Dame i gospodo narodni poslanici, predlog koji je Vlada Republike Srbije dala Narodnoj skupštini za davanje koncesije za izgradnju, korišćenje i održavanje autoputnih pravaca (o kojima su moje kolege iz SRS izašle sa egzaktnim i jasnim brojkama), govori nešto drugo od onoga što je, braneći ovaj predlog, govorio ministar za kapitalne investicije gospodin Velimir Ilić.
Suština problema u Srbiji nije samo u tome da se ovi putni pravci u Srbiji moraju raditi zato što je to nešto što nam ne da samo uslovljava, jer je Srbija pre svega tranzitna zemlja i veoma dobro znamo u kakvom se stanju nalazi putna mreža i u kakvom stanju se nalaze državni putevi u Republici putevi, ali su ovde stvari postavljene naopako.
Suština cele priče za ovom govornicom poslanika vladajuće koalicije je bila da to moramo da uradimo itd. SRS je imala jasan program u predizbornoj kampanji kada su ovako važne odluke u pitanju, a pogotovo kada je u pitanju jedna nacionalna strategija o državnim putevima, o javnim putevima.
U stvari, ovde su stvari postavljene naopako. Zakon o koncesijama postoji, donela ga je prethodna vlada, ali ona nije vodila računa o nacionalnoj strategiji. Ne možete da kažete da za ovih godinu i po dana niste mogli da pripremite jedan jasan zakonski predlog. Jeste ušao u skupštinsku proceduru, kada je u pitanju zakon o javnim putevima, ali još nije došao na dnevni red Skupštine i o tome ćemo verovatno na nekoj od sledećih sednica da raspravljamo. Nije, i ne bi trebalo kada neko priča iz vladajuće koalicije da samo sebi uzima za pravo da se zalažete za ulazak u Evropu i sl.
Srbija se nalazi u Evropi i ona će po geografskom položaju uvek tu biti, i niko neće nikada moći da je sa tih položaja pomeri. Suština ovog predloga koji je Vlada predložila Narodnoj skupštini je u tome što su stvari potpuno naopako postavljene.
Razumem vatreni govor ministra, koji je za ovom govornicom rekao mnogo toga, kada je u pitanju stanje javnih puteva u Srbiji. Ali kada je u pitanju predlog za davanje koncesija to ima malo veći značaj i moramo imati jasnu strategiju kada predlažete jedan takav predlog Skupštini. Očigledno je da Vlada nije imala jasnu koncepciju i program.
SRS i u svom programu i u svojim nastupima uvek se zalagala za raspisivanje javnih radova. Naravno, nama je veoma važan redosled svih ovih poteza i on mora da bude drugačiji. Mora biti u interesu građana Srbije. Znači, kada govorimo o davanju koncesija za izgradnju, korišćenje i održavanje autoputa od Horgoša do Požege, to je 140 kilometara putnog pravca od Horgoša do Požege. Kada govorimo o LOT-u 2: Horgoš-Novi Sad 108 kilometara puta i Novi Sad-Beograd, to je negde 68 kilometara puta po stacionaži.
To je jedan ogroman posao, i naravno mi se u principu zalažemo za raspisivanje javnih radova, zalažemo se ali sa jasnim programom i jasnom koncepcijom.
Ono što ne možemo u ovom predlogu da podržimo i prihvatimo je upravo suština i sistem koji je Vlada predložila Narodnoj skupštini za davanje koncesija za izgradnju, korišćenje, održavanje autoputnog pravca od Horgoša do Požege.
Ako govorimo o LOT-u 1 i LOT-u 2 ili LOT-u 3 možemo da kažemo, da kada se sve egzaktne brojke koje su moje kolege poslanici iznosili, da će se na neki način izvršiti jasno planirana pljačka putem davanja koncesija na ovaj način i da će doći do velikog nacionalnog potencijala, (što je veoma važno da se kaže za ovom govornicom) da će ići na veliku korist budućeg koncesionara.
Ono što treba svakome od nas da bude važno, to je upravo, osnovni zaključak za ova dva Vladina predloga. Običan, pošten i dobronameran srpski domaćin na mestu ministra za kapitalne investicije lako bi otkrio jednostavnu računicu, da navedene dve deonice, (recimo LOT 2 i LOT 3, kada govorimo o deonici Horgoš-Novi Sad, ili Novi Sad-Beograd) bez davanja koncesija mogu da finansiraju sopstvenu izgradnju. U predloženom paketu izgradnje treće deonice LOT 1 Beograd-Požega, drugim rečima, ukoliko Narodna skupština da u koncesiju vezane ove tri deonice, po Predlogu, budući koncesionar će izgraditi autoput na navedenom pravcu Horgoš-Požega i u koncesionom periodu ostvariti više stotina miliona evra bez ikakvog sopstvenog ulaganja koristeći na ovaj način isključivo poklonjen srpski nacionalni potencijal.
Upravo, suština je u tome što Vlada i Ministarstvo za kapitalne investicije, kao deo te Vlade, nisu imali jasnu koncepciju, imajući u vidu da kada se govori za ovom govornicom i o ovako važnim strategijskim odlukama koje treba da donese Narodna skupština, koji su od veoma bitnog značaja za život svih građana Srbije, gde bi se zaposlilo nekoliko stotina hiljada radnika, građevinska regulativa i slično neosporno je - pozvali ste se na neke institute u Srbiji koji su sposobni da to rade, kao što je Institut za puteve ili CIP i mi to nikada nismo negirali.
Suština je u načinu na koji ste to predložili Narodnoj skupštini tj. ovaj predlog, je postavljen na nekim principima koji su u suprotnosti sa interesima Republike Srbije. Ako se govori o tome da smo mi tranzitna zemlja Vlada je morala da ima upravo program i nacionalnu strategiju kako da sve ove probleme reši. Nemoguće je da nam sada kažete da moramo to da učinimo zato što nam je EU rekla, ili Savet Evrope, ili Savet ministara, da su sada sastanci itd.
Šta ste radili u proteklih godinu i po dana? Pa, vi ste posle prvih sto dana Vlade morali da imate rezultate baš u ovoj oblasti. Naravno, trebalo je da imate rezultate, ali vi posle godinu i po dana izlazite sa predlogom da se donese odluka u Skupštini za davanje koncesija za sve ove navedene putne pravce.
Što to niste učinili odmah kada ste došli na vlast? Trebali ste da imate jasnu koncepciju Vlade. Suština je u tome što ova vlada nije imala nijedan program po pitanju javnih puteva u Srbiji. Ako je Srbija, a jeste, tranzitna zemlja, vi ste morali imati jasan program. SRS ima jasan program i mi bi to, da smo mi u vašoj situaciji, već ovo odavno uradili.