Poslanička grupa SRS podnela je amandman na član 18. Predloga zakona o železnici. Smatramo da treba da se briše iz sledećih razloga.
Pročitaću kako glasi član 18: "Upravljač može obustaviti javni prevoz putnika i robe na železničkoj infrastrukturi ili delu železničke infrastrukture na kojoj javni prevoz putnika i robe postane nerentabilan, uz saglasnost Vlade Republike Srbije.
Železničku infrastrukturu ili njen deo na kojoj se zbog nerentabilnosti obustavi javni prevoz putnika i robe upravljač može da preuredi u manipulativnu prugu ili za druge namene i da propiše uslove i način korišćenja.
Upravljač je dužan da odluku o obustavljanju prevoza iz stava 1. ovog člana dostavi prevoznicima i organima lokalne samouprave i objavi u dnevnim listovima i drugim sredstvima javnog informisanja, najkasnije šest meseci pre datuma predviđenog za obustavljanje prevoza".
Prvo, što se tiče nerentabilnosti, nerentabilnost ne pogađa upravljače, već onog ko vrši javni prevoz. To je suština, pa je suvišno da upravljač ima mogućnost da obustavi javni prevoz zbog nerentabilnosti. On bi to mogao da učini samo u slučaju opasnosti po bezbednost.
Kada govorimo o stavu 3. ovog člana Predloga zakona o jedinicama lokalne samouprave, ne postoji nijedna jedinica lokalne samouprave koja može da se bavi poslovima železnice, tako da smo mi potpuno jasno za član 9. rekli da treba da se briše, i koncepcijski ne možemo da se složimo sa ovim delom Predloga zakona koji predviđa član 18.

Dame i gospodo narodni poslanici, razlika između Predloga zakona koji je predložila Vlada Republike Srbije Narodnoj skupštini i onoga što predlaže svojim amandmanima poslanička grupa SRS vidi se baš u ovom poglavlju IV oko formiranja novog javnog preduzeća – direkcije za železnice, kao što je moj kolega Milajić jasno rekao u obrazloženju prethodnog amandmana na član 78.
Član 79. Predloga zakona u stavu 1. predviđa u 23 tačke šta su to poslovi koje bi obavljalo javno preduzeće direkcija za železnice. Po koncepciji koju je Vlada Republike Srbije podnela Narodnoj skupštini ovim predlogom zakona jasno je da železnica nema onaj nivo važnosti, kako su svi poslanici vladajuće koalicije za ovom govornicom pričali.
Suština je da treba tačno da se podele nadležnosti između nadležnog ministarstva. Po predlogu SRS, javno preduzeće "Železnice Srbije" imalo bi sledeće nadležnosti.
Dakle, amandmanom na član 79. predložili smo, i to smo jasno obrazložili, da se član 79. menja i glasi: Javno preduzeće "Železnice Srbije" obavlja sledeće poslove: 1) izrađuje tehničke propise, normative i standarde u oblasti železničkog saobraćaja; 2) učestvuje u pripremi propisa i sporazuma u oblasti železničkog saobraćaja; 3) odobrava tehničku dokumentaciju koja se odnosi na izgradnju, rekonstrukciju i modernizaciju železničke infrastrukture; 4) daje saglasnost na akt o uslovima za izgradnju, rekonstrukciju, održavanje i zaštitu industrijskog koloseka, železničkih voznih sredstava i drugih sredstava i za organizovanje i regulisanje železničkog saobraćaja na industrijskom koloseku; itd.
Sve tako do tačke 13), gde smo jasno odvojili deo za koji treba da bude nadležno ministarstvo. Sve ono što se razlikuje od ove koncepcije koju je predložila Vlada je jasno po tome što koncepcija koju je Vlada predložila Narodnoj skupštini Predlogom ovog zakona i u članu 50. ovog zakona, koji je bio prethodno, niko nije podneo amandman na član 50, ali suština je da se na tom članu 50. vidi da ovaj zakon ne obuhvata sve oblasti železničkog saobraćaja.
Sama činjenica da ste ovim predlogom zakona predvideli formiranje dva javna preduzeća i da bi ta direkcija za železnice imala nadležnost oko izdavanja sertifikata, licenci, dozvola itd. pokazuje prirodu ovog zakona.
Istina je da je to po fizibiliti studiji EU, čiji su predstavnici dolazili u periodu kada je prethodna vlast DS-a, čiji su predstavnici takođe za ovom govornicom pričali o tome da su oni pisali ovaj zakon, ali u ovoj oblasti, kao i u svim ostalim oblastima nisu uradili ništa. Činjenica je da su došli i da su otišli.
Naravno, Srbiju neće zaobići EU, kao što je ministar ovde pokušao možda i da zaplaši poslanike, ako ne donesemo zakon na brzinu itd., da će sada Srbiju zaobići preko Rumunije i Bugarske. Srbiju neće zaobići Evropa, jer Srbija je u Evropi.
Kada se ovde donosi jedan zakon, suština je da on treba da bude od opšteg interesa za sve građane Srbije i da se ta naša železnica podigne na viši nivo organizovanosti i da bude kompatibilna sa evropskim železnicama.
Da li ćemo i kada ući u Evropsku uniju – pa, da su demokrate koje su bile pune priče o Evropi dok su bili na vlasti, a i sada kada su delom vlast, a delom opozicija, mi ne bismo za 33 godine došli do uslova da uđemo u Evropsku uniju. Suština ovog predloga zakona je u tome što je prethodna vlast...
(Predsednik: Vreme.)
... imala priliku da ovaj posao započne i imala je tu mogućnost. Pozivajući se na ono što je uradila prethodna vlada, mogu da kažem da u oblasti železničkog saobraćaja nije uradila ništa. Napravili su veliku štetu u Srbiji, građanima Srbije. DS je ta koja je najveći krivac za celokupno stanje u društvu u kome se danas nalazimo.
Suština je da i vi koji sada vladate Srbijom ne treba ove zakone da donosite na brzinu. Ako ih donosite, treba da ih donosite precizno i jasno.
Naše koncepcije su ovde jasne i nije mi jasno zašto je Vlada Republike Srbije odbila svih 14 amandmana poslaničke grupe SRS, i ne samo za ovaj zakon, nego i za mnoge druge zakone. Pokušavamo da vam pomognemo u ovom poslu, kao najjača partija. Mi jesmo opozicija, ali nećemo biti dugo opozicija, već na sledećim izborima...
(Predsednik: Hvala vam, šest minuta.)
... pobedićemo i bićemo vladajuća stranka.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da treba da postoji jedan prelazan period, i kada govorimo o železnici i njenom restrukturiranju treba da vodimo računa da na železnici radi 27.000 radnika.
Ono što je suština ovog predloga zakona, na primeru ovog predloga amandmana se vidi da zakon nije dobro koncipiran i daje nam za pravo da vam kažemo za ovom govornicom da njegova osnovna koncepcija nije dobra.
Mora se uvažiti činjenica, i ja sam u svom prethodnom izlaganju rekao, svi vrlo dobro znate da studije koje je Evropska unija predvidela za ovaj deo zemalja bivše Istočne Evrope, kako oni to kažu, tačno predviđaju da se naše železnice prilagode železnicama Evropske unije do 2013. godine i da su za to predviđene određene investicije i krediti, strogo namenski, od strane Evropske unije, kao što su i za zemlje u okruženju.
Prema tome, jasna je koncepcija Vlade Republike Srbije u jednom delu da zakon u ovoj oblasti treba doneti, ali ne treba ga donositi po svaku cenu i na brzinu.
Ovi amandmani poslanika SRS imaju za cilj da se ovaj zakon precizira, zato što nam je izuzetno važno da železnica funkcioniše, kao i u svim državama u okruženju koje su prihvatile predloge od strane Evropske unije, odnosno Saveta ministara, kako vi u svakom predlogu znate da kažete u obrazloženju, u razlozima za donošenje zakona.
Treba da prihvatimo samo ono što nama odgovara i koliko nama to ekonomski odgovara kao državi.
Jasno je da za svaki zakon koji donosimo ovde vladajuće stranke imaju najveću odgovornost, ali bih se osvrnuo na izlaganje pojedinih poslanika Demokratske stranke koji su govorili da se u ovoj oblasti ništa nije uradilo, bez da su izneli za ovom govornicom jasne činjenice o periodu sankcija itd.
Činjenica je da su se samo u periodu između 1992. i 2000. godine uradili svi projekti u Saobraćajnom institutu CIP i, kako vi iz Demokratske stranke to volite da kažete kada želite da se podsmevate, kažete - brze pruge Srbije.
Nikada se ti projekti nisu zvali - za brze pruge Srbije i magistralne pruge, nego su se zvali - modernizacija magistralnih pruga, da bi baš te naše železnice bile u stanju da kasnije kada se sve ovo uradi budu integrisane u taj evropski sistem železnice.
I, suština je da prethodna vlada Demokratske stranke nije nijedan kilometar pruge rekonstruisala, magistralne; niti su uradili ijedan projekat. Prema tome, mislim da ste vi za ovom govornicom samo pričali praznu priču.
Takođe, ovoj vladi zameramo činjenicu da zakon nije dobro koncipiran; mora da se uzme u obzir ekonomska opravdanost donošenja zakona i nema uopšte nikakvog osnova za formiranje dva javna preduzeća na nivou železnice.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o železnici, koji je Vlada podnela Narodnoj skupštini, jedan je od najvažnijih zakona, kako su mnogi poslanici za ovom govornicom govorili, ali je posebno važno da se istakne, i ovde u obrazloženju piše, da je dugo najavljivano donošenje zakona o železnici. Naravno, to je radila prethodna vlada Demokratske stranke, koja u ovoj oblasti takoreći, kao i u svim oblastima, nije uradila ništa naročito, samo je donela nesreću u Srbiji.
Sa druge strane, SRS, kao najjača opoziciona stranka u Srbiji i najjača pojedinačna stranka, ima određenu odgovornost. Ovo je važan zakon i mi smo izašli sa jasnom koncepcijom u obliku amandmana na Predlog zakona, koji je Vlada podnela Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Mi smatramo da osnovni ciljevi donošenja zakona o železnici treba da budu poboljšanje stanja železničkog sistema u Republici Srbiji i da železnica u Srbiji bude što efikasnija; integrisanje toka našeg železničkog sistema u tržište transportnih usluga; integrisanje srpskih železnica u železnički sistem Evrope.
Železnica u razvijenim državama praktično predstavlja osnovu saobraćaja. Ona je ta koja spaja tržišta u razmeni roba i usluga. Pre svega, ono što su svi ovde govorili, ja ću ponoviti da je Srbija tranzitna zemlja. Zato cilj svake vlasti treba da bude približavanje i uređivanje našeg železničkog sistema, a vi i mi vrlo dobro znamo da stanje železnice u ovom trenutku nije dobro. Srpskoj železnici je potreban jedan dobar zakon, zakon koji će urediti ovu oblast potpuno i koji će obuhvatiti sve segmente u oblasti železničkog saobraćaja.
Zakone koje donosimo u Narodnoj skupštini moramo da prilagodimo i našim uslovima i vremenu i prostoru u kojem živimo. Pri tome moramo da vodimo računa da ih donosimo sa ciljem da postoji obostrani interes i Srbije i naših zemalja u okruženju i EU. Nijedan zakon ne treba da donosimo po svaku cenu i na šetu Republike Srbije. Zato SRS smatra da se prilikom sastavljanja zakona o železnici Vlada nije vodila iskustvima najrazvijenijih zemalja Evropske unije; tu pre svega mislimo na Francusku i Nemačku.
Koncepcija SRS-a je da nema potrebe formirati dva javna preduzeća, kako ovaj predlog zakona predviđa. Smatramo da je dovoljno da postoji samo jedno javno preduzeće, a da za sve ono što je potrebno bude nadležno resorno ministarstvo. Na taj način stavljamo železnicu na mnogo viši nivo nego što je to ovim predlogom zakona Vlada učinila. Znači, smatramo da nije potrebno formirati dva javna preduzeća, kako ovaj predlog zakona predviđa.
Smatramo da železnicom treba, pre svega, da upravlja Vlada Republike Srbije preko nadležnog ministarstva i preko tog jednog javnog preduzeća koje smo mi preko naših amandmana jasno objasnili. Pored poslova upravljanja železnicom i regulisanja železničkog saobraćaja, izgradnje, rekonstrukcije, kao i modernizacije javne železničke infrastrukture, resorno ministarstvo treba da obavlja posebno poslove izdavanja licenci, sertifikata i dozvola.
Smatramo da se povećavanjem administrativnog aparata u državnoj upravi povećavaju i troškovi na železnici. Znači, nema ekonomskog osnova da se formiraju dva javna preduzeća. Mi to baziramo na činjenicama, jer ako i u Nemačkoj i u Francuskoj ne postoji razlog da se formiraju dva javna preduzeća na nivou njihovih železnica, najmanje to ima razloga da uradi Srbija, koja je daleko iza razvijenih zemalja kao što su Francuska i Nemačka.
Tačno je da je u obrazloženju ovde navedeno da su preporuke EU da se formiraju dva javna preduzeća koja bi bili naslednici postojećeg Javnog preduzeća ŽTP "Beograd", ali preporuke su jedno, a naši ekonomski interesi su drugo i mislim da koncepcijski tu SRS ima jasan pristup oko zakona o železnici.
Poslanička grupa SRS predložila je Skupštini 14 amandmana na Predlog zakona o železnici. Kako vidimo, Vlada je sve naše amandmane odbila. Ponoviću, za sve poslove vezane za oblast železnice treba da bude nadležno resorno ministarstvo, po našoj koncepciji predloga u ovim amandmanima, a javno preduzeće bi radilo poslove predviđene ovim zakonom, sa jasnom podelom nadležnosti i poslova.
Istina je da stoji u obrazloženju koje ste dali Narodnoj skupštini, a prethodno se dugo najavljivalo donošenje ovog zakona, da je bilo više pokušaja da se ovaj zakon stavi u skupštinsku proceduru. Sada imamo prilike da imamo jedan zakon za koji možemo da kažemo da nije kompletno napisan.
To se najbolje vidi na članu 50. Predloga ovog zakona, gde se kaže: "Gradska železnica, turističko-muzejska železnica, metro i žičara, uslovi za izgradnju, rekonstrukciju i održavanje, kao i uslovi za organizovanje prevoza na ovim vođenim sistemima, urediće se posebnim zakonom." Zašto se ovim zakonom nije obuhvatila ova oblast saobraćaja? Zašto donositi posle neki novi zakon? Zar nije mogla ova vlada da sastavi jedan zakon koji će kompletno regulisati oblast železnice?
Na ovom primeru se vidi da je osnovni cilj da se zakon donese na brzinu. Ono što je suština jeste da zakon koji se predlaže u ovoj Narodnoj skupštini bude kompletan i da bude prilagođen našim ekonomskim uslovima u kojima živimo. Suština cele priče oko toga što su pričali pojedini poslanici ovde iz vladajuće koalicije, pominjali su i beogradski železnički čvor itd. Ono što samo mogu da kažem, to je da Srbija mora da se u ovoj oblasti zakonski izdigne iznad ove trenutne situacije u kojoj se sada nalazi železnica, jer ona je na niskim granama. Nema potrebe donositi zakon koji neće obuhvatiti kompletnu oblast u železničko-transportnom saobraćaju.
Ono što je suština ovog Predloga zakona, mi ćemo to u amandmanima objasniti. Koncepcijski ne možemo da se složimo da se formiraju dva javna preduzeća, jer ta koncepcija nije dobra. Ako ste želeli da podignete nivo na onaj nivo koji železnica treba da ima u jednoj državi kao što je Srbija, onda je trebalo da formirate i ministarstvo za železnice, pa bismo onda mogli da kažemo da to podižemo na viši nivo.
Očigledno je da se ovaj zakon donosi na brzinu, po preporukama EU. Kaže se - brže ćemo se integrisati u Evropu. Srbija se nalazi u Evropi i uvek će se tu geografski nalaziti.
Tačno je da treba železnicu da razvijamo, tačno je da treba da koristimo tehnologije sa Zapada, a isto tako je tačno da treba da se uskladimo sa našim uslovima u kojima danas živimo. Na železnici radi oko 27.000 radnika i o tome se posebno mora voditi računa, kakav će socijalni program biti za one za koje se predviđa da će ostati bez posla.
Mi ćemo se posebno osvrnuti na sve amandmane koje smo predložili na ovaj predlog zakona. Smatramo da ciljevi Narodne skupštine moraju da budu ciljevi za opšte dobro, za celu Republiku Srbiju.
Ukoliko ne prihvatite ove amandmane, a vidim da ne prihvatate, koje smo podneli Narodnoj skupštini sa ciljem da se ovaj zakon popravi, da bude precizniji, da bude bolji za ovu državu, pokazaćete građanima Srbije da ste potpuno isti kao i prethodni koji su vladali ovom Srbijom pune tri godine, a vratili su Srbiju 33 godine unazad.
Ta priča o ulasku u EU nema utemeljenje ukoliko mi ne donosimo zakone koji će biti ne samo primenjivi, već i u skladu sa vremenom i prostorom u kome živimo i ekonomskim uslovima. To je osnova svega zbog čega mi u Narodnoj skupštini treba da služimo narodu. Građanima Srbije treba, pre svega, da bude bolje, treba bolje da žive u Srbiji, i to je osnovni cilj za koji treba da se borimo u ovoj Narodnoj skupštini kao narodni poslanici.
Kao poslanik SRS i kao jedan od predstavnika jedine opozicione partije koja se zalaže za ono što je interes građana Srbije, stojim iza svega ovoga što sam rekao i smatram da ovaj zakon nije dobro sastavljen i da će biti na štetu građana Srbije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o budžetu za 2005. godinu. Vlada Republike Srbije je predložila da rashod budžeta za 2005. godinu bude 416,5 milijardi dinara, a prihod 396 milijardi dinara, što znači da se predviđa budžetski deficit za 20,5 milijardi dinara.

Gospodin Dinkić, ministar finansija Vlade Republike Srbije, u svom uvodnom izlaganju juče je rekao i istakao da će deficit u budžetu biti pokriven iz sledećih izvora: kreditna zaduženja, zaduživanje na domaćem finansijskom tržištu i delom iz prihoda privatizacije. U daljem izlaganju osvrnuo se na restruktuiranje javnih preduzeća, poput železnice, NIS-a, EPS-a, Telekoma, a posebno je naglasio oštru reformu u sektoru državne uprave.

Vi ste doneli niz zakona u ovoj Narodnoj skupštini, gde ste osnovali agencije pri Vladi Republike Srbije. Vi ne možete nikada da napravite reforme ako mislite da povećavanjem administrativnog aparata u državnoj upravi, formiranjem agencija pri Vladi i državnoj upravi, da napravite restrikcije u samoj državnoj upravi. To se može videti na osnovu ovoga kako predviđa budžet.

Na primer, Agencija za duvan, strana 40, razdeo 38, šifra 420 kaže – ukupno 17 miliona i 708 hiljada dinara, pa recimo razdeo 39, Agencija za energetsku efikasnost, šifra 430, predviđa se 132 miliona 766 hiljada, razdeo 30, na primer, Agencija za razvoj infrastrukture lokalne samouprave, 324 miliona i 203 hiljade, razdeo 31, Agencija za strana ulaganja i promociju, 37 miliona 254 hiljade. A ako se ima u vidu, da uzmemo da pogledamo ovaj deo, gde se predviđa izdvajanje za Kosovskomitrovački okrug, 6 miliona i 350 hiljada dinara. Pokazuje se kakav je predlog budžeta.

Vi ste priznali Narodnoj skupštini, ministre, da niste imali program kada ste formirali Vladu. Da li to znači da ćete za nekoliko meseci, ako vam ovaj budžet u Republičkoj skupštini prođe, priznati da niste imali jasan plan i program za donošenje budžeta i predloga Narodnoj skupštini za 2005. godinu i ko može sada posle svega ovoga što ste vi izjavili za ovom govornicom da vam u Srbiji veruje?

Uostalom, govorili ste u današnjem obraćanju narodnim poslanicima šta vi privatno mislite o vojsci i mislim da to vaše privatno mišljenje možete da zadržite za sebe, a sve projekcije koje su važne za državu, o tome će raspravljati nadležni državni organi, Narodna skupština i ostale ustanove.

Budžet koji predlažete Narodnoj skupštini, pre svega, nije razvojni i to je budžet koji neće doneti sigurnost u državi, kako vi to kažete, na ekonomskom planu, i posebno ću naglasiti da SRS neće glasati za ovaj vaš predlog budžeta za 2005. godinu, jer smatramo da nije ni razvojni, ni socijalni. To je jasan znak građanima Srbije kako treba da se ponašaju na sledećim izborima, koji se nadam da će biti uskoro i da će tada SRS pobediti sve vas koji ste predstavljali DOS u poslednje četiri godine.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 141. Poslovnika Narodne skupštine, podneo sam amandman na Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2005. godinu.
Naime, poslanička grupa SRS podnela je niz amandmana na Predlog zakona o budžetu za 2005. godinu. U članu 6, EK 49 - rezerve, i EK 499, brišu se, a u EK 621, u koloni 3, iznos od 2.785.700.000 dinara zamenjuje se iznosom od 4.854.703.000 dinara i iznos od 3.012.199.000 dinara zamenjuje se iznosom 5.081.202.000 dinara.
Obrazloženje: budžet koji je u deficitu ne bi trebalo da ima rezervu, pa je potrebno ta sredstva koja su predviđena za budžetsku rezervu, upotrebiti u Fond za razvoj Republike Srbije i kreditiranje izvoza.
Dakle, SRS smatra da je ovo rešenje najbolje. Mi predlažemo amandmane i pokušavamo da popravimo ovaj predlog budžeta, da to bude u interesu građana Srbije. Očigledno da je Vlada Republike Srbije projektovala budžet za 2005. godinu, koji ne samo da nije razvojni, upravo je suprotan od toga, od onoga što ste pričali u izbornoj kampanji. Vi predviđate povećanje birokratskog aparata, restrikciju i stotine hiljade otkaza u javnim preduzećima, tzv. restruktuiranje javnih preduzeća, poput železnice, EPS-a, Naftne industrije.
Dakle, ovim budžetom građani Srbije treba da znaju da sledi još nezaposlenih radnika, još više sirotinje i siromaštva u Srbiji.
Verovatno će biti privilegovani predsednik Republike Boris Tadić i DS, podržana od ove vaše vlade da može da radi u ovoj zemlji šta god hoće, šta joj god padne na pamet. SRS će se boriti svim sredstvima, demokratskim putem i za ovom govornicom, da građanima Srbije objasni koja je situacija na ekonomskom planu u zemlji. Ukoliko se nastavi ovako, ostaće mnogo ljudi bez posla. To je ono što je suština ovog budžeta.
Vi ste obećali u izbornoj kampanji da ćete zaposliti 500 hiljada ljudi, a ovim predlogom budžeta za 2005. godinu predlažete ovoj skupštini da usvoji jedan budžet koji će sledeće godine Srbiju zaviti u crno. Gde su te veće plate za građane Srbije, gde su ta nova radna mesta?
Mi iz SRS ćemo glasati protiv budžeta koji ste predložili, jer smatramo da taj budžet nije u interesu građana Srbije. Nadam se, posle dolaska na vlast SRS, da će SRS u kratkom vremenskom roku uspeti da ispravi sve ovo što vi radite sopstvenoj državi.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS podnela je niz amandmana na ovaj predlog zakona o privrednim društvima.
Ja sam podneo amandman na član 13. stav 11. U članu 13. stav 11. menja se i glasi: "Vrednost imovine privrednog društva u smislu ovog zakona je ukupna vrednost stvarnih i drugih prava koje je privredno društvo steklo ulozima i poslovanjem. Neto vrednost imovine privrednog društva predstavlja razlika između vrednosti njegovih imovinskih prava i obaveza."
Pošto je imovina skup imovinskih prava, potrebno je da se vrednost imovine izrazi kao zbir vrednosti pojedinačnih imovinskih prava.
Moje kolege poslanici su, podnoseći niz amandmana na Predlog zakona o privrednim društvima, imali za cilj da se ovaj zakon doradi, da prihvatanjem amandmana koje je poslanička grupa SRS podnela zakon dobije jasniji oblik nego što je nama predloženo, odnosno Narodnoj skupštini. U tom cilju, vidim da je na Zakonodavnom odboru za jedan deo naših amandmana preporučeno da ih Skupština prihvati, ali jedan deo amandmana, pa i ovaj amandman koji sam ja podneo, nije prihvaćen od strane Zakonodavnog odbora.
Pošto je ovo veoma važna oblast i veoma važan zakon, mislim da, na osnovu svih ovih činjenica koje su se čule od strane poslanika SRS, treba da se prihvate amandmani koje su podneli poslanici SRS. Na taj način će ovaj zakon dobiti mnogo jasniji oblik, biće precizniji i one nedostatke koje smo uočili mi smo imali za cilj da predočimo gospodinu ministru, a posebno smo naglasili gde treba da se menja. Zakon je uređen, kao što je rekao naš zamenik šefa poslaničkog kluba, dosta dobro, ali ima delova zakona koji bi trebalo da se urede onako kako smo mi predložili Vladi.
Nadam se da će gospodin ministar i Narodna skupština imati u vidu naša izlaganja za ovom govornicom, u cilju da ovaj zakon dobije oblik koji treba da dobije, jer zakon o privrednim društvima je veoma značajan zakon. Nadam se da ćete ovaj amandman prihvatiti.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS, odnosno poslanički klub SRS, podneo je niz amandmana na Predlog zakona o mirnom rešavanju radnih sporova.
U ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 33. stav 3. Predloga zakona da se reč "arbitar" zameni rečima "služba pravne pomoći", a u stavu 4. takođe reč "arbitar" zamenjuje se rečima "služba pravne pomoći".
Moje kolege poslanici iz SRS su argumentovano, izlazeći u toku ovog zasedanja oko ove tačke dnevnog reda Predloga zakona, koji je Vlada podnela Narodnoj skupštini, o mirnom rešavanju radnih sporova, obrazlagali zašto se koncepcijski razlikujemo i predlažemo da se ovaj predlog zakona izmeni u ovom delu.
Vi ste nam odbili amandmane i na osnovu onoga što je gospodin ministar ovde izlagao, smatram da mi, kao narodni poslanici, imamo pravo da se obraćamo Narodnoj skupštini i građanima Srbije kada smatramo da se ovde predlažu neki zakonski projekti, koji, pre svega, nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije, nisu usklađeni sa Zakonom o radu, kada nisu usklađeni sa ovim predlogom zakona, jer ovde nema nijedna kaznena odredba, a smatramo da je za zakonski projekat koji ste predložili veoma kratak vremenski rok. Dakle, to je 1. januar 2005. godine.
To su sve argumenti sa kojima je SRS izašla i njeni poslanici su izlazili za ovu govornicu u toku ovih nekoliko sati i vama se lično obraćali, gospodine ministre.
Posebno želim da kažem da mi ovde nismo pravili nikakvu opstrukciju, nego se ponašamo baš onako i radimo ono što su od nas građani Srbije tražili, jer to od nas traže radnici Srbije i vi kao ministar, kada se obraćate sa ove govornice, nijednim argumentom nam niste pokazali i niste nam dali nijedan argument sa pravnog aspekta kada ste govorili u odbrani ovog predloga zakona.
Prva i osnovna stvar što ovaj zakon nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije i na član 33. sam radi toga podneo amandman, da se ne mora i ne treba uvoditi agencija kao nova institucija.
Mi smatramo da je služba pravne pomoći sasvim dovoljna institucija u jedinicama lokalne samouprave. Stvarno, ono što je posebno ključno, vi kao ministar ove vlade imate ovde većinu u Skupštini, ali relativnu većinu, i vi nam nijednim argumentom niste ovde pokazali i niste sa pravnog aspekta uspeli da odbranite ovaj zakonski predlog koji ste predložili. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je podnela niz amandmana na Predlog zakona o parničnom postupku. Dakle, naš cilj je da zakon koji je od izuzetnog značaja za građane Republike Srbije bude precizniji i u potpunosti u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Podneo sam amandman na član 395. koji glasi: "Revizija je izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama člana 394. ovog zakona, kada je po oceni apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kada je potrebno novo tumačenje prava".
Mi tražimo u obrazloženju da se član 395. Predloga zakona briše. Ne može se pravo na reviziju, ne može da zavisi od suda. Volja suda je, u ovom slučaju, stavljena iznad zakona ovim članom. Ono što se može jasno uočiti je da se uvodi sudska praksa kao izvod prava, što je po Ustavu Republike Srbije kao i pozitivnim zakonskim propisima suprotno i u koliziji sa Ustavom Republike Srbije. Sud ne može da sudi na osnovu tumačenja prava koje daje Vrhovni sud Republike Srbije.
U tom slučaju se na mala vrata, kao što su moje kolege poslanici SRS rekli, uvodi precedentno pravo, gde su presude suda izvori prava, što karakteriše anglosaksonski pravni sistem.
Ponašanje relativne većine poslanika Narodne skupštine Republike Srbije, koju čine ovde vladajuće stranke i koje podržavaju Vladu Republike Srbije, a tu posebno izdvajam DSS, koja je glavna poluga vlasti u Srbiji, želim da prekinemo praksu da se zakoni u ovoj Skupštini donose po hitnom postupku i da se razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku od izuzetne važnosti za sve građane Srbije karakterišu da je to strateški interes Republike Srbije da se donose zakoni, zbog toga što svi težimo da Srbija uđe u EU.
Naime, potpredsednik republičke Vlade, gospodin Miroljub Labus, je pre nekoliko dana izjavio da će Srbija ući u EU posle 2012. godine. Znači, nema potrebe da donosimo zakone na brzinu. SRS će uporno amandmanima insistirati na preciznijim zakonskim rešenjima, pogotovo ako su oni od interesa za sve građane Srbije. Ne želimo da se ovde zakoni donose na brzinu i da budu na štetu građana Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS se slaže da je bilo vreme da se ova oblast uredi što se tiče zakonodavstva. Imajući u vidu da igre na sreću u sociološkom smislu znače negativan fenomen u jednom društvu, zakon koji je Vlada Republike Srbije predložila Narodnoj skupštini da se donese po hitnom postupku nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Ono što je za svako društvo i državu važno, to je da donosi zakone koji su jasni, koncizni i koji se prave da bi se mogli u praksi sprovoditi.
Naravno, u našem društvu koje ekonomski nije sređeno i u državi u kojoj je ovakav jedan fenomen kockanja i klađenja daleko izraženiji nego u ekonomski sređenijim zemljama, ova oblast treba da se sredi.
Sociološki negativan fenomen, kakve su igre na sreću, u svakom društvu su oblast sa kojim država treba ozbiljno da se bavi i treba ovu oblast da uredi.
SRS je u svom izlaganju bila potpuno jasna po ovom pitanju, da ova oblast mora da se uredi u skladu sa Ustavom, a zakon koji je Vlada predložila nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Naravno, u Predlogu zakona i u izlaganju ministra Dinkića, kako je rekao u svom ekspozeu Narodnoj skupštini, igre na sreću donose znatan fiskalni prihod za jednu državu i procenjuje se da će doneti oko 100 miliona evra na godišnjem nivou.
Suština zbog čega ovaj predlog zakona nije u skladu sa Ustavom je u formiranju monopola državne lutrije. Kaže se, na osnovu člana Predloga zakona, član od 101. do 106, utvrđuje se status po pitanju državne lutrije, kao i promena statusa postojećih lutrija Beograda, Srbije, Narodne lutrije i Jugolutrije, na bazi njihovih dospelih neizmirenih obaveza.
Utvrđuje se način i rok za lutriju Srbije, Beograda i Narodnu lutriju u kome moraju da sprovedu izmenu i vlasničke strukture kapitala kod nadležnog sudskog registra.
Dakle, suština ovog predloga zakona, koji je Vlada podnela Narodnoj skupštini, jeste da se donese na brzinu i stav SRS je po tom pitanju jasan. Mi ćemo tražiti ocenu ustavnosti ovog predloga zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u osnovi se ne razlikuju od važećeg tzv. Gašinog zakona. Istina je da se predloženim izmenama dotiču neki problemi u današnjem sistemu obrazovanja. Osnovni i ključni problemi ovim predlogom zakona ostali su netaknuti.
Osnovni problemi koje ovaj predlog zakona ne rešava odnose se pre svega na sledeće: materijalni, odnosno finansijski problemi zaposlenih; niske zarade zaposlenih; materijalni problemi ustanova; nedostatak sredstava propisanih normativima; neprilagođenost nastavnih planova i programa stvarnim potrebama zanimanja za koje se učenici osposobljavaju i preopterećenost nastavnih programa, odnosno obimni sadržaj pojedinih predmeta, a što onemogućava potpuniju primenu savremenih nastavnih metoda i proveru znanja učenika.
Ne prihvatajući većinu amandmana poslaničke grupe SRS, vladajuća koalicija je pokazala da ne želi da postojeći zakon promeni u onom pravcu koji je garantovao da ćemo zaštiti našu prosvetu. Na taj način pokazali ste da ste načinili samo neke promene, kozmetičke promene postojećeg tzv. Gašinog zakona.
Amandman koji sam podneo u ime poslaničke grupe SRS odnosi se na član 42. On glasi: "Član 115. se briše". Pažljivo sam pratio izlaganje ministra Ljiljane Čolić koja je, obrazlagavši predloženi zakon, posebno istakla da je cilj donošenja ovog zakona prilagođavanje vremenu u kome živimo, poštujući svoje vrednosti, a uvažavajući evropske trendove, naglašavajući posebno da su ovaj zakon ispisale ekonomske reforme.
SRS smatra da Predlog zakona Vlade Republike Srbije nije idealno rešenje. Jeste bolje rešenje od tzv. Gašinog zakona.
Kada govorimo o novom članu 115, koji po našem amandmanu treba da se briše, on glasi: "Pravo na dobijanje licenci ima nastavnik, vaspitač ili stručni saradnik koji ima odgovarajuće obrazovanje iz člana 110. ovog zakona, savladan program uvođenja u posao nastavnika, vaspitača ili stručnog saradnika i položen ispit za licencu. Ministarsatvo je dužno da, na lični zahtev, u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva, izda licencu licu koje ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana. Ako lice ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana, ministar će rešenjem odbiti zahtev za izdavanje licence. Rešenje ministra iz stava 3. kojim se odbija zahtev za dobijanje licence konačno je u upravnom postupku".
Koncept SRS-a se zasniva na činjenici da je položen stručni ispit nastavnika sasvim dovoljna kvalifikacija i smatramo da je uvođenje licenci nepotrebno. Zalažemo se za drugačije rešenje. SRS je protiv uvođenja licenca. Smatramo da je stručni ispit odgovarajuće rešenje, ako se ima u vidu da ni posle godinu dana od dana usvajanja zakona niko od nastavnika nije dobio licencu.
Posebno želim da naglasim da će u uslovima političke nestabilnosti navedeno rešenje teško biti primenljivo. Što se tiče povreda radne obaveze, ona se može sankcionisati drugim zakonskim normama, tako da to ne može biti razlog za uvođenje licenci. Posebno želim da naglasim da stručno usavršavanje nastavnika ovim predlogom zakona nije obuhvaćeno, a značajno je zato što je postojeći zakon proizveo mnogo problema.
Država koja nije ekonomski jaka i moćna uvek je dobra meta za razne mešetare, koji su sebe stavili u službu razaranja nacionalnog bića srpskog naroda. Za reforme u oblasti obrazovanja potrebno je mnogo sredstava, a kada se sprovode reforme one se sprovode na duži vremenski period. Moraju da budu jasne....

Nama vreme nije isteklo, možda je vama isteklo vreme.
Što se tiče ovog predloga zakona od strane Vlade Republike Srbije, on se u mnogo čemu ne razlikuje od postojećeg zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, koji je Vlada Republike Srbije podnela Narodnoj skupštini, predstavlja jasan pokazatelj građanima Srbije da vladajuća koalicija ne deluje jedinstveno po pitanju donošenja zakona.
Zakonodavni organ ovog saziva u roku od 45 dana treba da raspravlja i usvoji Predlog zakona o akcizama, obzirom da je zakon donet i da je stupio na snagu, a usvojila ga je skupštinska većina, pa se sada postavlja pitanje - kakva je to Vlada Republike Srbije koja u navedenom roku od 45 dana ponovo traži od Skupštine da donese zakon u obliku predloga, dorađen, ali sa izmenama koje direktno utiču na standard građana Srbije.
Kao osnovne razloge za usvajanje ovog predloga u zakonskom predlogu, Vlada Republike Srbije navodi harmonizaciju akcizne politike sa propisima Evropske unije, harmonizaciju akcizne politike sa Republikom Crnom Gorom i obezbeđivanje priliva sredstava u budžet Republike Srbije. Očigledno je da Vlada ovde nije uzela u obzir standard građana. To je osnovna stvar: ne postavlja se pitanje da li građani Srbije mogu da podnesu ovakvu akciznu politiku Vlada Republike Srbije.
Pošto imam malo vremena, ono što je posebno bitno, drago mi je da je minsitar došao, stvarna posledica povećanja akcize na dizel gorivo je povećanje, pre svega, transportnih troškova, što izaziva porast cena svih proizvoda i usluga, a što će opet izazvati negativne posledice na celokupnu privredu u Srbiji, u celini. Prave posledice ovakve politike, koju u ekonomskoj sferi forsiraju potpredsednik Vlade Miroljub Labus i ministar finansija Mlađan Dinkić, biće uništenje domaće proizvodnje.
Građani Srbije treba da znaju da ovakva zakonska rešenja imaju dalekosežne negativne posledice na njihov standard, kao i na domaću proizvodnju i privredu u Srbiji. Dakle, ne može se pravdati donošenje ovakvih zakona, koji će direktno uticati...
(Predsedavajuća: Vreme.)
... na pad standarda građana i uništavanje celokupne privrede i domaće proizvodnje.
Na kraju, obzirom na sve što sam naveo, može se povući jasna linija razgraničenja između onih koji koriste fašistoidne metode osvajanja vlasti i onih koji se bore za demokratsko osvajanje vlasti. Jasno je da su SRS ...
(Predsedavajuća: Vreme.)
... i dr Vojislav Šešelj patriotske i demokratske snage u Srbiji. Zato ćemo vas, uz podršku građana Srbije, kao nikad do sada, pobediti na predstojećim predsedničkim izborima. Sviđalo se to vama ili ne...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, prekoračili ste svoje vreme.)
... Srbija će posle 13. juna izabrati predsednika Srbije, a to će biti, siguran sam, Tomislav Nikolić. To će biti realno, apsolutno, pobeda demokratije u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS-a je podnela niz amandmana na Predlog zakona o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, koji je Narodnoj skupštini podnela Vlada Republike Srbije.
Amandman na član 24. predloženog zakona odnosi se, pre svega, na sledeće. Naslov iznad člana 24. koji glasi – Postupak utvrđivanja postojanja povrede ovog zakona, treba da se briše. Stav 1. treba da se menja i glasi: "Postupak u kome se odlučuje o tome da li postoji povreda ovog zakona pokreće odbor po službenoj dužnosti ili na zahtev javnog funkcionera ili njegovog neposrednog starešine".
Naime, predlog SRS-a je da postoji samo jedan odbor (a to su naši poslanici govoreći o svojim amandmanima uglavnom objašnjavali), i to republički odbor, a da zakon ne predviđa pokrajinske, gradske i opštinske odbora. Smatramo da su nepotrebni i suvišni.
Smatramo da je formiranje odbora na svim nivoima glomazan i skup postupak, ako se uzme u obzir da je predlagač, Vlada Republike Srbije izgubila iz vida činjenicu da bi samo za neto isplate, ako bi se formirali svi odbori na svim nivoima, trebalo iz budžeta Republike Srbije izdvojiti negde oko milijardu i trista miliona dinara.
Ispred reči "funkcioneri" treba dodati reč "javni", jer to su lica koja su birana ili su postavljena od strane zakonodavne, sudske ili izvršne vlasti, odnosno državnih organa, a funkcioneri mogu da budu i izabrana ili postavljena lica u pravnim licima i udruženjima građana koja nemaju direktne veze sa organima vlasti.
Takođe, stav 2. treba da se menja i da glasi: "Odbor može pokrenuti postupak i na osnovu prijave pravnog ili fizičkog lica i anonimne prijave". Amandmanom se predlaže mogućnost pokretanja postupka i na osnovu anonimne prijave i definiše se šta se podrazumeva pod javnošću rada i objavljivanja odluke odbora.
Stav 3. treba da se menja i da se ispred reči "odbor" briše reč "republički", tako da stav 3. treba da glasi: "Odbor obaveštava funkcionera o pokretanju postupka i dužan je da mu omogući da se izjasni o tvrdnjama i činjenicama koje ga terete".
Što se tiče stava 4, on treba da se menja i da se ispred reči "odbor" briše reč "republički". Stav 4. treba da glasi: "Odbor samostalno utvrđuje činjenice i donosi odluku, u postupku u kome se shodno primenjuju odredbe zakona koji uređuje opšti upravni postupak".
Posle stava 4. treba da se doda novi stav 5. koji treba da glasi: "U postupku pred odborom isključena je javnost. Odbor je dužan da javno objavi svoju konačnu odluku povodom postupka koji je vodio". Naime, ovo je u skladu sa pravilom "audiatur et altera pars", što znači omogućiti obema stranama, kako odboru, tako i javnom funkcioneru protiv koga se postupak vodi.
Ovaj postupak koji se pokreće je specifičan postupak, sa kojim će se susretati naše zakonodavstvo ukoliko se bude usvojio ovaj zakon. Može se reći da je sui generis i prvi put će se pojavljivati u našem zakonodavstvu. Podnošenjem amandmana na član 24, kao i svih amandmana koje je podnosila poslanička grupa SRS, pokušali smo da zakon učinimo jasnim i preciznim. Smatramo da je predlog zakonskog rešenja od strane Vlade Republike Srbije napravljen dosta konfuzno, sa nejasnim formulacijama.
Ne sumnjamo da je Vlada imala dobre namere, ali smatramo da je predlog napravljen na brzinu i da javnost u Srbiji ne treba da očekuje čudo od predloženog zakona. Zakon neće imati taj značaj koji javnost u Srbiji očekuje. Zakon koji nema pre svega kaznene odredbe, koji predviđa meru opomene ili pak preporuke javnom funkcioneru da podnese ostavku u slučaju da je došlo do sukoba interesa, neće u praksi promeniti ništa i neće doneti ništa novo.

Dame i gospodo narodni poslanici, čekali smo dva meseca da se predloži Vlada Republike Srbije. Juče je budući predsednik vlade, koga ćete vi verovatno danas izglasati voljom većine, koju ste nekako uspeli da sklopite, podneo ekspoze i predstavio građanima Srbije program vlade koja, nadam se, neće trajati dugo.

Predlog Skupštini da se formira manjinska vlada, vlada u kojoj će učestvovati političke stranke koje su po prirodi i po programu na dijametralno suprotnim programskim ciljevima, neće doneti Srbiji ništa dobro. Ekspoze koji ste sastavili i podneli juče, sastavljen je na sličan način kao spisak želja koji nema jasan cilj.

Izlaganje budućeg predsednika vlade Vojislava Koštunice podsetilo me je na njegovo izlaganje kada je bio inaugurisan za predsednika SRJ. Vrlo je zanimljiv njegov učinak kao državnika. Predlog da se formira manjinska vlada, koji je podnesen Narodnoj skupštini, pokazuje želju budućeg mandatara da pobegne od odgovornosti, koja je osnov za suočavanje sa nagomilanim problemima i pitanjima koje je ostavila prethodna vlada koju je predvodila DS.

Srbija se danas nalazi pred velikim obavezama i pitanjima koja su od nacionalne i državne važnosti, a nisu rešena. Prvo je pitanje Kosova i Metohije. U ekspozeu budućeg mandatara navodi se i predviđa se podela na entitete, odnosno kantonizacija Kosova i Metohije. Ono što je osnov, to je da svaka buduća vlada treba da energično i ofanzivno u međunarodnim institucijama, a pre svega u Ujedinjenim nacijama, insistira na primeni Rezolucije 1244 Ujedinjenih nacija, da se vrati naša vojska i policija na teritoriju Kosova i Metohije. To je osnovna stvar koju treba učiniti.

Pitanje zajedničke države Srbije i Crne Gore, koje će doći da se rešava u toku sledećeg perioda; nagomilani problemi u ekonomskoj i socijalnoj sferi; pitanje funkcionisanja monetarnog sistema zajedničke države. Prvo je trebalo da biramo vladu, pa onda da biramo guvernera NBS. Ovde su napravljeni neki redosledi poteza koji su meni i poslanicima SRS jasni, nadam se da su jasni i svim građanima Srbije.

Pogotovo je bitno pitanje pokretanje proizvodnje, pitanje rešavanja problema u zdravstvu, u prosveti, kulturi i sportu.

Naravno, ako govorimo o pitanju privatizacije, pitanju nezaposlenosti, u ekspozeu kažete da ima 950.000 nezaposlenih građana. Razvoj i reforme u saobraćajnom i šinskom sistemu, obračun sa kriminalom, a pogotovo pitanje saradnje sa Haškim tribunalom.

Ako neko od vas misli da će manjinska vlada rešavati ta pitanja, mislim da neće dugo to moći da rešava, jer građani Srbije 28. decembra nisu glasali za manjinsku vladu, glasali su za jednu stabilnu vladu koja će se baviti svim ovim problemima koje sam naveo i koji se nalaze u ekspozeu, istina poređani kao spisak i ništa dalje od toga, bez jasne koncepcije, bez rokova kada će se to učiniti.

Podsetiću vas i na to, dok je bio predsednik SRJ, budući mandatar gospodin Vojislav Koštunica je insistirao da naši Srbi izađu na izbore na Kosovu i Metohiji. Njegovim autoritetom dao je za pravo Šiptarima na Kosovu i Metohiji pa su kasnije formirali nelegitimni parlament. Znači, autoritet Vojislava Koštunice po tom pitanju išao je na ruku Šiptarima, koji sada imaju otvoren put da naprave prvi korak ka otcepljenju.

Sada se u ekspozeu pominje ova kantonizacija. Prosto je neverovatno šta mi ovde imamo kao program buduće vlade. Nama je potrebna vlada da napravi veliki napor u tim međunarodnim institucijama da se primeni Rezolucija 1244. Ono što je posebno važno, SRS i dr Vojislav Šešelj nikada nisu bili spremni da prave kompromise kada je upitanju opstanak države i zaštita osnovnih nacionalnih interesa srpskog naroda, sa državnog i nacionalnog aspekta i interesa građana Srbije. Većinska vlada SRS i DSS je bila jedina vlada koja bi garantovala Srbiji stabilnost države i građana.

Moram da izrazim žaljenje što Vojislav Koštunica nije prihvatio ponudu SRS da formira stabilnu vladu. Za stabilnu većinsku vladu građani su glasali 28. decembra. Tada su vam verovali. Smatrm, kao i sve kolege iz SRS-a, da ste propustili istorijsku šansu da ispravite sve greške koje ste počinili kao predsednik SRJ. Građani Srbije 28. decembra nisu glasali za DSS, da bi na vlasti ostali isti oni koji su nas doveli do krize institucija sistema.

Dakle, manjinska vlada je vlada kompromisa, ucena, pritisaka, pristanaka, za šta građani Srbije sigurno nisu glasali. Zašto manjinska vlada? Zato što niste spremni da prihvatite odgovornost istorijskog trenutka u kojem se Srbija danas nalazi. Zato će vas na sledećim izborima građani žestoko kazniti. Već sada možete biti sigurni da će SRS na sledećim parlamentarnim izborima osvojiti skupštinsku većinu i vlast u Srbiji.