Dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Srbije, želim da pozdravim i prisutne članove Samostalnog sindikata, član 243. Predloga zakona o radu odnosi se na učesnike u zaključivanju kolektivnog ugovora. Ovo je jedan od ključnih članova Predloga zakona o radu, koji je Vlada Republike Srbije podnela Narodnoj skupštini.
SRS, odnosno moja koleginica Nataša Jovanović je podnela amandman na član 243. u ime poslaničke grupe SRS, u kome traži da se iza reči "zaključuju" dodaju reči "Vlada Srbije". Suštinski, ovo je amandman koji rešava pitanje zaštite, pre svega, zaposlenih radnika u ovoj državi. Ova vlada je, neprihvatanjem amandmana koleginice Nataše Jovanović, pokazala suštinu i prirodu ovog predloga zakona o radu, ograđujući se od ovog ključnog člana i amandmana SRS na član 243.
Izričito se od poslanika SRS zahteva da se ovaj amandman prihvati, apelujem na sve narodne poslanike u Skupštini Srbije da u danu za glasanje glasaju za amandman na član 243. Predloga zakona, koji je podnela Nataša Jovanović u ime poslaničke grupe SRS. Na ovaj način, ono što ste se obavezali građanima Srbije u izbornoj kampanji, ispunićete.
Ova vlada se obavezala da bude garant u svim ovim socijalnim dešavanjima u državi, u ekonomskoj situaciji u kojoj se zemlja nalazi, gde je većina građana na rubu socijalne egzistencije. Upravo, ovaj član 243. je veoma važan.
Zato SRS insistira da se ovaj amandman prihvati od strane narodnih poslanika, imajući u vidu da je od Vlade Republike Srbije dobila negativan odgovor, a u obrazloženju se jasno naglasilo da Vlada Srbije nije član nijednog udruženja poslodavaca i zato ne treba da bude učesnik u zaključivanju opšteg kolektivnog ugovora.
Ova vlada Republike Srbije, pre svega, je Vlada koja je obećala građanima, kada je preuzela da vlada ovom državom, da će ispunjavati svoje obaveze, a pogotovo DSS, koja je nosilac vlasti u Srbiji i koja je nosilac vlasti u Republičkoj vladi, preuzela je na sebe tu odgovornost.
Imajući u vidu da je prethodna vlast DS ponizila sve zaposlene u Srbiji, mi iz SRS smo očekivali od vas da ćete ovim predlogom zakona rešiti upravo tu nepravdu koja je učinjena prema zaposlenima i prema radnicima u ovoj zemlji. Imajući to u vidu, očekivali smo predlog zakona koji će zaštiti prava zaposlenih.
Međutim, očigledno je da ministar nije tu, pa ne mogu da mu se obraćam indirektno, ali nadam se da će mu neko to preneti. Suština njegovog izlaganja u toku prekjučerašnjeg dana je bila da je Vlada predložila zakon koji ide napred. Mislim da je Vlada predložila Predlog zakona o radu koji će Srbiju vratiti unazad, a nije onako kako je on to rekao, da zakon ide u smeru kretanja kazaljke na satu, nego suprotno od kretanja kazaljke na satu.
Ovaj zakon je povoljan za poslodavca. To je ono što se na članu 243. može uočiti. Mi insistiramo i apelujemo na poslanike u Narodnoj skupštini, pogotovo vladajuće većine, koji čine Vladu Republike Srbije i podržavaju Vladu Republike Srbije, da glasaju za ovaj amandman na član 243. koji je podnela Nataša Jovanović, jer, ukoliko ne prihvatite ovaj amandman na član 243, priroda Zakona o radu, koji je sada na snazi, neće se ništa promeniti i nećete ništa bolji biti od ovih vaših prethodnih koalicionih partnera, sa kojima ste juče u ovoj skupštini pravili cirkus, skrećući temu, verovatno namerno, da se ne priča o ovom predlogu zakona o radu.
Naša tema je da se priča upravo o ovom predlogu zakona o radu. Mi smo očekivali da će svi poslanici na jučerašnjem toku sednice govoriti o Predlogu zakona i pokušati da, svojim izlaganjem, naravno, svako na svoj način, govori o zakonu, a ne da govori o onome što nije bila tema na jučerašnjoj sednici.
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
Mi insistiramo i apelujemo na poslanike, pogotovo vladajuće većine i DSS, da prihvate i u danu za glasanje glasaju za amandman na član 243. koji je podnela Nataša Jovanović u ime poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Srbije, ovo je jedan od najznačajnijih članova Predloga zakona o radu koji je Vlada podnela Narodnoj skupštini. Član 255. odnosi se na primenu kolektivnog ugovora: "Opšti i poseban kolektivni ugovor neposredno se primenjuju i obavezuju sve poslodavce koji su u vreme zaključivanja kolektivnog ugovora članovi udruženja poslodavaca – učesnika kolektivnog ugovora".
U stavu 2. kaže se sledeće: "Kolektivni ugovor iz stava 1. ovog člana obavezuje i poslodavce koji su naknadno postali članovi udruženja poslodavaca – učesnika kolektivnog ugovora, od dana pristupanja udruženju poslodavaca".
U stavu 3. se kaže : "Kolektivni ugovor obavezuje poslodavca iz st. 1. i 2. ovog člana šest meseci nakon istupanja iz udruženja poslodavaca – učesnika kolektivnog ugovora".
SRS, odnosno kolega Božidar Koprivica je podneo amandman na član 255. i mi tražimo da se taj član menja i da glasi: "Opšti i poseban kolektivni ugovor neposredno se primenjuju i obavezuju sve poslodavce". Znači, briše se ovaj deo dalje, kako sam pročitao u članu 255. iza ovog zareza, a razlozi za takvo obrazloženje – ovim amandmanom SRS "pojačava se zaštita zaposlenih".
U izradi ovog zakona učestvovali su sa Vladom i predstavnici sindikata i oni su, takođe, insistirali da jedan ovakav član koji obuhvata primenu kolektivnog ugovora, upravo bude ovako kako glasi amandman SRS.
Ovim amandmanom smo takođe želeli da apelujemo, imajući u vidu da Vlada nije prihvatila amandman kolege Koprivice, odnosno poslaničke grupe SRS, na poslaničku većinu, da, u danu za glasanje ako želi građanima Srbije da uradi ono što je obećala u kampanji, onda, glasa za amandman SRS.
Nije suština amandmana kako se stalno poziva ministar u svojim izlaganjima kada brani ovaj zakon, demagoškim pričama, da postoje neke snage u Skupštini koje su nazadne itd. Prvo, sve amandmane koje smo podneli, podneli smo iz tog razloga što ovaj zakon treba popravi, postojeći zakon koji je donela prethodna vlast i unazadila kompletnu privredu Srbije, zavila je u crno. Govoriti na taj način o amandmanima, koje su podnosili poslanici, od strane ministra nije korektno.
Možete da branite ovaj predlog zakona, to jeste vaš zadatak kao ministra u Vladi Republike Srbije, ali činjenica je da ovaj zakon nije zakon koji štiti zaposlene. Naravno da treba da štiti i poslodavce, ali pre svega zaposlene.
Pošto smo mi zemlja u tranziciji i pozivate se na preporuke Saveta Evrope, na direktive, upravo ovde, na primeru čl. 255. mogli ste da imate u vidu da je jedna od najjačih ekonomskih zemalja EU – Švedska primenila ovakvo rešenje kao što predlaže SRS. Ne možete da kažete da to nije nešto što nije napredno.
Kada govorite za ovom govornicom, mislim da koristite reči koje nisu primerene jednom ministru, pre svega imajući u vidu da smo mi ovde birani od strane građana Srbije.
Uvažavajući vladajuću većinu i vas kao ministra, poslanici SRS, kao najjače opozicione stranke u Srbiji i najjače pojedinačne stranke u Srbiji, imamo podršku građana i zastupamo interese tih građana u ovom parlamentu. Cilj nam je da ovaj zakon o radu izgleda drugačije nego što ste vi Narodnoj skupštini predložili.
Nadam se da će poslanici vladajuće većine, naročito DSS, u danu za glasanje glasati za amandman koji je podneo kolega Božidar Koprivica. Uostalom, u članu 255. i 243. vidi se suština i priroda ovog predloga zakona. On ništa ne menja...
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
... ne menja prirodu važećeg zakona. Suština ovog predloga zakona je da taj zakon treba da omogući zaposlenima da zaštite njihove interese, a ne da štiti samo interese poslodavaca. Niste se osvrnuli na to da Vlada mora da bude garant zaposlenih radnika.
Da li ste vi govorili istinu onda kada ste bili jedan od vođa sindikalnih organizacija ili to sada govorite kao ministar Vlade Republike Srbije? Kada ste govorili istinu, sada ili onda? Vaš zadatak treba da bude da ovde donosite predloge zakona, odnosno da predlažete Narodnoj skupštini kvalitetne zakone koji će biti u interesu svih građana Srbije, a mi smo podneli sve ove amandmane da bi zaštitili, pre svega, zaposlene radnike u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Srbije, SRS, odnosno poslanička grupa SRS podnela je amandman na član 256, odnosno kolega Petar Jojić, narodni poslanik našeg poslaničkog kluba, gde tražimo da se član 256. Predloga zakona o radu, koji je Vlada Republike Srbije podnela Narodnoj skupštini, briše.
Apsolutno je jasno da, iz svega ovoga što smo izlagali za ovom govornicom kada su u pitanju članovi 255. i 256 Predloga zakona o radu, SRS smatra da je Vlada Republike Srbije odbijanjem amandmana SRS pokazala da nema ni želje, ni volje da postojeći, važeći Zakon popravi, odnosno predloži Narodnoj skupštini, koji bi ispravio nepravdu koju je učinila Demokratska stranka kao vladajuća stranka u prethodnoj vlasti; koja je, na kraju–krajeva, sve zaposlene u Srbiji dovela u ponižavajući položaj i učinila sve na jučerašnjoj Skupštini da od ove skupštine napravi cirkus i da skrene temu sa glavnih problema koji tište sve građane Srbije, a to su: socijalni problemi, ekonomska situacija u zemlji i sve ono što ova vlada mora da rešava.
Obavezala se kada je prihvatila da vlada Srbijom, da vlada u interesu građana Srbije, a ne na štetu zaposlenih, odnosno svih građana ove zemlje.
Suština ovog člana 256. je upravo suština ovog predloga zakona. Tu se može videti da je priroda ovog predloga zakona da neće popraviti mnogo postojeći Zakon koji važi, Zakon o radu koji je donela Demokratska stranka, koja je uništila privredu u Srbiji i dovela Srbiju na rub socijalne bede i sve građane Srbije, a naročito privredu koju je potpuno zavila u crno.
Primedbu koju možemo da uputimo Vladi povodom ovoga je, da nije pokazala želju da ovaj predlog zakona napravi na način koji će štititi interese zaposlenih ove države, koji će štititi vitalne interese svih građana u Srbiji. Apsolutno je neprihvatljivo da ministar odlučuje o pojedinačnim pravima i sa tim ne možemo da se složimo, odnosno primena kolektivnog ugovora, o kojoj se govori u članu 255. i u članu 256.
Pročitaću član 256. zato što na to javnost treba dobro da obrati pažnju, šta kaže član 256. i šta sve ministar na osnovu ovog predloga koji je Vlada predložila Narodnoj skupštini treba da radi: "Ministar može da odluči da se kolektivni ugovor ili pojedine njegove odredbe primenjuju i na poslodavce koji nisu članovi udruženja poslodavaca –učesnika kolektivnog ugovora". Znači, ministru se daju neka prava koja su apsolutno u koliziji sa interesima zaposlenih.
Ministar je trebalo u svakom slučaju da ovoj skupštini predloži daleko bolji zakon koji će rešavati pitanja zaposlenih, odnosno štititi interese zaposlenih i to je cilj naših amandmana koje smo podneli Narodnoj skupštini, a Vlada je većinu amandmana SRS jednostavno odbacila, nije ih prihvatila i nije pokazala želju da popravi postojeći Zakon, koji je donela bivša vlast Demokratske stranke, koja je unazadila Srbiju za 33 godine, a stalno se poziva na to da je ona ta koja vodi Srbiju u Evropu.
Dovešćete možda Srbiju u Evropu 2099. godine sa vašom politikom koju vodite, a naročito kako radite na nivoima lokalne samouprave od Beograda, pa gde god ste bili na vlasti, uništili ste da nije ostao ni kamen na kamenu.
Na kraju krajeva, ako ne budete prihvatili amandmane SRS, pokazaćete da ste isti kao i prethodna vlast DS.

Dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Srbije, Momir Marković, poslanik SRS podneo je amandman na član 283. Predloga zakona. Vlada nije prihvatila amandman, ali je dala obrazloženje, iz razloga, "jer je za obrazovanje organa Fonda solidarnosti potrebno određeno vreme, što je i predloženo u Amandmanu II Vlade Republike Srbije na isti član Predloga zakona", što će reći da je Vlada predložila, na neki način, istovetan amandman na član 283. Predloga zakona o radu.
Obraćam se sa ove govornice kao narodni poslanik iz SRS i ponovo ću apelovati na sve poslanike Narodne skupštine da su naši amandmani, koje smo podneli na Predlog zakona o radu koji je Vlada podnela Narodnoj skupštini, imali jasan cilj da ovaj predlog zakona, koji nije usklađen i napravljen na onaj način kako je to javnost očekivala, pogotovo zaposleni u Srbiji, popravimo, pokušamo da učinio povoljnijim za zaposlene, a i za poslodavce, na kraju krajeva, za sve nas i građane Srbije.
Nadam se da će svi poslanici u ovoj skupštini, vladajuće većine, imajući u vidu da smo u toku ovih nekoliko dana govoreći o amandmanima SRS, branili stavove pre svega, ne samo SRS, nego i svih zaposlenih u Srbiji i svih građana Srbije, glasati za amandmane koji su ključni i koje je podnela SRS. Neću ih ponovo nabrajati po članovima. Mislim da ste imali prilike dobro da čujete.
Izlazili smo za ovu govornicu, koristeći pravo po Poslovniku, da ukažemo javnosti i ministru na trenutak u kome se svi nalazimo, u kome se država nalazi.
Naš cilj je da, usvajajući ove amandmane u Skupštini, ako budete glasali za njih, učinite ovaj zakon koji nije dobar povoljnijim, a ako ne budete za naše amandmane glasali nećete promeniti prirodu prethodnog zakona, koji je donela prethodna vlast DS, to naglašavam još jednom, koja je građane Srbije i sve zaposlene ponizila, dovela građane Srbije na rub socijalne egzistencije, gde je ostalo nekoliko stotina hiljada ljudi bez posla.
Insistiramo da vi iz tog razloga obratite pažnju u danu za glasanje i podržite sve amandmane SRS. Na taj način ćete pokazati da ste drugačiji od prethodne vlasti DS. Ukoliko to ne budete učinili, bićete isti kao i oni. Prema tome, onda taj Predlog zakona neće ništa promeniti.

Dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Srbije, SRS, odnosno kolega Zoran Antić je podneo amandman na član 126. U stavu 2. reči "jedne polovine" brišu se, a u stavu 3. reči "tri minimalne zarade" zamenjuju se rečima "pet minimalnih zarada". U obrazloženju koje smo dali u ovom amandmanu govorimo o sledećem. Kada je u pitanju naknada štete na osnovu odluke suda, onda se iznos iz sudske presude ne može umanjivati. Visinu otpremnine, zbog odlaska zaposlenog u penziju, treba povećati sa tri na pet minimalnih zarada.
Dakle, kada govorimo o ovom amandmanu SRS, odnosno kolege Zorana Antića, govorimo o ovom predlogu zakona o radu koji je Vlada podnela Narodnoj skupštini i upravo u ovom delu koji se odnosi na potraživanja zaposlenih u slučaju stečajnog postupka. Odgovor Vlade Republike Srbije je bio da ne prihvata amandmane na član 124. i član 126. poslaničke grupe SRS i na ovom primeru se vidi upravo ovo o čemu smo govorili kada smo za ovom govornicom branili ovaj stav i amandman koji smo podneli na Predlog zakona o radu.
Suština odgovora Vlade u obrazloženju na član 126. glasi - rešenje u Predlogu zakona dato je prema raspoloživim mogućnostima budžeta Republike Srbije. To Vlada priznaje da ne može da prihvati ovakav amandman, koji bi zaštitio zaposlene u slučaju da dođe do stečaja u firmi u kojoj radi, a suština naših amandmana je upravo da zaštitimo zaposlene.
Na ovakvim primerima se vidi da Vlada donosi zakon koji ne može da bude i ne ide na ruku zaposlenima, a pri tome se pravdajući da je privreda Srbije, kako je rekao ministar, čak je koristio i neke teške reči, neprimerene, u bolesnom stanju. Mogao je da izabere neke druge termine i da kaže da je u lošem stanju, u čemu se slažemo sa vama, ali šta činite da to promenite.
Cilj ovog predloga zakona je da pre svega zaštitimo prava zaposlenih i radnika, da to uskladimo sa evropskim zakonodavstvom. U razlozima za donošenje ovog zakona ste obrnuli to. Navodi se da to naravno sve treba uskladiti sa evropskim zakonodavstvom, pa tek onda navodite ovo što sam sada rekao.
Cilj ove Narodne skupštine je da donesemo zakone koji će zaštititi, s jedne strane i pre svega zaposlene, a naravno i poslodavca, da bude, kako vi kažete, u onom delu to kompatibilno sa evropskim zakonodavstvom.
Juče, u izlaganju, kada ste se obratili Narodnoj skupštini, u završnoj reči jučerašnjeg dela sednice, takođe ste rekli da se razlikujemo u vezi koncepta.
Vi ste prihvatili nekoliko amandmana poslaničke grupe SRS, jer niste mogli da ih ne prihvatite. Oni su toliko argumentovani da ste morali kao Vlada da razmišljate kako treba da se zaštite interese zaposlenih.
Ali, ne prihvatajući amandmane koje smo podneli baš u ovom delu, na član 124. i član 126. Predloga zakona, govorite, ponavljate se, da se priroda ovog zakona, u odnosu na važeći zakona koji je donela bivša vlast, Demokratske stranke, koja je privredu u Srbiji zavila u crno, neće naročito promeniti nakon usvajanja ovog zakona, jer ćete vi ovaj zakona verovatno usvojiti voljom većine u parlamentu.

Dame i gospodo narodni poslanici, na primeru člana 150. vidi se priroda ovog predloga zakona o radu. Naravno, kolega Nemanja Šarović, poslanik SRS, u ime poslaničkog kluba SRS predložio je amandman na član 150, tako da se u stavu 1. reči "godinu dana" zamene rečima "dve godine".
Smatramo da je povećanje primene opštih akata poslodavaca prethodnika na dve godine povoljnije za zaposlenog. I uvek kada govorimo o amandmanima koje smo ovde podneli, očigledno nailazimo na nerazumevanje od strane Vlade Republike Srbije, koja želi po svaku cenu da donese zakon na brzinu, ne sagledavajući suštinu amandmana poslaničke grupe SRS.
Naravno, ako želimo da pričamo za ovom govornicom i da govorimo o zakonu koji će se doneti u ovoj Narodnoj skupštini, o zakonu o radu, i koji će promeniti prirodu važećeg Zakona o radu, koji je donela prethodna vlast DS, koja je i ponizila sve radnike zaposlene u ovoj zemlji sa tim zakonom, onda je Vlada Republike Srbije morala da ima u vidu baš upravo u članu 150. Predloga zakona o radu amandman koji smo mi podneli i ono što su predstavnici reprezentativnih sindikata govorili kada su predlagali izmene Predloga zakona o radu.
Šta bi bilo kada bi novi poslodavac u ovom slučaju rekao da prihvata samo zaduženja koja su nastala godinu dana pre preuzimanja preduzeća, a da sva ostala zaduženja ne prihvati kao obavezujuća.
Suština našeg amandmana na član 150. Predloga zakona je upravo to da se ovaj član uredi na način koji će ići u korist, pre svega, zaposlenih i koji će onemogućiti bilo kakve negativne konotacije koje bi mogle da proizađu iz člana 150.
Naravno, član 150. pokazuje prirodu ovog zakona, da se on neće razlikovati od važećeg ukoliko Narodna skupština, odnosno vladajuća koalicija u Narodnoj skupštini, ne prihvati naše amandmane. Onda ćete za ovaj zakon koji budete doneli vi najveću odgovornost prihvatiti za sve što će se kasnije dešavati.

Dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Srbije, SRS, odnosno kolega Stevović je podneo amandman na član 155. Predloga zakona o radu, gde u stavu 1. iza tačke 7) predlaže dodavanje tačke 8) koja glasi: "Druga prava zaposlenih u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom". Obrazloženje - ovim amandmanom dopunjuje se program koji donosi poslodavac.
Vlada nije prihvatila amandman kolege Milana Stevovića, odnosno poslaničke grupe SRS, sa obrazloženjem koje glasi ovako: "Amandman se ne prihvata iz razloga što se mere za zapošljavanje i druge mere predlažu programom rešavanja viška zaposlenih, u skladu sa stavom 1. tačka 5) navedenog člana predloga zakona. Te druge mere su i ona prava koja su utvrđena zakonom i kolektivnim ugovorom, stoga je suvišno to pitanje posebno uređivati."
U ovom članu 155. takođe se u zadnjem stavu kaže: "Program donosi upravni odbor, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor – direktor, odnosno preduzetnik". Mi sa ovim ne možemo da se složimo, jer se postavlja pitanje upravo u tim nekim malim preduzećima gde imamo, recimo, izraženu samovolju direktora, preduzetnika ili vlasnika, gde se često dešava da nemamo organizovan sindikat zbog straha za radno mesto od strane zaposlenih. Tu je najviše prisutan rad na crno ili minimalne nadnice.
Zato je neprihvatljivo da o tome odlučuje direktor, odnosno preduzetnik, pa insistiramo da se u ovaj član ugradi amandman. U ovoj formulaciji se govori i o članu 156, gde se u zadnjem stavu kaže: "Poslodavac je dužan da razmotri i uzme u obzir predloge republičke organizacije nadležne za zapošljavanje i mišljenje sindikata, i da ih obavesti o svom stavu u roku od osam dana."
Da su ova dva člana, 155. i 156, jedan sa drugim u koliziji govore ove stvari. Znači, amandman na član 155. koji je podneo gospodin Stevović, u ime poslaničke grupe SRS, smatramo da ova Narodna skupština treba da prihvati. U danu za glasanje očekujemo da ćete podržati amandman na član 155, jer se upravo u ovom članu rešava, kada je u pitanju višak zaposlenih, ovaj problem.

Dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Srbije, poslanička grupa SRS, odnosno koleginica Vjerica Radeta podnela je amandman na član 157.
Pročitaću stav 1. člana 157. Predloga zakona o radu, koji kaže: "Kriterijum za utvrđivanje viška zaposlenih ne može da bude odsustvovanje zaposlenog sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, trudnoće, porodiljskog odsustva, nege deteta i posebne nege deteta".
Sa ovim stavom člana 157. se slažemo, ali takođe tražimo od Vlade da prihvati amandman na član 157, gde tražimo da se doda član 2. koji glasi: "Zaposlenom invalidu, kao i zaposlenom koji je kao pripadnik oružanih snaga Jugoslavije učestvovao u oružanim akcijama posle 17. avgusta 1990. godine ne može da prestane radni odnos zbog prestanka potrebe za radom zaposlenog, dok ne ostvari pravo na penziju".
Mislim da je obrazloženje koje smo dali potpuno jasno. Ovim amandmanom štite se pre svega zaposleni invalidi i zaposleni učesnici u oružanim akcijama posle 17. avgusta 1990. godine. Imajući u vidu da je Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja Narodne skupštine prihvatio ovaj amandman, očekivali smo da će i Vlada prihvatiti amandman poslaničke grupe SRS na član 157. Predloga zakona o radu.
Međutim, Vlada nije prihvatila amandman SRS i dala je sledeće obrazloženje - zaštita invalida obezbeđuje se posebnim propisima i uslovima za njihovo zapošljavanje. U daljem tekstu obrazloženja kaže se - u 2005. godini predviđeno je donošenje novog zakona o zapošljavanju invalida kojim će se obezbediti uslovi za njihovo brže i lakše zapošljavanje i posebne subvencije preduzećima koja zapošljavanju invalide.
Dakle, Vlada je ovde navela jedno obrazloženje koje ne može da zadovolji Narodnu skupštinu.
Činjenica je da se Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja Narodne skupštine odredio pozitivno prema amandmanu koleginice Vjerice Radete na član 157, a gde smo tražili da se ovim amandmanom štite zaposleni invalidi i učesnici u oružanim akcijama posle 17. avgusta 1990. godine. To što vi predviđate donošenje nekog novog zakona, pitanje je koliko će ova skupština da traje. To je jedna stvar.
Ovo obrazloženje ne daje pravi odgovor na ono što ne prihvatate amandman. Činjenica je da posebno treba voditi računa o ovoj kategoriji zaposlenih i posebno u ovom slučaju kada govorimo o ovom poglavlju zakona i članovima koji rešavaju ovo poglavlje XI o višku zaposlenih.
Nadam se da će Narodna skupština Republike Srbije prihvatiti amandman SRS, odnosno poslaničke grupe SRS na član 157, jer ako se Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja izrazio pozitivno, na osnovu svih ovih argumenata koje smo izneli za govornicom Narodne skupštine, smatram da će poslanici Narodne skupštine u danu za glasanje da glasaju za amandman na član 157. koji je podnela poslanička grupa SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Srbije, upravo na članu 158. Predloga zakona o radu, koji je Vlada podnela Narodnoj skupštini na usvajanje, vidi se priroda ovog zakona.
Na primeru ovog člana može se reći da je rešenje koje se predviđa u članu 158, kada je u pitanju ovaj deo materije ovog predloga zakona, čak lošije rešenje od postojećeg, važećeg zakona, koji je donela prethodna vlast Demokratske stranke, za koji smo rekli da je privredu Srbije zavio u crno.
Poslanička grupa SRS, odnosno kolega Milovan Radovanović, podneo je amandman na član 158, koji treba da se promeni i da glasi: "Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu člana 179. tačka 9) ovog zakona, zaposlenom isplati otpremninu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu. Otpremnina za svaku navršenu godinu rada zaposlenog ne može biti niža od trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu."
Znači, ovaj član 158. je jedan od najvažnijih članova Predloga zakona o radu i mi tražimo da se ovim amandmanom, u obrazloženju, povećava otpremnina zaposlenom i izjednačava se za svaku godinu rada u radnom odnosu.
Suština našeg predloga je da se proširuju prava zaposlenih. To je suština i ovog amandmana.
Ono što je uočljivo i što treba naglasiti, to je da je ovaj amandman prihvaćen na Odboru za rad Narodne skupštine. Očekivali smo da će Vlada da prihvati amandman poslaničke grupe SRS. A, Vlada je u obrazloženju rekla sledeće, da se taj amandman ne prihvata, iz razloga navedenih za, takođe, neprihvatanje prethodnog amandmana na član 158.
Pročitaću to obrazloženje: "Ovim članom se predviđa minimum prava na otpremninu. Poslodavac koji ima mogućnost može isplatiti veću otpremninu koju utvrđuje opštim aktom ili ugovorom o radu.
Rešenje u Predlogu zakona u odnosu na važeći zakon daje veća prava zaposlenom, odnosno utvrđuje otpremninu u većem iznosu". Što, naravno, nije tačno.
Čak je i jedan redak reprezentativni sindikat predložio Vladi da se ovaj član uskladi, baš na ovaj način, kako je to predviđeno amandmanom poslaničke grupe SRS.
Ovde se može reći da se otpremnina isplaćuje zaposlenom za svaku godinu rada u radnom odnosu, a ne samo za godinu rada kod poslodavca kod koga je zaposleni utvrđen kao višak, jer je u dosadašnjoj praksi takav princip poštovan prilikom isplate otpremnine.
U praksi su već sada prisutni slučajevi u privatizovanim preduzećima da se zaposlenima nudi prelazak na rad u drugo preduzeće, koje je kupio isti vlasnik, uz obrazloženje da će dobiti veću platu. Na taj način se prekida kontinuitet rada kod istog poslodavca i preduzeća, a samim tim, u smislu člana 158. Predloga zakona, radikalno smanjuje iznos otpremnina koji je poslodavac dužan da isplati zaposlenom.
Ovo je očigledan primer budućih izbegavanja izvršenja zakonskih obaveza od strane poslodavaca i dovešće do toga da se poslodavci rešavaju viška zaposlenih praktično bez ikakvih troškova.
SRS je, podnoseći ovaj amandman, naravno, želela da zaštiti prava zaposlenih, proširujući ih ovim amandmanom, i ne vidim ni jedan razlog da poslanici Narodne skupštine u danu za glasanje ne prihvate amandman SRS, odnosno kolege Milovana Radovanovića, jer je upravo ovo jedan od ključnih članova, baš u ovom delu Predloga zakona o radu, sa kojim bi trebalo da se slože svi narodni poslanici ove skupštine, koja treba da rešava pitanje zaposlenih na jedini mogući način, a to je da se prošire prava zaposlenih, odnosno da je upravo ovim članom 158, kako je u Predlogu zakona i zakonsko rešenje koje je podnela Vlada Narodnoj skupštini, predloženo lošije rešenje čak i od postojećeg zakona koji je još na snazi.

Dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Srbije, amandman na član 94, koji je podnela koleginica Nataša Jovanović u ime poslaničke grupe SRS, jedan je od ključnih amandmana na Predlog zakona o radu koji je Vlada podnela Narodnoj skupštini.
Pitanje rešavanja populacione politike i nataliteta na jedan način rešava se i ovim članom 94. U prvom stavu kaže se ovako: "Zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja (u daljem tekstu: porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana".
Drugi stav člana 94: "Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstveno organa najranije 45 dana, a obaveza od 28 dana pre vremena određenog za porođaj." U stavu 3. stoji: "Porodiljsko odsustvo traje do navršenih tri meseca od dana porođaja." U stavu 4. se kaže: "Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva iz stava 2. ovog člana."
Da ne čitam dalje stavove 5. i 6. člana 94. predloženog zakona o radu. SRS je podnela amandman koji mislim da bi Vlada Republike Srbije baš upravo trebalo da prihvati. U svom obrazloženju da ne prihvataju amandman naveli su - iz razloga navedenih za neprihvatanje amandmana koji su podneli poslanici SPS-a.
Ovaj amandman je podnela poslanička grupa SRS i mislim da je trebalo da nas udostojite da nam date adekvatno obrazloženje i odgovor zašto ovaj amandman niste prihvatili. Ovo što ste napisali u obrazloženju ne znači ništa.
Ovaj član 94. je još jedan pokazatelj da ste ovaj zakon napravili na brzinu. Vi ćete ga verovatno voljom većine u ovoj skupštini prihvatiti i izglasati, a mi smo imali cilj u ovom članu 94. da rešavamo i pitanje populacione politike i nataliteta.
Pravo na porodiljsko odsustvo mi kažemo da do navršene dve godine života deteta ima i zaposlena žena koja u prvom porođaju rodi troje ili više dece, kao i zaposlena žena koja ima jedno ili dvoje dece, a rodi još dvoje ili više dece. To je u stavu 4, da ne čitam sve ovo što smo dali u amandmanu na član 94. Suština našeg amandmana na član 94. je pitanje populacione politike, rešavanje pitanja nataliteta i mi smo se obavezali pred građanima Srbije da zakonske predloge koje donosimo ovde donosimo u korist građana Srbije.
Moje kolege koje su izlazile na ovu govornicu mislim da su bile jasne po pitanju ovog amandmana. Ovo je jedan od ključnih amandmana koji rešava upravo ovu sferu u okviru ovog zakona, ovim amandmanom štiti se materinstvo i povećanje nataliteta u Srbiji, upravo ono što je moj kolega koji je govorio pre mene jasno rekao, jer se natalitet u Srbiji smanjio za 10%.
Ova vlada treba da vodi populacionu politiku, da vodi računa o građanima Srbije i da predlozi zakona koje podnosi Narodnoj skupštini budu kvalitetni i da rešavaju ona vitalna pitanja za državu Srbiju i za građane Srbije. To je suština zašto smo mi ovde u Skupštini. Zato pozivam sve narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije da podrže amandmane SRS, odnosno amandman koleginice Nataše Jovanović na član 94. Predloga zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Srbije, ministar je tu i baš dobro što je došao.
Ovo je jedan od ključnih amandmana, gde je Vlada Republike Srbije u ovom predlogu zakona u svom obrazloženju jasno dala do znanja svima nama u ovoj Skupštini da se ovaj zakon u stvari malo razlikuje od ovog prethodnog, odnosno važećeg Zakona o radu koji je donela prethodna vlast DS-a, odnosno DOS-a.
Evo šta je Vlada dala kao odgovor zašto ne prihvata amandman na član 108. SRS-a, koji je podnela koleginica Vjerica Radeta. Kaže ovako u obrazloženju - amandmanom se predlažu procenti koji su bili utvrđeni u periodu kada se uvećana zarada obračunavala u odnosu na neto zaradu. Uvođenjem u sistem bruto zarade ti procenti su smanjeni, ali je nominalna vrednost uvećana ostala ista. Pored toga, Predlogom zakona je utvrđen minimum prava koje sadrži i opšti kolektivni ugovor, a poslodavac može opštim aktom i ugovorom o radu da utvrdi veći procenat. Može, ministre, a ne mora. To je suština.
Naš predlog za izmenu ovog člana 108. je upravo eksplicitno bio jasan, poslanika SRS, koji su govorili o ovom amandmanu. U članu 108. stav 1. tačka 1) taj procenat, koji je predložila Vlada, od 110% zamenjuje se procentom od 150%, a to se odnosi na prekovremeni rad za dan praznika, koji je neradni dan. U tački 2) procenat 26% zamenjuje se procentom 35%. U tački 3) procenat 26% zamenjuje se procentom 35%. Ono što je naše obrazloženje, poslaničke grupe SRS, da u ovom članu 108. treba maksimalno zaštititi prava zaposlenog.
Naravno, zakonski predlog treba da štiti i poslodavce i zaposlene, suština je u članu 108. da on treba bitno da se razlikuje od odgovarajućeg člana važećeg Zakona o radu. Na ovom primeru ste pokazali da ovaj zakonski predlog naravno da nije dobar za zaposlene i da ne štiti njihova prava maksimalno.
Naš je cilj bio da prihvatanjem ovog amandmana Vlada pokaže volju, a i većina u Narodnoj skupštinu koju imate, da ćete imati razumevanje za sve zaposlene građane u Srbiji. Ovo je suštinski član 108. kada je u pitanju zarada za obavljeni rad i vreme na tom provedenom radu. Mi u članu 108. želimo da se zaposleni maksimalno zaštiti i to je cilj amandmana poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani, kolega Goran Cvetanović podneo je amandman u ime poslaničke grupe SRS na član 116. Predloga zakona o radu, gde se reči "60% osnovne zarade" zamenjuju rečima "80% prosečne zarade u prethodna tri meseca", a reči "najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini" brišu se.
Obrazloženje poslaničke grupe SRS je da je do prekida rada došlo, recimo, bez krivice zaposlenog, pa stoga treba zaposlenom omogućiti veći iznos naknade zarade za period prekida rada.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a u obrazloženju koje je dala Narodnoj skupštini stoji sledeće: "Predlogom zakona utvrđen je minimum prava na naknadu zarade po ovom osnovu i nema zakonskih smetnji da poslodavac ovu naknadu utvrdi i u većem procentu. U odnosu na trajanje plaćenog odsustva, ne bi mogao da se prihvati predlog dat u amandmanu, jer privremeni prekid rada bez krivice zaposlenog treba da bude ograničenog tajanja da bi se izbegle zloupotrebe ovog instituta."
Mi smatramo da je Vlada trebalo da prihvati ovaj amandman SRS upravo suprotno onome što je iznela u obrazloženju Narodnoj skupštini i stoga bih zamolio sve poslanike da imajući u vidu značaj ovog zakona o radu, koji je od opšteg interesa za sve zaposlene, za sve građane u Srbiji, da podrže amandman SRS na član 116. upravo iz razloga koje smo naveli u obrazloženju, da treba maksimalno ovim predlogom zakona zaštititi pre svega zaposlene, a naravno da treba da štiti i poslodavca, ali u suštini zakoni treba da budu precizni, jasni, a kada se tačno stavi - šta, kako i zbog čega.
U ovom slučaju smo naveli u obrazloženju - cilj nam je da se zaposleni maksimalno zaštite, odnosno u ovom amandmanu na član 116. Predloga zakona o radu koji je Vlada podnela Narodnoj skupštini.
Mi se nadamo da će Narodna skupština u danu za glasanje da podrži ovaj amandman poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Srbije, kolega Stevanović iz SRS je podneo amandman na član 118. Predloga zakona o radu.
Pročitaću član 118. Kaže ovako: "Zaposleni ima pravo na nadoknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to: 1) za dolazak i odlazak sa rada, najmanje u visini od 50% cene prevozne karte u javnom saobraćaju; 2) za vreme provedeno na službenom putu u zemlji; 3) za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu, najmanje u visini utvrđenoj posebnim propisima; i 4) smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade".
SRS, odnosno gospodin Stevanović, podneo je amandman da se u članu 118. stav 1. iza tačke 4) dodaju nove tačke 5, 6, i 7, koje glase: 5) za ishranu u toku rada; 6) za regres za korišćenje godišnjeg odmora; 7) 0,5% po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu.
Obrazloženje: "Poslodavac treba da omogući zaposlenom ostvarivanje prava na naknadu za ishranu u toku rada, za regres za godišnji odmor i za minuli rad." Cilj našeg amandmana je bio svakako da se popravi član 118. koji ne ide u prilog zaposlenom. Vlada u obrazloženju koje je ovde navela za neprihvatanje amandmana SRS na član 118, pa i ovog prethodnog, koji je podnet, kaže: "Ne može se poslodavcu dodatno nametati obaveza isplate naknade za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora i uvećane zarade po osnovu minulog rada, jer su ove naknade već ugrađene u zaradu."
Onda se u obrazloženju kaže sledeće: "U članu 120. Predloga zakona utvrđena je mogućnost da se opštim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrdi pravo na naknadu za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora i druga primanja, čime se poslodavcu daje mogućnost da ova primanja posebno uredi." Daje mu se mogućnost, ali se ne obavezuje, i to je suština.
Obrazloženje koje smo dali je u svakom slučaju takvo da štiti interese zaposlenih, i to je ono što je suština ovog predloga koji smo podneli kao poslanička grupa SRS u obliku amandmana na član 118. Predloga zakona o radu u odnosu na ono što je predložila Vlada Narodnoj skupštini, a gospodin ministar je u svom obrazloženju, odgovarajući na naše amandmane, koje Vlada nije prihvatila, izgovorio nekoliko neprimerenih rečenica. Suština je bila u, to ću pomenuti namerno, bolovanju u Srbiji. Objašnjavao je da je srpski narod mnogo bolestan narod itd.
Mislim da su to neprimerene reči koje su korišćene za ovom govornicom od strane ministra i da to jednostavno ne priliči u obraćanju Narodnoj skupštini, a pogotovo građanima Srbije.
Ako govorimo o Predlogu zakona tj. da on treba da bude takav da rešava sistemske uslove, i onda se pominje potrošačka korpa, to su radili i oni prethodni koji su bili na vlasti; kada god nisu imali za šta da se uhvate, onda su pričali o potrošačkoj korpi. Suština ovog amandmana je da se zakon popravi koliko je to moguće.
Smatramo da ste vašim neprihvatanjem velike većine amandmana SRS pokazali da niste dostojni da budete na vlasti u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Srbije, u izlaganju koleginice Vjerice Radete, poslanika SRS, uglavnom je sve izneseno povodom člana 120. i amandmana na član 120, koji je podnela poslanička grupa SRS, odnosno naš poslanik kolega Sreto Perić.
U članu 120. stav 1. tač. 2) i 3) brišu se, tačka 4) postaje tačka 2) i dodaje se tačka 3) koja glasi: "sredstva za prevenciju invalidnosti". U obrazloženju koje smo dali u amandmanu naveli smo da je brisanje tač. 2) i 3) posledica amandmana na član 118. Predloga zakona.
Član 118. Predloga zakona, o kojem sam takođe govorio ovde, za ovom govornicom Narodne skupštine, usko je povezan sa članovima 119. i 120, jer reguliše ovaj deo zakona gde se govori o naknadi troškova za zaposlene.
U članu 120. Predloga zakona, od strane Vlade Republike Srbije, navedeno je: "Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na: 1) jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć; 2) naknada za ishranu u toku rada; 3) regres za korišćenje godišnjeg odmora i 4) druga primanja".
Ključna reč koja ovde treba da se menja je u stavu 1, gde se kaže "može"; može, a ne mora. To sam baš upravo naglasio kada sam obrazlagao naše objašnjenje zašto smo podneli amandman na član 118. Predloga zakona o radu.
Odgovor Vlade je dosta nesuvislo dat, da se amandman SRS ne prihvata isto kao i član 118. A kada ste dali obrazloženje na naš amandmana da se menja član 118. Predloga zakona, pozivali ste se na član 120, gde se ovaj deo reguliše. Ne reguliše se u članu 120, kaže se samo – može da se utvrdi pravo, ali ne mora, to je suština.
To je suština zašto se ne slažemo sa ovim objašnjenjem od strane Vlade Republike Srbije i svet rada je zaslužio pravedniji zakon, koji je još uvek daleko od onoga kako su u Evropi uređeni odnosi između sveta rada i sveta kapitala. To je suština onoga što smo mi ovim amandmanom predložili Narodnoj skupštini. Imali smo cilj i pokušali smo da zaštitimo prava zaposlenih, pre svega, a i građane Srbije. Na taj način se štite i interesi poslodavaca.
Ova uloga nas kao poslanika i Narodne skupštine jeste da donosimo kvalitetne zakone, koji će štititi pre svega interese zaposlenih i poslodavaca, odnosno države, svih građana Srbije. Ne mogu se štiti interesi zaposlenih na ovakav način, ukoliko se donosi jedan ovakav zakon koji nije kvalitetan.
Kada se radi o zakonu o radu, u članu 120. se jasno vidi kako je to urađeno, na jedan način koji neće regulisati ovu oblast, gde se ipak favorizuje poslodavac u odnosu na zaposlene.
Mi smo upravo ovim amandmanom na član 120. Predloga zakona o radu ukazali na sve pogubnosti donošenja zakona u ovoj skupštini na brzinu i smatramo da ćete, ukoliko ne prihvatite amandman SRS na član 120, pokazati da ste isti kao i vaši prethodnici, koji su bili sa vama jedno vreme u vlasti, posle su vodili državu na štetu građana i svih zaposlenih i radili protiv interesa sopstvene države.

Dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani, i na ovom primeru člana 36. koji rešava pitanje probnog rada vidi se kakve su manjkavosti ovog predloga zakona, koji je Vlada Republike Srbije podnela Narodnoj skupštini.
Poslanički klub SRS je imao cilj da se amandmanom na član 36, koji je podneo gospodin Stamenković i o kome su govorile naše uvažene kolege, gospodin Krasić, Nataša Jovanović i Momir Marković, posebno naglasi Narodnoj skupštini važnost da se u stavu 2. člana 36. zameni reč "šest meseci" rečima "tri meseca".
Ovim amandmanom SRS predlaže skraćenje probnog rada sa šest na tri meseca, pošto poslodavci u praksi mogu taj probni rad da zloupotrebljavaju kao rad na određeno vreme.
Vlada ne prihvata amandman sa obrazloženjem da za pojedine složene poslove period probnog rada od tri meseca ne bi bio dovoljan da zaposleni pokaže odgovarajuće radne i stručne sposobnosti. Zato je predviđeno da probni rad može da traje najduže šest meseci, a poslodavac ima pravo da, shodno složenosti posla, utvrdi dužinu probnog rada i u kraćem trajanju od šest meseci.
Ovaj član nije povoljan za radnike i to je sasvim jasno. Mi smo podneli amandman da zaštitimo interese, jer probni rad ne bi smeo da bude duži od tri meseca, a šta to znači u odgovoru Vlade za pojedine složene poslove? To ste mogli da regulišete na drugačiji način u zakonskom predlogu.
Na kraju, SRS će nastaviti u današnjem izlaganju da brani sve ove amandmane koje smo podneli Narodnoj skupštini, sa ciljem da Vlada se u nekim svojim stavovima promeni prema najjačoj političkoj partiji koja se bori, kao što vi kažete juče ovde, demagoški, služeći se jednim političkim trikom, jer iskoristili ste zadnjih pet minuta da kažete da se poslanici opozicije vama obraćaju ovde i skupljaju političke poene.
Prvo, mi ne skupljamo jeftine političke poene, gospodine ministre, mi smo politička stranka koja je najjača u Srbiji, zahvaljujući baš upravo glasovima građana Srbije i radnika.
Smatramo da ovaj zakon, koji ste podneli Narodnoj skupštini, nije dobro sastavljen, da ne rešava u potpunosti probleme koji su vezani za socijalnu sferu. Ne štiti ni interese zaposlenih, ni interese poslodavca u potpunosti i sve ono što ste rekli za ovom govornicom, koristeći spretno, vešto tu mogućnost, što vam je omogućeno da koristite zadnjih 10 minuta, pa nismo mogli da vam repliciramo, mislim da ste rekli niz stvari koje nisu i ne stoje povodom ovog zakona.
Zakon je potpuno rešio ili rešava pitanje jedne materije kada se zakon predlaže Narodnoj skupštini, onda on mora da bude kompletno napisan i razumem da vi treba da branite zakon koji je Vlada podnela Narodnoj skupštini kao resorni ministar, ali ne mogu da shvatim da prozivate poslanike zašto kritikuju zakon.
Zakon nije dobro koncipiran, nije dobro napisan, ne rešava pitanja koja su od vitalnog značaja svih zaposlenih, pa ne štiti ni interese poslodavaca, ni interese radničke klase u potpunosti.
Lepo ste rekli u vašem uvodnom izlaganju da je ovo jedna sredina između onog prethodnog zakona, odnosno važećeg zakona, koji je potpuno unesrećio građane Srbije, koji je donela bivša vlada DS-a, kao nosioca vlasti DOS-a, ali isto tako ni ovaj zakon nije rešenje. Ovo je polovično rešenje, ne valjaju polovična rešenja.
Mi smo pokušali ovim amandmanima da pomognemo, da Vlada prihvati ove amandmane, da Narodna skupština i poslanici glasaju tako da ti amandmani koje smo podneli učine da ovaj zakon, koji nije dobro koncipiran, bude zakon u interesu svih građana u Srbiji. To je osnovni cilj amandmana koje smo podnosili Narodnoj skupštini i smatram da je trebalo da imate to u vidu, bez obzira na vašu želju da vi što pre i na brzinu donesete ovaj zakon.
Kada se pozivate na pojedine odluke MOR-a i preporuke EU, nije valjda to na prvom mestu interes građana Srbije u razlozima za donošenje zakona, jer bar ste tu mogli da napišete šta su razlozi za donošenje ovog zakona.
Nije prvi i osnovni razlog da uskladimo naše zakonodavstvo sa evropskim zakonodavstvom. Prvi i osnovni razlog je da omogućimo zaposlenima da budu zaštićeni i da ta zakonska regulativa rešava sve probleme koji su od bitne važnosti za sve građane Srbije.
Mi iz SRS želimo, kao i svi ostali u Srbiji, da građani Srbije žive bolje, i treba da žive bolje, a neka Vlada Republike Srbije, predsednik Vlade i predsednik Republike dele sudbinu svog naroda.