Dame i gospodo, juče je ministar ovde pokazao jednu kolekciju knjiga koje je ministarstvo izdalo, sa ciljem da srpsku javnost upozna  sa predstojećim reformama i ja sam došao do jedne od knjiga, koju ministar juče nije ovde prikazao. To je knjiga sa ambicioznim naslovom "Reforma srednjeg stručnog obrazovanja od razgovora ka realizaciji". Pregledao sam ovo pažljivo i shvatio da ovde nema ništa od reforme. Ovde su samo podaci kojima ministarstvo raspolaže o trenutnom stanju u našem srednjem stručnom obrazovanju i na kraju ove knjige, koja je verovatno naplaćena solidno, je nekoliko samo stranica o ciljevima reforme srednjeg stručnog obrazovanja. Tu su demokratizacija, decentralizacija, demonopolizacija, diversifikacija itd. Ja sam pokušao da nađem nešto što je novo, u odnosu na dosadašnje stanje i evo pod a) u demokratizaciji stoji da je cilj reforme demokratizacija dostupnosti obrazovanja, da navodno do sada obrazovanje nije bilo dostupno svima pod jednakim uslovima, sa čime se ne slažem.
Zatim, demokratizacija odnosa učenik - nastavnik. Ne znam da li je ikada taj odnos bio demokratičniji nego sada i ne znam šta bi trebalo dozvoliti još deci u toku nastave da bi se postigli ovakvi ciljevi. Zatim, demokratizacija realizacije programa, demokratizacija odnosa nastavnik - roditelj, a ne znam šta to znači, demokratizacija odnosa škole i okruženja itd. Znači, ništa bukvalno ovde novo nema, prepisano je ono sa čime ministarstvo raspolaže, podaci po službenoj dužnosti, postojeći, neko je za to uzeo pare i to je to.
Što se tiče samog zakona pokušaću ukratko, obzirom da je vreme ograničeno, da ukažem na neke stvari sa kojima se lično ne slažem, a i Srpska radikalna stranka, kojoj pripadam. U članu 3. gde je naslov "Ciljevi obrazovanja i vaspitanja" u tački 5. stoji da je jedan od ciljeva razvijanje svesti o državnoj pripadnosti i negovanje tradicije i kulture. Sa ovim se slažem, ali nedostaje nacionalna pripadnost. Mislim da treba da stoji razvijanje svesti o nacionalnoj i državnoj pripadnosti. Nisam obavešten da je prihvaćeno.
Dalje, član 53. "Organi upravljanja ustanove". Ovde stoji da su organi upravljanja ustanove, mislim na škole, da je to školski odbor i do sada je tako bilo. Znači, to nije ništa novo i po Zakonu o srednjoj školi iz prošle godine je bilo tako, što znači da je školski odbor uspostavljen na jednom novom principu, tj. nov je način izbora članova odbora, podjednaka zastupljenost i kolektiva i roditelja i društvene zajednice, tj. sredine u kojoj se škola nalazi.
Meni lično ovde smeta ono što se kaže "organ ustanove čine po tri istaknuta predstavnika zaposlenih roditelja i jedinice lokalne samouprave". Ne znam šta znači "istaknuta predstavnika". Te predstavnike bira ili nastavničko veće, ako su iz reda zaposlenih, tamo nema istaknutih, to se radi tajnim ili javnim glasanjem, svejedno je. Koji su to istaknuti roditelji? Ko određuje istaknute roditelje? Roditelji to sami biraju i istaknuti pripadnici lokalne samouprave - to je već politička stvar i tu se verovatno slažemo da to određuje politika, odnosno nosioci vlasti na nivou lokalne samouprave.
Kada se radi o ovim predstavnicima lokalne samouprave, zamolio bih vas, pošto imamo jedno loše iskustvo u poslednjih godinu dana, da se uglavnom tu biraju ljudi koji su politički podobni, znači predstavnici onih partija koji su nosioci vlasti na lokalnom nivou, da iz mog ličnog iskustva tvrdim da se radi o ljudima, odnosno da se biraju ljudi koji nemaju ni srednju školu. Zakonom je, ministre, trebalo propisati bar da neko od njih ima visoku stručnu spremu ili višu stručnu spremu, jer odlučuju o sudbini ljudi koji su visoko obrazovani.
Sledeća stvar - direktor ustanove, odnosno jedan stav iz ovog člana 59. gde stoji da direktoru licenca miruje za vreme vršenja mandata direktora, odnosno funkcije direktora. Lično mislim da je licenca, bez obzira koliko se ne slažemo sa uvođenjem licence, vremenska kategorija, da mora biti vremenski ograničena, kao što i jeste, i da ne može direktoru da miruje za tih četiri godine, koliko on direktoruje, ili za dva mandata, i da posle uživa tih pet godina kao da ima licencu. Licenca mora biti vremenski definisana, potpunije, da ne može nikome mirovati. Ona je ipak ograničena na neko vreme i čovek vremenom neko znanje gubi ili treba da ga obnovi, kao što je to ovde u pitanju.
Zatim, kod člana 70. gde se kaže - školski program donosi škola, u skladu sa opštim osnovama školskog programa i posebnim osnovama školskog programa. Ovde je najbitnije donošenje podzakonskih akata, znači pravilnika o nastavnom planu i programu, kako se to ranije zvalo, a sada će to biti školski program, pa mene interesuje, s obzirom na to da je za mene sve ovo okvirno, dok se ovi pravilnici ne donesu, šta onda.
Najbitnije je, a suština reforme je, u stvari, sadržaj programa. Ako se sadržaj programa ne promeni, onda od reforme nema ništa. Nas interesuje šta će biti sa sadržajem programa. Da li će se, govorim o srednjim školama, pošto radim u srednjoj školi, programi u ovim školama skratiti, pojednostaviti, smanjiti obim. Nelogično je da, recimo, bravar sluša tri časa istorije sedmično, da sluša muzičko, da sluša likovno. Smatram da tu ima dosta nepotrebnog i da tu mora biti suština reforme. Znači, da se ti programi pojednostave.
E, sad, sa čim se ovde ne slažem? U članu 72. stoji da posebne osnove školskog programa srednjeg obrazovanja i vaspitanja po vrstama i obrazovnim profilima, sadržaja itd, kaže - obavezne i proporučene sadržaje predmeta, tema i modula. Šta su moduli? Da li će biti sposobna škola da donosi programe za modularni princip nastave? U članu 73. je rečeno da će škole biti obavezne da 30% za srednje stručno obrazovanje, za zanatske profile, dok za ove druge 40% su u obavezi, prihvate ovo što propiše Ministarstvo. Da li su škole sposobne da ostalih 67% programa popune i da li će ovaj član biti zloupotrebljen od strane škola?
Imamo male sredine u kojima škole kubure sa brojem učenika. Imaju želju da opstanu. Da li će škole propisivanjem programa, koji će biti redukovani u odnosu na druge škole, koji će biti lakši za učenike, da li će škole na taj način pokušati da pridobiju učenike iz drugih sredina i da na taj način opstanu.
Mislim da ovo nije dobro rešenje i da je taj procenat trebalo da bude bar veći od ovoga koji je ovde naznačen u ovom predlogu zakona.
Kada se radi o članu 101. i ocenjivanju, vrlo je bitno ovde da znate da deca trenutno nisu motivisana za učenje i da je to opšti trend u Srbiji, da je vrlo mali broj i procenat dece koja imaju motiv da uče škole. Imam lično iskustvo. Kada deca na času kažu - profesore mi nemamo uopšte razloga da učimo. Zbog čega učimo? Da bi se sprovela reforma obrazovanja trebalo je prvo sprovesti reformu privrede, trebalo je pokrenuti privredu. Deca su svesna da nemaju nikakvu budućnost ovde i da, bez obzira na to šta završila, nemaju posla posle toga. Imamo vrlo tešku situaciju da deca koja dođu iz osnovne škole sa odličnim uspehom upisuju trgovinu, ugostiteljske delatnosti, zanate, ne idu u tehničarska zanimanja, ne idu u gimnazije. Gubimo najkvalitetniju decu upravo zbog toga što privreda stagnira ili privreda pada, tj. privredne aktivnosti su sve manje i manje i u Srbiji je sve teže i teže.
Takođe, vrlo je teško po članu 102. ta obaveza da se učenici ocene četiri puta u toku polugodišta. Gospodo, da li znate, valjda ste išli u škole, imamo 40 učenika u odeljenju. Ko će to da oceni? Da li se nekim pravilnikom ili nekim podzakonskim aktom predviđa da se broj učenika smanji? Da li znate da je i 30 previše, ako je 30. Mislim da je 24 neki optimalan broj i da bi trebalo ići ka tom cilju da se smanji i broj učenika u odeljenju da bi se mogla nastava konkretnije i kvalitetnije izvoditi.
Izvinjavam se, pošto više vremena nema, kada bude rasprava o amandmanima onda ću detaljnije obrazložiti neke stvari.

Dame i gospodo, u načelnoj raspravi sam završio svoje izlaganje objašnjavajući koliko su učenici motivisani, bolje rečeno demotivisani za nastavu, odnosno školu, ali nisam rekao koliko su nastavnici motivisani za rad u školi. Za ove dve i po godine, koliko DOS vrši vlast u Srbiji, ništa nije urađeno na materijalnom planu, na materijalnoj egzistenciji nastavnika.
(Gašo Knežević: Sedam puta je povećana.)
Ministre, izađite posle i kažite. Bez obzira koliko puta je plata povećana, plata nastavnika u srednjoj ili osnovnoj školi je jednaka prosečnoj plati u Srbiji. To je sasvim dovoljno da se oceni materijalni položaj nastavnika.
U ovom zakonu je, verovatno prvi put u istoriji obrazovanja ukinuto automatsko ponavljanje učenika. Znači, više neće biti u junu po svođenju ocena automatskog ponavljanja, odnosno, bez obzira koliko slbih ocena učenik imao, on će imati šansu da ide na popravni ispit i da te ocene ispravi u junskom ili avgustovskom roku, kako je to ovaj zakon predvideo.
Možda bi ovaj član, da budem malo i ciničan, odgovarao onima koji rade u obrazovanju, zato što imamo sada jednu vrlo mučnu situaciju, da učenici koji imaju po 8-9 slabih ocena na polugodištu dođu u junu na dve slabe ocene. Znači, sve se na neki način popravi i ispravi, a kad dođe zaključivanje ocena onda rade raznorazne veze. Prvo, učenici na času kažu - profesore, šta vas košta da date dvojku. Ako to ne prođe, onda roditelji, prijatelji ili neke druge veze kažu - koliko košta dvojka itd. Znači, sve se svede na to da većina učenika prođe bez osnovnog znanja, što je ministar danas lepo rekao, da je nivo znanja koji nose učenici izuzetno nizak.
Mislim da je to Zakonom o srednjoj školi i rečeno, da se popravni ispiti polažu pred komisijom, ali iz iskustva koje imam radeći u školi već 15 godina, sve te komisije su formalne. Trebalo bi nešto učiniti na tom planu, da bar te komisije ne budu više formalne, da komisijama, pogotovu u toj situaciji, prisustvuje prosvetni inspektor, odnosno savetnik, kako se ovim zakonom definiše, koji će biti prisutan da bi se obezbedila regularnost tih ispita, da bi neko znanje učenici ipak poneli, da ne bi izašli iz škola bez elementarnog znanja.
Obzirom da vreme ističe, što se tiče ovog člana 10. na koji sam podneo amandman, ovim članom se brišu tačke 2) i 3) prvog stava, odnosno članom 10. su predviđeni saveti. Mi stojimo na stanovištu da je previše tri saveta i sedam centara, da je to malo više što stiče i materijalnih sredstava za ovaj naš budžet Republike Srbije, i da je dovoljan jedan prosvetni savet jedinstven kao savetodavno telo. Postoji i ministarstvo, postoje odeljenja ministarstva u svim okružnim centrima. Znači, mi ne vidimo svrhu da ostanu tri saveta koji će imati određene materijalne troškove.
(Predsednik: Vreme.)
Ali, sedam centara ipak je to previše za budžet Republike Srbije.

Dame i gospodo, pred nama je zakonski predlog o lustraciji, koji je podneo Građanski savez Srbije, i to je podnet Skupštini Srbije 14. maja 2003. godine. U potpisu je devet poslanika Građanskog saveza Srbije. Ono što je neobično, ono što je čudno je to kako za manje od 15 dana ovaj zakonski predlog stiže na dnevni red Skupštine Srbije.

Ako vi ne znate šta ste potpisali, a očigledno je da ne znate, to je vaš problem.
Ovo što pričam je sasvim u vezi sa onim što sam u svom amandmanu predložio i vezano je za član 10.
Već dve godine odnosno više od dve godine Srpska radikalna stranka je podnela više predloga. Te predloge je potpisalo 23 poslanika Srpske radikalne stranke, a ni do danas nisu stigli na dnevni red ove skupštine.
Očigledno je da predsednik Narodne skupštine zloupotrebljava svoj položaj. Očigledno je da će predsednik Narodne skupštine doći pod udar ovog zakona, jer krši Poslovnik, krši sve akte, odnosno zakone i Ustav Republike Srbije.
U ovom predlogu se pozivate na Ustav Republike Srbije, koji ste tako grubo pogazili i pri donošenju Ustavne povelje i sada pri izboru ove komisije za donošenje novog ustava Srbije. Kada vam odgovara Ustav Srbije, onda važi, a kada vam to ne odgovara, onda on ne postoji i pravite državu bez ikakvog pravnog utemeljenja.
Očigledan je cilj DOS-a, koji preko Građanskog saveza Srbije ovde pokušava ovim zakonom, da eliminiše sa političke scene sve političke neistomišljenike, pa da sutra sami raspišete izbore, da se malo igrate izbora, pa će možda, na tim izborima kada budete sami učestvovali na njima, i Građanski savez možda dobiti jedan procenat glasova poverenja birača Srbije, jer na izborima na kojima je sam nastupao nije imao ni jedan promil glasova, što znači da ima veoma veliki uticaj i autoritet u narodu.
Što se tiče člana 10, citirao bih ga, kako biste shvatili o čemu se radi: "Kršenje ljudskih prava u smislu ovog zakona postoji i onda kada je lice određeno ovim zakonom, u službenom svojstvu postupalo u sudskom postupku ili postupku pred drugim državnim organom ili organizacijom koja vrši javna ovlašćenja, kojim se drugo lice lišava određenih prava ili mu se prava ograničavaju, ili mu se nameće kakva obaveza da nešto čini, ne čini ili trpi, ili mu se izriče kakva kazna ili druga prinudna mera, ako je znalo ili moralo znati da se postupak vodi isključivo radi primene političkih stavova i merila, koja se otvoreno ili prikriveno prikazuju kao pravna pravila ili merila".
Gospodo, sve što ovde radite već dve i po godine upravo spada pod član 10. Upravo ćete vi doći pod udar, ako eventualno usvojite ovaj zakon, člana 10. Sve što ste radili ove dve i po godine radili ste upravo iz tih motiva i razloga političke prirode, da biste političke neistomišljenike sklonili sa političke scene, na bilo koji način.
Da li će pod udar ovog zakona doći sutra i gospođa Mićić, kao predsedavajući? Da li će pod udar ovog zakona sutra doći i gospodin Čović, koji ovih dana finansira iz budžeta Republike Srbije FMP košarkaški klub, preko Fabrike "Lola" iz Železnika, koji pere novac namenjen Srbima na jugu Srbije, namenjen Srbima na Kosovu i Metohiji i usmerava ga u svoj košarkaški klub?

Da li će pod udar ovog zakona doći i drugi aktuelni ministri i članovi Vlade, koji dve i po godine uporno krše sva pravila, počevši od Ustava pa preko svih zakona, kao i sve norme, sve akte?

Da li će pod udar ovog zakona doći i oni koji su kršili akta koja je i ova skupština donela, isključivo u političke svrhe i isključivo sa političkim motivima?
(Aplauz poslanika Srpske radikalne stranke.)

Gospođo Mićić, prvo, predlažem vam da ukinete i ovaj interni prenos u zgradi Skupštine, da službenici, zaposleni ovde, ne gledaju ovu sramotu od srpske skupštine. Sramota je i vaša, a verovatno i naša da ovde raspravljamo o bilo kakvom predlogu zakona pred 50 ljudi.
Dame i gospodo, moram da se izvinim na početku svoje diksusije. Danas sam u prepodnevnom radu Skupštine pomenuo Nebojšu Čovića i 10 miliona dinara koje je, preko "Lole" iz Železnika, prbacio svom košarkaškom klubu FMP "Železnik". Rekao sam da će on doći pod udar ovog zakona, da će ga zbog tih stvari zakačiti lustracija u nekom narednom periodu. Izvinjavam mu se, ali i vama. Nebojša Čović, ali i dobar deo članova Vlade, neće doći pod udar ovog zakona, njih će zakačiti neki drugi propisi. Oni su već, dobrim delom, otškrinuli vrata, kako je to rekao jedan prethodnik gospođe Mićić, Centralnog zatvora i drugih zatvora u Srbiji.

U ovom predlogu zakona se mnogo pominje Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima. Predlažem da se ovaj pakt proglasi za ustav Republike Srbije, pa da ova komisija, koju ste ovde izabrali, ostane bez posla i da više nema obavezu da na tom pitanju radi.
Što se tiče člana 29, pripada poglavlju koje se odnosi na organe za sprovođenje postupka lustracije, odnosno na komisiju koja će sprovoditi taj postupak.
Prethodni govornici, poslanici Srpske radikalne stranke, govorili su o problemima i nedostacima ovih predloga, o sastavu komisije, načinu izbora članova komisije.
Želim da ponovim da je nepojmljivo, da je neshvatljivo da donosimo zakon po kome izvesnu komisiju bira predsednik Republike Srbije. Podsećam da mi trenutno nemamo predsednika Republike Srbije. U Srbiji, neustavno, tu funkciju obavlja gospođa Mićić.
Prema tome, da bi se ovaj zakon sproveo, da bi se ta komisija izabrala, prvo se moraju sprovesti izbori za predsednika Republike da bi on mogao, po ovom zakonu, ukolko se ovaj zakon usvoji, da predloži članove ove komisije.
Takođe je neshvatljivo da sudije Ustavnog i Vrhovnog suda Srbije budu i članovi ove komisije, a da lice koje bude u postupku pred ovom komisijom ima pravo žalbe Ustavnom ili Vrhovnom sudu, kako ste to amandmanom promenili. Znači, neshvatljivo je da isti organ bude i prvostepeni i drugostepeni. Mislim da tu nedostaje one elementarne pravne logike, koliko se u pravo razumem.
U članu 29. govori se o razrešenju članova komisije i tu su navedeni razlozi za razrešenje. Uglavnom se poziva na neke druge zakonske akte, zakone koji se odnose na razrešenje sudija Vrhovnog suda, odnosno Ustavnog suda, razrešenje predsednika tih sudova itd. Ono što je ovde nelogično, to su stavovi (5) odnosno (6) ovog predloga.
U stavu (5) se kaže: "Postupak razrešenja sprovodi Komisija", što znači, kako se i kaže u drugoj rečenici, da komisija odlučuje o razrešenju nekog svog člana.
(Predsednik: Peti minut.)
Prvo, nemoguće je da komisija pokrene inicijativu. Komisija je kolektiv. Inicijativu može pokrenuti neko iz komisije, član komisije. Drugo, ako komisija donosi odluku, onda nije logičan stav (6), gde kaže: "O predlogu za razrešenje odlučuje Narodna skupština". Ne može Narodna skupština odlučivati o predlogu, kad to nije predlog, to je već odluka komisije. Znači, komisija je već odlučila i onda ne može više Narodna skupština da odlučuje o odluci. To je sasvim nelogično i nerazumljivo.

Dame i gospodo, poslanici Srpske radikalne stranke su juče u načelnoj raspravi ukazali na osnovne nedostatke ovog predloga zakona, a danas amandmanima pokušavamo da ispravimo te nedostatke, ukoliko predstavnik Vlade bude imao sluha da prihvati ove ili bar deo tih amandmana.       
Lično se plašim praktične primene ovog zakona, s obzirom da po ovom predlogu zakona i fizička lica mogu biti zalogodavci. Bojim se da ćemo vrlo brzo doći u situaciju da veliki broj siromašnih iz egzistencijalnih razloga, radi pukog preživljavanja, krenu da primenjuju ovaj zakon i koriste pogodnosti ili mogućnosti koje pruža, da uzimaju raznorazne zajmove, kredite, da zalažu svoju pokretnu imovinu, te na taj način vrlo brzo ostanu bez te pokretne imovine.
Naši građani imaju loš primer u Vladi Republike Srbije, koja se svakodnevno zadužuje kod Međunarodnog monetarnog fonda, kod Svetske banke i drugih finansijskih organizacija, i koja te kredite uglavnom ubacuje direktno u budžet, odnosno u potrošnju. To je vrlo veliki problem za ovu državu. Ukoliko građani Srbije krenu tim primerom, lošim primerom Vlade Srbije, onda će vrlo brzo doći u situaciju da ostanu i bez te pokretne imovine koju će davati u zalog. Znači, koju će morati založiti da bi došli do sredstava, kredita, novca, za puko preživljavanje.
Primenom ovog zakona bojim se da ćemo vrlo brzo, to sam rekao i juče, dovesti ovo društvo do velikog raslojavanja i izdvojiće se sloj bogatih ljudi koji će imati novca i kapitala da ga daju kao poverioci, a na drugoj strani će biti veliki broj sirotinje koja će biti prinuđena da koristi mogućnost ovog zakona.
U članu 20. se govori o pravima zalogodavca i u drugom stavu, na koji sam i podneo amandman, stoji da ako do dospelosti ne ispuni obavezu prema založnom poveriocu, zalogodavac gubi pravo na državinu. Nama ovakav način formulisanja i ovakva formulacija nisu dovoljno jasni i precizni. Mi smo amandmanom pokušali da to ispravimo i da preciziramo, pa smo ove reči "zalogodavac gubi pravo na državinu", zamenili rečima "poverilac stiče pravo državine".
Smatram da je to preciznije, da se ne bi u praktičnoj primeni stvorile razne nedoumice i problemi, znači da se precizno formuliše. Ako je to u suštini isto, da bude ipak preciznije formulisano, da poverilac stiče pravo državine ako zalogodavac ne ispuni svoje obaveze u roku koji je ugovorom predviđen.
Mislim da ovo treba prihvatiti i ne menja se ništa suštinski, ali u praksi može dovesti do mnogih nejasnoća i problema ako bi ostala ovakva formulacija kakvu je predlagač predvideo.

Dame i gospodo, kada čovek čita ovaj zakon, ne može a da se ne seti Dostojevskog i drugih klasika ruske književnosti, koji su u svojim delim detaljno opisali stanje u ruskom društvu u DžVIII i DžIDž veku.
Čini mi se da će ovaj zakon dovesti i srpsko društvo u sličnu poziciju, da će ubrzati raslojavanje u srpskom društvu, da će vrlo brzo da se izdvoji malobrojan sloj bogatih ljudi, zelenaša koji će imati kapital da daju kao poverioci, a da ćemo na drugoj strani imati veliki broj sirotinje koja će morati za golu egzistenciju da se zadužuje i da koristi odredbe ovog zakona.
Ovaj zakon unosi dosta pometnje u pravni sistem, a posebno u obligacione odnose, jer se preklapa u mnogim svojim delovima sa Zakonom o obligacionim odnosima i sa Zakonom o izvršnom postupku, tako da će u praksi biti vrlo često slučajeva i pojava da će morati sudovi da reaguju, odnosno sudije će dobiti mnogo više posla nego što bi inače imali da ovaj zakon ne prođe u ovoj skupštini.
Ukratko da se osvrnem na nekoliko odredbi ovog zakona, koje nisu, po mom mišljenju, ispravne. U prvom delu nije precizno definisano da stvari koje se zalažu moraju da imaju dokaz o svojini. Znači, trebalo je precizirati da se kao element ugovora o zalozi podnese i dokaz o pravu svojine nad predmetom koji se zalaže.
U članu 18. ovog zakona više deklarativno, i zvuči kao preporuka, stoji da je zalogodavac dužan da po zaključenju ugovora o zalozi čuva predmet založnog prava sa pažnjom dobrog domaćina, odnosno dobrog privrednika, da ga održava u ispravnom stanju. Ovo zvuči deklarativno, jer ne stoji nikakva sankcija ako se on tako ne ponaša. Ko će da proveri da li se on ponašao domaćinski i ko će sankcionisati njegovo eventualno nedomaćinsko ponašanje?
Ovaj član je u vezi sa članom 52. gde stoji podnaslov - Propast stvari. U prvom stavu se kaže da založno pravo prestaje i briše se iz registra zaloge kada predmet založnog prava propadne. Ova dva člana, čini mi se, ostavljaju određene mogućnosti za razne manipulacije u praksi i mislim da bi trebalo, obzirom da ovde nije definisana obaveza osiguranja stvari koja se zalaže, to preciznije definisati i na neki način izbeći neke kasnije probleme u praksi.
Takođe, u članu 28. govori se o fizičkim licima, koja dolaze u situaciju da budu zalogodavci. Ovde su prvi i četvrti stav u koliziji, jer se u prvom stavu kaže da ako fizičko lice zaključi kao zalogodavac ugovor ne može se predvideti tim ugovorom da će predmet založnog prava preći u svojinu založnog poverioca ukoliko njegovo potraživanje ne bude namireno. To je prvi stav, a u četvrtom stavu stoji da se u trenutku dospelosti potraživanja založni poverilac i zalogodavac mogu sporazumeti da će predmet založnog prava preći u svojinu poverioca.
U prvom stavu se isključuje mogućnost da se to ugovorom definiše precizno, ako zalogodavac ne ispuni svoju obavezu da stvar, koju je založio, prelazi u svojinu poverioca, a ostavlja se mogućnost da o roku dospelosti poverilac i zalogodavac pregovaraju i dogovaraju, prave neke nove ugovore i dogovore da bi založena stvar prešla u svojinu.
Na kraju, registar zaloge nije precizno definisan, odnosno ovaj zakon nije propisao način ili metod, postupak, ko će utvrditi koje su organizacije nadležne za vođenje tog registra. Zakon pominje registar, definiše način upisivanja, ali ne kaže nigde ko će biti organizacija nadležna za vođenje registra, da li je to Narodna banka Srbije, da li je to neka druga organizacija i ko će odrediti tu nadležnu organizaciju.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon o koncesijama, kao i prethodni zakon o finansijskom lizingu, Zakon o privatizaciji i poreski zakoni koji su usvojeni u prethodne dve ili dve i po godine otkako je DOS na vlasti, ima jedan osnovni cilj. Taj cilj je održanje aktuelne vlasti, odnosno ovog režima, po svaku cenu, odnosno pribavljanje sredstava neophodnih da se servisiraju sve budžetske potrebe, da bi ovaj režim, odnosno ova vlast ostala i opstala do kraja mandata.
To je jasno iz obrazloženja ovog zakona, gde lepo stoji da je donošenje ovog zakona, a čak kaže i po hitnom postupku, predloženo zato što ovaj zakon pripada paketu zakona koji direktno podstiču oživljavanje privrednih aktivnosti u Republici Srbiji. Svi znamo da od privrednih aktivnosti, odnosno od njihovog oživljavanja nema ništa, da su privredne aktivnosti bukvalno zamrle i da privreda sve teže i teže egzistira, odnosno da je pred kolapsom.
Takođe, u obrazloženju stoji da je donošenje ovog zakona još jedan od uslova za odobravanje kredita Svetske banke Republici Srbiji. To je ono što je ključno u ovom zakonu; znači, ključni razlog da se ovaj zakon što pre donese. To su krediti koje treba Svetska banka da odobri Srbiji i upravo to je osnovna aktivnost ove vlade u poslednje dve i po godine, znači što više kredita uzeti da bi se servisirale sve obaveze budžeta.
Pre par dana odobren je kredit od nekih 90 miliona dolara, koji je direktno otišao u budžet za socijalna davanja. Gospodo, da li je pametno i koliko je pametno da se uzimaju krediti koji idu direktno u potrošnju? To ni oni ljudi koji nisu uopšte obrazovani, a ako su iole razumni i domaćini neće dozvoliti, da uzimaju kredite da bi preživeli. Krediti se uzimaju da bi se neke privredne aktivnosti oživele, da bi se stvorilo nešto iz čega će se krediti vratiti, a što će ostati državi i društvu.
Prema tome, ovaj zakon je sporan iz tih razloga. Sporan je i iz mnogih drugih razloga, a ja ću pomenuti samo član 11. koji je izuzetno diskutabilan i koji ostavlja dosta proizvoljnosti Vladi Republike Srbije da odlučuje kada će neku koncesiju da isključi, odnosno kada će javni tender da isključi za neku koncesiju, što ostavlja mogućnost Vladi da proizvoljno utvrdi kada je nešto od nekog posebnog interesa za Republiku Srbiju i kada će javnost biti isključena.
Podneo sam amandman na član 23. da se briše stav 2. ovog člana, gde se ostavlja mogućnost da nadležni organ jedinice lokalne samouprave, uz prethodnu saglasnost Vlade, zaključuje ugovor o koncesiji. Ovaj član je u suprotnosti sa osnovnom idejom ovog zakona, sa prvim delom ovog zakona gde stoji jasno i glasno u prvom članu da se ovim zakonom uređuju uslovi i načini davanja koncesije za korišćenje prirodnog bogatstva, dobara u opštoj upotrebi za koje je zakonom određeno da su u svojini Republike Srbije.
Prema tome, Republika Srbija ne može prenositi nadležnosti na lokalnu samoupravu za imovinu kojom ona raspolaže i kojom bi ona trebalo da raspolaže.
Takođe, ovaj član 23. je u koliziji sa članom 21. ovog zakona, gde u drugom stavu stoji da Vlada imenuje pregovaračku komisiju koja će sa koncesionarom koji je određen na osnovu javnog tendera utvrđivati sadržinu ugovora u skladu sa uslovima utvrđenim koncesionim aktom i ovim zakonom itd. Znači, Vlada formira komisiju, a posle te komisije, posle izrade ugovora, posle dogovaranja, pregovaranja sa koncesionarom dolazi lokalna samouprava da potpiše taj ugovor. Nema logike i mislim da ovaj drugi stav člana 23. treba brisati, treba ovaj amandman usvojiti da bi ovaj zakon imao bar jednu nit koja je logična.

 Dame i gospodo narodni poslanici, obzirom da nisam govorio u načelnoj raspravi, kratko ću se osvrnuti na Predlog zakona u celini.
Ovaj zakon po svojoj sadržini i suštini bi trebalo direktno da bude vezan za privredu Srbije, jer je i namenjen privredi Srbije. Međutim, zakon se mora posmatrati u sklopu konkretnih uslova u kojima egzistira privreda Srbije i ambijenta u kome se privreda nalazi.
Od dolaska DOS-a na vlast, a pogotovo od privatizacije koja je usledila, privreda Srbije je u vrlo teškom stanju i većina firmi izuzetno teško posluje. Ono što je privatizovano ne može da se pokrene, a ono što nije već je u stečaju i uopšte ne radi.
Predlagač je hteo ovde da nametne uverenje i ubeđenje da ovaj zakon ima cilj da pomogne privredi Srbije, da su cilj ovog zakona i njegova suština da privreda Srbije dođe brzo i jednostavno do opreme neophodne za pokretanje privrednih aktivnosti.
Međutim, naša privreda nije u stanju ni da uzme kredite koji se nude, niti da uzme opremu koja se ovim zakonom nudi. Suština ovog zakona nije pomoć našoj privredi. Suština ovog zakona je pomoć privredama zapadnih zemalja koje žele da što pre uđu na naše tržište, pa i ovim putem.
Suština zakona jeste da naša privreda, pod uslovima koje propisuje ovaj zakon, što pre uđe u dužničke odnose prema zapadnim kompanijama, da što pre uzme u lizing opremu zapadnih kompanija, da se što pre stacioniraju na našem tržištu i da naša privreda postane apsolutno zavisna od tih stranih kompanija. Prema tome, da budemo jasni i precizni: nije svrha ovog zakona da se pomogne srpskoj privredi, svrha je da se pomognu privrede zapadnih zemalja, strane kompanije, i to je verovatno nešto što ova vlada i ova vlast duguju Zapadu za sve ono što je Zapad učinio za njih prethodnih godina.
Zakon će biti teško sprovodljiv u praksi. Zakon je nedefinisan i nejasan do kraja, a pogotovo su nejasni zadnji članovi ovog zakona koji se odnose na registar finansijskog lizinga, gde se navodi da će posebna organizacija voditi taj registar. Ništa više nije rečeno, ni ko će tu organizaciju da odredi, utvrdi, da je definiše, na koji način. Sve je ostalo nedefinisano tako da ne znamo ko će kasnije, da li ministar, ministarstvo, Vlada ili već ko, odrediti organizaciju nadležnu za vođenje ovog registra finansijskog lizinga.
Prema tome, mislim da ovakav zakon neće dugo egzistirati ili neće moći uopšte da egzistira u praksi i da je najbolje da se povuče iz rasprave.
Što se tiče člana 33, moj amandman je čisto tehničke prirode, da se precizira - ugovor o finansijskom lizingu, a ovde stoji samo - ugovor o lizingu. Čuo sam da postoje i druge vrste lizinga, pa bi trebalo precizirati, da stoji eksplicitno - ugovor o finansijskom lizingu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako se ovaj predlog zakona detaljno i pažljivo pročita, onda se jednostavno zaključuje da bi adekvatniji naziv ovog predloga bio zakon o republičkoj agenciji za telekomunikacije. Naime, kompletan tekst ponuđen ovde odnosi se upravo na tu agenciju koja se ovim zakonom i osniva.
Nejasno je i nelogično da se jednoj agenciji daju nadležnosti koje pripadaju ministarstvu i da se ona toliko osamostali da je čak i finansijski samostalna. Ovim zakonom čak nije dat ni okvir za strukturu ove agencije. Prepušteno je da neko, a verovatno Vlada, nekim svojim kasnijim aktom uredi obim, strukturu i sastav ove agencije. Nadležnosti agencije su definisane članom 9. i one su u 20 tačaka preciznije objašnjene, iz čega se da zaključiti da su te nadležnosti vrlo široke.
Agencija bukvalno preuzima kompletnu nadležnost za oblast telekomunikacija od utvrđivanja uslova, dodele frekvencija, kontrole, pa čak i do donošenja standarda i tehničkih propisa. Ova agencija je finansijski samostalna i ima sopstvene prihode. Ona samostalno raspolaže sopstvenim prihodima, tako da ovaj predlog zakona ide čak dotle da utvrđuje minimalan iznos naknade koju dobija član upravnog odbora agencije. Ovde se u članu 13. kaže da članovi upravnog odbora koji nisu u radnom odnosu u agenciji ne mogu imati naknadu manju od plate sudije Vrhovnog suda Srbije. Prosto neverovatno, čovek koji ima svoje radno mesto, svoje profesionalne obaveze u drugom preduzeću, ima za to odgovarajuću zaradu, dobija po osnovu članstva u upravnom odboru ove agencije platu koja je minimalno jednaka plati sudije Vrhovnog suda Srbije.
Takođe, u članu 17. je rečeno da zarada predsednika upravnog odbora ne podleže propisu o zaradama zaposlenih u državnim organima. Znači i tu je izuzetak, iznimka od svih ostalih državnih organa.
U članu 23. govori se o načinu donošenja odluka ove agencije i tu stav 3. kaže da je odluka agencije konačna. To znači da protiv ove odluke postoji samo mogućnost upravnog postupka pred odgovarajućim sudom; nema drugostepenog organa, niti je to ministarstvo, niti je to Vlada, već direktno sudski postupak. Pošto taj sudski proces, bar u ovim našim uslovima i posle svih ovih vaših reformi, traje i dalje beskonačno dugo, postavlja se pitanje koliko je ovakva odluka pametna i da li bi možda trebalo razmisliti da se odredi bar Vlada kao drugostepeni organ koji bi rešavao o žalbama na odluke ove agencije.
U poglavlju III govori se o dozvolama za javne telekomunikacione mreže i javne telekomunikacione usluge; ovde bukvalno, ako se detaljno pročita, nigde se ne pominje ni jedan kriterijum za dobijanje ovih dozvola. Kriterijumi za dobijanje dozvola su prepušteni agenciji i ona će nekim svojim aktima definisati kriterijume za dobijanje dozvola.
Smatram da je to nedopustivo i da to treba izmeniti tako da bar neke osnovne kriterijume ovde definišemo zakonom. Takođe je nelogično da se visina naknade koju plaćaju zainteresovana lica za dobijanje licenci i dozvola ne propisuje ovim zakonom, bar početni iznos naknade, već je i to prepušteno agenciji, da ona sam definiše koliki će biti iznos naknade, i početni, i kasnije godišnji iznos, kada određeno lice dobije licencu za odgovarajuće poslove.
Dalje, ovim zakonom nisu precizirani uslovi za oduzimanje dozvola, već je to u članu 41. tako neprecizno ostavljeno da se može razvlačiti, tumačiti na razne načine, i opet će agencija nekim svojim aktom da to uredi, odnosno preciznije da odredi ili utvrdi uslove za oduzimanje dozvole. Iz svega ovoga sledi da je ova agencija potpuno nezavisna, finansijski i u svakom drugom pogledu, i funkcionalno, i od ove skupštine i od Vlade Republike Srbije; međutim, ostaje nešto što ovde nije rečeno precizno i direktno, a to je ta politička veza ili zavisnost.
Ova agencija će biti politički zavisna od ove vlade, jer Vlada predlaže članove upravnog odbora agencije. Znači, biće politički zavisna i paravan ovoj vladi, da bi mogla da se obračuna sa onima koji nisu za ovaj režim ili da nagradi davanjem dozvola one koji su u prethodnom periodu verno služili ovom režimu, tako što će im dati odgovarajuće radiofrekvencije, odnosno druge dozvole. Hvala.

Dame i gospodo, podneo sam amandman da se briše član 12. i naslov iznad njega "Mandat članova upravnog odbora". Ovaj amandman je logičan nastavak prethodnih amandmana i koncepcije SRS u domenu telekomunikacija. Naime, mi smo rekli u načelnoj raspravi da smo protiv agencije ovim zakonom uvedene i rekao sam već da je ovaj zakon u stvari samo zakon o agenciji. Treća tačka u prvom delu se odnosi na upravni odbor, znači pripada toj agenciji i zbog toga je za nas neprihvatljiva.
Samo bih kratko da se osvrnem na član 11, iako je već komentarisan, u kome stoji da članove upravnog odbora predlaže Vlada Republike Srbije. Verovatno će ovo biti usvojeno i proći će, ali bih vas zamolio da se skinu sve maske ovde i da se kaže jednostavno da člana upravnog odbora bira Vlada, da se ne pišu ovde raznorazne reči tipa predlog se "utvrđuje na osnovu stručnih znanja i iskustva" itd, a koja su od značaja za obavljanje poslova; prosto se pitam, interesuje me ko će to u Vladi Srbije da utvrdi ko je od tih predloženih kandidata stručan, iskusan, kompetentan itd.
Da li će to premijer Srbije ili neko drugi, ne znam, nije ovde precizno rečeno, ali ne vidim ko može da oceni stručnost i kompetentnost nekoga od potencijalnih kandidata, a da pripada Vladi Republike Srbije.
U članu 12. definisan je mandat predsednika i članova upravnog odbora, definisan je takođe i način izbora i prestanka mandata, a sve je to vezano za upravni odbor, tako da nema svrhe ni pričati više o ovome, jer mi ne prihvatamo ni ovu agenciju, ni njen upravni odbor.
Još jednom samo da ponovim, sve je ovo paravan za obračun sa onima koji ne misle isto i mogućnost da se preko ove agencije daju frekvencije onima koji su preko raznih Soroša, nevladinih organizacija, stranih ambasada u ono diktatorsko vreme došli do vrlo vrednih sredstava, vrlo velikih, vrlo dobro opremljenih radio i televizijskih stanica. Hvala.

Dame i gospodo, bez obzira na to što je kvorum nategnut, ostaje činjenica da u ovoj sali sedi tridesetak poslanika vladajuće koalicije, da je takva situacija duže vreme u ovoj sali i da su mnogi zakoni ovde usvojeni sumnjivom većinom, a već godinu dana svi zakoni se usvajaju nelegalno, mnogi poslanici i ne treba da sede ovde, jer nisu više poslanici.
Što se tiče zakona koji su na dnevnom redu, radi se o četiri zakona iz poreske oblasti.
Sporno je i to što nema predstavnika Ministarstva finansija, odnosno nema ministra finansija ovde, koji je predlagač i trebalo je ovde da izvesti Skupštinu o ovim predlozima zakona, pogotovu što se radi o jednom kompletnom zakonu, a tri su predlozi izmena i dopuna. Normalno bi bilo da dođe ministar, da nas informiše detaljnije o tom predlogu zakona.
Pošto je vreme kratko, samo ću da se osvrnem na sve ove, odnosno na većinu ovih predloga.
Prvi je zakon o republičkim administrativnim taksama. To je kompletan zakon kojim se, kako smo čuli u raspravi, u odnosu na prethodni zakon takse uvećavaju višestruko. Nelogično je, kako piše u obrazloženju, da su cene i životni troškovi povećani u ovih nekoliko godina, otkako nije menjana taksa, za 600% itd. Znači, za nekih 6-7 puta. Nelogično je da se takse povećavaju 30 i više puta. Ako su cene povećane šest ili sedam puta, onda je tako trebalo i sa taksama, u najmanju ruku, a ne da se neke takse povećaju 30 i više puta.
Što se tiče Zakona o porezu na finansijske transakcije, osnovna primedba, a to je rečeno u prethodnoj raspravi, vezana je za član 6. Naime, članom 6. se sada utvrđuje obaveza poreskih obveznika da oni obračunavaju iznos ovog poreza, da oni vrše plaćanje i da svakog meseca, do desetog u mesecu, daju izveštaj poreskoj upravi o iznosu ovog poreza za prethodni mesec.
Tu obavezu do sada je imala banka, nosilac platnog prometa i obzirom da te banke i Narodna banka uzimaju, čuli smo ovde, za svoje usluge 200 dinara po nalogu, sasvim bi logično bilo da oni zadrže ovu obavezu u narednom periodu, jer će ovo otežati poslovanje. Ne radi se tu o velikim iznosima sredstava, koliko se radi o komplikovanom načinu i povećanoj administraciji za poreske obveznike.
Što se tiče zakona o akcizama, on je već treći ili četvrti put pred nama za ove dve godine, stalno se nešto menja, a sada se menjaju akcize na motorni benzin i dizel gorivo. Pre nekoliko dana ministar energetike, gospođa Kori Udovički je najavila čak pojeftinjenje motornog benzina i dizel goriva, to je obrazloženo padom cena sirove nafte na svetskom tržištu.
Sada odjednom dolazimo pred Skupštinu sa zahtevom da se akcize povećaju, što će verovatno dovesti do povećanja i maloprodajnih cena.
Evo, gospođa iz Ministarstva tvrdi da to neće biti slučaj, a sada postavljam pitanje - ako se neće maloprodajne cene povećati, na čiju štetu je sada povećanje akciza? Ako smo akcizu na benzin povećali sa 18 na 23,15 dinara i ako dodamo tome 20% poreza na promet, na čiju je to štetu? Na račun zarade NIS-a, je li tako? Ako je na zaradu NIS-a, cena je pala pre 15 dana, a ove cene traju već duži vremenski period i akcize se usklađuju tromesečno; akciza je povećana za tri dinara, je li tako? Na čiju štetu je to; ako je na štetu NIS-a, onda ode NIS u gubitke, a ako NIS sa ovim neće ići u gubitke, to znači da je njegova zarada bila u prethodnom periodu neadekvatna, odnosno previsoka.
Čini mi se da je namera vlasti da NIS ode u gubitke, da ode u stečaj, da bi se što brže i što jeftinije prodao. Na kraju, pošto vreme ističe, želim samo da se zahvalim gospodinu Draganu Tomiću, što je u svom izlaganju pomenuo Bajinu Baštu i probleme koje ima privreda Bajine Bašte, potpuno se slažem sa svim njegovim ocenama, sve to tako stoji, ali samo zarad javnosti da kažem da je gospodin Tomić podrobno informisan, jer je bio gost Opštinskog odbora Demokratske stranke u Bajinoj Bašti.