoj stranici; glasali su za sve ostale koji su prodali volju građana i koji su prodali "veru za večeru".
Ali, da govorimo o tome zašto poslaničke grupe ne mogu da budu te koje se kandiduju. Poslaničke grupe nisu izborna tvorevina. One samo postoje u parlamentima radi lakšeg funkcionisanja parlamenta i njihov sastav je promenljiva kategorija.
Promenljiva kategorija ne može da bude osnov za stvaranje pravne norme. Pravna norma mora da bude sastavljena od čvrste i nepromenljive kategorije kako bismo imali pravnu sigurnost. Poslaničke grupe su promenljiva kategorija, to bar u srpskom parlamentu dobro znamo - kako kome padne na pamet da kupi nekog poslanika, tako formira novu poslaničku grupu.
Da li neko u parlamentu zna koliko imamo poslaničkih grupa sad i koji poslanici čine koju poslaničku grupu? Teško. To jedva da sekretar Skupštine može da utvrdi. Praviće se nove poslaničke grupe za ove izbore, tako da imamo jednu rašomonijadu u srpskom parlamentu sa poslaničkim klubovima. Sve to govori da na taj način ne može da se utvrđuje zakon.
Ne može jedna promenljiva kategorija, kao što je poslanička grupa nastala kao posledica krađe i lopovluka, da bude osnova za normiranje u zakonu. To može da bude stranka. Stranka je je učestvovala na izborima i stranka može da kandiduje svoje poslanike.
Da li poslanička grupa može da učestvuje na izborima za parlament Srbije? Ne može, naravno, dame i gospodo. Može da učestvuje za vaše izbore, za vaš parlament virtuelne Srbije. Za parlament virtuelne Srbije mogu da učestvuju i poslaničke grupe, razne druge izmišljene tvorevine, može i Miki Maus, Paja Patak i svi oni koje vi u ovom parlamentu želite da napravite. Ali, u jednoj normalnoj državi stranke učestvuju na izborima.
Zato se mora prihvatiti ovaj amandman DSS-a, ukoliko se želi ispoštovati volja građana. Ukoliko želite da ispoštujete volju Đukanovića i Đinđića, vi ćete glasati za ovakav zakon; to nikom ne sporim. Vi onda dajete za pravo rasprodaji, otimačini, rasturanju vojske i svemu onome u državnoj zajednici Srbije i Crne Gore.
Zato apelujem na sve one koji žele da državna zajednica uspe kao državna zajednica i zajednička država i da kroz tri godine, što je želja nekih, postane mnogo čvršća zajednička tvorevina nego što je sada. Ovakav parlament nam to neće doneti, već će biti samo izvor sukoba, manipulacija i dalje trgovine mandatima. Zato Demokratska stranka Srbije smatra da su ovakva rešenja apsolutno neodgovorajuća, u suprotnosti sa Ustavnom poveljom i namerama tvoraca buduće državne zajednice.

Gospodine Mitroviću, ako vi stvaranje novih poslaničkih grupa time što ćete otimati mandate nazivate učvršćivanjem institucija, mislim da na taj način učvršćujete jedino Zorana Đinđića; ne učvršćujete ni srpski parlament, niti bilo koju drugu instituciju. Učvršćujete apsolutističku diktatorsku vlast koja pustoši ovom zemljom.
Vaša odgovornost i vaša samosvest, gospodine Mitroviću, gledam vas sa ovog mesta, a vi i vaša stranka vrlo dobro znate šta znači učvrstiti Slobodana Miloševića i neke druge institucije, kao i šta znači borba protiv kriminala, koje nema u Srbiji. Vrlo dobro znam, gospodine Mitroviću, šta ste i kako ste radili, a i politička biografija vaše stranke to vrlo dobro govori.
Nemojte vi da nam pričate o učvršćivanju institucija, jer ste vi prodali izbornu volju građana 1993. godine, tako što ste iz nekadašnjeg DEPOS-a izašli i dali podršku Slobodanu Miloševiću, koji je četiri godine ovu Srbiju vukao nazad. Vaša odgovornost je bila tada, a posle ste se priključili onima koji su dobijali te izbore. Gospodine Mitroviću, mislim da vi niste prava osoba koja može da priča o izgradnji i učvršćivanju institucija.

Ovim amandmanom upravo želimo da preciziramo kada i kako počinju da teku izborne radnje. On ne menja suštinu, ali nešto malo utiče na proceduru koja je predviđena ovim zakonom.
Poučeni iskustvom, a na to smo upozoravali i prilikom donošenja Zakona o izboru predsednika Republike, gde je ostavljen rok da predsednik Skupštine može da odluči kada će raspisati izbore i sve ostalo, znači jednom potpuno nejasnom i otvorenom situacijom, koja ostavlja mogućnost proizvoljnog tumačenja kako bi se nečija politička volja, kroz sam zakon, potpuno nelegalno i protivustavno definisala, mi hoćemo da se ovim amandmanom samo definiše kada počinju da teku izborne radnje i ništa se tu suštinski ne menja.
Samo se definiše kada počinju da teku izborne radnje, kako bi onemogućili samovolju bilo koga prilikom sprovođenja i određivanja rokova za sprovođenje tih radnji i kako bi, naravno, ovu skupštinu i uopšte građane zaštitili od samovolje pojedinca, a uostalom to nam je svima interes.

Ime zakona je Predlog zakona o izboru narodnih poslanika. Na izborima poslaničke grupe, kao što smo govorili, ne učestvuju. Učestvuju stranke i grupe građana. Kako mogu onda na nekim izborima koje vi raspisujete, koje ćete vi organizovati samo po vašoj volji, da učestvuju poslaničke grupe? To je zato da biste legalizovali krađu mandata.
Jasno je ko dan da otimate mandate Novoj Srbiji, Stranci srpskog jedinstva, nama jedan mandat, a biće verovatno toga još ako nastavite ovako da radite. Raznim vrstama pritisaka formiraćete nove poslaničke grupe da posluže kao legalizacija zloupotreba učinjenih u ovom parlamentu.
Poslanički klubovi su promenljiva kategorija - danas postoje, sutra ne postoje. Vidimo koliko je formirano poslaničkih grupa samo poslednjih mesec dana, koliko je prestalo da postoji. Vi uzimate jednu promenljivu kategoriju kao temelj i osnov za izbore za državnu zajednicu. To pokazuje da vaša namera nije da ozbiljno preslikate volju građana iz ovog parlamenta u Skupštinu državne zajednice, već naprotiv, da ta volja parlamenta bude preslikana po volji Zorana Đinđića i Mila Đukanovića, kako bi omogućila neograničenu vlast iste gospode, ako mogu tako da se nazovu.
Šta će biti ako neka poslanička grupa prestane da postoji, kome će pripasti njeni mandati? Nikome. Ti mandati će ostati da lebde u vazduhu, verovatno u vašoj virtuelnoj Srbiji u kojoj vi živite daleko od realnosti, javnosti i građana koji su vas birali.
Šta će se desiti ukoliko se formiraju nove poslaničke grupe? Da li će te poslaničke grupe imati pravo na neke mandate u Skupštini državne zajednice? Neće. Treba sada da dobijemo spisak poslaničkih grupa koje imamo u parlamentu, da vidimo da li će se spisak i sastav tih poslaničkih grupa promeniti prilikom ovih izbora.
Verovatno hoće, verovatno ćete tu ići na razne izborne geometrije, geografije, sabiranja i oduzimanja. SPS-u ste uzeli dva mandata u Saveznoj skupštini, Novoj Srbiji ste uzeli dva mandata i onda će tim vašim računicama, naročito ovom promenom amandmanom Vlade, dodati još.
U amandmanu Vlade se menja član 5. tako da ukoliko dva poslanička kluba imaju isti količnik, taj mandat se daje poslaničkom klubu koji već ima više poslanika u državnoj zajednici. To znači favorizovanje velikih i da ste vi već izračunali i videli da vama visi jedan mandat koji bi trebalo da dobije Nova Srbija kao drugi, pa ste onda sračunali i rekli - dobro, sada ćemo da predložimo amandman koji će da legalizuje da im ukrademo još jedan mandat; takav amandman ćemo mi da predložimo i to će tako da prođe, kako bismo omogućili da imamo 47 ili 48 mandata. A kako ste krenuli, doguraćete vi i do mnogo više poslanika, ukoliko se zloupotrebe nastave.
Gospodo, to jednostavno ne znači ustavnost i zakonitost, ne znači pravdu, ne znači stvaranje državne zajednice na zdravim osnovama, već znači sve suprotno od ovoga. Zato naš amandman ima za cilj da omogući da bude apsolutno istinito i ravnopravno zastupljena volja građana Srbije u parlamentu državne zajednice.
Kad već nema neposrednih izbora, ako imamo posredne izbore, ti posredni izbori moraju da budu posledica neposrednih izbora iz 2000. godine. Ne mogu da budu posledica krađe u srpskom parlamentu. To je valjda jasno ko dan. Samo onima koji to ne žele da čuju, neće da čuju ili pristaju na krađu u srpskom parlamentu, to nije jasno i sa tim se mire.
DSS je svima onima koji misle da treba ispoštovati volju građana u ovom parlamentu dala priliku da usvoje amandmane i da ovaj zakon upriliče volji građana, upriliče Ustavu, zakonu, časti i poštenju. Ukoliko svega toga ne bude bilo u ovom parlamentu, dobićemo zakon kakav je on u predlogu, koji će biti slika ne volje građana Srbije, već volje malog broja samodržaca u Srbiji, koji žele da tu svoju volju ustoliče i na saveznom nivou i upropaste državnu zajednicu Srbije i Crne Gore.

Naša namera je da se Predlogom zakona utvrdi da svaki kandidat za poslanika ima i svoju zamenu, kako bi se premostila jedna ovim zakonom neregulisana situacija koja može da se desi. Ukoliko prestane mandat nekom poslaniku, prestane da postoji i poslanička grupa čiji je on bio poslanik, kome će onda taj mandat pripasti; da li ta poslanička grupa ili stranka, koja učestvuje u radu te poslaničke grupe, ima mandat ili nema. Jednostavno, ovo je mogućnost da se  zaštite postojeći mandati svih poslaničkih grupa i svih stranaka u budućem parlamentu državne zajednice.
Znači, ukoliko se ostavi da mandat prestaje na način predviđen ovim zakonom i nekom od poslanika parestane mandat, nema utvrđene zamene. Može da se desi da ponovnom prekompozicijom poslaničkih grupa u ovom parlamentu dođemo u situaciju da jednostavno neke stranke koje su imale poslanike, utvrđene ovim zakonom na izborima koje ćemo imati za skupštinu državne zajednice, to posle više nemaju, zato što je opet neko uzeo poslanike od ovih i stavio ovamo, ili formirao neke druge poslaničke grupe.
Na taj način mi pokušavamo ovim amndmanom da zaštitimo stranke, poslaničke grupe i poslanike, da ne bude nikakvih daljih trgovina mandatima u skupštini državne zajednice, već da stanje koje se uspostavi ovde bude tako utvrđeno i da samo ti koji su kandidovali jednog poslanika mogu njegovim mandatom da raspolažu, a ne da neko naknadno raspolaže tim mandatom ako dođe do ponovne prekompozicije u ovom parlamentu.

Plašim se da nekima ovde treba neka druga vrste pomoći, a ne pravna, ali nije ova govornica mesto za to.
Dobro je da smo sada čuli iz usta predsednika Zakonodavnog odbora da je njima kao osnova za ovaj zakon poslužila dobra tekovina zakona jednog ozloglašenog, nedemokratskog i kako se još sve naziva, režima SPS-a, gde su isto bili poslanički klubovi. To je to oslanjanje na nedemokratski režim kada treba doneti nedemokratski zakon, a pozivanje na demokratske tekovine kada hoćemo da se predstavimo biračima.
Znači, konačno je razobličeno ono što mi tvrdimo ovde, da je zakon koji je poslužio da se onemogući 1993-1994. godine DSS da ima svog člana Veća republika, kada gospodin Koštunica, zajedno sa poslanicima nekih opozicionih stranaka, nije dobio dovoljno glasova da prođe sada osnov za pisanje ovog zakona. Mislim da bilo kakva druga reč o ovom zakonu nije potrebna. To sve govori samo za sebe dovoljno.

Ovde je potrebno jedno razjašnjenje. To naš amandman upravo i čini. Znači, da se tačno odredi i vidi namera da li se zbirna lista odnosi na sve kandidate, svih 91, i da li su svi kandidati prošli ako zbirna lista dobije većinu glasova; ili se zbirne liste odnose na svaku poslaničku grupu, pa ta lista neke poslaničke grupe može da ne dobije većinu.
Ovde postoji potreba da se taj detalj razjasni, odnosno da se samo jednom rečju kaže - svi poslanici sa zbirne liste su dobili ili su izabrani ukoliko zbirna lista dobije apsolutnu većinu. Naš amandman je ovde imao za svrhu samo da pojasni tu činjenicu, da ne dođemo možda u situaciju kao 1994. godine, da je bila zbirna lista, ali da je 16 kandidata izabrano, a četiri nisu.
Znači, samo ta jedna rečca "svi" određuje da se spreče zloupotrebe, da ne kažem krađe i ostalo, do kojih možda i može da dođe ukoliko ovde nema dobre volje da se taj posao pošteno obavi.

Gospodine Nikoliću, za razliku od nekih, mi nikada nismo bili omiljeni opozicionari. Ko je bio omiljeni opozicionar, dobro znamo. Tu ulogu omiljene opozicije i opozicije u vlasti znamo kako ste igrali. Stvarno ne bih hteo o tome da govorim i da trošim reči.
Da li je ovaj poslovnik dobar ili nije; izmene koje su učinjene na predlog DSS-a, to je bio negde septembar 2001. godine, išle su u pravcu ne ove restrikcije, ne svođenja rasprave na pet časova, već u drugom pravcu. To je doprinelo da se rad učini efikasnijim.
Ove poslednje izmene su išle na restrikciju prava poslaničkih grupa. Mi smo glasali protiv njih i one su bile prošle godine u maju ili junu mesecu, tu negde kad je bila ona afera sa poslaničkim mandatima DSS-a.
Tako da sad nije tema o statusima opozicionara, vlasti, kombinovanju i raznim drugim verzijama da pričamo, a imali bismo o čemu da razgovaramo, ali da se vratimo na ovaj zakon.

Krađa, lopovluk, beščašće, prekrajanje izborne volje građana mogu da budu ime za ovaj zakon, a nikako izbor poslanika. Ovo je izbor poslušnika, a ne poslanika i legalizacija krađe i prekrajanje izborne volje građana.
Gospodine Cvetkoviću, ne bih se složio sa vama da je ovaj zakon prepisivan iz našeg, jer da jeste bio bi daleko pismeniji i bolje stilski uređen. Mnogo korektnije, pravičnije, zakonskije i ustavnije bio bi skrojen da je prepisivan iz predloga zakona DSS-a. Ali, avaj, svakom ono što radi stoji na čast. "Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom". To će se osetiti u ovoj skupštini vrlo brzo. Ovaj zakon to bolje pokazuje nego bilo šta drugo.
Ovaj zakon je legalizacija krađe mandata u srpskom parlamentu. Ako se krade u parlamentu, nemamo ništa drugo do lopovsku vlast. Ova vlast je ukrala mandate i to mandate koje su građani pojedinim strankama na izborima dali; 10% mandata u srpskom parlamentu je sporno i ne pripada onima koji ih danas nose; 10% mandata, to je ona računica koja je potrebna da bi ova vlada opstala na vlasti po osnovu ukradenih mandata; 10% mandata je ono što obezbeđuje i produžava život ove vlasti.
Pre nego što je i donet zakon neko je utvrdio broj poslanika koji mu treba, po tome su za zakon krojili izborne sisteme i parlamentarnu geografiju. Znači, ovde se utvrdi koliko vam poslanika treba za neku većinu, recimo u budućoj skupštini državne zajednice i onda se kaže kako da dođemo do tih mandata: uzećemo jednog poslanika SSJ, tri poslanika iz Nove Srbije, jednog poslanika sa druge strane i napraviti poslaničku grupu.
Time smo Novoj Srbiji uzeli jedan mandat na ta tri poslanika i time što imaju pet poslanika gube još jedan mandat, tako da smo im uzeli dva mandata; njima ostaje jedan po našem sistemu i tako njima sleduje jedan mandat, a mi smo dobili dva i obezbedili većinu. Stranci srpskog jedinstva smo na konto jednog čoveka uzeli jedan mandat i eto nama većine koja nam treba, tako ćemo da iskrojimo parlament, tako ćemo da napravimo poslaničke klubove, takav ćemo zakon da napravimo.
Dame i gospodo, vi koji ćete glasati za ovakav Predlog zakona, vi legalizujete krađu. To vama služi na čast i u to nećemo ulaziti. Svakako će virtuelna stvarnost u kojoj vi živite i koju krojite u ovom parlamentu biti poražena od stvarnosti koja je prisutna u državi Srbiji, među građanima Srbije i koja će pobediti na nekim sledećim vanrednim izborima. Vaša stvarnost je samo virtuelna. Nažalost, ta virtuelna stvarnost vodi Srbiju u realnu propast i u izgradnju državne zajednice koja neće nastati kao plod pravičnosti, odgovornosti i verno preslikane volje građana date na izborima, već će kao volja građana biti preslikana volja Zorana Đinđića ili nekog drugog i njegove virtuelne stvarnosti u ovoj skupštini.
Ako se pozivamo na neposredne izbore i da se volja građana sa tih neposrednih izbora putem posrednih izbora prenosi u parlament državne zajednice, onda je najlogičnije da se ispoštuju rezultati na tim izborima, a ne da se ispoštuju rezultati krađe u Skupštini Srbije. Onda bi slika u parlamentu državne zajednice bila mnogo drugačija od slike koju imamo sada ovde.
Da li, po zakonu, poslanički klubovi učestvuju na izborima? Ne učestvuju. Ako već radimo posredne izbore na osnovu neposrednih izbora, kako možemo kao relevantan faktor za izbor poslanika putem posrednih izbora da uzimamo nekoga ko ne može da se kandiduje na neposrednim izborima - poslanički klub? To može samo u vašoj virtuelnoj skupštini, u vašoj virtuelnoj Srbiji. Po zakonu i Ustavu to nije moguće.
Ovde smo čuli više puta od strane predlagača otvoren poziv na kršenje zakona i da se kaže - to su zakoni koje je neko drugi doneo i mi to ne poštujemo, mi ćemo poštovati samo zakone za koje smo mi glasali, ne čak ni one koji su doneti protiv naše volje u ovoj skupštini ili za koje smo mi bili uzdržani. Imamo otvoren poziv za kršenje zakona, za kršenje Ustava.
Ovde se prilično falsifikuje stav Ustavnog suda Srbije, koji je pokrenuo postupak za ispitivanje ustavnosti pojedinih odredaba Zakona o izboru narodnih poslanika. On nije osporio taj član zakona i nije ga stavio van upotrebe, odnosno nije izrečena privremena mera kojom će se osporiti dejstvo ili pravna dejstva tog člana zakona. Ovde je Administrativni odbor dao sebi za pravo, oteo nadležnosti Ustavnog suda, Skupštine i građana, da kroji parlament Srbije po svojoj volji i da ne sprovodi Ustav i zakon.
Mi ovde moramo da razgovaramo o radu Administrativnog odbora koji se oglušio o dopis predsednika Skupštine. Moramo da razgovaramo o onome što se dešava u ovoj Srbiji i kakvu državnu zajednicu Srbije i Crne Gore želimo. Da li želimo državnu zajednicu koja će nastati na lopovluku i krađi i imati karakter lopovske vlasti? Ne želimo.
Mi želimo pravičnu vlast, pravičnu državu koju niko neće moći da osporava, čija će skupština biti ogledalo izborne volje građana date na izborima 2000. godine. To je ono što je relevantno za nas. To je ono na čemu ćemo mi istrajati i na čemu ćemo insistirati.
Vi možete u vašoj virtuelnoj stvarnosti, virtuelnoj skupštini, virtuelnoj Srbiji, da donosite kakve god hoćete zakone, da izmišljate kakva god opravdanja, da nalazite šta ste radili, niste radili, da spavate, da pijete, da se drogirate, da radite šta god hoćete, ali građani Srbije imaju drugačija pravila, drugačije norme i drugačiju Srbiju žele.
Dame i gospodo, poslanici DSS-a ovakav predlog zakona nikako ne mogu da podrže. Ne mogu da podrže da neko prekraja izbornu volju građana i oni neće učestvovati u tome. Dali smo amandmane na ovaj zakon, ali ukoliko ne budu usvojeni naravno da za ovaj zakon nećemo glasati. Mi ćemo, kao što smo to radili do sada, istrajati u odbrani volje građana, jer je to ono što nas je ovde dovelo i to je ono što će odavde da nas odvede. Mi znamo da ništa nije važnije od toga, već su građani i država ono zbog čega smo mi ovde. To će preživeti i nas i vas.
Apelujem na sve poslanike u ovom parlamentu, naročito one koji nisu u sali a drže svoje kartice, jer je to deo virtuelne Srbije - kartice bez poslanika, glasanje iz Atine, to je sve deo vaše virtuelne Srbije i virtuelnog parlamenta - dame i gospodo, ovaj zakon služiće na čast svima onima koji kradu u ovoj skupštini. Svi oni koji budu pritisli taster za ovaj zakon biće saučesnici u krađi i prekrajanju izborne volje.

Svaki poslanik ima pravo na  predlog po Poslovniku. Da je kršen Poslovnik primedbu može da istakne jedino predsednik poslaničke grupe. Gospodin Maršićanin je hteo da predloži po Poslovniku da se utvrdi kvorum; pošto sedi samo dvoje za stolom predsedavajućeg, a ima tri kartice, da se utvrdi ko sedi za tim stolom, s obizirom da ima tri kartice.
Ako sam vas, gospodine Maršićaninu, verodostojno protumačio, u redu. U suprotnom, imate pravo na repliku.

Prvo, gospodine Jovanoviću, sa ove govornice ne morate da se derete, mi vas vrlo dobro čujemo. To sačuvajte za vašu stranku i porodicu. (Čeda Jovanović, sa mesta: Debeli.)
Zamolio bih da umirite gospodina Jovanovića, nepristojno se obraća.

Druga stvar, vrlo dobro znate kako je došlo do usvajanja Ustavne povelje, zašto je do toga došlo i da kod nekih, za razliku od onih koji sede u ovoj sali, postoji nešto što se zove interes države i što se zove očuvanje državnih teritorija i zaustavljanje procesa dezintegracije na prostorima bivše Jugoslavije.
DSS je rukovođena jedino tim interesom. Platforma predsedničkog kandidata Vojislava Koštunice na izborima 2000. godine, i tadašnje koalicije koja je nastupila na tim izborima i za Saveznu i za ovu skupštinu, bilo je očuvanje zajedničke države Srbije i Crne Gore.
Naš interes, interes države Srbije, bio je da se sačuva zajednička država, da bi se sačuvalo Kosovo, Raška i sever Vojvodine. Smatrali smo da je iznad interesa stranke, zloupotrebe vlasti i ličnog koristoljublja da to ostvarimo. Glavna prepreka očuvanju i pravljenju državne zajednice - koja bi imala jače institucije, bila bolje konsolidovana, sa ingerencijama i u oblasti finansija, sa većim ingerencijama u oblasti vojske, gde bi vojska imala svoju imovinu i sve ostalo - to je dogovor Đinđić-Đukanović.
I o tome smo dosta govorili. Ako imate pravo da kažete poslaniku Tomaševiću da on sedi ovde osam sati i ne čuje činjenice, takođe niste uspeli da čujete činjenice koje su ovde bile iznošene i koje niko nije osporio. To možete da vidite iz stenograma koji ste citirali. Pogledajte stenogram, kako je tekla rasprava.
Tu ima još poslanika iz ove skupštine koji su učestvovali u radu Ustavne komisije, gospodin Sikimić, a tu je i gospodin Mujo Muković, koji mogu da potvrde ono što se dešavalo. Ako treba uzećemo da iščitamo ceo stenogram na ovoj sednici, ali da se vidi ko se zalagao za jaku državu, za državne institucije, a ko se zalagao za političku, odnosno partijsku podelu između Srbije i Crne Gore, za podelu plena.
Upravo se na imovinu vojske, državnih institucija, carine i svega ostalog gleda kao da se radi o podeli državnog plena između Đinđića i Đukanovića, koji treba da očerupaju ono što im je Milošević ostavio. Oni treba to da prepuste onima koji će na vanrednim izborima pobediti i preuzeti da odgovorno vode ovu državu, a ne na način kako ste vi to radili, produžavajući agoniju u koju nas je Milošević uvukao i vodio 10 godina.

Dame i gospodo uvaženi poslanici, predloženim amandmanom DSS samo želi da se do kraja ispoštuje Zakon o izboru narodnih poslanika. To je jedna stvar. Drugo, da se do kraja ispoštuje Ustavna povelja.
Predloženim članom 3. Predloga zakona kaže se - da poslanici Savezne skupštine mogu da učestvuju samo na prvim posrednim izborima. Šta će se desiti ukoliko, recimo, buduća savezna državna zajednica ne bude mogla da konstituiše svoje savezne organe, pa se ta skupština raspusti, pa se ponovo pređe na posredne izbore. To znači da sadašnji savezni poslanici, iz ovog saziva, neće moći više da budu kandidati, s obzirom da se govori samo o prvim izborima.
Ovaj član je nejasan i suprotan drgim članovima, suprotan članu 5. i zato postoji velika potreba da se on uskladi, kako ne bismo imali nejasnoće prilikom sprovođenja ovog zakona. Takvih nejasnoća u zakonima koje smo ranije donosili, kao što je Zakon o izboru predsednika Republike i drugim zakonima, ima puno i zato imamo mogućnost da se te odredbe ekstenzivno tumače, da se koristimo raznim analogijama koje su često nepravične, i protivzakonite i protivustavne.
Preciziranje odredaba ovog člana od strane poslanika DSS odnosi se na pojašnjavanje, preciziranje i tačno određivanje načina ko može da se kandiduje na izborima i obezbeđivanje kontinuiteta između SR Jugoslavije i državne zajednice Srbije i Crne Gore. U prve dve godine, bez obzira koliko puta bude posrednim izborima konstituisana Skupština državne zajednice, te poslanike iz poslednjeg saziva Saveznog parlamenta SR Jugoslavije stranke mogu da kandiduju.
Isto tako, ovaj član je suprotan članu 5. gde se pojavljuju poslaničke grupe. U ovom članu se kaže: "U raspodeli mandata u Skupštini učestvuju političke stranke, političke koalicije i druge organizacije". Verovatno se to misli na sindikat koji je prerastao u Laburističku ili već neku drugu partiju. Ali, to se verovatno odnosi na to.
Ova dva člana su suprotstavljena, ne znamo koji će se član kada primenjivati i ko će i kako koji član primenjivati. Ali, očigledna je namera, kao što smo rekli, da se ovaj zakon učini što nejasnijim i da se ostavi mogućnost poslaničkoj većini da sama kroji po svojoj meri i tumači ovaj zakon, kao što smo to imali prilike da vidimo na primeru Nataše Mićić i neraspisivanja predsedničkih izbora.
Znači, naš amandman ide u pravcu poštovanja volje građana izražene na izborima 2000. godine, da se ispoštuje volja građana onako kako ona stoji, jer je to za nas realnost. Nema druge realnosti ako želimo da poštujemo i druge zakone i da se ovo tačno definiše, kako bi se omogućilo nesmetano funkcionisanje Skupštine državne zajednice i kako bi se obezbedio kontinuitet između SR Jugoslavije i državne zajednice Srbije i Crne Gore.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi poslanici, gospodine ministre, mislim da niste dobro razumeli, jer mi ovde ne smatramo da treba da se podigne akciza ili bilo šta drugo, već da se Vlada odrekne jednog dela svog kolača upravo u ove svrhe. To je naša namera. Ovim nije definisano ni da se podigne akciza, niti da se utiče na akcizu. Naš predlog ide u pravcu da se Vlada odrekne svog dela, pošto nigde nije jasno definisano da treba odrediti posebne prostorije i sve ostalo.
Smatramo da bi se određivanjem posebnih prostorija za pušače, za ove fondove i sve ostalo, znatno smanjila oboljenja kao posledica pušenja, jer ovako stradaju i nepušači. Vi ste puno bili na Zapadu i videli ste da gotovo nema javnog mesta gde ne postoji prostor za nepušače, od aerodroma do svih drugih mesta. Na taj način bismo sigurno mogli da utičemo, u jednom dužem vremenskom periodu, na smanjenje oboljenja kao posledice pušenja, a naročito pasivnog pušenja; time utičemo i na smanjenje troškova iz zdravstvenog fonda. Znači, tu je samo da se opredelimo za koji mehanizam. Mi smatramo da bi možda iz ovog dela koji Vlada, ne treba ići na dalje povećavanje akciza.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi poslanici, naš predlog je da se ovim amandmanom tačno utvrdi samo jedan nivo kazne, odnosno da ta kazna bude fiksirana onim gornjim iznosom iz predloga Vlade, tako da se ne bi ostavila mogućnost jednog velikog raspona koji ide čak do 20% od najviše kazne. Znači, minimalna kazna iznosi 20% od maksimalne kazne. Tu se, u jednoj veoma osetljivoj oblasti kao što je trgovina i proizvodnja duvana, ostavlja mogućnost za to diskreciono pravo onoga ko utvrđuje i određuje kaznu, da on može da ceni koliki je prekršaj nekoga ko je taj prekršaj počinio.
Mi mislimo da u ovoj oblasti gde je interes države da kazne budu oštre, da postoji velika disciplina, ne treba da postoji pravo nekoga da on utvrđuje koji je i koliki je taj prekršaj, već da mora kazna da bude utvrđena jedinstveno i da bude samo gornji limit, odnosno da ostane samo najoštrija kazna, jer oni koji se ogreše o zakon moraju za to da odgovaraju i da poštuju detaljno utvrđene procedure predviđene ovim zakonom.
Zato smo mi to predvideli, naročito ako se zna da korupcija i sve ostalo nije iskorenjeno u našem društvu, naročito u državnom aparatu. Svako ostavljanje mogućnosti blažeg kažnjavanja otvara vrata korupciji, tako da je onima koji učine i teže prekršaje, jeftinije da plate najnižu kaznu i malo stave nekome u džep, nego da se jednom razreže samo najviša kazna i time da se onemogući korupcija, jer se ne ostavlja pravo nekom da utvrđuje da li može da plati manju kaznu, iako je učinio teži prekršaj. Na ovaj način bi se doprinelo borbi protiv korupcije, ukoliko je nekom i stalo da se u ovoj državi bori protiv korupcije. Koliko smo imali do sada prilike da vidimo, nikome nije stalo, naročito onima koji su za to najodgovorniji.