Gospodine predsedavajući, uz dužno poštovanje gospodinu Vučeti Toškoviću, mislim da ste trebali da vodite računa o njegovom izlaganju i da ga iz dva razloga opomenete.
On se javio, član 27. Poslovnika, da govori o amandmanu i nije govorio o amandmanu. Druga stvar, uvredio je poslanike DSS, za koje kaže da se ne pripremaju i da treba da se pripreme kada pišu amandmane i kada dolaze na sednicu.
Ako je neko nekada u ovoj Skupštini pripremljen da raspravlja o svim zakonima, amandmanima i kada čita zakon i amandmane koje piše, to su poslanici DSS. Prosto, imajte u vidu da ne dozvolite da se na taj način rad nekih poslanika omalovažava. Siguran da većina poslanika vladajuće koalicije ni ne zna kako izgleda budžet, niti ga je otvorila, već po mehanizmu glasa za taj budžet.
Onda dozvolite nama koji smo spremni da uložimo napor da se popravi tekst budžeta i koji hoćemo da dajemo svoje viđenje kako bi trebalo budžet da izgleda, da to onda neko ne omalovažava na način da ne čitamo budžet, ne znamo šta radimo i da prosto ne trebamo ništa da radimo jer ne možemo da sagledamo celinu, već je Vlada ta jedina koja ima isključivo pravo na istinu, pravdu, da sagleda celinu, a da mi ako smatramo da nešto treba, nismo dovoljno kadri, pametni, obrazovani i načitani da to uradimo.
Prosto, to nije u redu i treba poštovati rad svakog u ovoj skupštini. Mi ne prozivamo poslanike većine da ne sede u sali kada se raspravlja o najvažnijim zakonima, da ne znaju o čemu se priča, da ne znaju koji su amandmani. Mi se time ne bavimo. Mi se bavimo onim što je posao svakog poslanika, da u skladu sa svojim obavezama krajnje odgovorno i ozbiljno raspravljamo o ovom zakonu. To je jedna sugestija, da zaštitite poslanike koji rade.

Neću. Hoću po članu 27. Ako ste posle moje primedbe na povredu Poslovnika od strane gospodina Toškovića rekli da ja nisam u pravu i da nemam evidenciju ko koliko priča, trebali ste i gospodina Radenkovića da opomenete jer je izneo niz optužbi na račun poslaničke grupe DSS. Rekao je da ne pripada stranci ovakvih ili onakvih, neobaveštenih, koji rade i koji ne rade. To je sve gospodin Radenković rekao. Tražićemo stenogram. Trebali ste u toku njegove primedbe o povredi Poslovnika da ga opomenete da ne vređa druge poslaničke grupe. Ako krenemo da pričamo o Slobodanu Miloševiću i o svima drugima u njegovoj političkoj stranci šta su radili, koliko su ovu zemlju upropastili i zadužili, kakve su budžete donosili, u kakvoj smo situaciji tada živeli, onda nas ova rasprava tome neće odvesti. Trebali ste gospodina Radenkovića da opomenete kada je iznosio primedbu po Poslovniku i da kažete – iznesite primedbu, i to je onda kraj, kao što ste i meni rekli kada sam završio da nisam bio u pravu i da nemam ingerenciju. Mene uvek pogodi kada neko kaže da poslanici DSS ne čitaju budžet i ne dolaze spremni i da mi ne učestvujemo u raspravi argumentovano. Ne, svi naši argumenti od jutros, sva naša rasprava je krajnje argumentovana i dobronamerna i zato vas molim da sledeći put i poslanike vladajuće koalicije na isti način kao što ste meni izneli primedbu i njima iznesete primedbe i da pratite njihovo izlaganje. Hvala.

Gospodine ministre, dame i gospodo uvaženi poslanici, ova rasprava počela je u stihovima. Verujem da sada više nikome nije ni do pesme ni do stihova, meni naročito jer se pretvorila u raspravu bivših koalicionih partnera – ko ima više propali projekata i investicija. Da li govorimo o srpskom "stoun henču" ili o dinosaurusima ili o nečem drugom, o "Zastavi" ili "Fijatu" ili ostalom, nikuda ne vodi.
Isto tako imamo SPS koji pokušava da opere ruke kao da od 2008. godine nije saučesnik sunovrata javnih finansija u Srbiji. Slušamo o socijalno odgovornom upravljanju iz te poslaničke grupe, a tri njihova preduzeća za koje su preuzeli odgovornost u poslednjih par godina su napravili milijardu ipo evra duga za koji garantuje sada budžet Republike Srbije. Onda govorimo o socijalno odgovornom upravljanju. Dajte ljudi da budemo svesni situacije u kojoj se nalazimo i da svako bude svestan odgovornosti koju ima za to što kaže i za to što radi.
"Srbijagas", "Galenika" i "Dunav" su napravili dug od milijardu ipo za koji garantuje Srbija. Da ne pričamo o "Putevima Srbija" o ministru Mrkonjiću i svemu ostalom. Biće to tema i onda nam pričaju iz te poslaničke grupe da treba socijalno odgovorno da upravljamo. Imali ste prilike. Pokazali ste od 2008. godine. Sada ste na vlasti pa pokažite. Budite spremni da se promenite i nešto uradite. Ako niste to u stanju, predsednik Koštunica je vratio mandat narodu da narod izabere nekog drugog, predajte nekome ko jeste. Do 2008. godine su javne finansije Srbije bile u redu. Ostavili smo suficit u budžetu ministru Cvetkoviću i ministru finansija tada. Imao je suficit u budžetu. Imao je 30 milijardi. Ministar Dinkić kada je nasledio nasledio je dubiozu, nasledio je istorijski deficit.
Treba da imamo odgovornost za ono što smo radili i za javnu reč koju kažemo i neću da tražim krivce za ono što se dešava sada jer ni ova vlada ni ministar Dinkić ne mogu da budu amnestirani od situacije u kojoj se sada nalazimo. Ali, prosto treba da budemo svesni da nema te hemije, alhemije, tih baba vračara iz Zlota koji mogu da nam pomognu da izađemo iz ove situacije.
Moramo da podvučemo crtu i govorilo smo prilikom rasprave o budžetu i o finansijskim zakonima da su problem Srbije rashodi, preveliki rashodi. Nisu mali prihodi nego su nam neracionalni veliki rashodi. Nama pada industrijska proizvodnja. Pročitaću zvanične informacije. Narodna banka Srbije je saopštila – industrijska proizvodnja u maju je zabeležila pad od 3,7% dok je u odnosu na isti mesec prethodne godine bila niža od 0,5%. Jeste skočio BDP, ali je pala industrijska proizvodnja i to je ono što mene brine i što bi trebalo sve nas da brine, a 75% ide na plate i penzije i ostale rashode, na partijska zapošljavanja. Koliko je zaposlenih od izbora ove vlade u državnoj administraciji i javnim preduzećima? Vi ste pomenuli hiljadu zaposlenih u "Galenici" za poslednjih par godina. Da li to može jedna firma da izdrži? Ne može naravno. Pri tom su to oni koji ne trebaju za proces proizvodnje jer je ta "Galenika" pravila dobit sa tih hiljadu manje zaposlenih. I mi govorimo o socijalno odgovornom upravljanju.
Svi ovde treba da budemo socijalno odgovorni kao poslanici i vlast treba da bude socijalno odgovorna i da konačno se preduzmu mere koje su neophodne da se smanje rashodi. Prihodi u takvi kakvi su i u narednom periodu neće biti mnogo veći. Oni će vrlo sporo da rastu. Problem Srbije su rashodi. Čak 75% budžeta Srbije ide na rashode, plate i penzije, socijalna davanja i sve druge stvari. Mi smo smanjili za 3,7% milijardi dinara poljoprivredni budžet, agrarni budžet. Imamo izjavu Tomislava Nikolića koji je pre par dana izjavio – poljoprivreda je razvojna šansa Srbije. Jeste i potpuno je u pravu.
Još je izjavio da kada se bude pravio budžet ona mora biti na najvišem mestu. To je on izjavio pre deset dana i stiže mu poruka od Vlade da se poljoprivredni budžet smanjuje za 3,7 milijardi. On mora da bude na nivou, ne na kojem je bio, nego da bude i veći.
Sami znate da primenom SSP, koja je već počela, otvara se tržište Srbije za evropske proizvođače, za nemačke, za holandske, koji su daleko više subvencionisani od strane nemačke, holandske Vlade i od same EU. Naši poljoprivredni proizvođači mleka postaće apsolutno nekonkurentni i doći ćemo u onu situaciju u kojoj su sada Grčka i Bugarska, da se u Grčkoj i Bugarskoj ne prerađuje mleko koje se pomuze u Grčkoj i Bugarskoj. Ne, nego koje se pomuze u Nemačkoj i Holandiji, jer oni imaju proizvodnju mleka koja je dovoljna da pokrije potrebe EU i cele Evrope. To mleko se onda transportuje kao sveže mleko u Grčku i Bugarsku, gde se tamo proizvodi i prerađuje. Oni više nemaju svoju proizvodnju mleka.
To je situacija o kojoj mi moramo da pričamo. Pare umesto da idu za partijsko zapošljavanje treba da idu u "Fijat". Jeste, svi kažemo da je "Fijat" previše plaćen, ali taj "Fijat" je sada počeo nešto da vraća. Neka bude "Fijat", neka bude ta "Jura" koja daje male plate, ali barem neka proizvodnja radi. Bolje da radi proizvodnja, nego da rade oni koji sede i ništa ne rade. Bolje da ti koji ništa ne rade u kancelarijama odu i da rade u toj "Juri" ili u tom "Fijatu" i da stvaraju neku novu vrednost.
Ono što hoću da kažem, ovaj rebalans budžeta će se pokazati kao nedovoljno dobar i neće biti tako kako ste planirali. Pavle Petrović iz Ekonomskog saveta kaže da će deficit biti 200 milijardi, a to je više od onoga što ste planirali. Posebno je rekao da poslednje izmene Zakona o porezu na dohodak kojim se skraćuju prihodi lokalne samouprave, da će na konsolidovanom nivou, kada se uzmu i lokalna samouprava i republika, deficit biti mnogo veći i potpuno neprihvatljiv i može značajno da umanji šanse Srbije da dođe do tog deficita ispod 5%.
Ako uzmemo da bez penzione reforme, to isto kaže Altiparmakov iz Fiskalnog saveta, nema mogućnosti da se realno smanje rashodi i da se uđe u reformu javnih finansija. Tražimo da vidimo kakav je plan za reforme u penzionom sistemu. Imamo gospodina Krkobabića koji je godinama u Vladi i bavi se penzionim sistemom, ali nismo čuli ni jednu jedinu ideju kako da se reformiše penzioni sistem. Penzioneri su tu, imaju određene razloge i privilegije zašto su tu, ali neka izađu sa konkretnim predlogom kako da se reformiše penzioni sistem i kako da dođemo do efikasnog penzionog sistema u kome bi najugroženiji, oni koji imaju penzije ispod 20.000, oni koji imaju ispod 40.000, zadržali svoje penzije, kako bi se ceo sistem reformisao na način da se one najugroženije kategorije penzionera sačuvaju, a da se izvrši reforma penzija onih preko 80, 90 hiljada i da se izvrši preraspodela u okviru postojećeg penzionog sistema.
To su stvari o kojima sam očekivao da ćemo danas pričati. Ako hoćemo odgovorno da raspravljamo o javnim finansijama, a ne da slušamo o investicijama, propalim projektima, to je pogubno i tragično. Dajte da vidimo šta možemo da uradimo i da krajnje odgovorno, socijalno, društveno odgovorno se ponašamo u Skupštini. Hvala.

Gospodine Dinkiću, smatramo da je potrebna reforma penzionog sistema i to je jedino što se slažemo sa članom Fiskalnog saveta. To sam pomenuo kao jedan od argumenata u prilog tome da ovo nisu sveobuhvatne reforme i da mi smatramo da je reforma penzionog sistema nešto što je neophodno.
Mi smo se uvek bunili kao stranka i uvek smo tražili da nema linearnog povećanja penzija, jer vi ako idete na linearno povećanje penzija od 5%, onaj koji prima 15.000 će da dobije 5%, onaj koji prima 100.000, on će dobiti 5.000. Smatramo da u okviru postojećeg sistema penzionog mora da dođe do određene preraspodele, ako govorimo o teškoj finansijskoj situaciji, da ona mora da bude podjednako raspodeljena na sve, zato što naročito imamo u vidu da prosečna zarada i da prosečna penzija, bez obzira koliko se PUPS i svi ostali zalagali da ona mora da prati tržišna kretanja, cene i ostalo, ona realno pada iz meseca u mesec.
Rekli ste da neće biti zamrzavanje plata i penzija. Da, neće ih biti i to nije sporno, ali zato ćete pustiti malo inflaciju, malo devalvaciju i vi ćete te penzije da obezvredite kroz inflaciju i devalvaciju. Vi ćete da održite realan rast penzija od 0,5% koji će biti u novembru mesecu, ali kroz devalvaciju i inflaciju oni će realno da padnu za 3-4%. Nećete da zamrznete penzije i plate i zamrznete njihov rast, ali će one realno da padaju iz meseca u mesec i to je problem sa kojim se susrećemo i to je problem o kome hoćemo mi ovde da razgovaramo, da vidimo na koji način može da se napravi ušteda u budžetu, na koji način će da se smanje budžetskih rashodi i na koji način može da se pomogne građanima da prežive krizna vremena, jer mi svi moramo da budemo u funkciji tih građana. Na koji način će da se pomogne industrijalizacija, "Fijat" …
(Predsedavajuća: Vreme.)
… i sve druge investicije koje ste pomenuli i koje su mnogo bolje od investicija u radna mesta po ministarstvima, agencijama i lokalnoj samoupravi. "Fijat" mnogo više vraća od svih tih radnih mesta i "Jura" i svi ostali, "Bol pekidžing" i sve ostale investicije i "Grinfild" i ostale koje su bile u Srbiji poslednjih deset godina. To je ono o čemu mi hoćemo ovde da razgovaramo, kako svi zajedno, krajnje odgovorno, socijalno i društveno odgovorno da pristupimo ovom problemu, da ga rešimo, a ne da prozivamo krivce. Hvala.

Poštovani predsedavajući, žao mi je što je gospodin ministar izašao i što nas u sali ima ovako malo a razgovaramo o važnim temama koje se odnose na izgradnju jedne ozbiljne i jake države i koje treba da nam garantuju u nekoj perspektivi, sprovođenjem ove dve strategije, i pravnu sigurnost i sigurnost našim građanima i više pravde i pravičnosti a manje korupcije.
Pokušaću da napravim jednu retrospektivu borbe protiv korupcije u Srbiji i ono što se činilo od promena u Srbiji do sada u borbi protiv korupcije.
Kada je 2004. godine izabrana prva koaliciona Vlada sa predsednikom Koštunicom na čelu, zatekli smo jednu zarobljenu državu, državu koja je bila okovana korupcijom i vezama sa organizovanim kriminalom raznih državnih činovnika. Srbija je tada bila rangirana na 106. mestu po transparentnosti, "Transparency International", organizaciji koja se bavi evaulacijom i procenom stanja u državama po pitanju korupcije i to je jedno mesto koje je tada bilo najlošije u regionu, u ravni Lesota i ostalih afričkih država.
Mi kao tadašnja Vlada krajnje ozbiljno i odgovorno smo pristupili borbi protiv korupcije, ne samo kampanjski, već sistematično, planski i koordinirano. To je bio jedini način da se jedna država izbori sa korupcijom. Doneta je 2005. godine Strategija za borbu protiv korupcije, prva ikada doneta, a 2006. godine Akcioni plan. Ova strategija naslanja se i nastavak je, kako u samom obrazloženju stoji, te strategije i tog akcionog plana i mi očekujemo da bar u tolikoj, ako ne i u većoj meri, bude realizovana ova postojeća strategija.
U oblasti javnih nabavki tada se prvi put ozbiljno pristupilo, kroz donošenje Zakona o javnim nabavkama, formiranjem Uprave za javne nabavke i Komisije za zaštitu prava ponuđača. Prosto, krenuli smo da gradimo institucije koje garantuju smanjenje korupcije, pravičnost u javnim nabavkama i sve ono što će kasnije uslediti i o čemu ću govoriti je pokazatelj da može da se ide i nazad kad je u pitanju borba protiv korupcije.
Reorganizovana je kriminalistička policija. Stvoren je pravni i organizacioni okvir za borbu protiv korupcije. Donet je novi Krivični zakonik i Srbija je sa svim ovim što je urađeno 2004, 2005. i 2006. godine, 2007. godine bila na 79. mestu liste "Transparency International" zemalja po stepenu korupcije i bila je jedna od najbolje rangiranih država u regionu, izuzev Slovenije. To je pokazatelj da za kratko vreme može dosta da se uradi u borbi protiv korupcije, ukoliko se pristupi organizovano, sistematski i planski.
Tadašnji ministar pravde, Stojković, koji je predložio ove strategije i ministar Jočić, kao ministar policije, svesrdno su se trudili i uradili puno na zauzdavanju korupcije i kriminala u Srbiji. Snažna borba protiv korupcije i organizovanog kriminala videla se, pre svega, u raznim oblastima državnog organizovanja. Znači, da li su to javna preduzeća, sudstvo, pravosuđe ili uprava, gde god je bilo korupcije nastojali smo da je smanjimo i da se sa njom izborimo.
Pomenuću samo neke slučajeve organizovanih grupa koje su kršile zakon. To je bilo u "Putevima Srbije", gde su "kraduckali" na naplatnim rampama, gde je jedan dobar broj ljudi uhapšen i gde se došlo do novog sistema, kako bi se smanjila krađa na naplatnim rampama. Govorim o tome da je uhapšen predsednik, a sada pre par meseci i osuđen, predsednik Višeg trgovinskog suda sa svojim saradnicima, ostalim sudijama, gde se vršilo niz zloupotreba u stečajnom postupku i uopšte prilikom rada u Trgovinskom sudu. U Carini je uhapšeno 55 zaposlenih članova, zato što su se bavili kriminalom i neregularnim uslugama prilikom carinjenja robe i nelegalnog prelaska robe preko granice. Imamo i u oblasti nafte, šverca duvana, već je pomenuto da su privedene kraju istrage koje su se ticale šverca duvana i učesnike iz državnog aparata u švercu duvana.
Samo bih još napomenuo prosvetu, tačnije slučaj Kragujevačkog univerziteta i zloupotreba prilikom polaganja ispita, gde je jedan dobar broj i profesora sa Kragujevačkog univerziteta optužen i uhapšen zbog nameštanja i zbog prodavanja ispita, što je bilo odomaćeno i prošireno u Kragujevcu, naročito na Pravnom fakultetu. Na taj način smo dali svoj doprinos i ta vlada Vojislava Koštunice je učinila da se dovede u red i zavede red u institucijama sa kojima građani najviše imaju dodira, a to su državna uprava, prosveta i ministarstva preko kojih država funkcioniše sa građanima.
Nažalost, moramo da konstatujemo da postupci protiv optuženih u Kragujevcu još uvek nisu završeni, da su pojedini vraćeni i da su dekani na fakultetu, da je zbog bliskosti sa predstavnicima prošle Vlade dozvoljeno da pojedini postupci zastare i da se na taj način potpuno obesmisli i obezvredi borba protiv korupcije. Mi smatramo da to nije dobro i očekujemo da ova vlada pokaže i na delu nultu toleranciju prema korupciji i da kroz ovu strategiju pravosuđa dođemo do pravosuđa koje će bez političkog uticaja, na pravdi zakona, po slovu zakona, suditi i presuđivati i da konačno građanima pružimo pravdu i pravičnost u Srbiji.
Da je značajan doprinos te vlade dat u oblasti organizacije Ministarstva unutrašnjih poslova, vidi se i po tome da kadrovi koji su tada postavljeni na čelo Ministarstva unutrašnjih poslova i koji su tada promovisani i danas predstavljaju one koji nose borbu protiv korupcije, koji vode radne grupe koje danas funkcionišu u okviru Ministarstva pravde i koje se bave upravo predmetima 24 privatizacije koje se proveravaju.
To samo govori da se tada radilo krajnje odgovorno, dobro i da su ljudi koji su postavljani ti koji su bili u stanju da sprovedu i reformu u samom Ministarstvu policije i da nastave da rade.
Mi smatramo isto, da prevencija u borbi protiv korupcije nešto što je jako važno i da se u poslednje vreme tome pridavalo jako malo značaja, da smo mi išli samo na represivne mere, i da treba pre svega voditi računa o prevenciji i raditi na tome da se na svim segmentima od mesne zajednice pa naravno do samih ministarstava i državnog vrha spreči bilo kakav oblik korupcije i da ona dođe na onaj nivo koji je prisutan u drugim državama, ono što ja kažem, u državama modernim ili dobro organizovanim državama sa jednom jasnom vladavinom prava.
Ono što je takođe pomenuti i to ću citirati izveštaj Transparentnosti Srbija, da Srbija u izveštaju od 2012. godine, Srbija šest godina tapka u mestu. Srbija šestu godinu za redom nije popravila svoj skor na indeksu percepcije korupcije, kaže Transparentnost Internešnal. Samim tim u poslednjih godinu dana prestigli su nas, ili dostigli Bosna i Hercegovina, Liberija, Šri Lanka, Bugarska Trinidad i Tobago. I posle dužeg vremena ispred nas su sve bivše republike SFRJ i sve zemlje Balkana izuzev Albanije i Moldavije. Znači, to je stanje Srbije koje ste vi zatekli kao Vlada, koje se desilo nakon toga što je na vlast došla DS, posle vlade Vojislava Koštunice. To je ono što se nama desilo, a to je tapkanje u mestu svih ovih godina.
Šta to konkretno znači? To konkretno znači da u to vreme ništa nije rađeno u borbi protiv korupcije, da se nije radilo na izgradnji pravne države, da nije bilo javnosti u radu državnih organa, da je bilo puno intervencija države u rad pravosuđa, policije i privrede i da država ni na koji način, odnosno njene institucije i organi nisu mogli da funkcionišu.
Ono što je prioritet po Transparentnosti Srbija, a što ste naravno i vi uključili u vašu strategiju, a to je da se obezbedi veća javnost u radu državnih organa, smanjenje regulatornih i finansijskih intervencija države, što je jako dobro, reforma javnih nabavki izvrši na način da tu stvarno dođe do smanjenja i uštede.
Mi smo doneli novi zakon i mi realno očekujemo da tu bude uštede, ali treba sprečiti svaku mogućnost, zloupotrebe postojećih sistema i izuzetke koji se svuda pojavljuju.
Treba jačati uloge nezavisnih organa. Tu govorimo o ombudsmanu, o državnom revizoru, o Zaštitniku građana, Povereniku za informisanje i o antikorupcijskoj agenciji.
To su regulatori, kontrolori očuvanja funkcija države na način da one budu u funkciji građana, ne u funkciji pojedinaca, biznismena ili određenih kriminalnih grupa i zato je važno da mi kao država jačamo nezavisna regulatorna tela, kako bi mogli da obezbedimo funkcionisanje države.
Isto tako, važno je da imamo javnost medijskog vlasništva i da obezbedimo ili onemogućimo, a to je zadatak Vlade, zabranu sponzorstva iz oglašavanja, monopolista iz javnog sektora.
To nije slučaj, vidimo, "Srbijagas" je sponzor niza klubova, dešavanja, Aerodrom "Nikola Tesla", to je pomenuo kolega pre mene, imamo PTT, to su situacije gde mi kao država nismo u stanju zbog partijskih razloga da sprovedemo depolitizaciju i departizaciju i borbu protiv korupcije do kraja.
Moramo da izgradimo i vi ste o tome govorili kroz ovu strategiju, nezavisno, efikasno i odgovorno pravosuđe. Stvarno je teško na razvalinama praviti jednu kuću i graditi nezavisno pravosuđe, odgovorno i efikasno, a i mi očekujemo i mi ćemo vam u tome pomoći, da se izgradi ono pravosuđe.
Mene raduje da ste vi danas prilikom rasprave o strategiji pravosuđa govorili sve ono što smo pričali ove godine, od toga da je nelegalno izabrana Nata Mesarović, pa do samog postupka izbora sudija, do praćenja, 600 sudija koji nisu reizabrani, pa do svih onih izmena zakona koje su neophodne kako bi se obezbedilo nezavisno pravosuđe. To je nešto što nas ohrabruje da će konačno u Srbiji neko početi da razmišlja, da gradi državu koja će trajati i koja će biti osnova i stub izgradnje jedne moderne i pravne države.
Kontrola imovine javnih funkcionera i službenika je takođe važna, tačnost izveštaja i to je sve ono što je jako bitno u borbi protiv korupcije i jačanje same Agencije za borbu protiv korupcije, pre svega stručnim kadrovima u oblasti finansija, finansijske kontrole, kako bi Agencija za borbu protiv korupcije mogla da bude adekvatna institucija da pomogne da se sami državni funkcioneri na pravi i odgovarajući način, da prijave svoju imovinu i onemoguće u vršenju u dva ili tri posla ili da pored svog redovnog posla na neke nelegalne načine stiču imovinu.
Ono što je takođe jako važno reći, to je da ovom strategijom, očekujem da stupanjem na snagu ove strategije, a to znači samim njenim usvajanjem i objavljivanjem, vi sprovedete nju i da razrešite direktore koji su politički izabrani. To je ono što stoji u ovoj strategiji i ono što stoji u Zakonu o javnim preduzećima.
Gospodin Krkobabić, nema ga, i ako je i poslanik i direktor, i ja očekujem da već krajem iduće nedelje, kada se usvoji i ova strategija stupi na snagu, da podnese ostavku, kako bi ličnim primerom vladajuća koalicija pokazala da hoće da se bori protiv korupcije i da hoće da sprovede strategiju protiv korupcije u delo.
Gde ćete bolji primer od toga? Ja ga ne vidim, a nadam se da se i vi slažete sa tim i da svi oni direktori koji su po političkoj liniji izabrani, kao političari dođu tu.
Nemam ništa protiv direktora "Telekoma" koji je čovek kao stručan, i koji je stručan kao direktor i kadar i iz samog "Telekoma" izabran za direktora "Telekoma". Ako imamo i direktora "Srbijagasa" koji je potpredsednik stranke, narodni poslanik i direktor jednog preduzeća, i prosto treba da se vidi koju će od tih funkcija da obavlja.
Mi očekujemo da u najskorije vreme na delu vidimo ovu strategiju, da se ona primenjuje, da se sprovodi i da na jednak način, kao što vi pozivate na odgovornost one koji su uradili ono što su uradili u pravosuđu u prethodne četiri godine, prosto i vi morate da budete svesni da ste i vi odgovorni za sprovođenje ove strategije i da sutra i vi treba da kažete, gospodine Krkobabiću, odlučite da li ste direktor, poslanik ili nešto treće, ili penzioner.
Gospodine Bajatoviću, da li s te poslanik ili direktor i to je nešto što mi očekujemo od vas i to je prvi test za vladajuću koaliciju i nemojte da se skrivate iza tumačenja Sekretarijata za zakonodavstvo, jer jedini ovlašćeni za tumačenje zakona je skupštinski Odbor za ustavna pitanja.
Ako neko treba da da tumačenje zakona da li direktori koji nisu u v.d. statusu, koji su imenovani dva minuta pre stupanja na snagu, Zakona o javnim preduzećima, mogu da ostanu direktori do kraja mandata, nije za to nadležan Odbor za zakonodavstvo, Sekretarijat Vlade, već je nadležan Odbor za ustavna pitanja.
Ako Vlada ima nekih nedoumica, ona treba da pita Skupštinu, kako da se odnosimo prema direktorima koji su politički postavljeni i da onda vladajuća većina kaže, oni treba da budu direktori do kraja mandata i nakon toga se raspiše javni konkurs.
Mi ćemo da kažemo, hvala lepo, to je vaša odluke, ali onda taj deo strategije u borbi protiv korupcije moramo da stavimo ad akta i on se ne poštuje i to je onda vaša odgovornost.
Isto tako, uspostavljanjem, kako piše u strategiji, sistem za sprečavanje sukoba interesa zaposlenih u javnom sektoru, a u štampi smo mogli da vidimo da je direktor "Puteva Srbije" Drobnjak i akcionar jednog preduzeća za puteve koji dobija poslove od "Puteva Srbije". Gde ćete veći sukob interesa od toga?
Očekujem takođe da stupanjem na snagu i ove strategije, prosto se vidi na koji način će da se reši taj problem, jer je to prisutno u javnosti i o tome ćemo više govoriti na sledećoj sednici, kada bude reči o pretvaranju dugova, puteva Srbije u javni dug, ali to je materija koja se tiče i ove strategije.
Mi u najboljoj nameri smatramo da je ova strategija dobar nastavak borbe protiv korupcije koju ste započeli i to je jedna od stvari u kojoj se apsolutno slažemo. Imate našu punu podršku, to je borba protiv korupcije i nulta tolerancija u korupciji je nešto, u borbi protiv korupcije u ovoj fazi je nešto što bi moralo da bude prioritet, da svi mi damo podršku onima koji su i u ovoj strategiji po zakonu nadležni da se bore protiv korupcije. Očekujemo da vi date pun doprinos i da u nultoj toleranciji borbe protiv korupcije na primerima koje sam pomenuo ovde u Skupštini, već samim stupanjem na snagu ove strategije, pokažete da stvarno postoji nulta tolerancija.
Imate našu podršku. Smatramo da je ova strategija dobra osnova za borbu protiv korupcije. Očekujemo da se sve aktivnosti koje donese akcioni plan, čiji smo predlog već mogli da vidimo, da se donese akcioni plan koji će ubrzati sprovođenje svih aktivnosti pomenutih u ovoj strategiji i kako bi proces borbe protiv korupcije i prevencija korupcije ubrzali i kako bi ga smanjili na onu meru koja postoji u modernim evropskim državama.
Mi kao DSS, pozdravljamo nastavak borbe protiv korupcije tamo gde je zastala 2007. godine i očekujemo da krajnje odgovorno, ozbiljno, kao što ste se do sada trudili pristupite i nastavite borbu protiv korupcije i primerom u ovoj Skupštini, najtransparentnije pokažete da borba protiv korupcije ima nultu toleranciju i tada ćete podršku od nas, koju u ovom segmentu imate, biti još veća i očekujemo da ćemo kada se sledeći put vidimo, gospodine ministre, moći da pričamo o nekim narednim koracima a ne da pominjemo ono što očekujemo od vas da uradite ili da insistirate na tome, već naredne nedelje kada ova strategija stupi na snagu i kada pojedinci koji sede u ovoj skupštini budu u sukobu i njihova funkcija bude u sukobu sa rešenjima predviđenim u ovoj strategiji.
Očekujemo da sledeći put kada dođete da možemo da pričamo o nekim novim stvarima, o drugim stvarima, a ne da se vraćamo na ono što će samo diskreditovati i ovu strategiju i posao oko kojeg se toliko trudite i koji je izuzetno važan za izgradnju pravne, odgovorne države. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, o ovoj temi ću govoriti bez emocija, hladne glave. Kao neko ko je delio školske klupe sa Mađarima, Rumunima i sa Slovacima, imam jedan potpuno tolerantan otvoren odnos bez strasti prema svim nacionalnim manjinama i operisan sam i od nacionalizma, šovinizma, fašizma i svih ostalih. Ali sam kao i svi oni patriota i imam odnos prema onome što se dešavalo u našoj državi svih ranijih godina.
Obavezan sam prema svojim pretcima, koji su stradali za vreme okupacije, dok je Vojvodina bila pokidana između tri fašistička režima – nemačkog, mađarskog i ustaškog, da kažem i da kažemo ono što je istina. Kada kažem ustaškog, mislim hrvatskog.
Kada govorimo o ovoj deklaraciji, uvredićemo žrtve i mađarske, a i one srpske žrtve, romske i jevrejske, ako ne govorimo o tome šta je prethodilo zločinu koji se desio 1944. i 1945. godine.
Meni je neverovatno da na ovoj sednici, kada govorimo istoriji ove države i ovog naroda, da je sala poluprazna, kada se vrši pokušaj revizije istorije jednog naroda i antifašističke borbe u Srbiji, bilo da je ona Ravnogorska, bilo da je ona Partizanska, da je ova sala prazna. Za mene je to neshvatljivo, ako ne govorimo o onome šta je prethodilo 1944. godine.
Mi ne govorimo o onim žrtvama i naslednicima tih žrtava koji žive danas sa nama ovde. Ako ne govorimo o onome da je 4.000 ljudi za par dana bačeno pod led u Novom Sadu, pred rupe koje su dinamitom pravljene na -30 na Dunavu, gde je po deset ljudi u minuti ubijana i bacano pod led. Ako ne govorimo da je u Čurugu, mestu u kome je najviše Srba stradalo, i velikom stradanju Srba, Roma i Jevreja, gde je u jednoj noći, u "žutoj sali", napunjeno skoro 500 ljudi – Srba, Roma i Jevreja, gde je samo otvoren jedan prozor kroz koji su gurnute dve – tri cevi mitraljeza i gde je pucano dok svi oni nisu pali dole. Govorimo u Čurugu 1942. godine, gde su na srpski Božić, 7. januara 1942. godine, streljani Srbi. Ne streljani, poubijani u mračnoj "žutoj sali". To je prethodilo 1944. godini.
Ako govorimo ovde o deklaraciji, o osudi akata protiv civilnog mađarskog stanovništva u Vojvodini, treba da govorimo o deklaraciji koja će obuhvatiti sve, i o onome što je prethodilo, osudi akata protiv mađarskog civilnog stanovništva. Jevreji, Romi i Srbi su kolektivno stradali kao civilno stanovništvo, ne imenom i prezimenom, nego po svojoj nacionalnosti, zato što su bili Srbi, zato što su bili Jevreji i zato što su bili Romi i zato što je to bio plan Mađarske, Hortija i njegovih generala i ministara odbrane, da se sprovede "novosadski masakr". To je bio plan njihove države i to su istorijski podaci koje je utvrdila mešovita komisija.
To su činjenice preko kojih ne možemo da pređemo kada govorimo o ovoj deklaraciji. Mi iz DSS nećemo da zvučimo kao neki nacionalisti ili bilo šta drugo, samo hoćemo da osvetlimo celokupan deo istorije Srbije, da ne može da se prenebregne ta činjenica kada govorimo o zločinima koji su činjeni 1944. godine. Da nije bilo mesta u ovoj deklaraciji, koju nam danas predlažete, u jednoj rečenici, u jednom pasusu da se pomenu žrtve koje su postojale, koje su od 1942. do 1944. godine bile, da nije bilo mesta da se kaže kada su počinjeni prvi zločini po nacionalnom osnovu, to je nešto što je za nas potpuno neprihvatljivo.
Molimo vas da ovu rezoluciju, deklaraciju povučete, da napravimo jednu deklaraciju koja će osuditi i zločine iz 1941. i 1942. godine i zločine iz 1944. i 1945. godine. Mora da se zna šta je prethodilo događajima koji su se desili 1944. godine i da su u "novosadskoj raciji" stradali svi bez reda, da je postojalo "veće desetorice", ili komitet koji je odlučivao ko će da bude ubijen a ko neće. Doveli su 20.000 ljudi koji su za 20 dana prošli ispred tog veća, gde se odlučivalo ko će da ide na levu stranu, a ko će da ide na desnu stranu, koga će put da vodi na "Štrand", pod led, a ko će možda da preživi.
To su istorijske činjenice i to su istorijske činjenice koje ne možemo da prenebregnemo. Na isti način su stradali i Mađari 1944. godine, u tom istom Čurugu, kao jedan revanšizam zbog žrtava Srba, Roma i Jevreja 1942. godine i isto tako na Božić. Ima previše simbolike u stradanjima da bismo dozvolili da ne krenemo od onoga što je prethodilo.
Imajući posebno u vidu da se Mađarska nije suočila na način na koji se mi sada suočavamo sa zločinima koje su činili u ime svoje nacije i u ime velike Mađarske, u ime fašizma i bratstva sa Hitlerom, Musolinijem i Ante Pavelićem. Mađarska je posle dve osude Šandora Kepira, kapetana žandarmerije, koji je lično odgovoran, po tvrdnjama Efrajima Zurofa iz "Centra Simon Vizental", za najmanje 35 žrtava, a komandovao je žandarmerijom u Novom Sadu, koja je bila organizator i realizator zločina u Novom Sadu, Čurugu, Žablju gde je cela ulica stradala.
Oni su Šandora Kepira oslobodili. Mađarski sud ga je oslobodio. Mađarski je 2011. godine oslobodio Šandora Kepira, za koga postoje dokazi da je ubijao i da je odgovoran za najmanje 35 žrtava srpske, romske i jevrejske nacionalnosti. Mađarski sud ga je oslobodio. Mađarski parlament nikada nije doneo deklaraciju o osudi zločina, o osudi zločina fašističke Mađarske od 1941. godine.
Nije sporno da osudimo sve zločine koji su ovde, ali dajte da osudimo sve zločine. Dajte da krenemo od 1941. godine. Da li to ne smete da uradite, jer se onda to neće važiti, ta deklaracija, ako se pomenuti zločini od 1941. godine? Neće se važiti i neće vam priznati ovu deklaraciju ako se pomene da su Vojvodini, u Bačkoj ili u Novom Sadu stradali Jevreji, Romi i Srbi.
Ne znam šta mi danas radimo ovde. I zarad pomirenja o kojem svi ovde pričamo, pomirenje je postignuto i pomirenje imamo. Na ovaj način i ovom deklaracijom koja je na ovaj način predstavljena, samo oživljavamo stare rane. Mi pomirenju nećemo doprineti ništa, već ćemo doprineti da danas se raspravlja o tome, zašto srpske, jevrejske i romske žrtve nisu pomenute? Ovo što se desilo 1944. i 1945. godine je posledica brutalnog, najsurovijeg zločina koji može da se uporedi sa onim u Jasenovcu, u Novom Sadu i bacanjem pod led.
Da li su Romi, Jevreji udarani maljem pa bacani pod led, ili im je pucano u potiljak, ili su na neki drugi način ubijani, to se dešavalo. Novosadske ulice su bile prekrivene leševima. Novi Sad koji je tada brojao 40.000 stanovnika, 4.000 je ubijeno za tih nepunih tri nedelje racije. Četiri hiljade, 10%. U Čurugu je 30% življa ubijeno za vreme racije.
To su činjenice koje su morale biti pomenute u ovoj deklaraciji, ako hoćemo da osudimo sve žrtve i da izjednačimo sve žrtve, i da u skladu sa našim Ustavom nema diskriminacije. Na ovaj način smo diskriminisali žrtve. Prosto, u najboljoj nameri, da sprečimo falsifikovanu istoriju, doći ćemo u situaciju da će sutra neko proglasiti Gavrila Principa za teroristu zato što je to nekome interes. Videćete, bićemo svedoci. Doći ćemo u situaciju da ovde usvajamo deklaraciju kojom ćemo da se izvinjavamo Banatskim Nemcima i da proglašavamo princa Eugena diviziju kao oslobodilačku.
Ne znam šta mi ovde danas radimo. Prosto, na način na koji smatram da jedna ozbiljna država mora da radi, a to je da povučete deklaraciju, da kroz jednu proceduru koja postoji deklaraciju napravimo onako kako je primerena svim žrtvama, ne samo žrtvama jednog naroda nego svim kolektivnim žrtvama u tom periodu i da donesemo jednu deklaraciju koja će biti na čast i ponos svim žrtvama od 1941. do 1945. godine i da onda insistiramo da svi parlamenti zemalja, u kojima je bilo žrtava, donesu takvu istu deklaraciju.
To je moj predlog, kao predlog nekoga kome su mnogi stradali u Drugom svetskom ratu i kao predlog čoveka koji hoće da do pomirenja stvarno dođe, jer sam ja u tom pomirenju živeo sve ove godine i hoću da i dalje živim u tom pomirenju. Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospodine predsedniče Vlade, u Srbiji se teško živi. Na sivim putevima u Srbiji gledamo prazne fabrike, prazne štale i preko milion hektara zaparložene zemlje. Ta slika je malo drugačija od slike o kojoj danas slušamo na ovoj sednici, od poslanika vladajućih stranaka i od vas.
Za prva četiri meseca ove godine u Beogradu se desilo više samoubistava nego cele prošle godine. U Beogradu se desilo mnogo ubistava od čega 17 mafijaških, nedužni su stradali u tim obračunima, a da ne govorim o onome što se dešavalo u Vranju, Nišu poslednjih meseci.
Srbija je zemlja u kojoj ljudi polako gube veru da situacija u dogledno vreme može da se promeni i poboljša. Mladi nastavljaju da idu iz zemlje i Srbija se prazni. To je situacija i to je realnost.
Građani Srbije žive na stratištu izbornih očekivanja, lažnih obećanja, iznevereni lažima pretočenih u priče o 300.000 novih radnih mesta, 1.000 evra, Mercedesu, Boingu, neiscrpnim evropskim fondovima, kandidaturi i datumima.
Svi mi putujemo i gledamo. Dok spoljni dug Srbije raste za 140 i više evra u sekundi, učešće javnog duga u BDP je preko 56%. Dug je povećan za 4,2 milijarde evra, a u javnom sektoru radi oko 32% svih zaposlenih, dok je ta stopa u Evropi između 10 i 18%. Rekorderi smo po nezaposlenosti. Skoro 10.000 naših sugrađana svakog meseca ostaje bez posla. Inflacija je velika, veća od projektovane stope. Zarade se smanjuju, a cene divljaju. Prosečna zarada za period januar-mart samo ove godine je realno manja za 5,4%. Jeste ona nominalno veća, ali je realno manja. Planirani budžetski deficit će biti udvostručen sa 3,5% na 7% prema proceni MMF, a nešto manji prema proceni Fiskalnog saveta.
Kao opozicija u ovoj Skupštini, jako smo zabrinuti kuda ide ovaj brod i da li uopšte negde ide? Ukoliko se hitno ne preduzmu mere, rekao bih, giljotina rashoda, a ne samo propisa, Srbija će kliziti ka bankrotu i tada neće biti ni ovolikih penzija ni plata, investicija, socijalne pomoći.
Činjenica je da ste nasledili rupu u budžetu, veliki dug i deficit, dvocifrenu inflaciju, ali ovo ne sme da bude izgovor da se ne uradi ništa, amnestija, alibi za nerad i neodgovornost i nespremnost za ozbiljne reforme.
Srbija se ne susreće prvi put sa svetskom ekonomskom krizom. Slično je bilo i 1934. godine prošlog veka, kada je Knez Pavle, dao tada mandat ministru finansija Milanu Stojadinoviću, koji je iskoristio podršku da odlučno izvede Srbiju iz krize. On je preduzeo četiri mere – stabilizovao je kurs. Tada je dinar jedini put bio konvertibilan u celom svetu, a ne samo u dve menjačnice u Pragu, nego u celom svetu…
(Predsedavajući: Vreme.)
Smanjuje kamatne stope, odložio otplatu kredita poljoprivrednicima i investirao u javne radove. Srbija je izašla iz krize i krenula je da se razvija.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Mihajlov.)
Svima ste dozvolili da produže malo. Završiću za 30 sekundi.
(Predsedavajući: Nemojte, molim vas. Ako vama produžim vreme, moraću i ostalima.)
Vi morate, kao najodgovorniji, da pokažete spremnost i odlučnost da se nešto u Srbiji promeni. Postaviću vam tri konkretna pitanja…(isključen mikrofon.)

Gospodine predsedavajući, predsednik Skupštine, gospodin Nebojša Stefanović, dozvolio je u prvom delu i predsedniku Vlade, i gospodinu Borku Stefanoviću, da prekorače značajno svoje vreme. To su i svi ostali koristili. Molim vas da mi ostavite 30 sekundi da postavim tri pitanja od po jedne rečenice. To mi slobodno oduzmite od onog drugog dela od dva minuta što imam.
(Predsedavajući: Molim vas, sada vi mene saslušajte. Dozvolio sam vam, prekoračili ste 25 sekundi od predviđenog dozvoljenog vremena. Prema tome, nisam toliko bio rigorozan i da sam vas u sekundi prekinu. Molim vas, to možete naknadno iskoristi, ta dva minuta, da postavite pitanja. Da ne budemo formalisti, postavite ta tri pitanja u najkraćem mogućem, da iskoristite svoje vreme. Izvolite.)
Samo bih tri pitanja u najkraćem. Tri rečenice. Već bih do sada završio.
Postavljam tri kratka pitanja predsedniku Vlade i ministru finansija i ekonomije gospodinu Dinkiću. Da li će biti zamrznute penzije i plate, kao što predviđaju Fiskalni savet i MMF? Da li će biti smanjena socijalna davanja, u skladu sa smanjenjem rashoda budžeta? Da li će biti racionalizacije u javnom sektoru i državnoj upravi?

Očekujem još samo odgovor na pitanje – da li će biti racionalizacije javnog sektora? To ćete verovatno odgovoriti u drugom javljanju.
Sada bih samo pročitao izvod iz ekspozea, koji smo ovde slušali pre desetak meseci: "Naš najveći i najteži problem sa kojim se Srbija suočava je demografsko pitanje, zaustavljanje biološkog pada i izumiranje nacije, stvaranje uslova za poraz životne snage naroda. Obnavljanje stanovništva može biti rezultat samo koordiniranih aktivnosti na stvaranju svih preduslova na podsticanju pojačanja nataliteta, od stimulisanja i rađanja više dece u porodicama, preko pomoći bračnim parovima koji imaju potreba za van telesnom oplodnjom, većoj pomoći trudnicama i porodiljama, veće društvene brige o deci, ukidanje poreza i ograničavanje trgovačkih marži za opremu za bebe".
Porez na opremu za bebe je prošle godine, u sklopu antikriznih mera, podignut i izjednačen sa stopom od 20% za decu, tako da se od toga odustalo od onoga što je bilo predviđeno u ekspozeu. Hoću ovde da pitam da li će i da li su predviđena sredstva za mlade bračne parove koji trebaju da grade porodice, različitog pola? Da li su predviđena sredstva za one ljude koji ovde hoće da ostanu i da rade da se Srbija ne bi praznila? Da li su predviđena neka sredstva u budžetu? Da li Vlada uopšte ima plan i strategiju poboljšanja demografske slike u Srbiji?
O tome je bilo puno reči i to je bila jedna od najvažnijih stvari u ekspozeu. Da li se planira da se ukine porez na bebi opremu? O tome smo pričali kada su usvojene izmene PDV, i to je jedno važno pitanje o kome takođe ovde treba razgovarati. Hoću da dobijem i odgovor na pitanje – da li će biti racionalizacije u javnom sektoru, imajući u vidu da javni sektor zapošljava preko 31%, skoro 32% ljudi i dobar deo sredstava generiše, kumuliše veliki deo rashoda.

Poštovani ministre, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što smo ovo sada čuli, odnosno dobro je da je Vlada nakon burne rasprave, koju smo imali prilikom rasprave o zakonu u načelu, prihvatila neke sugestije, pre svega naše koje se odnose na to da će se položaj poljoprivrednika i poljoprivrednog zemljišta, uopšte oporezivanje zemljišta manjeg od 10 ari promeniti nakon usvajanja ovog zakona. Dobro je što je Vlada prihvatila te sugestije, prihvatila ove amandmane i na taj način realno stavila građane i realno pokazala da se položaj građana neće umnogome pogoršati nakon usvajanja ovog zakona.
Nije sporno da porez treba da se plaća i da država mora da uradi sve da taj porez naplati i to je nešto što svaka država u svetu radi.
U mnogim državama važi da sve može da se izbegne, samo porez mora da se plati. Prosto, i naša država od toga živi i porez mora da se naplati, ali treba gledati kako će se taj porez i naplaćivati. To je jedna stvar o kojoj treba voditi računa i o kojoj ćemo mi pričati malo duže prilikom kasnije rasprave i drugih amandmana.
Naravno, treba pomenuti da je porez veći od naknade za građevinsko zemljište i da će to plaćanje biti veće nego što je bilo po naknadama za građevinsko zemljište, to je i ministar pomenuo, 67% će biti veće, plus ovo što je sada usvojeno isto na predlog poslanika opozicionih i nas iz DSS prilikom rasprave u načelu, a to je da se prihvati amortizacija, da se poljoprivredno zemljište ne oporezuje ispod 10 ari, zato što mnogi ljudi koji žive na selu ili žive u gradu, u prigradskim opštinama koje imaju domaćinstvo, su zaposleni negde, a imaju i u okviru svog domaćinstva štale, kokošinjce, obore, ambare. Oni bi bili pod udarom ovog zakona i plaćali porez. Jedini oslobođeni od plaćanja poreza po osnovu obavljanja poljoprivredne delatnosti, kako stoji u članu zakona, su registrovana poljoprivredna domaćinstva i to samo ona koja pretežno žive od bavljenja poljoprivredom.
Znači, da bi svi oni koji imaju drugi izvor prihoda, da li je neko zaposlen u nekom preduzeću, da li obavlja neku drugu delatnost, bili izuzeti iz ovog zakona. Smatramo da je dobro što je usvojen amandman da sve ostaje isto, da se domaćinstva ispod 10 ari neće oporezivati, jer samim tim se izbegava mogućnost zloupotrebe, da oni kojima je možda jedan član domaćinstva, a znamo da dosta ljudi živi u zajedničkim domaćinstvima, više generacija, zaposlen negde, oni bi bili pod udarom ovog zakona, a oni u suštini žive i privređuju upravo od tog domaćinstva. To se odnosi, kako stoji u zakonu, i na kući i na sve pomoćne objekte, garaže, tako da je dobro što je ovo urađeno.
Treba videti u kojoj meri će se i na koji način primenjivati ovaj zakon. Slažem se da su lokalne samouprave te koje su prilično uspavane i koje treba da se razmrdaju, da taj silni broj zaposlenih, uglavnom po partijskoj liniji, mora da krene da radi, da se bavi svojim poslom i da lokalna samouprava počne da bude neko ko će se starati o rashodima i o prihodima i da lokalne samouprave dobiju svoju funkciju koju treba da imaju, a to je da direktno komuniciraju sa građanima u njihovom interesu.
Stoga smatramo da treba još uvek raspraviti, u odnosu na poljoprivredna domaćinstva, u kojoj meri će i ona poljoprivredna domaćinstva preko 10 ari, koja su neregistrovana samo kao poljoprivredna, već svi oni koji žive od poljoprivrede u prigradskim i seoskim sredinama, koji imaju možda 11 ari, u kojoj meri će biti obveznici ovog zakona o porezu na imovinu i na koji način. Nadam se da ćemo kroz raspravu moći da dođemo do rešenja, da ćemo ublažiti položaj tih poljoprivrednih domaćinstava koja su registrovana, ali koja imaju zaposlene i u drugim delatnostima, ne samo u poljoprivredi, kako njima da olakšamo položaj, kako bi se izbegle zloupotrebe prilikom primene ovog zakona.
Čeka nas jedna, ja se nadam, rasprava koja će uroditi plodom i gde će Vlada prihvatiti još neke od sugestija, ne samo amortizaciju, ne samo ukidanje ove odredbe za oporezivanje domaćinstava ispod 10 ari i neke druge koje je Vlada prihvatila u odnosu na stomatologe, lekare, advokate, već i na ova poljoprivredna domaćinstva koja se bave poljoprivedom, ali kojima to nije isključiva i pretežna delatnost, već koji žive, između ostalog, i od toga. Očekujem da kroz ovu raspravu Vlada prihvati još neka rešenja u interesu građana.

U skladu sa članom 27. molim i vas i sve narodne poslanike da se ova rasprava ne pretvori u raspravu o Draganu Đilasu i Beogradu.
Prosto, mi ovde govorimo o Srbiji, o svim gradovima i opštinama u Srbiji i o porezu koji će sve građane Srbije da dotakne. Najviše će dotaći onevan Beograda, pošto u Beogradu je i najveća prosečna zarada. i najviše se radi. i svi dolaze u Beograd. Sve glavne firme imaju predstavništvo u Beogradu i strane kompanije. Ali, kako će oni u Zaječaru, Boru, Majdanpeku, Kuršumliji da plate porez? To treba da bude naša tema.
Jedni brane Đilasa, drugi napadaju. Mene to ne zanima. Mene zanima kako će građani da prežive posle uvođenja ovih poreza i da vidimo kako njima da se olakša primena ovog zakona.
Uzdržite se svi od pominjanja Đilasa, Beograda, da će Beograd da bude najugroženiji. Hoće i Beograd, ali više će biti drugi gradovi.
Prosto, dajte da radimo onako u duhu ovog zakona i poreza koji se uvodi građanima Srbije, koji žive svugde, a ne samo u Beogradu. Ti koji žive u Beogradu, žive malo bolje od onih koji žive van Beograda. Dajte konačno njima da se bavimo. Hvala.

Po amandmanu.
Ovaj amandman govori o tome da osnovicu poreza na imovinu za nepokretnost poreskog obveznika koji ne vodi poslovne knjige, vrednost nepokretnosti je uređena u skladu sa ovim zakonom. Vrednost nepokretnosti, naravno, utvrđuje lokalna samouprava koja se stara za naplatu, kontrolu izvornih prihoda jedinice, znači izvršenje ovog.
Hoću da pitam – po članu 91. Ustava obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina je opšta i zasniva se na ekonomskoj moći obveznika, kako će se porez naplatiti, a da ne bude u suprotnosti sa ovom odredbom Ustava ukoliko neki poreski obveznik nije u situaciji, nije u ekonomskoj moći da to uradi? Kako će se procenjivati ekonomska moć nekog poljoprivrednog domaćinstva? Uzmimo da smo sada oslobodili plaćanja 10 ari zemlje, ali nismo seosko domaćinstvo oslobodili da se na trošne šupe i ostalo, bunare, plaća porez. Plaćaće se, naravno, porezi na šupe, bunare i sve ostalo, pošto amandmanom koji ste usvojili ne plaća se porez samo na 10 ari na zemljište, ali se na sve objekte, kako stambene tako i pomoćne objekte, plaća porez. To je ono što je ostalo. Gospođo Bisić, takav je amandman bio predlagača Dušana Petrovića, čiji ste usvojili. Kako će se plaćati porez na to ukoliko to neko seosko domaćinstvo, koje jedva sklapa karaj sa krajem, nije u mogućnosti da plati porez? Kako će se njemu porez naplatiti i da li će prinudna naplata poreza biti u suprotnosti sa članom 91. Ustava, gde se govori da se porez naplaćuje samo u skladu sa ekonomskom moći obveznika? Da li će se ići u prinudnu naplatu poreza preko suda? Znamo kako to izgleda. To je popis i prodaja pokretne i nepokretne imovine. Da li će se naplaćivati putem popisivanja i prodaje stoke koja se tu nalazi, poljoprivrednih mašina ili na koji drugi način? Ako možete, dajte mi to objašnjenje.

Imamo registrovano poljoprivredno domaćinstvo u skladu sa zakonom koje funkcioniše tako. Govorio sam o poljoprivrednim domaćinstvima gde je neko zaposlen u nekoj firmi, privatnoj ili državnoj, potpuno nebitno, i gde se ostvaruje prihod i na osnovu toga. Kako će se smatrati šta je pretežno? Da li će to uticati na to da je to registrovano poljoprivredno domaćinstvo kako se radi u Zakonu o poljoprivredi i kako će se onda utvrđivati poreska osnovica i da li će oni u toj situaciji biti oslobođeni plaćanja poreza ili neće, jer imamo puno situacija u prigradskim naseljima gde ljude drže stoku, bave se poljoprivredom, ali istovremeno i rade? Na koji način će oni biti tretirani ako im to nije primarna delatnost, s obzirom da socijalno i penziono osiguranje nemaju kao poljoprivrednici već kao zaposleni? Na koji način će se tretirati pretežna ili primarna delatnost? To je jedno pitanje.
Drugo pitanje, ispod 10 ari ne naplaćujemo samo zemlju, ali govorimo o objektima na toj zemlji koji služe za poljoprivrednu proizvodnju, ne o stambenom objektu gde oni žive. Da li će bunar koji se tu nalazi biti predmet oporezivanja ili neće? To je moje pitanje. Hvala.

Kao predlagač amandmana.
Gospodine ministre, i sam i ste rekli da će postojati mogućnost da se zemljište u Doljevcu računa ili po Žitorađi ili po Nišu ukoliko nema prometa nekretnina, odnosno da će se porez obračunavati po stopi ili u Žitorađi ili u Nišu. To naravno otvara mogućnost, s obzirom da će opština Doljevac hteti više da napuni budžet, pretpostavljamo da nijedna opština nema dovoljno para, naročito mala i prilično skromna opština kao što je Doljevac, pa će računati porez na zemlju po ceni koja je u Nišu, što im naravno odgovara.
Prosto, treba razmisliti da li u opštinama ili u jedinicama u kojima nema prometa nekretnina, da se uzme procena poreske uprave i da na taj način onemogućimo bilo kakav vid zloupotrebe, manipulacije veštačkog dizanja cene, jer Republika, bez obzira što vi tvrdite i ovim zakonom se porez na imovinu potpuno vraća lokalnoj samoupravi, mora na neki način da zaštiti građane i da ima kontrolnu funkciju u sprovođenju poreza. Uostalom, Republika i raspisuje i određuje ko prikuplja koji porez, to je jedna stvar.
Druga stvar, ovo što je gospodin Rističević govorio, isto predstavlja mogućnost za potencijalne zloupotrebe proglašavanjem građevinskih zona. Kod nas svako selo u Vojvodini ima svoju građevinsku zonu na obodu sela i tu se plaća i veći porez i skuplje je zemljište i opremanje. Prosto, treba voditi računa na koji način da se izbegnu neke sitne zloupotrebe koje mogu da dovedu da se sama primena ovog zakona kompromituje.
S toga vam predlažemo da ovaj član stavite kao kontrolni mehanizam, da poreska uprava procenjuje visinu za osnovicu za porez na imovinu, ukoliko nije bila trgovina nekretninama u toj jednoj jedinici ili jednoj opštini u godini u tom obračunskom periodu. Hvala.

Mi smo podneli amandmane kojim tražimo da se briše ovaj član jer smatramo da je rešenje u izvornom tekstu zakona bolje. Na ovaj način se potpuno izjednačava građevinsko poljoprivredno zemljište, šumsko zemljište i objekti koji se nalaze na tom zemljištu.
Ono što je sama briga naša od samog starta, mi smo se trudili znači da ostanemo van rasprave Beograd i gradonačelnik Beograda i sve to što je posledica ovog trenutka, napete političke situacije i svega ostalog. Nas je zanimalo najkonkretnije šta će se u životu običnog građanina promeniti. U petak ste nas ubeđivali da se predloženim Predlogom zakona ništa neće promeniti, da biste tokom vikenda dve stvari promenili, a to je, uveli amortizaciju prilikom obračuna poreza i to je prva stvar. Druga stvar, ukinuli ste porez na okućnicu do 10 ari.
Što znači u petak ono što ste govorili je sada izmenjeno i možda je ovo sada što govorite više u skladu sa tim da će se za građane manje promeniti nego u petak. To je sve zbog pritiska opozicije i mi smatramo da je to dobro. Dajte da vidimo šta još da uradimo da u perspektivi ne ostanemo bez tih građana od kojih se toliko uzima, koji će biti u stanju da plate i jedan dinar bilo kog poreza.
Znači, nama nije cilj da građane na prvom koraku potpuno onesposobimo i onemogućimo i ubijemo im svaku želju da rade, da stvaraju i da žive u ovoj državi. Nama je cilj da napravimo stimulativne poreze takve da građani dobiju nešto i da budu spremni da daju porez na imovinu kako bi videli rezultate tog poreza.
U raspravi u petak kada smo raspravljali prvog dana mi smo rekli da porez koji se smanjuje, porez na zarade, sa 12% na 10% značajno će umanjiti prihod lokalnoj samoupravi i to je nesporna činjenica. Vi ste rekli da će porez na imovinu biti taj koji će da pokrije razliku u porezu na zarade koji se smanjuje, za primer neću da uzmem Beograd, uzeću Kruševac, Pančevo i druge gradove kojima je to između 300 i 400 miliona koji treba da se koriste namenski za razvoj komunalne infrastrukture.
Sada smo čuli da porez na imovinu treba da kompenzuje naknadu za građevinsko zemljište. Znači, ona razlika i ona rupa u budžetu koja ostane za umanjenje poreza na zarade neće biti nadoknađena. To prosto treba da konstatujemo da je to nešto što će lokalna samouprava morati sama da nađe način da pokrije, da izvrši rebalansa budžeta lokalne samouprave i da se prilagodi novonastalim okolnostima. To je nešto što je činjenica i prosto ne treba od toga bežati, treba to jasno i glasno reći ovde u Skupštini.
Moje pitanje ide, pošto se dosta svaljuje na građane, znam da su građani ti, pravna i fizička lica su poreski obveznici. Treba videti, država mora da pokaže da je spremna da štedi, lokalna samouprava neka racionalizacijom svojih rashoda pokaže da je spremna da napravi uštedu za manjak poreza od zarada koje ostaje, da ne trpe investicije, već da trpe razni drugi rashodi, a to su rashodi koji nisu normalni. To je organizovanje koncerata raznih pevaljki po gradovima, to nije nešto što je neophodno i nije nešto što treba da bude način rasipanja sredstava iz lokalnih budžeta. Organizacija nekih manifestacija koje su potpuno suprotne samoj prirodi lokalne samouprave u kriznim vremenima ne treba da se finansiraju. Treba finansirati ono što je u najužem interesu za građane i pravna lica, firme i fabrike koje se otvaraju na tom prostoru. To je ono što je naš interes i to je ono što treba lokalnim samoupravama da bude jasno u ovom trenutku.
Što se tiče ovog zakona, konkretno ovog člana i onoga što ću ja da pitam s obzirom da se ovde govori o tome šta će biti oporezovano, doći ćemo u situaciju da poljoprivredno zemljište, naročito po selima i okolini bude prebačeno u gradsko građevinsko zemljište. To će se dešavati po selima, naročito na obodima sela, zemljište koje se neće privesti nameni, a koje će biti vođeno kao građevinsko zemljište. To rade opštine i mesne zajednice, preimenuju zemlju, a ono nikada ne bude privedeno nameni.
Vi imate sada u svakom banatskom selu na desetine hektara u okolini sela koje je građevinsko zemljište gde se plaćaju posebni porezi, a koje se nikada ne privede nameni pa vam tako o novom zakonu koji je sada Ustavni sud stavio van snage o građevinskom zemljištu, jedan hektar je bilo da 25.000 evra košta konvalidacija po novom zakonu koji je bio. To je ovaj Dulićev zakon koji je Ustavni sud stavio van snage. Što potpuno nije normalno da na periferiji jednog banatskog sela bude toliko. Koliki je tek porez na to?
Prosto treba imati u vidu koliki će porezi biti i koliko će se sve to svaliti na građane. Ono što je jasno i nedvosmisleno da će po ovom zakonu, da li kao poljoprivredno zemljište ili kao građevinsko zemljište biti oporezovano sve što se nalazi na tom zemljištu. Znači, od kuće, pomoćnih prostorija i svega onoga što se nalazi na tom zemljištu. To je u nekom delu slučajeva bilo do sada oporezovano, u nekom delu slučajeva nije. Znači, to treba da bude jasno i to je ono što će lokalne samouprave raditi.
Pri tom, iznosim ozbiljnu rezervu da su lokalne samouprave u stanju u onom roku u kome ste vi ostavili po ovom zakonu, da urade popis svih nekretnina i utvrde poresku osnovicu za svakog građanina.
Ja iskreno sumnjam da su one to u stanju da urade do roka koji je ostavljen ovim zakonom, a to je do 31. novembra, do kad se utvrđuje osnovica za narednu godinu. Prosto, ja bih voleo da me realnost demantuje, ali mislim da neće i mislim da se porez na imovinu neće uvesti ove godine, ni sledeće godine, već možda tamo od 2015. godine.
Sledeće pitanje - kako će se naplaćivati porez u koliko građanin nije u stanju da plati? A, Ustav sam kaže da se on zasniva na ekonomskoj moći obveznika. Ako on kaže – ja nemam ekonomsku moć da platim porez, ja nemam ekonomsku moć i kako će te vi taj porez naplatiti? Odnosno, kako će lokalna samouprava naplatiti? To je pitanje.
Ono još što ostaje otvoreno kao tema da se vidi koje su još olakšice. Vi to najbolje znate koje možemo građanima da damo u ovim teškim vremenima i koje je na neki način mogu malo da ih rasterete da ne dođemo u situaciju da ne možemo porez da naplatimo, da građane dovedemo u situaciju da se ide u prinudnu naplatu poreza i da, prosto, od svega napravimo jedan haos u kome će opet najviše građani stradati, gde lokalne samouprave će morati da demonstriraju silu da bi napunili koliko toliko budžet, da bi mogli da prežive i sve u svemu da napravimo jedno opštu netrpeljivost u situaciji kada samo u Beogradu ste imali značajno povećan broj suicida tokom ove godine. Za četiri meseca ima suicida nego što je bilo cele prošle godine.
Nemojte da natežemo građane preko mere koje oni u ovoj teškoj ekonomskoj situaciji mogu da podnesu. Prosto, to je naša sugestija kao poslaničkoj grupi i kao građana ove zemlje da se potrudimo da poreze prilagodimo datim ekonomskim okolnostima i da ne bude budžetski deficit i popunjavanje budžetskog deficita iznad interesa i pojedinca i građana i šire zajednice, ako gledamo lokalnu samoupravu. Hvala.