Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi poslanici, DSS je stranka koja se uvek zalagala za izgradnju institucija, donošenja Ustava i zakona koji bi, kroz institucije i kroz nezavisna regulatorna tela, bili glavni garant ograničenja samovolje i izvršne vlasti.
Bili smo svedoci prethodnih godina da je prethodna Vlada činila puno, da su upravo te nezavisne institucije i uopšte institucije, kao i sva ta nezavisna regulatorna tela, da se njihov uticaj smanji i da dođemo u poziciju da izvršna vlast, odnosno jedan čovek bude taj koji će za sve da se pita. Videli smo dokle nas je to dovelo. Računamo da smo svi puno naučili iz tog iskustva koje smo imali prethodnih godina.
Stoga mi u DSS nećemo glasati za ovaj zakon, iz jednog razloga. Iako razumemo potrebu da se o Narodnoj banci raspravlja i razumemo potrebu promene personalnih rešenja u Narodnoj banci koja se odnose na guvernera Dejana Šoškića, smatramo da način na koji smo krenuli u ovaj postupak razrešenja Dejana Šoškića nije nešto što može puno toga dobro da nam donese.
Ustanovili smo princip da Vlada i guverner moraju da imaju isti koncept. Taj princip sam po sebi nije sporan i potpuno je prihvatljiv. I da smo ovde obavili raspravu, pre svega, o guverneru Narodne banke, o njegovom radu, o Savetu Narodne banke, došli bismo i mi do istog zaključka, da je neophodno da se izvrše promene u Narodnoj banci.
Mi smo i prilikom izbora Dejana Šoškića bili protiv njega i nismo glasali za to. Poslanici DSS su tada govorili da ćemo doći u ovu situaciju u kojoj smo sada. Isto tako smatramo da smo pre ovog zakona morali da imamo na dnevnom redu raspravu o radu NBS i guvernera Šoškića, iz više razloga.
Kada već menjate ovaj zakon, jedan suštinski problem je sledeći. Stavili ste da je mandat novog guvernera Narodne banke pet godina. Smanjeno je sa šest na pet godina, što nije sporno. Vi ste mehanizam za razrešenje guvernera ostavili potpuno isto kao u ovom zakonu. Sledeća Vlada ako se bude rukovodila vašim principom, da Vlada i guverner moraju da imaju isti koncept, moraće opet na jednoj od sednica da menja Zakon o Narodnoj banci da bi promenila guvernera, s obzirom da je mandat guvernera duži od mandata Vlade.
Ako ste već hteli da ustanovite jedan takav princip u ovom zakonu, onda ste trebali mehanizme razrešenja guvernera da prilagodite ovoj političkoj ideji, da Vlada i guverner moraju da imaju isti koncept.
Raspravu o ovom zakonu ćemo iskoristi da kažemo koju reč o guverneru Narodne banke i o njegovom radu, s obzirom da nećemo imati priliku da u ovom domu raspravljamo o tome. Samim usvajanjem ovog zakona će to biti bespredmetno, pošto ćemo u ponedeljak ili neki drugi dan imati na dnevnom redu izbor novog saveta i guvernera, a samim tim, neće se o njemu raspravljati već o novim ljudima.
Ono o čemu hoću da pričam je da guverner Narodne banke u svojim odlukama i uopšte Savet Narodne banke u poslednjih dve godine od kada su izabrani, imali su dosta lutanja, nisu reagovali pravovremeno na promene koje su se dešavale u Srbiji i neretko su donosili odluke koje nisu bile u interesu građana, već su bile više u interesu komercijalnih banke.
Danas kada u Srbiji imamo više od 900.000 hipotekarnih kredita, par stotina hiljada lizinga, kada se beleži pad životnog standarda i kada ima puno kredita koji su uzimani u švajcarskim francima, Narodna banka je morala da preduzme mere da zaštiti građane Srbije od samovolje komercijalnih banaka. To predstavlja sve veći problem u Republici Srbiji.
Krediti koji su uzimani u Srbiji, kojih ima puno, što je bilo normalno u periodu za vreme Vlade Vojislava Koštunice kada se beležio opšti rast i kada su uslovi, privreda i prosečne zarade bile takve da su omogućavale da se uzimaju krediti i da se bolje živi, a sada nažalost to nije slučaj, što zbog svetske ekonomske krize, što zbog nesposobnosti prethodne Vlade i same Narodne banke, građani Srbije su došli u situaciju da jedan dobar broj neće moći da servisira dugove.
Ukoliko se uzme u obzir da će životni standard još padati, po onome kako nam se predviđa i po sporazumu koji treba da se potpiše sa MMF da bi se obezbedila sredstva da Srbija preživi narednih godinu dana, građani Srbije neće moći bitnije da osete porast tog životnog standarda, a naročito plata u Srbiji.
Nova Narodna banka i novo rukovodstvo ne sme da ponovi greške guvernera Šoškića, koji se više ponašao kao zaštitnik komercijalnih banaka i produžena ruka Vlade, nego što se ponašao kao zaštitnik građana čiji interes najviše treba da štiti. Zbog toga DSS nema nameru da podrži ovaj zakon. Hoćemo na jedan odgovoran način da govorimo o radu guvernera Šoškića.
Jedina dobra stvar koju je on uradio u poslednjih par meseci je to što ne dozvoljava da grupa privrednika izvrši upad u devizne rezerve i da to malo para što je ostalo, prelije se u džepove jedne grupe privrednika i da građani opet od toga nemaju nikakve koristi. Njegova ležernost prema problemima sa kojima se građani Srbije i uopšte Srbija susreću i situacija u kojoj se nalazimo je skandalozna. Samim tim ova vlast duguje građanima raspravu o guverneru Šoškiću. Treba da smislite način na koji će se raspravljati o radu Narodne banke u prethodnom periodu, jer smatramo da pouke koje treba da se izvuku iz poslednjeg perioda Narodne banke, moraju da budu vrlo značajne i da se ne ponove u narednom periodu.
Demokratska stranka Srbije će glasati protiv i insistiraćemo kod svih narednih rešenja da to budu ljudi koji će moći da se uhvate u koštac sa problemima koja nam dolaze i koji će moći hrabro i odlučno da odgovore vremenu krize koja nas čeka, a kriza daleko od toga da je prošla. Hvala.

Posle časa čitanja čuli smo i par političkih ocena. Da se vratimo na ovo kada kažete da će vlada i Demokratska stranka Srbije više trošiti para nego što je trošila sadašnja i kako će se te pare naći ako planiramo da smanjimo poreze.
Pare će se naći ovde; država Srbija samo od afere šećera gubi 100 miliona evra godišnje i tu su pare koje će Srbija naći da se plaćaju sva ova davanja. Pare koje završavaju u privatnim džepovima onih koji finansiraju vašu stranku završiće u državnoj kasi.
I odatle ćemo finansirati fondove za socijalna davanja, za razvoj malih i srednjih preduzeća. Tu su pare. Razvijaćemo mala i srednja preduzeća građana Srbije, a ne preduzeća finansijera Demokratske stranke.
Druga stvar, finansijska kontrola oko suzbijanja šverca duvana takođe će da utera pare u budžet. Samo jedna finansijska kontrola u ovom obimu može da poveća budžet za 20% i tu će biti pare iz kojih će se finansirati ova davanja.
Što se tiče Miloševića i svega ovoga, setite se da je glas kojim je izabran Dragoljub Mićunović u Skupštini državne zajednice, koju čuva na način na koji čuva, za predsednika Skupštine državne zajednice takođe glas socijalista Baneta Ivkovića, čiji je predsednik takođe bio Slobodan Milošević, ali vam to tada nije smetalo.
Manite me tog vašeg pragmatizma i pominjanja crkve samo kada vam je to u interesu. Vi ste u srpskoj politici instalirali načelo – ko hoće da se bavi politikom nema šta da traži u crkvi, jer tu nema morala i ko hoće da se bavi moralom u politici treba da ide u crkvu. Nemojte vi da se pozivate na Boga i crkvu, jer svakog će da stigne Božija kazna onako kako je zaslužio.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi poslanici, bezmalo čovek može da stekne utisak, slušajući diskusije iz poslaničkog kluba Demokratske stranke i ostalih, da raspravljamo ovde o poverenju Živkovićevoj vladi. Sve te diskusije su u stvari žal za nečim što oni nisu uradili. To je trebalo da uradite, imali ste tri godine. Pustite nas da mi radimo naš posao. Mi smo predložili zakon o ministarstvima koji treba da uredi vladu koju ćemo mi birati i da omogući da se sve to što vi niste uradili sada uradi.
Od tih 27 hiljada propisa iz oblasti životne sredine vi niste nijedan uskladili. Sada nama pričate da treba ministarstvo. Imali ste ministarstvo i 27 hiljada propisa, a niste nijedan uskladili sa propisima Evropske unije. Sada nama kažete da treba ministarstvo da bi to uskladili. Sada nas ubeđujete da je ministarstvo to koje će to da uradi.
Imali ste ministarstvo bezmalo dve godine, a niste doneli zakon o sistemu zaštite životne sredine u Srbiji. Niste zakon doneli, a sada nas ubeđujete. Pustite da mi uredimo kako ćemo da radimo. Ne raspravljamo mi ovde o poverenju Zoranu Živkoviću, a možda bi neki od vas više to voleli, o tome kako je on radio. Ovde raspravljamo o tome kako će izgledati buduća vlada Republike Srbije koju ćemo iduće nedelje izabrati. Dopustite nama, koji smo napravili većinu u ovom parlamentu, da predložimo kako će ta vlada izgledati.
Imaćete prilike i kroz 30 dana i posle jednog dana da podnesete zahtev za raspravu o poverenju vladi, da iznesete sve primedbe na tu vladu, a ne vi nama da uređujete koja će ministarstva biti.
Gle čuda, predlažete i novo ministarstvo za informaciono društvo. Prvo, taj koji piše te amandmane ne zna, a malo se i posvađao sa srpskim jezikom, pošto je amandman koji je usvojen juče i koji je predložen potpuno besmislen, ali usvojen je čisto da bi se, eto, nekom izašlo u susret. I ovo je potpuno besmislen način na koji je to predloženo.
Zašto to niste predlagali dok ste imali vlast tri godine, dok ste u više navrata menjali Zakon o ministarstvima Republike Srbije? Imali ste prilike sve to da uredite i imali ste prilike da na delu pokažete kakvi su i koji su vaši rezultati. Pustite nas da mi radimo.
Krajnje je konstruktivan pristup SRS koji kaže – mi ćemo vas čekati na prvom ćošku, na prvoj krivini, kada formirate vladu i kada budete radili. To je korektno. Tu čovek nema šta da zameri. Neka podnesu prvog dana predlog za raspravu o poverenju, za ovo ili ono, to je krajnje korektan pristup.
Pustite nas da mi uredimo kako ćemo raditi, a ne vi nama da uređujete. To bi bilo isto kao kada bi vaš komšija ili prijatelj došao kod vas u stan i kaže - sada će tu da ti stoji krevet, a sutra ćeš da obučeš ovo odelo, stavićeš ovu kravatu, a vi ga sada slušate. To jednostavno ne ide. Imaćete prilike da raspravljate. Ako imate neke primedbe vladi Zorana Živkovića da stavite, možete to da učinite još ovih par dana dok se ne izabere nova vlada. Nemojte za to da koristite ovu govornicu Skupštine Srbije, za obračun sa svojim stranačkim kolegama koji su sada u Vladi Srbije.

Znate šta, malo gorak ukus ostavlja činjenica kada o stanju u parlamentu, o ubijanju parlamentarizma, kako  ovde pominje moj prethodnik kome repliciram, govori onaj koji o stanju u parlamentu i o falsifikovanju glasova izjave ne daje ovde u hodniku, nego u tužilaštvu, jer je učinjeno krivično delo. To je parlamentarizam koji ste vi podigli. Izjave o tome kako se glasa u parlamentu vi dajete u tužilaštvu, zato što je počinjeno krivično delo. To je parlament koji ste vi napravili. Kome vi govorite o ubijanju parlamentarizma? Gospodine Pajtiću, kome govorite?
Ako kao šef poslaničke grupe budem morao da idem u tužilaštvo da branim to glasanje u Skupštini Srbije, smatraću da sam loše obavio svoj posao. Ako krivičnim delima moram da branim nečiji izbor, smatram da sam loše obavio posao. Tako da o smrti i ubijanju parlamentarizma vi nemate pravo da govorite. Vi ste ovu skupštinu unakazili, i to je činjenica.
Kada govorimo o učešću DSS u Vladi Srbije, pa, gospodine Pajtiću, mi smo avgusta 2001. godine izašli iz Vlade Srbije. Gospodin Obradović je podneo ostavku na mesto zamenika ministra. Zašto smo izašli iz Vlade Srbije? Zato što nije bilo spremnosti da se borite protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Sve afere su dokaz da smo bili tada u pravu i da su sami vrhovi vlasti bili povezani sa organizovanim kriminalom i korupcijom. Svi događaji koji su usledili posle toga su nam dali za pravo i zato nemojte da nam držite lekcije iz lepog ponašanja ovde u Skupštini Srbije, jer su vam građani održali čas i rekli su vam - idite na klupu u opoziciju, malo se naučite demokratiji, parlamentarizmu i proceduri. To je lekcija kojom će vas ova skupštinska većina i poslanici u ovoj skupštini naučiti da poštujete Skupštinu Srbije i proceduru koja mora da bude jednaka za sve.

Hvala najmlađem predsedavajućem. Sama ova slika je dovoljna da pokaže da li se u ovom parlamentu uskraćuju prava opoziciji ili bilo šta drugo. Da li je bilo moguće u prošlom sazivu parlamenta da neko iz opozicije sedne i predsedava radom parlamenta? Nije bilo moguće i čak nije bilo potpredsednika iz redova opozicije, čak nisu hteli ni da ih izaberu. To lepo govori kako se i šta radilo, ko je kome uskraćivao prava. Nemojte više te priče da slušamo.

Ono što smo mi rekli jeste pravo da dajete primedbu, pravo da nešto predlažete, ali jednostavno pogledajte u zapisnik. To ima gorak ukus, da vi nekome pričate kako i šta da se radi. Vaše je pravo po Poslovniku i nemojte nama da stavljate u usta da mi vama hoćemo da uskratimo pravo da vi raspravljate o bilo čemu i da je to gušenje parlamentarizma u Srbiji.

Vi niste poštovali to da sastav skupštinskih odbora treba da bude u skladu sa sastavom parlamenta, pa ste u Administrativnom odboru imali većinu od 80%, iako ste imali manjinu u parlamentu i maltene kao manjinska vlada vladali. Time ste krali mandate, niste hteli da ispoštujete odluku Ustavnog suda, i vi nama pričate o parlamentu u Srbiji. To je nešto što ima loš ukus i niko vama ovde ne uskraćuje pravo.

Čuli smo vaše pozivanje u ovom trenutku da je trebalo da budemo svi državotvorni i da nije vreme za stranačka nadgornjavanja; slažem se, ali u čemu je ova situacija različita od situacije koju smo imali pre tri meseca kada ste zastupali isključivo stranački interes, vi i svi ostali? Po čemu se ova situacija razlikuje od situacije od pre tri meseca i od pre godinu dana, kada ste zagovarali i ovo i ono, da nikoga ne sme da bude, kada ste vršili čistke po svim institucijama od pripadnika Demokratske stranke Srbije?

Zašto se u različitim vremenima po istim pitanjima drugačije ponašate i drugačije govorite? To smo slušali sve tri godine. Zašto je situacija sada ozbiljnija od situacije koju smo imali 2001. godine? Složio bih se sa vama da je situacija sada gora od one koju smo imali 2001. godine, zato što ste vi bili na vlasti tri godine i zato što je potrebno da stvarno državotvorno i odgovorno pristupimo problemima, i mi državotvorno i odgovorno pristupamo tim problemima.

Nemojte nam stavljati u usta ono što nismo rekli. Niko vama ovde prava ne uskraćuje. Imate predsednika Odbora za finansije, predsednike drugih odbora i možete apsolutno da kontrolišete ovu vladu. Loš ukus i gorak ukus ostavlja da vi, koji ste vladali tri godine, nas podučavate kako treba da se uredi rad ministarstava. Imaćete pravo da kroz raspravu o poverenju, kroz interpelacije stavljate svoje primedbe na rad Vlade, da u krajnjem slučaju glasate o nepoverenju, izglasate i da idemo na nove izbore. Od toga, za razliku od vas, nećemo bežati.

Da vas podsetim, gospodine Tadiću, ako se ne sećate, u ovom parlamentu za vreme mandata vaše stranke više puta je sa dnevnog reda skidana inicijativa za raspravu o poverenju Vladi, iako je to protivustavno. Ovde se glasalo da se prekrši Ustav i skine inicijativa za raspravu o poverenju Vladi. Vi ste uskraćivali elementarno pravo opozicije da raspravlja o poverenju Vladi za vreme vašeg mandata, odnosno mandata manjinske koalicije DOS. To je istina i nemojte vi nama da držite lekcije o pravima opozicije u ovom parlamentu.

Gospođo Lakićević, jako me raduje način i agilnost kojom se vi zalažete za ministarstvo za sport, samo se pitam što to niste činili ranije. Što niste bili tu kada je vaš ministar prosvete Gašo Knežević ukinuo čas fizičkog nedeljno u osnovnim školama? Što se niste javili kada se krenulo sa politizacijom sporta, kada su u sve saveze ušli čelnici stranaka koje su učestvovale u Vladi Srbije?
Setite se Košarkaškog kluba Crvena zvezda, ko i danas sedi u njegovoj upravi, na koji način se finansira; setite se samo gomile niških klubova, i fudbalskog, i odbojkaškog, i rukometnog i vaterpolo kluba u Nišu, pogledajte upravne odbore tih klubova, videćete da čelnici DS iz Niša sede u upravnim odborima svih tih klubova. Pa ako već govorimo o sportu, onda je trebalo da učinite mnogo više od onoga što ste sada učinili.
I, u Srbiji ne postoji srbijanski i neki drugi sport, nego postoji sport u Srbiji i ne može se deliti na vojvođanski i srbijanski, već mi moramo da imamo sport na nivou cele Srbije. I vi koji nastojite da podelite Srbiju na vojvođanski i srbijanski sport i koji na taj način hoćete da cepate Srbiju i državu, nećemo vam dozvoliti.
Ako već hoćete da se bavimo ovom ozbiljnom temom, onda je svakako njom trebalo da se bavimo ranije. Svi znamo da je sport uvek služio, ne samo kod nas, da se na određeni način pare iz nekih biznisa provuku kroz sport, operu i završe na nekim računima; onda je to trebalo da regulišemo i ovde. Trebalo je doneti zakone koji bi regulisali finansiranje sporta, koji bi finansiranje sporta oslobađali od poreza, gde bi se utvrdile obaveze klubova, kako bi se vodile finansije, i sve ostalo. Ništa to nije urađeno. To služi vama na čast, kao i činjenica da ministarstvo za sport nije postojalo onda, ali videćete, više će se uraditi.
Zaklanjanje iza sporta - to vi pokušavate, i pokušavate da predstavite da su sportski uspesi koje smo imali vaš uspeh ili uspeh vlasti, a to sigurno nije. O tome govori činjenica da sportisti nisu hteli da idu na prijem koji su organizovale bivše vlasti, već su to odbijali ...
(Predsednik: Vreme.)
... jer su smatrali da su im vlasti okrenule leđa i da su samo htele da izmanipulišu i politizuju. To nije način na koji se vodi sport i način na koji ste vi ovde pokušali da predstavite i otvorite pitanje sporta je ništa drugo do politikanstvo.

Poštovani predsedavajući, uvaženi narodni poslanici, zamolio bih vas da napravimo još jedan mali napor od jedno pola sata, eventualno malo više, i da završimo raspravu danas. Ostalo je svega nekoliko amandmana, da sutra možemo da glasamo i da se posvetimo nekim drugim stvarima. Eto, to je moj predlog, da se radi dok se ne završi rasprava. Ima još svega četiri-pet amandmana.

Poštovani poslanici, prvo, gospođo Jovanović, ovim amandmanom vi ste priznali da Ustav ima pravnu prazninu, i na to se odnosi naš predlog zakona, i priznali ste da iz Ustava, kako ste ga vi tumačili, ne proizilazi da izbori moraju da budu raspisani odmah sutradan. Vi ste to ovim amandmanom priznali, i to je činjenica.
Da je vaš zakon bio potpun, ne biste podnosili amandman sami na svoj predlog i to je osnovna stvar, notorna činjenica, jer zašto biste vi podnosili amandman na svoj predlog zakona? Zato što on nije dobar, a vi kao predlagač hoćete da popravite vaš predlog zakona. To govori da ste vi uvideli nakon rasprave koju smo ovde vodili da je vaš predlog zakona nepotpun i onda ste brže-bolje, da biste ga upotpunili, podneli amandman. To je činjenica i to na taj način treba posmatrati i predstaviti.
Ako predlagač podnosi amandman na svoj predlog, znači da je pre rasprave ili dok se vodila neka vrsta javne rasprave van ove sale prihvatio primedbe, drugi su stavljali te primedbe, ustanovio da postoji pravna praznina u Ustavu i da njegov predlog nije potpun i da treba taj predlog upotpuniti. To je tako i tu nema nikakvog spora.
Druga stvar, kažete, mi smo stavili naš predlog zakona pre vašeg. To je tačno. Mi smo skupili 84 potpisa da zakažemo vanrednu sednicu Skupštine, koliko je neophodno i da se raspravlja o pojedinim tačkama dnevnog reda. Naša je, čak, dobra volja što smo vaš predlog zakona stavili na dnevni red, iako vi niste imali dovoljno potpisa da sami zakažete vanrednu sednicu.
Mi stavljamo predlog opozicije na dnevni red sednice Skupštine, i to je naša dobra volja i naše poštovanje prema vašim predlozima, uvažavanje opozicije u ovom parlamentu, da predlozi zakona koje opozicija ima dođu i na vanredno zasedanje i to je cela istina. Vi niste mogli da stavite taj predlog zakona i mi smo vas uvažili i vi to treba da poštujete, kada pozicija uvažava opoziciju. To je elementarno pravo i elementarni odnosi koji moraju da se neguju u ovom parlamentu.
Treća stvar, sačekajte bar 100 dana, ako ne više, da vidite da li će buduća vlada nešto uraditi. Imali ste prilike više godina, kao i ostali, mislim da je 100 dana minimalni period da vidite da li će Vlada nešto uraditi. Nakon toga kako god, iz svih oružja pucajte po toj vladi i to je vaše pravo, najlegitimnije pravo opozicije, ali dajte bar 100 dana da vidimo da li ćemo moći nešto da uradimo. Mislim da će ova vlada i u kraćem roku dati vrlo velike rezultate koji će se videti i bićete razoružani već u prvih 50 dana.

Pre svega, ako već govorimo o Poslovniku, oni koji ističu povrede treba da znaju zašto ih ističu. Gospodin Cvetković je izašao na repliku i on je ovde prozvan kao neko ko je falsifikovao odluku Administrativnog odbora, i on je prozvan na repliku. I on ovde nije govorio u svojstvu izvestioca, jer da je govorio u svojsvu izvestioca po određenoj odluci Administrativnog odbora ne bi govorio sa nedelju dana zakašnjenja, već kada je ta odluka doneta i u produžetku te sednice, tako da on ovde nije govorio u svojstvu izvestioca Administrativnog odbora već je izašao da odgovori na repliku.
Način na koji se ovde tumači Poslovnik, sve u cilju opstrukcije Skupštine, krajnje je legitiman, ali dajte da vidimo čemu ovo vodi. Da li ćemo do kraja da obesmislimo rad ove skupštine, da li ćemo da ističemo potpuno nedokazane i neargumentovane povrede Poslovnika, s jedne strane, a s druge strane da vređamo celu instituciju države nazivajući je kokošinjcem.
To su neke stvari koje su za svakog ko hoće ozbiljno da učestvuje u radu ove skupštine krajnje uvredljive. I, ako vi mislite da možete za narodnog poslanika da kažete, potpuno neargumentovano, da je falsifikovao odluku Administrativnog odbora, koja ne postoji, to je veća uvreda nego bilo šta drugo što smo ovde čuli.
Jednostavno, zamolio bih sve da krajnje odgovorno učestvujemo u raspravi na sednici Skupštine da, shodno članu 100. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, ne vređamo dostojanstvo ove skupštine. Ovo je novi saziv i možemo valjda svi zajedno da uložimo malo više napora da podignemo rejting ove skupštine koji je poslednjih par godina bio potpuno narušen, i da se uzdržimo od teških reči i od potpuno protivposlovničkog ponašanja; da uložimo zajedničke napore, kao što je to do sada bilo, prilikom konstituisanja odbora, pravljenja dnevnog reda i svega ostalog, da postoji neki vid međusobnog poštovanja i da na taj način doprinesemo da ovo stvarno bude parlament gde ćemo da vodimo akademske, političke, oštre ali krajnje dostojanstvene i odgovorne parlamentarne rasprave, a ne da svodimo rasprave u parlamentu na kokošinjce, falsifikatore i već na šta se sad svodi.
Dajte, raspravljajmo o Predlogu zakona koji je na dnevnom redu, na način koji neće vređati dostojanstvo ove skupštine, a samim tim i građana. Jer, nazivajući poslanike u Skupštini da su kokošinjci vi time vređate građane Srbije koji su te poslanike birali. To nije način da se u ovom parlamentu raspravlja.

Ako smo ispravili ovaj mali nesporazum, hteo bih da konstatujem da je ova rasprava pokazala da može da se nađe odgovor na pravnu prazninu koja postoji u našem Ustavu, a to je kako rešiti pitanje neuspelih predsedničkih izbora. Ova rasprava, koliko god se neki upirali da ospore nepostojanje mehanizma u postojećem Ustavu za rešavanje ovog problema, pokazala je da taj mehanizam ne postoji i da rešenja koja su nuđena od strane drugih nisu adekvatna i ne daju odgovor na pitanje šta radimo kada imamo tri kruga neuspelih predsedničkih izbora, da li idemo u četvrti krug i trošimo još para, gubimo još vremena ili ćemo naći odgovor na to kada se i u kom roku raspisuju predsednički izbori nakon neuspela tri kruga.
S obzirom na sve okolnosti koje su vezane za politički život u Srbiji, da stranke koje nemaju kandidata pozivaju na bojkot i time opstruiraju uspeh predsedničkih izbora, dolazimo u situaciju da je u ovom trenutku najbolje rešenje ono koje je prisutno u mnogo susednih država koje imaju neposredni izbor predsednika, a to je da nema cenzusa za izbor predsednika u prvom krugu.
Naš zakon rešava pitanje u kom roku, kada i ko raspisuje izbore nakon neuspelih izbora. Ovim predlogom zakona definisano je da predsedničke izbore raspisuje predsednik Skupštine u roku od 60 dana od konstituisanja Skupštine i njegovog izbora.
DSS ovim zakonom rešava pravnu prazninu i ovim zakonom omogućavamo da Srbija konačno dobije predsednika, da posle 14 meseci agonije u kojoj se Srbija nalazi, silnih zloupotreba i kršenja Ustava i zloupotreba prava, Srbija dobije izbore na kojima će dobiti predsednika. Ko će to biti zavisi od volje građana i DSS tu volju građana uvek poštuje, išlo joj na ruku ili ne, ali volja građana se mora poštovati.
Upravo uz ovaj predlog zakona, uz predlog zakona SRS-a kojim se ukida cenzus, i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika kojim se dovode se u ravnopravan položaj naši državljani koji žive u inostranstvu, omogućuje im se da glasaju, mi dobijamo jedan adekvatan politički sistem, koji će omogućiti da se volja građana na najbolji mogući način ispoštuje, da Srbija dobije predsednika i da svi građani koji jesu državljani, koji jesu birači, budu u prilici da glasaju na tim izborima. Tu mislimo na naše državljane koji su sticajem okolnosti van države. I ovaj zakon jeste prilika da se reši jedan deo problema koji imamo.
Isto tako treba ceniti konstruktivan pristup, pre svega onih koji su u nekim ranijim vremenima onemogućavali izbor predsednika time što nisu hteli da ukinu cenzus, pre svega DS i Borisa Tadića, koji će prihvatiti uz jednu konstruktivnu raspravu da podrže ovaj predlog zakona i na taj način omogućiti da se izbori raspišu u ovom roku od 60 dana. To jeste dobro i to jeste za svaku pohvalu u ovom trenutku.
Ono što takođe treba da dovede do toga da ti izbori kada budu raspisani uspeju, to je usvajanje zakona kojim se smanjuje cenzus; sudeći po ovoj raspravi, očigledno je da će biti dovoljno poslanika koji će glasati i za skidanje cenzusa. Očekujem da bude dovoljno poslanika koji će podržati pravo dijaspore da glasa na ovim izborima i na taj način omogućiti da neke nepravde kojih je bilo ranije budu ispravljene i da onda dobijemo izbore za koje može da se kaže da su demokratski, uz sređivanje biračkih spiskova koji su takvi kakvi su, sa preko 800.000 netačnih upisa u biračkim spiskovima, koje će biti omogućeno i formiranjem nove vlade Srbije, kada će Srbija dobiti domaćina u Vladi Srbije, koliko u narednih desetak dana. Smatramo da ćemo ažuriranjem biračkih spiskova, usvajanjem ova tri zakona doći do najdemokratskijih izbora u Srbiji od uvođenja višepartijskog stanja.
To je nešto što je za DSS prioritet, da se svi ovi uslovi ispune i da kažemo da smo imali jedne najdemokratskije izbore; i ko na tim izborima pobedi, ko zadobije najveće poverenje građana niko to nikada neće moći da mu osporava, bilo da su izašli sa najjačim kandidatima, najslabijim kandidatima, ali ja bih taj obračun sa ove skupštinske govornice kojim se pokušava da se nešto nametne prepustio građanima Srbije na izborima. Oni su to uvek znali, i mada ima onih koji su ih nekada potcenjivali i mislili da mogu da im nametnu ovo ili ono, građani Srbije savršeno dobro znaju koja je njihova politička volja i šta je najbolje za njih. To su uostalom i na ovim izborima pokazali i DSS smatra da je pobednik na svakim izborima onaj ko preuzme vlast posle tih izbora i pravi pobednik na ovim izborima videće se kroz desetak dana.

Gospođo Pop-Lazić, i na najdužim i na najozbiljnijim putevima uvek je potrebno napraviti prvi korak i upravo uvođenje dijaspore u Predlog zakona o izboru narodnih poslanika je prvi korak da se izjednače naši državljani u zemlji i inostranstvu; prvi korak da oni budu građani jednaki sa nama koji danas sedimo u ovoj sali; prvi korak ako želimo da se oni vrate u našu zemlju i budu deo našeg ekonomskog i svakog drugog oporavka, i zato treba napraviti prvi korak.
Prvi korak smo napravili i u Zakonu o izboru narodnih poslanika, tu smo uveli mogućnost da dijaspora glasa. Sigurno da prvo glasanje neće biti idealno u svemu, da neće biti možda omogućeno svima da glasaju, ali treba napraviti prvi korak. Ovo je taj prvi korak i DSS je o tome pričala dok je bila opozicija, pričali smo u poslednjih 10 godina kada smo kao stranka nastali i smatramo da ovaj prvi korak, koliko god se vama činio beznačajan, mora da bude napravljen, a mi smo ga napravili i na njemu ćemo istrajati. Upravo zbog činjenice da smo svi mi jednaki, da država Srbija prema onima koji nisu rođeni u Srbiji mora da se ponaša kao majka, a ne kao maćeha.
Dokle god mi ne budemo onima koji žive van naše države omogućili da dobiju državljanstvo i da glasaju, oni sigurno neće ovde doći da investiraju, jer neće biti sigurni, samim tim što će se u svojoj državi osećati kao stranci. Da se više ne bi osećali kao stranci, već da bi se osećali kada dođu u Srbiju kao kod svoje kuće, treba da napravimo prvi korak, a to je da im omogućimo da glasaju.

Meni je žao što je gospođa Pop-Lazić izašla, s obzirom da je njena stranka u izbornoj noći 2000. godine objavila da je Vojislav Koštunica pobedio u prvom izbornom krugu, da je tada Vojislav Šešelj čestitao Vojislavu Koštunici za pobedu, i to je tačno i niko nikada nije nelegalno ništa drugo radio. Mi smo se samo izborili za izbornu volju građana. Ako vi smatrate da je izborna volja građana nešto za šta se ne treba boriti, mi ne smatramo. Mislimo da je svaki glas građana Srbije važan. Mi smo rekli da ćemo poštovati volju građana na svakim izborima i poštujemo je, tako smo tražili da se volja građana poštuje na tim izborima 2000. godine, i ako ona za vas tada nije bila važna, za nas jeste.
Kao što ste vi učinili i priznali da je Vojislav Koštunica tada pobedio i poštovali volju građana, mislim da ne možete da osporavate pravo da mi isto tako tu volju građana ispoštujemo i što smo tražili da se ona prizna. To je jedno krajnje legitimno pravo. Ne vidim da tu ima prostora da se oko bilo čega sporimo, kao što nema prostora da se sporimo ni oko dijaspore, ni oko svega što smo slušali ovde.
Mi smo danas najmanje slušali o Predlogu zakona koji je na dnevnom redu. Sam predlagač Gordana Pop-Lazić o svom zakonu ništa nije govorila, jer je ona predložila zakon čiji je prvi stav potpuno besmislen. Meni je žao što nema gospođe Pop-Lazić da možemo pravnički ili stručno da polemišemo o tome, on je potpuno besmislen i ne znam zašto to stoji. Mi smo to rekli, uostalom, u raspravi i o onom zakonu.
Neka ona priča o tim besmislenim odredbama, a kada dođe na red Zakon o izboru narodnih poslanika u ponedeljak, onda možemo lepo da raspravljamo o tome da li treba dijaspora da glasa ili ne. Po gospođi Pop-Lazić ne treba, bez obzira što je vojvoda Đujić, nekada perjanica dijaspore u Americi, proglasio puno radikala za vojvode i što je onda dijaspora bila dobra sredinom 90-tih godina, a sada ne valja.
To je opet političko delovanje pojedinih stranaka i ako neko previše računa na amneziju srpskog naroda, ne mora da računa da ćemo mi koji se bavimo politikom imati tu istu amneziju i zaboraviti šta se u Srbiji dešavalo poslednjih 10-15 godina.

Samo treba odgovoriti na jednu logičku besmislicu. Prvo, gospođa Radeta kaže - da je Dragan Maršićanin pravi predsednik Skupštine, on bi odmah raspisao predsedničke izbore. Ti izbori opet ne bi uspeli, jer je cenzus 50%. Onda kaže - mi imamo zakon koji smanjuje taj cenzus od 50%. Onda kažete - nema osnova za raspisivanje izbora. Šta vi hoćete? Da li hoćete da bez osnova Maršićanin po starom zakonu koji daje cenzus od 50% raspiše izbore, a ovamo ste predložili zakon da se ukine cenzus od 50%?
Dajte jednom, gospođo Radeta, kažite šta hoćete. Dajte da čujemo šta vi hoćete. Da li hoćete da izbori uspeju, da li hoćete da izbori ne uspeju, da li hoćete da imate kandidata, nećete da imate kandidata, kažite, gospođo Radeta. Vi ovde u jednom delu izlaganja kažete - Dragan Maršićanin je trebalo još pre sedam dana da raspiše izbore ili kada je izabran trebalo je da raspiše izbore sa cenzusom od 50%. Onda kažete - nije trebalo da raspiše izbore, jer ti izbori ne bi uspeli, a zato smo mi podneli zakon da smanjimo cenzus od 50%.
Mislim da je vrlo teško pratiti šta vi govorite u jednom izlaganju od 10 minuta, s obzirom da se ne zna ni gde je glava, ni gde je rep. Činjenica je da je jedno tačno, da vi hoćete izbore. Izbore ćete dobiti i mi od tih izbora ne bežimo, izbore bez cenzusa, pa ćemo onda da vidimo kako će se ti izbori završiti. Niko ovde u ovoj skupštini niti se plaši bilo koga, niti od bilo kojih izbora beži.
Izbora će, hvala bogu, ove godine biti. Formiraće se Vlada Srbije. Videće se ko je na ovim izborima pobedio, ko je dobio i ko je formirao Vladu.
Nakon toga ćemo videti ko je kako raspolagao glasovima koje su mu građani dali, pa ćemo imati predsedničke izbore, ali vi jednom kažite, gospođo Radeta, da li hoćete izbore sa cenzusom od 50% i da ih Dragan Maršićanin raspiše danas, da ostane cenzus na snazi, s obzirom da zakon još nismo usvojili. Može Dragan Maršićanin da raspiše izbore i da odgovornost bude na vama što ti izbori neće uspeti, pa onda vi, gospođo Radeta objasnite građanima Srbije zašto ste dodatno tražili da se potroši 10 miliona evra na izbore koji neće uspeti po zakonu, jer ste vi tražili da se raspišu izbori. Vi to objasnite. Da li ćete vi iz vašeg džepa da date 10 miliona evra za te neuspešne izbore?

Ako mogu malo da se uključim u ovu polemiku. Sudeći po onome što je rečeno da nema promena akata, to bi značilo da predlozi akata na vanrednoj sednici ne mogu čak ni amandmanima da se promene, ako nema promene akata.
Ako su dozvoljeni amandmani, to znači da akti mogu da se menjaju, i ovo je jedan od akata o kome mi raspravljamo na ovoj sednici. Tako, jednostavno, promene su dozvoljene. Ako po vašem mišljenju nema promene akata, onda bi to značilo da nema podnošenja amandmana na predloge zakona, da je to zabranjeno.
Dajte onda da zakažemo vanrednu sednicu i da kažemo – svi predlozi se usvajaju u tekstu kako su predloženi, ili se ne usvajaju. Nema amandmana. Znači, odbor koji je predlagač akta, kao i ja kad sam predlagač nekog drugog zakona što mogu da prihvatim neki drugi amandman kojim će se promeniti tekst zakona, tako i odbor može da napravi predlog odluke u toku same rasprave, jer jednostavno to je dozvoljeno, jer mi tačke dnevnog reda ne menjamo, niti bilo šta drugo, ali jednostavno predlog odluke može da se promeni.
(Aleksandar Vučić traži repliku.)

Da priključimo još jednu nelogičnost ovome što smo čuli sada, a to je – ako je predlog odluke, odnosno izmena predloga odluke, to zahteva novu sednicu. Potpisao sam pre nepunih sat vremena predlog da se odluka RIK-a promeni, i to upravo na zahtev SRS, da se promeni redosled kandidata... (žagor). Evo, promena odluke. To je promena odluke.
Da li to znači da vi tražite za RIK novu sednicu, s obzirom da smo napravili promenu odluke, da ste vi vaše ljude sa mesta zamenika predsednika RIK-a premestili na druga mesta i niste tražili da se ova tačka skine s dnevnog reda, a tražite da se ova tačka skine sa dnevnog reda. Malo je tu nešto nelogično.