Dame i gospodo, podneo sam amandman na član 6. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća. Član 6. definiše termin - dan stupanja na snagu ovog zakona i ovde stoji da ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Ovde su sva četiri zakona koja razmatramo danas u ovoj jedinstvenoj raspravi i od ta četiri predloga u dva stoji da stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku", a Zakon o porezu na dobit preduzeća i Zakon o akcizama stupaju na snagu narednog dana od dana objavljivanja.
Amandmanom sam predložio da se član 6. izmeni tako da i tu stoji ono što je u skladu sa Ustavom, da stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja. Prosto je nelogično da dva zakona iz jedne iste oblasti, poreske, stupaju na snagu sutradan, a druga dva osmog dana.
U objašnjenju koje stoji u ovom predlogu zakona, vezano za ovaj član 6. kaže se: "Stupanje na snagu narednog dana od dana objavljivanja predlaže se zbog toga kako bi se u najkraćem roku omogućila primena zakona. To je neophodno da bi banke i druge finansijske organizacije, koje od 1. januara 2003. godine primenjuju novi Zakon o računovodstvu, mogle da u 2003. godini utvrđuju oporezivu dobit na način propisan ovim zakonom, što predstavlja naročito opravdane razloge u smislu člana 120. Ustava Republike Srbije".
Razumem želju Vlade da što pre dođe do novca, da što pre opljačka i privredu i građane Srbije, razumem da se to traži i u Zakonu o akcizama, da što pre promene i cenu motornog benzina i dizela, razumem to i kad se radi o taksama, ali mi nije jasno zašto se ovo predlaže kad se radi o porezu na dobit preduzeća? Pa, ne plaćaju banke i druge finansijske organizacije ovaj porez svaki dan. Ovaj porez se utvrđuje godišnje i nije ovo tako hitno, ništa se neće izgubiti ako sačeka nekih sedam-osam dana da ovo normalno stupi na snagu, onako kako to i Ustav Srbije nalaže.

Dame i gospodo, da nije bilo emisije "otvoreni studio" u ponedeljak uveče, na prvom kanalu RTS, naivno bih poverovao potpredsedniku Vlade Republike Srbije, gospodinu Koraću, koji je juče rekao da je ovaj predlog zakona izradila ekspertska stručna radna grupa, sastavljena od novinara i pravnika.
Međutim, u toj emisiji su upravo sedeli ti isti novinari i pravnici, inače miljenici ovog režima, pa su doslovno rekli da ovo što je ušlo u skupštinsku proceduru nije verzija koju su oni izradili, da se bitno razlikuje i da je čak, kako rekoše, previše slično sa onim zakonom od pre dve godine, koji je ukinut. Tek toliko da se shvati i zna da je ovaj zakon sačinjen u nekim drugim, političkim krugovima, da je obojen politički.
Što se tiče amandmana na član 12, on se odnosi na stav 4. ovog člana. Naime, članom 12, kao i prethodnim članovima 10. i 11. definiše se pojam javnog glasila. Treći i četvti stav člana 12. odnosi se na sferu elektronskih medija, gde se definiše pojam javnog glasila u sferi elektronskih medija.
Smatram da je stav 4. suvišan i da je stavom 3. već jasno i precizno rečeno šta se smatra javnim glasilom u sferi elektronskih medija, tako da je stav 4. nepotreban. No, ako je već ostao, onda bi ga trebalo bar malo korigovati i izbaciti reči "javna glasila", koje se dva puta ponavljaju u tom stavu, čisto radi jezičke čistoće i tehničke korkcije.
Pročitaću te stavove. Stav 3. kaže: "Svaki pojedini program radija ili televizije smatra se jednim javnim glasilom i u slučaju kada se emitovanje vrši na više od jedne radiofrekvencije."
Stav 4. kaže: "Ako se na različitim radiofrekvencijama emituju različiti radio ili televizijski programi istog osnivača javnog glasila (te reči ovim amandmanom brišem), svaki program smatra se posebnim javnim glasilom."
Logično je jasno da ova dva stava definišu javna glasila u sferi elektronskih medija na isti način i da je stav 4. suvišan, ali ako već ostaje, da bude jezički ispravan, treba da se ove reči "javnog glasila" izbrišu.

Dame i gospodo, sasvim je logično i normalno da onaj ko je oštećen objavljivanjem neistinite, netačne ili nepotpune informacije u sredstvima javnog informisanja ima pravo na odgovor ili ispravku te informacije.
Podneo sam amandman na član 52. stav 4. u kome se upravo i govori o mogućnosti oštećenog da dobije pravo na odgovor ili ispravku objavljene informacije. Naime, ukoliko odgovorni urednik javnog glasila ne prihvati da objavi odgovor ili ispravku, oštećeni ima pravo da podnošenjem tužbe okružnom sudu dođe u poziciju i da stekne pravo da odgovori ili objavi ispravku netačno objavljene informacije.
Stav 4. na kojim sam podneo amandman glasi: "Ako se posle podnošenja tužbe promeni odgovorni urednik, a tužilac ne preinači tužbu do zaključenja glavne rasprave, sud odbacuje tužbu". Mojim amandmanom sam predložio da se ovaj stav promeni tako da se posle reči "urednik" dodaju reči "tuženi je dužan da sud i tužioca obavesti o toj promeni i od tog momenta se smatra da je tužba preinačena, a sud primerak tužbe dostavlja novom odgovornom uredniku".
Naime, ako bi se ovaj amandman prihvaito, onda bi ovaj stav 4. glasio: "Ako se posle podnošenja tužbe promeni odgovorni urednik, tuženi je dužan da sud i tužioca obavesti o toj promeni i od tog momenta se smatra da je tužba preinačena, a sud primerak tužbe dostavlja novom odgovornom uredniku".
Smatram da zakonom treba zaštititi onog ko je oštećen, a ne onog koji je namerno ili slučajno naneo štetu drugom licu. Ako bi stav ostao kako je predviđen zakonom, onda se faktički štiti odgovorni urednik koji je objavio netačnu, neistinitu ili pogrešnu informaciju, jer bi se promenom odgovornog urednika faktički tužilac obavezao da ponovo izvrši promenu tužbe i da ponovo tuži novog odgovornog urednika itd.
Mislim da bi trebalo zaštititi oštećenog i da bi trebalo automatski, čim se promeni urednik u javnom glasilu, da je urednik tu dužan da obavesti i sud i tužioca o promeni i da se automatski smatra ova tužba preinačenom, znači da se postupak može nastaviti...

Znači, došlo bi do velikih problema u praksi, vrlo često bi se praktikovala ova promena odgovornog urednika da bi se izbegle neke konsekvence koje proističu iz zakona.

Dame i gospodo, podneo sam amandman na član 11. koji se odnosi na član 123. postojećeg Krivičnog zakona SRJ.
Član 123. je u direktnoj vezi sa članom 122, odnosno to je jedan logičan nastavak člana 122. Da podsetim, gospodin Krasić je upravo pričao o članu 122. U tom članu definisane su zaštićene vrednosti po ovom krivičnom zakonu, a to su predsednik SRJ, predsednik veća Savezne skupštine, predsednik Savezne vlade, predsednik Republike, Skupštine Srbije ili Vlade Republike Srbije.
U članu 122. definisana je sankcija za slučaj lišavanja života nekoga od tih lica, a članom 123, na koji sam podneo amandman, data je minimalna kazna, sankcija za slučaj otmice nekoga od tih lica ili lica bliskog njemu ili izvršenja nekog drugog nasilja prema tim licima.
Imam nekoliko primedaba na ovaj član i ovakav način definisanja ovih sankcija. Prva primedba jeste ona koja se već čula u vezi sa nekoliko prethodnih članova, možda formalna, ali u suštini nije formalna - ovde se i dalje pominje SRJ, pominje se nešto što ne postoji.
Naime, ako se ovo tumači dosledno, onda su ovim zakonom zaštićeni gospodin Vojislav Koštunica, gospodin Dragiša Pešić, a nisu zaštićeni gospodin Svetozar Marović ili neke druge ličnosti koje sada imaju neke funkcije na tom nivou. Trebalo bi i mislim da nije bio veliki problem da se ovo uskladi terminološki da se više ne povlači ova odrednica SRJ, pošto te države više nema.
Druga moja primedba odnosi se na termin - blisko lice. Prosto je previše komotno ovde definisano - ako se izvrši otmica ili nasilje prema njemu bliskom licu. Šta znači blisko lice i ko pripada toj grupi bliskih lica ovim zaštićenim ličnostima koje su definisane u članu 122?
Smatram da je trebalo precizno definisati šta pripada toj grupi bliskih lica. Ja sam ovim amandmanom pokušao to na neki način da ispravim, pa sam u amandmanu rekao da su to članovi porodičnog domaćinstva, što je mnogo preciznije, određenije u odnosu na ovo što je dato u Predlogu ovog zakona, odnosno u članu 123.
Sledeća primedba odnosi se na ovaj termin - otmica ili drugo nasilje. Otmica je jasna, o čemu se radi, ali drugo nasilje opet je previše komotno formulisano i opet nije jasno na šta se sve tu misli. Otmica i mnoga druga nasilja, kako se ovde kaže, već su sankcionisana drugim članovima Krivičnog zakona.
Ostaje nejasno ovde da li su ova lica zaštićena i od verbalnog delikta. Primera radi, ako neko od ovih lica koja su definisana u članu 122. sutra u nekoj predizbornoj kampanji dođe na neki javni skup, a bilo je takvih slučajeva 2000. godine, a na tom javnom skupu narod koji je nezadovoljan njegovim izlaganjem gađa ga, recimo, jajima, da li će se to okarakterisati kao nasilje i da li će lica koja to učine snositi sankcije koje su propisane ovde, ovim izmenama zakona. Te sankcije iznose minimalno tri godine po ovom predlogu.
Zamolio bih predlagača da malo razmisli o ovome, da se ovo koriguje. Ovakve neprecizne formulacije mogu samo uvesti u diktaturu, a nikako ne mogu doprineti demokratizaciji društva.

Dame i gospodo, ja sam podneo amandman na član 7. Predloga zakona, kojim se dodaje posle člana 111. član 111a, odnosno predlaže se novo krivično delo koje se naziva "Iskorišćavanje maloletnih lica za pornografiju".
Član 111a, koji se predlaže ovde, glasi: "Ko učini fotografski, filmski ili drugi snimak maloletnog lica radi izrade predmeta pornografskog sadržaja, ili prodaje, rastura ili prikazuje takav materijal, ili navede maloletno lice da učestvuje u pornografskoj predstavi, kazniće se zatvorom od jedne do pet godina.
Ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno prema licu koje nije navršilo 14 godina, učinilac će se kazniti zatvorom najmanje tri godine".
Amandmanom sam predvideo da se ovaj stav 2. menja, tako da se uvede i gornja granica ove kazne. Predvideo sam da se reči "najmanje tri godine" zamene rečima "od tri do deset godina". Naime, nije logično da se za većinu krivičnih dela ovde utvrđuju i donja i gornja granica kazne, a da se za ovo krivično delo utvrdi samo donja granica.
Smatram da je potrebno i ovde utvrditi gornju granicu, da se ne bi ostavljalo onima koji presuđuju i donose presude da previše proizvoljno tumače i donose te presude, odnosno kazne u širokim granicama.
Primera radi, u članu 2. Predloga izmena i dopuna Krivičnog zakona Republike Srbije, koji se odnosi na nasilno oduzimanje ljudskih organa ili delova tela, predviđeno je da se onaj ko uzima pod pretnjom i silom organ ili deo tela od drugog kazni zatvorom od jedne do pet godina. Znači, i tu i u drugim krivičnim delima date su i gornje granice.
Zato smatram da bi i za ovo krivično delo - iskorišćavanje maloletnih lica za pornografiju, u drugom stavu, ako se radi o licu koje nije navršilo 14 godina, trebalo uvesti gornju granicu, koju smo mi predvideli da bude deset godina.

Dame i gospodo, da se nisu promenile plate sudija u Srbiji u ove zadnje dve i po godine, moglo bi se slobodno reći da se ništa nije promenilo u pravosuđu otkako je DOS došao na vlast. DOS, koji je najavljivao kadrovske promene, nove sudije, objektivne, kvalitetne i kvalifikovane, došao je na vlast i bukvalno ništa nije uradio, osim što je preuzeo novije kadrove SPS-a i JUL-a, koji su do tada obavljali te funkcije.
Objasniću vam samo jedan primer koji je tako briljantan za shvatanje vašeg odnosa prema pravosuđu. Zamenik okružnog javnog tužioca u Užicu Dušan Đorđević bio je predsednik Izborne komisije za užičku izbornu jedinicu na saveznim izborima 2000. godine. Koliko je dobro radio taj posao i odradio, protiv njega su podnete dve krivične prijave. Jednu sam podneo ja zbog novčanih, finansijskih mahinacija, zbog utaje novca koji je bio namenjen biračkim odborima, a drugu je podneo DOS. Po mojoj prijavi nije urađeno bukvalno ništa, a prijava koju je podneo DOS je obustavljena, odnosno taj postupak je obustavljen iz procesnih razloga.
Naime, pred sudom u Valjevu je taj postupak obustavljen, jer, navodno, DOS nije mogao da podnese prijavu bez ovlašćenja nosioca liste Vojislava Koštunice. DOS je podneo prijavu zbog krađe glasova. Taj isti čovek Dušan Đorđević je u februaru ove godine reizabran za zamenika okružnog javnog tužioca u Užicu. Sada je on kadar DOS-a, i dalje obavlja tu funkciju, verovatno na isti način kako je to i ranije radio.
Slična je situacija i sa predsednikom Okružnog suda u Užicu. Najpre je kao član i kadar SPS došao od prekršajnog sudije iz Čajetine u Užice za okružnog sudiju, da bi sada bio predsednik Okružnog suda, ali, normalno, više nije član SPS, sada je član DSS ili neke druge stranke koja je član DOS.
Situacija je takva u pravosuđu u Užicu i u tom užičkom pravosuđu i te kakvu ulogu ima i predsednik Skupštine i vršilac dužnosti predsednika Srbije Nataša Mićić. Njena uloga je vrlo bitna i značajna u užičkom pravosuđu, ali vreme će pokazati sve to i to će doći jednog dana na dnevni red, pa će se utvrditi ko je i kako radio u pravosuđu Srbije.

Dame  i gospodo, članom 10. predloženog zakona o ministarstvima definisan je delokrug Ministarstva za saobraćaj i telekomunikacije. Ovim članom rečeno je da "Ministarstvo saobraćaja i telekomunikacija obavlja poslove državne uprave u oblasti železničkog, drumskog, rečnog, vazdušnog, poštanskog, telekomunikacionog i intermodalnog saobraćaja koji se odnose na: obligacine i svojinsko-pravne odnose; nadzor, bezbednost, uređenje tehničko-tehnološkog sistema; položaj stranih prevoznika u prevozu robe i putnika na teritoriji Republike Srbije itd."
Većina ovih poslova, koji su ovde definisani i nabrojani, su logični. Zadatak ministarstva jeste upravo da predlaže propise iz svoje oblasti i da kontroliše sprovođenje tih propisa u praksi. Međutim, ono što nije logično i što nikako ne bi trebalo da stoji u ovom članu jeste odrednica - "obligacioni i svojinsko-pravni odnosi". Ja sam upravo u tom smeru i podneo amandman na ovaj član i tražim ovim amandmanom da se ova odrednica briše, odnosno da se "obligacioni i svojinsko-pravni odnosi" brišu iz ovog člana.
Naime, nije logično da Ministarstvo saobraćaja i telekomunikacija ulazi u obligacione i svojinsko-pravne odnose sa drugim licima, što znači da ima mogućnost da vrši otuđenje objekata, izdavanje u zakup ili davanje na korišćenje objekata, nepokretnosti i pokretnih stvari koje su u državnoj svojini.
Na ovaj način, ako bi ova odrednica ostala, Ministarstvo za saobraćaj i telekomunikacije trebalo bi direktno da obavlja deo obaveza ili poslova koji su delokrug Republičke direkcije za imovinu. Članom 29. ovog predloga dat je delokrug poslova Republičke direkcije za imovinu, gde stoji decidno da Republička direkcija za imovinu obavlja, pored ostalog, stručne poslove koji se odnose na: pribavljanje, otuđenje, davanje na korišćenje, odnosno u zakup nepokretnosti u državnoj svojini, pokretnih stvari itd.
Znači, nije logično da ovo ministarstvo preuzme deo ingerencija Republičke direkcije za imovinu, obzirom da se radi o nepokretnostima i pokretnim stvarima koje su u državnoj svojini, a takođe u ovom predlogu zakona druga ministarstva nemaju tu mogućnost. Zašto bi se pravio izuzetak da samo ovo ministarstvo, za saobraćaj i telekomunikacije, može da ulazi u obligacione i svojinskopravne odnose sa drugim licima, a ostala ministarstva nemaju tu mogućnost.
Ako se sećate, svojevremeno, kada je usvajan Zakon o privatizaciji, zakonom smo ustanovili Agenciju za privatizaciju koja umesto Ministarstva za privatizaciju ulazi u ove odnose sa drugim licima, odnosno vrši prodaju društvenog kapitala. Molio bih ministra da razmisli o ovome i da usvojimo ovaj amandman.

Dame i gospodo, verovatno je vrhunac licemerja ovo ograničenje rasprave o budžetu na tri minuta po amandmanima, kao što je vrhunac licemerja voditi raspravu uopšte pred praznom skupštinskom salom! Situacija je takva kakva je. Podneo sam amandman na član 6, u kome su dati izdaci budžeta o posebnim namenama, u skladu sa diskusijom poslanika SRS koji su i u decembru prošle godine, kada se usvajao budžet, govorili da je budžet koji je tada izglasan preobiman, preglomazan, preveliki i da srpska privreda i srpsko stanovništvo ne mogu taj budžet da isfinansiraju i da je nemoguće prikupiti ta sredstva. Sada idete korak dalje i taj ogromni budžet uvećavate i zahvatate još više sredstava od privrede i građana Srbije.
U ovom amandmanu pokušao sam da intervenišem na taj način da se ovi izdaci po osnovnim namenama umanje, pa ću pokušati za kratko vreme da to i izložim.
Za stalne troškove sam predvideo manji iznos, za troškove putovanja takođe manji iznos, za usluge po ugovoru manji iznos, za specijalizovane usluge manji iznos, za tekuće popravke i održavanje manji iznos, za materijal manji iznos.
Zatim, klasifikacija 442 - otplate kamata po inostranim kreditima, da se briše; klasifikacija 444 - prateći troškovi, manji iznos; subvencije nefinansijskim korporacijama, takođe, umanjen iznos; transferi ostalim nivoima vlasti, umanjen iznos; donacije i transferi organizacija i obaveznog socijalnog osiguranja, umanjen iznos; nakanda za socijalnu zaštitu iz budžeta, takođe da se umanji iznos; porezi, obaveze, takse i kazne da se briše; novčane kazne po rešenju sudova i sudskih tela, takođe da se briše; sredstva i rezerve da se briše; zgrade i građevinski objekti da se umanji iznos; mašine i oprema da se umanji iznos; robne rezerve da se briše; i otplata glavnice stranim kreditorima da se briše.
Nisam imao vremena da čitam sve iznose koji su umanjeni, samo bih prokomentarisao par stavki: klasifikacija 421 - stalni troškovi, a u obrazloženju ovde stoji da su to troškovi struje, komunalni troškovi itd. Ovde je navedeno da su ti troškovi uvećani zato što se očekuje povećanje cene struje i komunalnih usluga. Gospodo iz vlasti, obradovaćete građane Srbije kada ovo čuju, cena struje je uvećana višestruko od vašeg dolaska na vlast. Sada najavljujete novo uvećanje cene struje. Istovremeno prodajete struju, izvozite struju po ceni od 2,4 centa, a građani Srbije plaćaju tu istu struju preko 10 centi. Znači, da budemo precizni...
(Predsedavajuća: Tri minuta.)
... najskuplja struja koju plaćaju građani Srbije iznosi preko 10 centi, a izvozićemo je po 2,4 centa.

Dame i gospodo, podneo sam amandman na član 10. u istovetnom obliku kao i prethodni govornik.
Član 10. predloženog zakona definiše lica obavezno osigurana po ovom zakonu i u tački 3. se kaže da su to i poljoprivrednici. Amandmanom sam predvideo, ispred poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, da se ova tačka 3. briše, znači da poljoprivrednici ne budu obavezni osiguranici, već da se, a to je i naša programska orijentacija, poljoprivrednici osiguravaju na principu dobrovoljnosti; znači, ako žele da im se ta mogućnost ostvari.
Istakao bih da je to na određen način i rešeno članom 15. ovog predloga zakona. Naime, u članu 15. piše da lica koja nisu obavezno osigurana u smislu ovog zakona mogu se uključiti u obavezno osiguranje ili neko drugo osiguranje, tako da se usvajanjem ovog amandmana ništa koncepcijski neće promeniti. Poljoprivrednici će moći da se osiguraju i po uslovima koje ovaj zakon predviđa.
Smatramo da je u sadašnjim uslovima teško obavezati poljoprivrednike na obavezno osiguranje, jer su uslovi rada i života na selu izuzetno teški. Jednostavno ti ljudi ne mogu doći do sredstava neophodnih za održavanje gole egzistenicje, a da ne pričamo o nekom osiguranju. Prethodnih 20 godina, ako dobro razumem ovu materiju, traje ovo obavezno osiguranje i bilo je mnogo problema svih tih godina oko funkcionisanja ovog osiguranja. Naime, iznosi koje su plaćali seljaci po ovom osnovu su bili izuzetno visoki, a stečena prava, ko ih je stekao, izuzetno niska i simbolična.
Ništa se nije promenilo zadnje dve godine, od kako je DOS došao na vlast i dalje su obaveze izuzetno visoke a stečena prava izuzetno niska. Zamolio bih ministarku da nam ovde kaže precizne podatke koliki su iznosi penzija koje ostvaruju poljoprivrednici sa tim penzijskim stažom, odnosno osiguranjem od 20 godina, koliko su mogli do sada da ostvare i kolike su obaveze u 2003. godini po jednom osiguraniku poljoprivredniku.
Uslovi rada su izuzetno teški, nepovoljni. Država ne misli na seljake, država nema razumevanja za seljake. Ministarstvo poljoprivrede ništa nije preduzelo u ove dve godine da pomogne seljacima. Nekontrolisanim uvozom i ono malo proizvodnje što je preživelo i ostalo u selu se ugrožava i uništava. To zadnji podaci i informacije o cenama svinjskog mesa na tržištu jasno govore i pokazuju.
Takođe, licemerno deluje i obrazloženje Vlade povodom ovog amandmana, gde se kaže da je predviđeno mirovanje svojstva osiguranika u trajanju od pet godina za seljake. Da li je moguće predvideti u budućnosti kojih će pet godina biti najpovoljnije za seljake. Mi svake druge godine imamo neke elementarne nepogode, sušu, poplave, grad ili bilo šta drugo, tako da je nemoguće predvideti unapred. Šta ćemo ako seljak utroši pet godina do svojih 35 godina života ili 30 godina osiguranja, a u onih 10 godina naiđe pet izuzetno teških elementarnih nepogoda, znači teških godina, kako ćemo u tim slučajevima i u tim uslovima obezbediti ispunjavanje obaveza seljaka po ovom zakonu.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo već drugi dan govorimo ovde o Predlogu zakona o izboru poslanika za skupštinu zajednice Srbija i Crna Gora, koji je podnela poslanička grupa DOS.
Ovde su dve stvari jasne: jasna je intencija predlagača, želja da u buduću skupštinu zajednice Srbija i Crna Gora prenese faktičko stanje iz ove skupštine, znači da legalizuje ovo nezakonito, protivustavno stanje u Skupštini Srbije; drugo je želja opozicije, a pre svega SRS, da se ispoštuje volja građana Srbije, koja je iskazana na izborima 2000. godine i da se u skupštinu zajednice Srbija i Crna Gora prenese faktičko stanje neposredno posle tih izbora, po konstituisanju ove skupštine.
Naime, ovde je već odavno postalo jasno i poslanicima u Skupštini Srbije, a i građanima Srbije, da je koalicija DOS, koja je na izborima 2000. godine osvojila dvotrećinsku većinu u ovoj skupštini, odavno već prošlost u Srbiji, da se odavno raspala i da jedna grupa iz te koalicije, jedna grupacija stranaka pokušava na sve moguće načine da održi prevlast u Skupštini, a samim tim i da zadrži vlast u Srbiji.
Primenjuju se neka iskustva viđena u prethodnom periodu, koja ni tada nisu bila legalna, ni zakonita. Sada ih primenjuju ti što se zaklinju da su legalisti, da su demokrate. Kradu se poslanički mandati od onih koji su legalno izašli na izbore i osvojili ih, kojima je narod poverio poslaničke mandate. Oduzimaju se na protivustavan način pojedinim listama, da bi se vlast održala na bilo koji način.
Za ove dve godine videli smo u više navrata kako se obezbeđuje poslanička većina, kako se obezbeđuju potrebni glasovi da bi se izglasale pojedine odluke i pojedini zakoni ovde. Videli smo, ovde u Srbiji prvi put, kako se glasa iz Soluna, znači daljinskim putem, kako se glasa u tuđe ime, tuđim poslaničkim karticama, da izvršna vlast ujedno predstavlja i zakonodavnu, da ona istovremeno i glasa.
Najsvežiji je primer sa prve vanredne sednice, kada je ministar Rodoljub Šabić glasao za Ustavnu povelju; iako je ministar u Vladi Srbije, on je istovremeno i poslanik u ovoj skupštini, on istovremeno i glasa za odluke ove skupštine.
Ovo su sve razlozi zbog kojih SRS želi da amandmanima izmeni ovaj ponuđeni tekst, da bi on došao u okvire zakona i Ustava. I ovaj amandman koji sam podneo na član 11. je u duhu prethodnih amandmana, u želji da se ovde izaberu poslanici iz poslaničkih grupa koje su legalne i legitimne. Legalne su grupe verifikovane neposredno po konstituisanju ove skupštine, proizašle sa izbornih lista koje su učestvovale na izborima u decembru 2000. godine.
Jedino to stanje je legitimno, može biti pravedno i prihvatljivo za ovu Narodnu skupštinu. Sve drugo je protivustavno, protivzakonito i ne može biti prihvaćeno.
U članu 11. koji je dat u ovom predlogu stoji: "Kad predlog poslaničke grupe nije sačinjen, odnosno podnet u skladu sa odredbama ovog zakona, RIK će najkasnije u roku od 24 časa od časa utvrđivanja nedostataka, pozvati podnosioca predloga da te nedostatke otkloni u roku od 48 sati".
Nije ovo sporno što se tiče rokova, ovde su sporne reči -poslaničke grupe, jer mi ne možemo prihvatiti faktičko stanje, ne mogu poslaničke grupe koje na volšeban način trenutno egzistiraju u ovoj skupštini da podnose predloge, već samo grupe proistekle iz izbornih rezultata decembra 2000. godine, znači sa poslednjih parlamentarnih izbora.
Kratko bih se osvrnuo na jučerašnje izlaganje gospodina Čedomira Jovanovića, koji je u ime predlagača objasnio ovaj predlog. On je rekao da ne možemo i nećemo graditi budućnost na prošlosti, već na sadašnjosti i realnosti. Gospodine Jovanoviću, sadašnjost, odnosno naša politička realnost je daleko drugačija i od onoga što mi prihvatamo inače, a to su rezultati izbora 2000. godine.
Ako imate hrabrosti, da biste saznali kakva je realnost, politička sadašnjost u Srbiji, raspišite vanredne parlamentarne izbore, pa ćete saznati šta narod misli i o vama, o aktuelnom režimu, i kakav će biti sastav skupštine ove zajednice, koju pravite takođe na protivustavan način.

Dame i gospodo, pre nego što pređem na sam amandman, rekao bih nekoliko reči o zakonu u celini.
Ovaj zakon je, očigledno, napisan samo za agenciju i za prometnike duvanskim proizvodima. U ovom zakonu se nigde ne pominju proizvođači sirovog duvana, znači, ni primarni proizvođači.
Ja sam se dugo godina bavio primarnom proizvodnjom. Znam koliko je taj posao težak, verovatno jedan od najtežih poslova koji se na selu uopšte obavlja i zato je i za mene, a i za sve proizvođače sirovog duvana, ovaj zakon uvredljiv. Uvredljiv je, jer se nijednim članom, nijednim stavom ne obraća pažnja na primarne proizvođače. Nigde se ne pominju ni premije, ni regresi, ni pomoć primarnim proizvođačima, da bi se oni motivisali za proizvodnju.
Takođe, uvredljivo je za ovu skupštinu što ovde ne prisustvuje ministar koji je predlagač ovog zakona, koji bi trebalo da prati sva naša izlaganja i da nešto od ovoga pokuša da uvrsti, u ovaj predlog, da bi postao kvalitetniji.
Što se tiče člana 22, ovim članom se utvrđuju uslovi koje mora ispuniti preduzetnik ili preduzeće koje želi da se bavi proizvodnjom duvanskih proizvoda, da bi moglo da učestvuje na tenderu. Prosto je besmisleno, i to je gospodin Tomislav Nikolić malopre objasnio, ja ću sada to ponoviti, da se za proizvodnju duvanskih proizvoda raspisuje tender.
Ovim članom su jasno dati i utvrđeni tehnički, kadrovski i drugi uslovi koje mora da ispunjava preduzeće ili preduzetnik koji želi da se bavi proizvodnjom duvanskih proizvoda i ne vidim svrhu tendera. Čemu tender? Tenderom se vrši selekcija. Kako sada izvršiti selekciju među onima koji ispunjavaju sve ove uslove? Da li se time zadire u njihova ustavna prava.
Ako Privredni sud registruje, na osnovu određenih uslova, preduzeće ili preduzetnika za određenu proizvodnju, ko može da mu oduzme to pravo i da ga spreči da obavlja tu proizvodnju. I ovaj član 22, kao i prethodni članovi koji se odnose na javni tender, nelogičan je, besmislen. Mojim amandmanom predlaže se da ovaj član treba brisati. Logično je da postoje tehnički uslovi i da postoje kadrovski uslovi. To treba da stoji u zakonu, ali nikako nije logično da postoji tender kojim se vrši selekcija.
Da li ovo znači da Vlada Srbije uvodi kvote u proizvodnji duvanskih proizvoda, pa će na osnovu tih kvota da izvrši selekciju među proizvođačima, ili to znači da Vlada Srbije ograničava broj proizvođača duvanskih proizvoda. Nigde se u tekstu zakona dalje ne pominju ni kvote, niti se ograničava broj proizvođača.
Prema tome, ovaj tender koji je ovde uveden je samo izvor korupcije, mehanizam kojim će se u Srbiji vršiti selekcija na neke koji su podobni, ili koji ponude više Vladi, odnosno agenciji koja vrši selekciju proizvođača.

Dame i gospodo, neće biti ništa novo ako kažem da je stanje u srpskoj prosveti izuzetno teško. Prosvetni radnici sa izuzetno niskim primanjima u velikoj većini nisu motivisani ili bar nisu dovoljno motivisani za kvalitetno izvođenje nastave.
Zbog izuzetno teškog materijalnog položaja naših škola, kreda i tabla su i dalje jedina nastavna sredstva. Iz istih razloga u velikom broju škola nastava nije adekvatno zastupljena, ili nije uopšte zastupljena. Deficitarne kadrove je skoro nemoguće dovesti u škole, za zaradu koja sa toplim obrokom i regresom iznosi negde oko 300 DM. Nažalost, ni promene koje su došle 2000. godine i aktuelna DOS-ovska vlast nisu ništa promenili u našem školstvu. I danas su prosvetni radnici na dnu lestvice kada su u pitanju zarade i uslovi života i rada, u poređenju sa drugim korisnicima budžeta kao što su policija, državna uprava, pravosuđe ili zdravstvo.
Novi zakon koji je pred nama ne donosi ništa kvalitetno novo, što bi motivisalo prosvetne radnike na kvalitetnije izvođenje nastave. Osnovni problemi novog zakona na koje mi iz SRS želimo da ukažemo, i već smo delimično ukazali na to, jesu sledeći.
Prvo, ovim predlogom u članu 1. se ne isključuje političko delovanje u školi, kao što je to ministar rekao. Naime, član 1. bivšeg zakona, gde je decidno isključeno političko delovanje u školi, izbrisan je. Novim članom Predloga zakona nešto je rečeno u tom smislu, ali je to rečeno u jednoj zavijenoj formi, tako da ostaje mogućnost političkog delovanja u školama. Moram da kažem da je političko delovanje u školama bilo i ranije. Međutim, to delovanje je bilo najjače i najizraženije u septembru i oktobru 2000. godine, kada su mnogi nastavnici u srednjim i osnovnim školama izvodili svoju decu i učenike na ulice, na demonstracije i proteste. Tog političkog delovanja ima i danas, jer su svi direktori do oktobra 2000. godine smenjeni i postavljeni su novi, sasvim slučajno su svi oni članovi partija iz DOS-a.
Drugo, Predlogom zakona u škole se uvodi veronauka još jedan predmet za koji niko ne zna ni kako se zove ni kakav će njegov sadržaj biti. Što se tiče veronauke, SRS nema ništa protiv da se izučava u školama. Međutim, SRS je protiv zakonske nepreciznosti. Smatramo da zakon mora jasno reći koje su to tradicionalne verske zajednice, odnosno crkve u Srbiji koje mogu ostvariti pravo na ovaj predmet. Ako to ostane definisano kao što je to slučaj u Predlogu, rizikujemo da nam se u škole i među decu sasvim legalno instaliraju sekte, a vrlo dobro znamo kakve su posledice delovanja sekti u našim školama.
Što se tiče drugog predmeta, za njega se u zakonu zna samo da će biti etičko - humanističkog sadržaja. SRS smatra da je on u ovom trenutku nepotreban, suvišan i da ne može biti alternativa veronauci. Deca mogu i treba da izučavaju ove sadržaje u drugim predmetima. Ti drugi predmeti moraju biti protkani ovakvim sadržajima, ali prvenstveno smatram da prosvetni radnici moraju svojim ponašanjem i pristupom profesiji kojom se bave ostvariti pozitivan uticaj na učenike sa etičkog i humanističkog aspekta. Nažalost, to je vrlo teško i nerealno očekivati u uslovima u kojima rade prosvetni radnici, sa zaradama koje su jednake prosečnoj zaradi u Republici Srbiji.
Treća načelna primedba SRS odnosi se na školski odbor koji je postojao i u ranijem zakonu, ali ga ovaj predlog još više afirmiše. Dosadašnja praksa nije pokazala neke pozitivne efekte ovakvog upravljanja školom, jer se to svodi na samoupravljanje, naročito ako se ima u vidu da su u najvećem broju školskih odbora (a pogotovo po srednjim školama) ljudi koji nisu završili ni srednju školu. Međutim, ti ljudi su istovremeno politički podobni aktuelnom režimu, koji određuje sastav školskih odbora. Znači, školski odbor je prvenstveno sredstvo političke manipulacije na lokalnom nivou. Po mišljenju SRS školom upravlja osnivač, bilo da je u pitanju Republika, bilo da je u pitanju pravno ili fizičko lice.
Četvrto, Predlog zakona obavezuje i srednju školu na obrazovanje saveta roditelja i učešće roditelja u upravljanju školom. Mislim da je savet roditelja trebalo da bude fakultativnog karaktera, da se ostavi zakonska mogućnost da se formira, a da se roditelji sami izjasne da li imaju interes i želju da ga formiraju i da na taj način preko saveta roditelja učestvuju u upravljanju školom. Bojim se da će ovo biti još jedan instrument politizacije i političke manipulacije u srednjim i osnovnim školama.
Peto, nejasan je stav predlagača da sekretar u osnovnoj školi mora imati visoku stručnu spremu, a da istovremeno direktor može biti i sa višom stručnom spremom. Nisu jasni motivi koji su vodili predlagača da predloži ovakvu jednu odredbu.
Šesto, pored iznetih načelnih primedaba, ukazaću na neke, da tako kažem, tehničke greške, mada to nisu tehničke greške u ovom predlogu. U članu 2, u stavu 5. tačka 3) pominje se vrednovanje kvaliteta rada škole, odnosno doma učenika. Jednostavno, smatram da nije moguće vrednovati školu; mogu se vrednovati profesori, direktori, a ne škola. To se isto ponavlja i u članu 6. i u članu 8. ovog predloga.
Na kraju, pitanje ministru - šta je sa stvarnom reformom prosvete u Srbiji, kojom će se smanjiti opterećenje učenika, razdvojiti bitno od manje bitnog za pojedine obrazovne profile u srednjim školama? Zakon kaže da učenik može da ima do 31 čas sedmično i četiri časa fakultativne nastave, što iznosi skoro isto kao i obaveza zaposlenih u privredi i državnoj upravi, odnosno javnim službama. Ako se tome doda da učenik mora i kući da se priprema za nastavu, ako se uzme, na kraju krajeva, u obzir da se radi o deci, onda je jasno da su deca previše opterećena i da treba izvršiti reformu kojom će se smanjiti to opterećenje dece.
Isto tako, ovaj zakon je predvideo tzv. privatne škole, škole čiji su osnivači pravna i fizička lica. Zakon ne propisuje kriterijume i uslove za osnivanje tih škola i za njihovo normalno uključivanje u prosvetni sistem Srbije.

Dame i gospodo, amandman koji sam podneo briše član 117. Predloga zakona. Ovaj amandman je logična posledica prethodnih amandmana na ovaj sedmi deo - Republički savet za razvoj univerzitetskog obrazovanja.
Interesantno je obrazloženje Vlade Republike Srbije što ne prihvata SRS na ovo poglavlje: "Amandman ne treba prihvatiti, jer u sklopu jačanja autonomije univerziteta u odnosu na državu upravo je Predlogom zakona pojačana uloga Republičkog saveta za razvoj univerzitetskog obrazovanja, koji je bio predviđen i u Zakonu o univerzitetu iz 1992. godine". Očigledno da je jedini argument ove vlade, odnosno Ministarstva prosvete, zakon iz 1992. godine.
Ova vlada sebe naziva reformskom, međutim, ako je suditi po ovom predlogu zakona, ova vlada pre će biti reakcionarna nego reformska, jer je za nju, otprilike, ovaj zakon iz 1992. godine sveto pismo i on se ne sme menjati.
Amandmani SRS na ovaj deo su logična posledica ideje SRS da se sa univerziteta izbaci samoupravljanje i da ovaj savet ne postoji kao jedno stalno i posebno telo iznad Vlade, odnosno Ministarstva. Interesantno je kako se u članu 118. definišu nadležnosti ovog saveta. Naime, po članu 118. ovaj savet ima sledeće nadležnosti: "1) utvrđuje predlog uslova za početak rada i obavljanja delatnosti univerziteta, odnosno fakulteta; 2) materijalni položaj univerziteta i fakulteta i učešće univerzitetskog obrazovanja u društvenom proizvodu; 3) razvoj i kapacitete univerzitetskog obrazovanja; 4) učešće univerziteta u ostvarivanju programa naučnoistraživačkog rada od značaja za Republiku; 5) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom".
Sve ovo što sam pročitao, a što su nadležnosti ovog saveta, u stvari su nadležnosti Ministarstva prosvete. Nije mi sada jasno šta će raditi Ministarstvo prosvete ako postoji ovaj savet i ako se ovo usvoji, a očigledno da će se usvojiti. Mislim da ne bi trebalo oduzimati Ministarstvu prosvete njegove ingerencije i nadležnosti i davati ih nekom telu koje će biti van kontrole Vlade, odnosno Ministarstva. Ako se ovo usvoji i ako se ovaj savet izglasa, onda se postavlja pitanje čemu uopšte Ministarstvo prosvete, na šta će se svesti njegova uloga u ovom društvu.

Dame i gospodo, kada se pažljivo pročita ovaj predlog zakona stiče se utisak da u prvi plan dolaze dve stvari: prva je - samoupravljanje, koga je previše u ovom predlogu zakona, a druga je - činjenica da se predlagač ovim predlogom dodvorava previše studentima.
Naime, ne mogu a da ne pomenem odluku kojom se formira studentski parlament. Prosto je neshvatljivo da se zakonom nameće studentima obaveza da formiraju studentski parlament. Zašto to nije prepušteno dobroj volji studenata, pa da oni sami, ako imaju potrebu i želju, to urade i da na taj način učestvuju u odlučivanju na univerzitetu i fakultetima, a ne da se zakonom određuje i nalaže, nameće studentima obaveza uspostavljanja studentskog parlamenta.
Što se tiče upravljanja univerzitetom i fakultetima, moram da napomenem da ovde postoje, po ovom predlogu zakona, kao organi upravljanja - rektor i savet univerziteta. Rektora, po ovom predlogu, bira i razrešava savet. Prema tome, stvarni organ upravljanja jeste savet univerziteta.
Sa druge strane, po ovom predlogu zakona osnivač univerziteta nema ni jednu četvrtinu članova saveta. To znači da osnivač ne može direktno da utiče na odluke i politiku univerziteta, već je to opet jedan samoupravljački akt, odnosno samoupravljanje, gde zaposleni na univerzitetu vode politiku univerziteta. To može dovesti do situacije da se politika univerziteta otrgne od politike koju bi trebalo da vodi država, odnosno osnivač univerziteta.
Ovde je vrlo nejasno kakva je situacija i da li sve ovo važi i za univerzitet čiji je osnivač pravno, odnosno fizičko lice. Kako će na tim univerzitetima, gde je osnivač pravno ili fizičko lice, neko drugi voditi politiku i rukovoditi univerzitetom, a ne osnivač. Da li ovo važi i za te univerzitete, a iz ovog predloga sledi da to važi i za privatne, odnosno univerzitete čiji su osnivači pravna i fizička lica.
Amandman koji sam podneo odnosi se na upravljanje univerzitetom i po mom predlogu treba posle stava prvog člana 101. dodati drugi stav. Taj drugi stav glasi: "Rektor ima prava i dužnosti direktora preduzeća, ako ovim zakonom nije drugačije određeno". Samo radi javnosti da kažem, prvi stav glasi: "Rektor rukovodi radom univerziteta".
Ono što je ovde bitno je da je po ovom zakonu, po članu 2, univerzitet pravno lice i kao pravno lice, znači, može da ima organ upravljanja koji će ga zastupati u ukupnom životu. To je ovde rektor, ali ovde rektor nije definisan kao organ koji će inače, znači na taj način, u drugim pravnim licima da ostvaruje tu ulogu.
Ono što je takođe bitno, to je da po ovom predlogu rektor nije bliže definisan, odnosno nisu definisane bliže njegove dužnosti. Sve je definisano, i savet i naučno - nastavno veće, ali dužnosti rektora ovim predlogom nisu precizno definisane, tako da se jednostavno u ovom predlogu, osim ovog prvog stava člana 101. gde se kaže da "rektor rukovodi radom univerziteta", rektor više nigde ne pominje, odnosno ne pominju se njegove dužnosti. Koje su dužnosti i obaveze rektora, ne pominje se, a precizno su definisane dužnosti i saveta i naučno - nastavnog veća. Zahvaljujem.