Poštovana predsedavajuća, uvažena gospođo ministar, meni je opet krivo što smo spojili dve tačke koje su suštinski obe iz oblasti energetike, ali se jako razlikuju. Govorimo o energetskoj efikasnosti i o desetogodišnjem sporazumu obezbeđivanja energetske stabilnosti Srbije u nabavci gasa. Jedina veza može da se vidi tu gde će nam trebati manje gasa, ukoliko Srbija bude energetski efikasnija. To je jedina veza i, prosto, trebalo je razmisliti da se te dve stvari odvoje.
Energetska bezbednost već sada, a sve više i u budućnosti predstavljaće sve važniji element, ne samo ekonomske, već i političke stabilnosti svake države. Videli smo to, da su mnoge vlade dovedene u pitanje, u slučajevima da ne postoji energetska stabilnost. To je nešto što nas, na svu sreću, u Srbiji ne treba da zabrinjava. Mi ćemo imati dovoljno gasa i imaćemo dovoljno energenata da obezbedimo stabilnost, kako privrede, tako i građana i to je nešto što je činjenica. Ali, ova činjenica ne znači da energijom možemo da se rasipamo, već naprotiv, energija i energetski resursi su deficitarni, oskudni i krajnje odgovorno i pažljivo treba njima raspolagati, odnosno treba ih štedeti.
U toj nameri smo mi pristupili analizi ovog zakona, za koji smatramo da jeste važan i da energetska efikasnost, koja u Srbiji gotovo i da ne postoji kao kategorija, već se energija, i toplotna i struja i svi drugi izvori energije, arči, mi smo u ovom zakonu pristupili na način da vidimo u kojoj meri odredbe ovog zakona i sama primena ovog zakona može da omogući da Srbija i srpsko društvo postane energetski zrelije, svesnije i da energetski efikasnije pristupamo našem životu.
Ovaj zakon prestavlja izraz dobrih namera, jedan spisak lepih želja, koji u suštini ne mora ništa da znači, ukoliko se ne budu sprovodile, naravno. Mi imamo slučajeve niza dobrih zakona koji se nisu sprovodili i koji su ostali mrtvo slovo na papiru. Predviđena je kontrola kotlarnica, klima uređaja, ali tu uvek treba krenuti od države jer je država ta koja je suštinski jedan od većih potrošača. Kotlarnice su uglavnom u vlasništvu gradova i opština. Tu mora pre svega da se sprovede efikasnost, naravno, kod klima uređaja i svih ostalih potrošača električne energije. Vi ste izdvojili ovde kotlarnice i klima uređaje, što je potpuno u redu. Mi se sa tim slažemo, ali tu je stvar da država mora da bude ta koja će u najvećoj meri da obezbedi ekonomsku efikasnost i kasnije da se to sve sprovodi dalje na građane i privrednu.
Mi u ovom zakonu ne vidimo jasan plan. Vi ste rekli da treba da se donese 29 zakonskih i podzakonskih akata. Ovaj zakon jeste krovni, ali u njemu, osim tih lepih želja, ne vidi se jasan plan. Ima malo konkretnih mera koje mogu i ne moraju da daju rezultate. Predviđa se formiranje budžetskog fonda, naravno, kojim raspolaže Vlada, upravlja Ministarstvo, ali taj budžetski fond nema stabilne izvore finansiranja. Tu se predviđa da će možda da budu i zakonski, možda će biti budžetska sredstva, možda će biti donacije, možda će biti ovo, možda će biti ono. Ali, da bi fond mogao da funkcioniše, moraju da postoje stabilni izvori finansiranja. U ovom slučaju to nije predviđeno. Ne kaže se u ovom zakonu – redovan izvor finansiranja biće neki procenat od carina, neki procenat od određenih fiskalnih nameta ili već na neki drugi način koji postoji u zakonu.
Znači, da ovaj fond ne bi bio mrtvo slovo na papiru, morali ste ili kroz raspravu ili kroz zakon da nam date pobliže objašnjenje kako će taj fond da funkcioniše. Bez poreskih i carinskih olakšica, o kojima je govorio i gospodin Lapčević, teško da može da se sprovede bilo koja ozbiljnija od ovih mera. Energetska efikasnost košta. Obnovljivi izvori energije, koji su, čini mi se, neodvojivi deo energetske efikasnosti i obnovljivi izvori energije, ukoliko govorimo o očuvanju životne sredine i očuvanju resursa, pošto mi, po onoj staroj indijanskoj poslovici, nismo zemlju nasledili od naših predaka, već smo je pozajmili od naše dece, mi moramo u skladu sa tim i da se ponašamo i da vidimo šta mi možemo da uradimo za očuvanje životne sredine u Srbiji. I energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije su nešto što treba da omogući da se kvalitet života u Srbiji poboljša. Treba da vidimo na koji način do toga da dođemo.
Obnovljivi izvori energije su skupi. Energija preko solarnih panela spada u vrlo skupu energiju. Termo i hidroelektrane, takođe, sama izgradnja nije toliko skupa, treba vreme. Najjeftinija energija je energija iz nuklearnih elektrana. Mi, naravno, kao Srbija, to ne dozvoljavamo. Od njih se odustaje i u EU i u drugim zemljama, posle Fukušime. Prosto, mi treba, kao država, da obezbedimo druge obnovljive izvore energije. Mi, kao Srbija, imamo uslova za to, jedan je, naravno, gas koji će dolaziti i elektrane na gas. Treba videti i kako će se razvijati ostali vidovi obnovljivih izvora energije.
Kako kaže latinska poslovica "verba volant, scripta manet" ili "reči lete, ono što je zapisano ostaje". Ovde se rukovodim onim što je zapisano i tačno je onim što nije zapisano, a to je, kao što sam rekao da nema puno konkretnih mera, nema stimulacije, subvencija koje mogu, koje ćete vi naravno reći da se to podzakonskim aktima definisati u skladu sa sredstvima budžetskog fonda i ostalo, ali one nisu konkretni. Ne vidim na koji način će se finansirati i raspoređivati. Nema konkretnog akcionog plana, da stoji da izvori finansiranja, kao što sam rekao nisu stabilni i nisu permanentni, kako bi se obezbedilo punjenje i finansiranje projekata iz budžetskog fonda. Mene plaši da će se ovo završiti kao nažalost, da može da se završi kao još jedan od nekih projekata i ideja ove vlade.
Zašto to mislim da ovo može da ostane nažalost mrtvo slovo na papiru. Citiraću vam iz ekspozea Ivice Dačića, koji je rekao pri formiranju Vlade kao prvi prioritet ove Vlade – naš najvažniji i najteži problem sa kojim se Srbija suočava je demografsko pitanje. Zaustavljanje biološkog pada i izumiranje nacije i stvaranja uslova za povrat životne snage naroda. Obnavljanje stanovništva može biti rezultat samo kod aktivnosti, na stvaranju svih preduslova za podsticanje povećanja nataliteta. O stimulisanju i rađanju više dece u porodicama preko pomoći bračnih parova, koji imaju potrebu za vantelesnom oplodnjom, veće pomoći trudnicama i porodiljama, već društvene brige o deci. Ukidanje poreza i ograničavanje trgovačkih marži za opremu za bebe.
To je bilo proklamovano načelo iz ekspozea premijera Dačića. Dva meseca posle toga, kao jedna od mera Vlade je bilo vraćanje PDV na opremu za bebe, što je direktno suprotno ovome i što možemo da kažemo da je to obećanje predsednika Vlade, kome smo se mi poradovali i kao roditelji, i kao građani Srbije, i kao odgovorni ljudi u ovoj Srbiji, ostalo mrtvo slovo na papiru. Nešto kasnije činjenica da vladajuća koalicija nije prihvatila da se porodiljama i trudnicama isplaćuje puna zarada u roku od 12 meseci.
Zato mene plaši da proklamovana načela iz vaše strategije, iz ovog zakona ne ostanu mrtvo slovo na papiru i očekujem da vi kao odgovoran ministar koji je izašao sa ovim predlogom zakona, kroz razradu ovog zakona obezbedite stabilno punjenje budžetskog fonda i finansiranje projekta za zaštitu, za poboljšanje energetske efikasnosti, i naravno omogućavanje da kroz donacije iz EU, korišćenje kredita za finansiranje projekata obnovljivih izvora energije.
To je nešto što može da smanji zavisnost Srbije, energetsku zavisnost Srbije od uvoznih komponenata, konkretno gasa, i da doprinese kroz alternativne izvore energije, jačanju srpske privrede kroz samo razvijanje tih struktura. To je ono što bih imao da kažem po ovom zakonu.
Hteo bih koju reč da kažem po pitanju gasnog sporazuma za gas. Mislim da je ovo dobro da se potpiše jedan desetogodišnji sporazum i mi kao Demokratska stranka Srbije, podržali smo "Južni tok", radili smo na realizaciji projekta "Južni tok", smatramo da je dobro da Srbija ima desetogodišnji ugovor, koji će da obezbedi dovoljne količine gasa i koji će da obezbedi mogućnost jačanja srpske privrede u narednom desetogodišnjem periodu, i to je za nas potpuno prihvatljivo.
Uloga "Jugorozgasa", kao što znamo je zahtev ruske strane, a ne srpske strane, još ranije i prosto to je činjenica, imajući u vidu na monopol i na jedinog snabdevača gasa, ne samo Srbije, već mnogo evropskih zemalja, da su to uslovi koje moramo da poštujemo. Ono što mene samo prosto buni, da u članu 4. u kome se govori o ceni gasa ne stoji bar na koji način se utvrđuje cena gasa. Znači, nije realno očekivati da stoji cena gasa danas za narednih deset godina, ali način na koji se utvrđuje cena gasa, s obzirom da je cena gasa vezana za naftu koja je berzanska roba, prosto tu je moglo da stoji, ne znam koji je razlog, verovatno ćete nam reći zašto ne stoji način na koji se utvrđuje cena gasa.
Ovaj sporazum sam po sebi je tipski i potpisuju ga većina država koje se snabdevaju gasom iz Ruske Federacije i on sam po sebi nije sporan. Ono što je za neke sporno, a to je što ne postoje alternativni izvori snabdevanja gasom, to je činjenica, ali ja moram da podsetim da projekat "Nabuko" koje su razvijale članice EU, koje su bili najveći akcionari projekta "Nabuko" od naše prijateljske EU, nije bio predviđen za Srbiju. On je trebao da ide nešto iznad severne granice Srbije i da Srbija ostane mimo projekta "Nabuko". To bi prosto opet dovelo u pitanje način mogućnosti snabdevanja Srbije kroz projekat "Nabuko" i finansiranje možda nekog kraka projekta "Nabuko" ka Srbiji. Tako da projekat "Nabuko" nije nešto što bi Srbiji obezbedilo prevelike količine gasa.
"Južni tok" i sama izgradnja "Južnog toka", svi se nadamo, završiće se u periodu trajanja ovog ugovora od deset godina. Da li "južni tok" , cene gasa, preko "Južnog toka" ulaze u ovaj ugovor ili će se to posebno i naknadno definisati gas koji bi mi dobijali preko "Južnog toka" i po kojoj bi ceni bio definisan i to je jedna stvar.
Druga stvar, koliki su tranzitni troškovi i koja je krajnja cena gasa za građane Srbije, troškovi tranzita kroz Mađarsku i sve one usluge koje imamo i da li postoji pored "Jugorozgasa" još neki posrednik u snabdevanju gasom kako domaćinstava tako i privrede. Ono što smo tražili od vas do sada nije konkretno vezano za ovaj sporazum, a to je izveštaj, i uvek pominjemo to poslovanje "Srbijagasa", evo već je više od 6 meseci vaše Vlade i vašeg ministrovanja i prosto tu bismo trebali da dobijemo odgovor na to na koji način se posluje i koji su realni troškovi "Srbijagasa" za subvencionisanu cenu gasa domaćinstvima i privredi, a koji su realni gubici u poslovanju "Srbijagasa" nerealnih investicija jer je dug "Srbijagasa" premašio milijardu evra u ovom trenutku.
Znači, to je nešto što očekujemo i onda ćemo videti da su svi ti dugovi koji postoje minorni u odnosu na dugove koje sam "Srbijagasa" generiše ne zbog subvencionisanih cena gasa, već zbog svojih promašaja u poslovanju. To su neki odgovori koje očekujemo od vas.
Sve u svemu mi kao stranka ćemo podržati ovaj sporazum jer smatramo da je dobro da Srbija ima energetsku bezbednost i stabilnost u narednom periodu, jer je to deo i privredne i ekonomske i političke stabilnosti i na ovaj način smo to i kroz ovaj sporazum dobili. Hvala.