Dame i gospodo, ja sam imao nameru da se prvo obratim gospodinu Đeliću, ministru finansija, u vezi njegovog sinoćnjeg, vrlo nadahnutog i emotivnog govora. Pokušao je ministar Đelić sinoć ovde da izazove sažaljenje prisutnih poslanika, a verovatno i svih građana Srbije, prikazujući sebe kao patriotu, koji je posle 10 ili 15 godina došao u Srbiju. Obzirom da on nije tu, ja ću ovo što sam nameravao njemu da kažem, odložiti za drugu priliku, ali ću se obratiti, mada je i gospodin Milovanović izašao, obratiću se gospodinu Milovanoviću, jer je na dnevnom redu i njegov predlog, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima.
I gospodin Milovanović sinoć je ovde, vrlo nadahnuto i mitingaški govorio, održao jedan vrlo zapaljiv mitingaški govor. U jednom momentu sam pomislio da se radi o obrazovanom, izuzetno školovanom čoveku, pa sam potražio materijal koji smo dobili ovde kada samo birali Vladu. U tom materijalu za dotičnog gospodina stoji: rođen 1955. godine, po zanimanju metalac, pred završetkom studija mašinstva.
Očigledno, radi se o DOS-ovom kadru, vrlo perspektivnom ministru, a kakav li će biti tek kad završi studije? Gospodin Milovanović je živi dokaz koliko je ova vlada ekspertska, naravno posle ministra poljoprivrede, gospodina Veselinova.
Što se tiče samog zakona, očigledna je njegova restriktivnost, već u prvom članu kojim se menjaju neke odredbe dosadašnjeg zakona. Naime, otpremnina koja se isplaćuje radnicima za slučaj prestanka potrebe za njihovim radom, sada je vrlo restriktivno izmenjena, tako da u onom najtežem slučaju kod radnika koji su radili preko 30 godina, umesto dosadašnjih 12, sada iznosi 5 zarada. Ministar je pokušao to da opravda navodeći da se sada radi o bruto zaradi, da je ta zarada mnogo veća od dosadašnje zarade koja je bila u neto iznosu i takođe, tvrdeći, da je to najniži iznos. Prema tome, poslodavac može isplatiti i neki iznos koji je veći od toga. Ja bih gospodinu ministru postavio jedno konkretno pitanje, obzirom da on nije tu, tu su saradnici, pa bih zamolio saradnike gospodina ministra, da ovo saslušaju i da mi odgovore, ili oni, ili gospodin ministar. Ja sam od kompetentnih ljudi koji se bave poslovima računovodstva, zatražio da mi obračunaju koliko je potrebno novca poslodavcu, da obezbedi da bi radnicima sa najnižom kvalifikacijom, znači prvi i drugi stepen stručne spreme, isplatili po sadašnjem načinu obračuna, još uvek važećem, isplatili najnižu osnovicu koja iznosi trenutno 1.634 dinara.
Te računice govore, kada se uplate svi doprinosi i na teret radnika i na teret poslodavca, kada se plati porez i ostali doprinosi, da je potrebno poslodavcu da obezbedi 3.217 dinara. Znači, da bi se isplatila zarada od 1.630 dinara radniku sa prvim i drugim stepenom stručne spreme poslodavac mora da obezbedi 3.217 dinara. Ako se tome doda hiljadu dinara toplog obroka, koji je neoporezovan onda računica stoji ovako. Poslodavac treba da obezbedi 4.217 dinara da bi radnik dobio na ruke 2.634 dinara.
S obzirom da se raspoloživa sredstva za isplatu zarada, na žalost, neće promeniti u pozitivnom smeru, u narednom periodu, postavljam pitanje koliko će trebati poslodavcu novca da bi obezbedio radniku sa prvim i drugim stepenom stručne spreme zaradu od 2.634 dinara ili koliku zaradu može da obezbedi poslodavac radniku sa prvim i drugim stepenom stručne spreme ako ima na raspolaganju samo 4.217 dinara po novom sistemu obračuna koji je sada u proceduri.
U proceduri je novi sistem obračuna odnosno nove osnovice za obračun doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje kao i zdravstveno osiguranje, kojim su ove najniže osnovice povećane za oko 100%. Bojim se da će ta računica biti na štetu radnika. Bojim se da će od ovog novca koji se ne mogu uvećati, ili bar ne tako brzo, sada radnici dobijati mnogo mnogo manje iznose.
Neko je od predstavnika vlasti napomenuo da će sniziti stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje kao i zdravstveno. Lično sumnjam u to s obzirom da je stopa poreza ostala na istom nivou na kome je bila i ranije.
Određenu konfuziju u ovom predlogu pravi i član 6. kojim se određuje minimalna zarada u iznosu od 35% od prosečne zarade u privredi Republike. Međutim, u obrazloženju ovog člana stoji da je minimalna zarada 40% od prosečne zarade u Republici. Ta prosečna zarada uključuje i vanprivredu, što znači da je samim tim iznos veći ako se uopšte i ne uzme razlika od ovih 5%. Zamolio bih gospodu iz Vlade da tu konfuziju razreše i da daju precizan podatak o tome kolika će minimalna zarada biti u ovom predlogu koji je u proceduri.
Na kraju, gospodine predsedavajući, zamolio bih vas da posle tri meseca, koliko je ova skupština u faktički stalnom zasedanju stavite na dnevni red i pitanje juga Srbije i pitanje Kosova i Metohije. Svesni smo svi problema na jugu Srbije, na Kosovu i Metohiji. Znamo da ova vlada ima jedno koordinaciono telo na jugu Srbije i izvodi određene aktivnosti za koje je ova vlada odnosno ova skupština izdvojila pozamašnu sumu u budžetu Republike Srbije.
Bilo bi krajnje korektno da se posle tri meseca ili posle 6 meseci, koliko to telo funkcioniše na Kosovu i Metohiji i na jugu Srbije, da se dođe pred ovu skupštinu i ove narodne poslanike i podnese izveštaj o aktivnostima na jugu Srbije odnosno na Kosovu i Metohiji. Hvala.

Dame i gospodo, kratko ću se osvrnuti na nekoliko zakonskih predloga, koji pripadaju ovom paketu o kome se raspravlja jedinstveno. Prvo, zakon o porezu na imovinu, a u članu 7. stoji, citiram: osnovica poreza na imovinu kod poljoprivrednog i šumskog zemljišta, u smislu ovog zakona, je petostruki iznos godišnjeg katastarskog prihoda od tog zemljišta. Već smo čuli juče u raspravi da u prethodnih 5 godina nije izvršena revalorizacija ovog prihoda od poljoprivrednog i šumskog zemljišta. Ako je to tako, znači da je Vlada svesna da se radi o izuzetno niskom katastarskom prihodu, a samim tim svesna je i da su sredstva koja može po ovom osnovu da prikupi za budžet izuzetno niska. Imam konkretan predlog, da se seljaci koji obrađuju zemlju i kojima je to jedino zanimanje i jedini izvor prihoda, oslobode ovog poreza, da se taj porez na njih ne odnosi.
Svesni smo svi da je selo ostarilo, da je selo u izuzetno teškom stanju, a s druge strane da je selo u prethodnih 10 godina iznelo krizu i teret krize, teret svih ovih teških godina. Selo je prehranilo naše građane u tom periodu. Mislim da bi ova vlada i svi mi ovde mogli da učinimo toliko seljacima, ljudima koji, već sam rekao, rade i po 18 sati dnevno, da ih oslobodimo ovog nameta, da olakšamo malo taj njihov teški posao.
Drugi Predlog zakona o kome želim da kažem par reči je zakon o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara. Ovaj zakon predstavlja vrhunac političke nedoslednosti i cinizma ove nove vlasti. Pre par godina, kada je prethodna Vlada uvela takse na automobile, mobilne telefone i oružje, tadašnja opozicija, a sadašnja vlast je iz svih mogućih sredstava optužila tadašnju vlast da vrši atak na budžet građana, da nezakonito i neustavno zavodi poreze, namete itd. našim građanima. Sada su se uloge promenile i ti isti su došli na vlast. Sada sve to što su kritikovali ponovo vraćaju građanima Srbije, ali ne više kao takse, sada to vraćaju kao poreze. Sada su to porezi. Sada se iz petnih žila upinju da dokažu narodu kako je to sve opravdano. Moram da podsetim da je pre par godina, kada je prethodna vlast to uvela, to imalo opravdanje, jer smo bili u teškoj situaciji. Ta sredstva su bila namenska, a njihova namena je bila strogo utvrđena za rešavanje socijalnih problema u ovoj državi.
Dolaskom DOS-a na vlast, očekivao sam da će ta sredstva, odnosno te takse ukinuti, jer je DOS najavljivao u predizbornoj kampanji da će uneti u ovu zemlju ogromna sredstva stranih donacija, da će stići sa Zapada šest milijardi dolara pomoći Srbiji, ako DOS dođe na vlast. DOS je došao na vlast, a od pomoći nema ništa, takse su ostale pretočene u zakone i čak udvostručne. Ono što je takođe sporno u Predlogu ovog zakona, jeste činjenica da je neposredno pred početak ovog zasedanja Vlada svojim amandmanima upravo izmenila neke iznose, koje je propisala u prvobitnom predlogu. Naime, te činjenice da Vlada vrlo često i masovno interveniše amandmanima na svoje zakonske predloge, govore u stvari o karakteru ove vlade.
Ova vlada pusti u javnost zakonske predloge, saopšti ih preko svih medija, pa sačeka dva dana da oseti reakciju javnosti, pa kada shvati da javnost negativno reaguje, onda amandmanima ispravlja te svoje predloge. To u stvari govori o pravom karakteru ove vlade, a čiji je cilj samo da nerealno projektovan budžet od 130 milijardi dinara popuni ne birajući sredstva. Ministar finansija u svom izlaganju reče da su takse koje su uvedene pre par godina uvedene krišom, a da su sada ovi zakoni, odnosno porezi transparentni. Gospodine ministre, i tadašnje takse Vlada je uvela svojom uredbom koja je objavljena u "Službenom glasniku" i koju su mogli da pročitaju svi građani ove države. Znači, sve je bilo i tada transparentno i jasno. Čak je bilo transparentnije tada, jer su sve poteze Vlade tada burno pratili svi mediji, a većina medija je bila u rukama tadašnje opozicije a sadašnje vlasti, kako dnevni listovi, tako i lokalni elektronski mediji.
Sada je situacija znatno drugačija. Svi mediji su pod vašom kontrolom i ono što znaju, što je jasno svima da je negativno, pokušavaju da ublaže i da prikažu kao manje negativno.
Treći zakon uređuje porez na fond zarada. U članu 2. stoji da je obveznik poreza na fond zarada i fizičko lice koje ostvaruje prihode od poljoprivrede i šumarstva. U skladu sa predlogom koji sam već izneo da se seljaci oslobode poreza na imovinu predlažem da se seljaci ili bar oni koji se isključivo bave obradom zemlje, kojima je to jedini izvor prihoda, oslobode i od plaćanja ove obaveze, odnosno ovog poreza.
Danas je obrada zemlje najmanje atraktivno zanimanje i upravo iz tog razloga, a imajući u vidu činjenicu da nam je selo sve starije, učinimo zajedno svi ovde mali napor i pomozimo seljacima tako što ćemo ih osloboditi ovih poreza, pomozimo im dok ih još ima.

Dame i gospodo, moram na početku da se obratim gospodinu ministru  Đeliću, koji je u svom izlaganju pomalo trijumfalno tvrdio da paket poreskih zakona, koji je usvojen i koji je u proceduri, nije izazvao veći udar na standard građana. Naime, ministar reče da je došlo do određenih korekcija cena. Neki proizvodi su poskupeli par procenata, a neki su pojeftinili par procenata, ali da u proseku to nije izazvalo neke bitnije promene što se tiče cena, a samim tim i standarda građana.
Hoću, i moram da potvrdim da je ministar delimično u pravu. Naime, tehnička roba nije poskupela, ona je pojeftinila, šporeti, frižideri, zamrzivači i ostala tehnika, to je činjenica, međutim, prosečan građanin Srbije šporet kupi jednom ili dva puta u životu. Sa druge strane, ulje, šećer, so i drugi artikli, koji se koriste svakodnevno u ishrani, poskupeli su, i to ne za 2%, već za 20%, a oni se kupuju svakodnevno i predstavljaju izuzetno veliki udar na standard naših građana. Takođe, gospodin ministar nije rekao, prećutao je da je struja poskupela i da će to tek da izazove inflatorni udar i udar na standard naših građana.
Struja je poskupela od 1. aprila. To je činjenica, samo se niste u Vladi još dogovorili za koliko procenata i na koji način će to da se sprovede. Već su očitana brojila i čeka se samo dogovor u Vladi za koliko procenata i na koji način će struja poskupeti.
Što se tiče samog zakona koji je danas pred nama, Zakon o porezu na dohodak građana, i laiku je jasna namera ove vlade da na sve moguće načine napuni budžet koji je projektovan i usvojen u ovoj skupštini pre nekoliko dana.
Budžet od 130 milijardi dinara, koji je četiri puta veći od budžeta za prošlu godinu, mora se po svaku cenu napuniti. To ovaj zakon dokazuje i pokazuje. Ministar je rekao da se ovim zakonom neće promeniti poreska stopa na zarade radnika i to je tačno. Ona ostaje 14%. Međutim, menja se poreska osnovica koja je sada uvećana, jer pored neto zarade obuhvata regres, topli obrok i terenski dodatak.
Veća poreska osnovica, uz primenu znači iste poreske stope, daće normalno i veći prihod budžetu Republike Srbije. Ovim zakonom, koji će se verovatno usvojiti, znači ovakvim rešenjima, država odnosno budžet Republike Srbije je u plusu. On je dobio ovim zakonom.
Međutim, postavlja se pitanje šta je sa onima koji su poreski obveznici i koji su pod direktnim udarom ovog zakona, a to su radnici, to su zaposleni u privredi Republike Srbije. Kakve su posledice ovog zakona po njih?
Ako se ovo pažljivo pogleda i sagleda te posledice su negativne. Naime, zaposleni će ovim zakonom sigurno ići u minus. Ista sredstva koja su planirana za isplatu zarada i drugih primanja zaposlenih sada se moraju umanjiti za iznos koji se mora po ovom zakonu izdvojiti po osnovu poreza na regres, topli obrok, na terenski dodatak.
Ministar takođe reče da će ovim i drugim zakonima koji su u proceduri doći do rasterećenja privrede, da će ostati više sredstava privrednim organizacijama, privrednim subjektima, koja će moći da usmere u povećanje zarada radnicima. Ako poreska osnovica ostaje ista onda ne vidim način na koji će se privreda rasteretiti, jedino ako se smanje stope doprinosa za penzijsko i zdravstveno osiguranje.
Koliko je ova aktuelna vlada ozbiljna u nameri da ovaj budžet koji je projektovan napuni, govori član 85. Predloga zakona. Naime, u ovom članu se predviđa i porez na ostale prihode. Znači, sve ono što nije moglo da se obuhvati konkretnim i jasnim prihodima svrstano je u - ostale prihode, i takođe je oporezovano. Članom 85. obuhvaćeni su i prihodi koje ostvaruju članovi učeničkih, omladinskih i studentskih zadruga, kao i prihodi fizičkih lica ostvareni prikupljanjem i prodajom sekundarnih sirovina, šumskih plodova i lekovitog bilja.
Gospodine ministre, da bi ovaj vaš zakon bio transparentan, kako vi kažete, do kraja, kao i prethodni zakoni, zamolio bih vas da objasnite seljacima koji u toku letnjih meseci prikupljaju šumske plodove, lekovito bilje, da će od sada plaćati porez i na te prihode, iako ustaju ujutru u 4,00 sata, da bi do 6-7 sati prikupili kilo-dva gljiva, prešli po 10 i više kilometara po šumskim vrletima i posle toga nastavili svoj radni dan koji traje u letnjim mesecima i po 18 sati. Sada će i ti prihodi od kilogram gljiva biti oporezovani. Moraće da plate porez i na te prihode.
Takođe vas molim gospodine ministre, iako me ne slušate, da objasnite stanovnicima kartonskog naselja na Novom Beogradu i drugim Romima koji se uglavnom bave prikupljanjem papira po Beogradu, da će od sada morati da plate porez na prihod koji ostvare po tom osnovu, znači po prikupljanju i prodaji papira, iako im je to jedini izvor sredstava za život.
Gospodine ministre, da niste malo preterali?

Dame i gospodo, ovaj amandman se odnosi na nekoliko razdela u članu 7. i prvo želim da kažem da se ovim amandmanom ne povećava obim sredstava, već se samo vrši preraspodela, znači, u okviru postojećih sredstava.
Prvi deo amandmana odnosi se na Fond za razvoj Republike Srbije.
Postojećim predlogom predviđeno je da se u Fond za razvoj Republike Srbije izdvoji 497 miliona 300 hiljada dinara za ovu godinu. Mojim amandmanom predviđeno je da se ovaj iznos poveća za 950 miliona dinara i da iznosi 1.447.300.000 dinara. Ova razlika od 950 miliona bi se dopunila iz razdela 6, sa pozicije 29 - Koordinaciono telo za Bujanovac, Preševo i Medveđu, gde bi se od 500 miliona, koliko je predviđeno, skinulo 450 miliona tako da bi za ovo telo ostalo samo 50 miliona dinara.
Još 500 miliona dinara za Fond za razvoj dobilo bi se iz Fonda za strukturna prilagođavanja privrede, tako da bi se iznos od milijaradu i po, koliko je predviđeno za ovaj deo, sada smanjio na milijardu dinara. Zbog čega je ovakav amandman? Smatram da Koordinaciono telo za Medveđu, Bujanovac i Preševo ne može i ne sme da potroši ovoliko sredstava za ovu godinu, da ako ovo podelimo sa brojem dana, to iznosi oko 60 hiljada maraka dnevno, što je previše, s obzirom na sve ono što se tamo dešava, što radi gospodin Čović sa svojom ekipom.
Takođe želim da naglasim vrlo tendenciozno izveštavanje i pisanje dnevne štampe, kao i televizije, koja ovih dana govori o tome kako radikali ne žele da podrže jug Srbije, odnosno neće da glasaju za jug Srbije. Gospodo, nisu ovo sredstva za jug Srbije. Ovo su sredstva za Koordinaciono telo. Što se tiče juga Srbije, on je zastupljen na drugim mestima u budžetu, a Kopnena zona bezbednosti je takođe zastupljena kao posebna stavka u ovom budžetu sa iznosom od 1.500.000.000 dinara u razdelu za Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Takođe želim da kažem da već nekoliko meseci ovo telo postoji i funkcioniše, da je i nekakav plan gospodina Čovića bio u opticaju za jug Srbije, da je taj plan bio na nekim pregovorima i usaglašavanju u Zapadnoj Evropi, a još uvek tog plana nema ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Sredstva za Fond za razvoj Republike Srbije, od nepunih 500 miliona dinara su smešno mala, jer znamo da ovaj fond treba da ima primarni značaj za podsticaj proizvodnje i razvoj naše privrede u toku ove godine.
Drugi deo mog amandmana odnosi se na Ministarstvo za rudarstvo i energetiku. U razdelu 10 na poziciji 60, predviđeno je da se za subvenciju u privredu izdvoji četiri milijarde dinara. Pokušao sam da nađem obrazloženje za ovaj deo i tamo piše vrlo kratko da su subvencije za Elektroprivredu Srbije i za automobilsku industriju. Ništa više ne piše o tome. Postavljam pitanje, šta će subvencije Elektroprivredi Srbije ako znamo da od 1. aprila imamo novu cenu struje, koja je u proseku za 100% veća od postojeće cene.
S druge strane, takođe znamo da su zarade zaposlenih u elektroprivredi među najvišim zaradama u Republici Srbiji. Mojim amandmanom predloženo je da se ova sredstva izbrišu i da se preraspodele. Preraspodela bi se izvršila na sledeći način. Jedna milijarda dinara bi se prenela Ministarstvu prosvete i sporta, i to na poziciji 99, plate za osnovno obrazovanje. Znači, milijardu dinara direktno za plate osnovnog obrazovanja. Milijardu dinara se prenosi takođe na račun Ministarstva sporta i prosvete, i to za plate za srednje obrazovanje, 500 miliona bi se prenelo Ministarstvu prosvete, i to za plate za više i visoko obrazovanje, i jedna i po milijarda bi se prenela Republičkoj direkciji za imovinu, i to na poziciji 158, za investicije u školstvu, zdravstvu i drugim javnim ustanovama.
Na kraju bih želeo da postavim pitanje gospodinu ministru za energetiku, koga ovde nema. Dobio sam upravo informaciju da se u užičkom kraju, znači, Zlatiborski okrug, u većini opština počelo sa očitavanjem brojila još u ponedeljak. Znači, sedam dana pre nastupanja nove cene struje počinje se sa očitavanjem. Da li to znači da će potrošači po novoj ceni platiti i struju utrošenu u ovih sedam dana u periodu za koji važi stara cena struje.?

U članu 16. stav 1. stoji citiram: "Prihodi koji su pogrešno uplaćeni ili uplaćeni u većem iznosu od propisanih vraćaju se na teret pogrešno ili više uplaćenih prihoda, a ako posebnim propisom nije drugačije određeno". Mojim amandmanom briše se zarez i ostatak rečenice, tako da bi amandman, odnosno ovaj stav 1. trebalo da glasi: "Prihodi koji su pogrešno uplaćeni, odnosno uplaćeni u većem iznosu od propisanih, vraćaju se na teret pogrešno ili više uplaćenih prihoda". Smatram da je sasvim logično i ispravno, ako poreski obveznik uplati više ili pogrešno uplati poreski iznos, da mu se taj iznos vrati, a ne da se ostavi ministru finansija ili ne znam kome da nekim propisom ta sredstva oduzme poreskom obvezniku.

Podneo sam amandman na član 2. stav 3. tačka 3. - stručne poljoprivredne službe, za koje je ovim predlogom izdvojen iznos od 60 miliona dinara. Mojim amandmanom ovaj iznos se uvećava na 120 miliona dinara. U obrazloženju ovog stava, koji je dao predlagač zakona, stoji - "rad stručnih službi obavlja se pretežno na posedima zemljoradnika, na kojima se vrši kontrola plodnosti zemljišta, uvođenje novih sorti, primena novih agrotehničkih mera, demonstracioni ogledi, kao i praćenje celokupne biljne i stočarske proizvodnje. Ovaj posao obavlja Institut za primenu nauke u poljoprivredi, 39 područnih poljoprivrednih službi i 504 osnovne poljoprivredne stručne službe".
Iz ovog obrazloženja se vidi da se radi o jednom ozbiljnom projektu, da se radi o ozbiljnoj službi, o velikom broju izvršilaca i da je za ove namene potrebno izdvojiti adekvatna sredstva. Ako se ima u vidu da ove službe posao obavljaju na individualnim gazdinstvima u privatnom posedu, ako se ima u vidu da je preko 85% obradivog zemljišta u privatnom posedu i preko 90% stočnog fonda takođe u privatnom posedu, onda smatram da je ovaj moj amandman sasvim korektan i da treba ovaj iznos povećati.
Zaharije Tranvčević je to potvrdio malopre, rekavši da je u toku prethodne zime održano vrlo malo ovih stručnih savetovanja sa poljoprivrednicima, a znači da postoji razlog da se ovaj rad poboljša. Na kraju bih samo želeo da kažem da je budžet, koji je usvojen juče, neregularan jer iznos koji je usvojen odgovara prvobitnom predlogu. Da vas podsetim, u toku zasedanja prekjuče, došlo je do amandmana od strane Vlade, kojima su neke stavke u ovom predlogu izmenjene, a prvenstveno znači u zakonima o akcizama i porezu na promet, pa je sada deficit budžetski uvećan za dodatnih 10 - 15 milijardi dinara. Znači, onaj iznos koji je usvojen kao budžet ne odgovara novom stanju stvari, znači, deficit je znatno, znato veći.

Dame i gospodo, ono što prvo pada na pamet i laiku za finansije  jeste da napravi poređenje između onog što je predloženo novim Predlogom zakona o budžetu i onog što je realizovano u prethodnoj godini. Od 30 milijardi dinara, koliko je prikupljeno i utrošeno u prethodnoj godini, aktuelna vlada nudi narodu budžet od 130 milijardi dinara ili skoro 4,5 milijardi maraka. Utrošiti ovako velika sredstva u situaciji u kojoj se zemlja nalazi i u situaciji u kakvoj se nalaze budžetski korisnici je sasvim lako i nije neka naročita pamet, ako znamo kakva je situacija i u prosveti i u zdravstvu, pravosuđu i državnoj upravi.
Međutim, ono što je sporno i što izaziva naše negodovanje i neodobravanje, a kod građana Srbije uglavnom strah, jeste prihodna strana budžeta, odnosno način na koji će se ova sredstva prikupiti. Postavlja se pitanje kako će se prikupiti 4,5 milijarde nemačkih maraka ili 130 milijardi dinara u ovoj godini, ako znamo da privreda uglavnom ne radi, kako je juče premijer i rekao, samo 25% od privrednih kapaciteta je u funkciji. Čak i običnim građanima Srbije jasno je da će se ova sredstva skinuti sa njihovih leđa i otuda njihova zebnja i strah.
Mi narodni poslanici ovde u Skupštini možemo samo da im potvrdimo taj strah, jer smo upravo ovih dana dobili paket poreskih zakona, predloga poreskih zakona i jasno nam je da će ova sredstva uglavnom biti skinuta sa leđa poreskih obveznika. Suština reformi poreskog sistema koje nudi aktuelna vlast sadržana je u jednoj rečenici, koja je ujedno i naslov iz dnevnih novina pre nekoliko dana - samo vazduh neće biti oporezovan. Nažalost, ni ovako drastičan poreski sistem neće uspeti da obezbedi predviđena sredstva, što Vlada i priznaje, jer na prihodnoj strani budžeta u startu ostaje manjak od 22 milijarde dinara. Ovaj manjak će se, kako stoji u obrazloženju, popuniti sredstvima ostvarenim od privatizacije, od donacija i zaduženjem Republike.
Lično sumnjam u mogućnost da se ova sredstva mogu uopšte prikupiti. Prvo, privatizacijom je nemoguće ostvariti ova sredstva, jer upravo u ovoj skupštini pre mesec dana ili malo više suspendovan je zakon o privatizaciji na 6 meseci, odnosno bolje rečeno ministar za privatizaciju reče da će sa novim predlogom zakona izaći pred Skupštinu za 6 meseci. Znači, u narednih 6 meseci nećemo imati privatizacije i neće moći da se ta sredstva prikupe. Drugim rečima, ova sredstva od privatizacije mogu doći u obzir samo za narednu godinu, znači za naredni budžet.
Što se donacija tiče, svi smo svedoci da od najavljenih 6 milijardi maraka ili dolara, već ni ja više ne znam, nema ništa. U kampanji ste najavljivali 6 milijardi dolara ili maraka, a sada smo videli da od toga više nema ništa. Nešto malo donacija je bilo, ali samo do decembarskih izbora i posle toga više bukvalno nema ni jednog dolara ili marke. Kad smo već kod donacija ja bih zamolio i Vladu, odnosno rukovodioce koji kontaktiraju sa Zapadom, sa zapadnim prijateljima i dobrotvorima, da im prenesu da su Srbi ponosan i dostojanstven narod i da ne vole milostinju i da je ne prihvataju ili je nerado prihvataju. Molim vas da prenesete zapadnim prijateljima i dobrotvorima da srpski narod ima dobro pamćenje i da srpskom narodu ne treba da zbog nas troše sredstva i da nam stavljaju na objekte za koje, uzgred bude rečeno, daju nešto malo para, da stavljaju velike plave table na kojima piše da su oni nama pomogli. Oni su ostavili u ovoj zemlji dovoljno spomenika i ovom narodu, po kojima ih ovaj narod, mi znači, a i naši potomci nikada nećemo zaboraviti.
Puniti budžet zaduženjem nije domaćinski. Pravi domaćin ne sme da se zadužuje i da se oslanja i računa na zaduženje. Radije će stegnuti kaiš i pretrpeti jednu godinu, jer zna da ga to zaduženje mnogo više kasnije može koštati.
Na kraju, da se osvrnem na jučerašnje izlaganje gospodina Čedomira Jovanovića, koji je rekao da su prioriteti ove vlade prosveta, zdravstvo i investicije, kako u školstvu, tako i u zdravstvu. Ono što je činjenica, to je da je danas plata profesora u srednjoj školi 4.000 dinara. Upravo smo ovih dana čuli i pročitali podatak da je republički prosek zarade nešto iznad 4.000 dinara. Prvi put, a ja sam u prosveti 14 godina, prvi put je plata profesora u srednjoj školi niža od republičkog proseka. Kada govorite o investicijama u školstvu i zdravstvu, istine radi, stvari stoje ovako. U predlogu budžeta 29, Direkcija za imovinu, na poziciji 158 stoji - investicije (školstvo, zdravstvo, Vlada, unutrašnji poslovi, zatvori, kultura i fizička kultura) jedna milijarda dinara. Istovremeno, Razdeo 6 - Ministarstvo finansija i ekonomije, pozicija 29 - koordinaciono telo Savezne vlade i Republičke vlade za opštine Bujanovac, Medveđa i Preševo - 500 miliona dinara.
Drugim rečima, Nebojša Čović i njegova ekipa, ne znam koliko ih ima, čuo sam par imena, potrošiće u ovoj godini za svoje aktivnosti na jugu Srbije polovinu od iznosa koji je planiran za investicije u školstvu, zdravstvu, Vladi, unutrašnjim poslovima, zatvorima, kulturi itd.

Na samom kraju, gospodo iz Vlade, trebali ste prilikom planiranja ovog budžeta da imate u vidu da su u većini opština u Srbiji na vlasti vaši partijski drugovi, a oni su već razrezali poreze, odnosno takse na lokalnom nivou. Već su oporezovali građane na lokalnom nivou sa većim brojem taksi i sada imamo situaciju da isti poreski obveznici plaćaju taksu i poreze po istom osnovu dva puta. Koliko su namere Vlade iskrene i poštene, koliko je pristup Vlade ovom problemu ozbiljan, pokazuje i veliki broj amandmana koji je upravo juče Vlada preko Odbora za finansije podnela ovoj skupštini. U toku zasedanja Skupštine, Vlada izlazi pred poslanike sa amandmanima kojima menja neke odluke iz svog predloga.

Sada naprasno akciza na naftu, odnosno benzin prvenstveno, spada sa 16 na 10 dinara i neke druge akcize se menjaju. Takođe se menja i asortiman proizvoda koji sada nisu oporezovani. Završavamo gospodo, mislim na vas iz Vlade, a molim i premijera i ostalu gospodu da nam objasne čime su bili motivisani juče da u toku Skupštine izmene svoje prvobitne odluke, da promene svoje predloge u delu akciznih stopa, u vezi proizvoda koji se ne oporezuju i da nam sada objasne kako će se nadomestiti, odnosno kome će zakinuti za ovaj iznos sredstava koji su sada umanjeni ovom izmenom. Hvala.

Dame i gospodo, pred nama je Predlog odluke o izmenama i dopunama Odluke o Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije. Reč je o najvažnijem aktu kojim se uređuje način rada narodnih poslanika u ovom skupštinskom domu.

Materijal je izuzetno obiman, a koji je ovde predložen, dobili smo uglavnom u toku današnjeg dana, sat pred početak rada Skupštine Republike Srbije. Pitam se i ujedno pitam predsednika Narodne skupštine - da li je ovo vreme od jednog ili dva sata dovoljno da se jedan ovakav materijal prouči i da se kvalitetno učestvuje u diskusiji i odlučuje?

Gospodine predsedniče, imam pitanje direktno upućeno Vama.

Mene interesuje da li ste Vi pročitali postojeći Poslovnik o radu Narodne skupštine? Mislim na član 82, u kojem se govori o načinu sazivanja sednice Narodne skupštine i o načinu obaveštavanja narodnih poslanika o sednici.

Ja nisam obavešten o ovom zasedanju. Čuo sam sa medija, bolje rečeno sa vaše radio-televizije. Mislim da niste pročitali taj član. Ako ste pročitali, onda se naša današnja sednica može smatrati, sa mog gledišta, ilegalnom, odnosno može se smatrati svesnim pokušajem i željom da se jedan deo opozicionih poslanika ne pojavi na današnjoj sednici Narodne skupštine. Deo poslanika, koje sam danas kontaktirao, potvrđuje ovaj moj stav. Ni oni nisu obavešteni o današnjem zasedanju. Upravo su mi neki poslanici DOS-a, uvaženi gospodin Simonović, jutros potvrdili da nisu dobili materijal za ovu sednicu.

Prema tome, gospodine predsedniče, ili pročitajte Poslovnik ili smenite sekretara Narodne skupštine, jer Vas ne informiše tačno i precizno o načinu sazivanja Narodne skupštine, i načinu obaveštavanja narodnih poslanika.

Što se tiče samog Predloga odluke o izmenama i dopunama Odluke o Poslovniku Narodne skupštine, ja ću izneti nekoliko primedbi koje sam uspeo da obrazujem za ovo kratko vreme od kad sam dobio materijal.

Član 9. ovog predloga, stav 1. glasi: "Kandidata za sekretara Narodne skupštine predlaže predsednik Narodne skupštine".

Mene interesuje da li se o sekretaru glasa na sednici Skupštine ili na neki drugi način odlučuje, jer nigde u ovom predlogu nije utvrđeno na koji se način imenuje sekretar Narodne skupštine i njegov zamenik.

Član 21. Predloga, stav 1. alineja 6, glasi: Administrativni odbor određuje raspored sedenja narodnih poslanika u sali za sednice po poslaničkim grupama.

Ovo, zaista, ne treba komentarisati. Valjda je svima jasno u ovoj državi da više ni učiteljice u prvom razredu ne određuju raspored prvaka kad prvi dan dođu u školu.

Član 23. Predloga: Način sazivanja sednice i početak zasedanja. Mene interesuje da li će predsednik Skupštine poštovati novi Poslovnik, koji ćete, verovatno, danas izglasati, ako za ovih mesec dana ne poštuje ni ovaj postojeći, kao što smo se uverili.

Takođe, rečeno je da se predlozi za izmenu dnevnog reda moraju dostaviti najkasnije tri dana pre početka sednice Skupštine.

Član 35. reguliše način dostavljanja amandmana od strane poslanika. Rečeno je da treba najkasnije tri dana pre početka sednice dostaviti amandmane na pojedine zakonske predloge koji su na dnevnom redu sednice.

Smatram da su član 25. i 35. u koliziji sa članom 82. po kojem predsednik može da sazove sednicu Narodne skupštine u roku kraćem od sedam dana. To je drugi stav člana 82.

Interesuje me da li je ovo minimalno vreme za sazivanje sednice na drugi način određeno, jer ovde ne postoji takva odredba, što znači da postoji opasnost da predsednik Narodne skupštine tendenciozno koristi ovaj stav.

Znači, može tendenciozno koristiti član 82. stav 2. i sazivati sednicu Narodne skupštine u roku koji je kraći od tri dana, tako da na taj način isključi  mogućnost poslanika da intervenišu po dnevnom redu i po podnetim predlozima zakona i drugih odluka.

Dame i gospodo, u obrazloženju ovoga predloga, u tački 3. stoji - "predviđa se primena odgovarajućih odredaba tog zakona, do donošenja novog zakona, koje se odnose na način ostvarivanja sloboda i prava u oblasti javnog informisanja i vođenja registra javnih glasila". Ovo upravo govori i dokazuje ono što su juče poslanici SRS-a uporno tvrdili, da aktuelna vlast nije spremna za vršenje vlasti. Priča se ponavlja, ukida se jedan zakon, a drugi nije pripremljen. Taman i da niste do izbora obećavali narodu promene preko noći, imali ste četiri puna meseca i mogli ste za ta četiri meseca da donesete nešto više od onog zakona o amnestiji od devet članova. Ili niste sposobni za vršenje vlasti ili još niste svesni da vi vršite vlast.
Predlažete ukidanje jednog dobrog zakona, a zauzvrat ne nudite ništa. Voleo bih da nam predlagač ovog zakona objasni na koji način će se ubuduće zaštititi časni i pošteni građani ove zemlje od kleveta, laži i dezinformacija koje su, do usvajanja Zakona o informisanju 1998. godine, svakodnevno plasirane sa većine medija, pogotovo i sada opozicionih dnevnih listova. Kažu da je objavljivanje dezinformacija isto kao kada bi se sa vrha Beograđanke prosuo džak perja u beogradsku košavu. Demantovati dezinformacije isto je kao i sakupiti svo perje po Beogradu.
Gospodo iz Vlade, odnosno vlasti, objasnite građanima Srbije kako će to perje sakupljati u narednom periodu, kada ovaj zakon ukinete. Sa druge strane, činjenica je da su mediji u Srbiji danas uglavnom pod kontrolom aktuelne vlasti i da su svi naklonjeni toj aktuelnoj vlasti. Ministar reče da je u prethodnom periodu bio medijski mrak. Da vas samo podsetim, u tom medijskom mraku većina dnevnih listova i ogromna većina elektronskih medija u Srbiji, bila je pod kontrolom tadašnje opozicije, a današnje vlasti. Danas, kada Srbijom vlada demokratija, nema nijednog opozicionog lista, nema ni jednog opozicionog medija. Svi su pod kontrolom vlasti. Međutim, bojim se da će podrška koju danas imate od medija vrlo brzo izostati ako nastavite da radite kao što ste radili do sada, kao što ste radili u prethodna četiri meseca, i da ćete vrlo brzo upravo vi vratiti ovaj zakon iz 1998. godine u ovu skupštinu i u javni i politički život Srbije.
Na kraju, dame i gospodo, ukidanjem Zakona o informisanju, vi danas ukidate odgovornost medija, urednika i novinara za posao koji rade, a koji ima izuzetan uticaj na ukupan život našeg društva. Ja moram, na kraju, da iskoristim vreme, obzirom da imam vreme, da gospođi iz Požege, istine radi, kažem par rečenica. Prvo, Televizija Požega nije nezavisna televizija i nije bila ni tada kad se ovaj događaj desio. Televizija Požega je javno preduzeće, lokalno. Znači, pod kontrolom lokalne vlasti. Tada je na vlasti bila tzv. Koalicija "Zajedno", danas ne znam više ko je. I tada, a i danas, ta televizija treba da služi interesima svih građana Požege, a ni tada, a ni danas ona to ne čini.
Drugo, istog dana kada se taj događaj desio u Požegi, demokratija o kojoj gospođa govori...
(PREDSEDAVAJUĆA: Molim Vas da se držite dnevnog reda.)
... je bukvalno demolirala prostorije Opštinskog odbora SRS-a u Požegi, iako niti inspektor koji je tamo bio, niti ministar Marković, ne pripadaju SRS-u.

Dame i gospodo, želim pre svega svim članovima Srpske radikalne stranke i svim odborima, kao i svim pravoslavnim vernicima koji danas slave, da čestitam slavu Sveta Tri Jerarha.
Što se tiče Zakona o amnestiji, već je rečeno da srpski radikali prihvataju ovaj zakon ne zato što podržavamo aktuelnu vlast, već zbog toga što smatramo da je to čin humanosti, pogotovu ako se uzmu u obzir uslovi u kojima osuđenici izdržavaju zatvorske kazne.
Želim da naglasim da predloženi zakon nije akt milosrđa, kako se ovde to izgovara, već da je to rezultat događaja koji se dešavaju u našim zatvorima i drugim ustanovama za izdržavanje kazni od oktobra meseca, od tzv. demokratskih promena.
Svi ti događaji upravo su inicirani od strane onih koji sada čine aktuelnu vlast.
Postavlja se pitanje da li je i koliko, osim Flore Brovine, šiptarskih terorista u periodu od oktobra meseca do danas pušteno iz zatvora i da li se ovim zakonom upravo želi pokriti formalno amnestija šiptarskih terorista.
Ono što zabrinjava jeste upravo nezainteresovanost aktuelne vlasti za srpske zatvorenike na Kosovu i Metohiji. Mene lično interesuje kada će aktuelna vlast smoći snage, smoći hrabrosti, da od svojih zapadnih prijatelja zatraži oslobađanje srpskih zatvorenika iz šiptarskih, ali i drugih kaznionica na Kosovu i Metohiji. Hvala.

Dame i gospodo, ja ću početi citatom iz jednog današnjeg dnevnog lista, citiram: "Ovim zakonom se ne dotiču konceptualna rešenja novog zakona o privatizaciji, već samo želimo da dobijemo na vremenu, da pripremimo dobar zakonski projekat". Ovo su reči resornog ministra za privatizaciju i privredu u Vladi Republike Srbije.
Od izbora, 23. decembra prošle godine, pa do konstituisanja ove skupštine 22. januara, na svim sredstvima javnog informisanja, počev od RTS-a, pa preko svih dnevih listova, radikali su optuživani da opstruišu i koče konstituisanje novog srpskog parlamenta. Iako smo insistirali isključivo na poštovanju izborne procedure, lično sam se osećao neprijatno jer sam u jednom trenutku pomislio da je nova vlast sve pripremila i da će u duhu svih obećanja iz protekle dve godine, a naročito u predizbornoj kampanji za septembarske i decembarske izbore, ekspresnom brzinom bukvalno zasuti Narodnu skupštinu zakonskim predlozima, novim idejama i rešenjima.
Nažalost, današnji dan ili bolje rečeno predloženi dnevni red i dostavljeni materijal pokazuju da je sve bila samo farsa, obmana naroda i da su sva obećanja bila prazna. Izuzev devet članova Zakona o amnestiji, u ostalim predlozima nema ni jedne nove reči, ni jedne nove ideje. Naprotiv, nova vlast priznaje da ovim predlozima želi samo da dobije na vremenu i da i sada najavljuje da joj je za novi zakon o privatizaciji potrebno šest meseci.
Ovaj predlog zakona pravi duboki jaz između onih preduzeća koja nisu i koja su već izvršila privatizaciju ili su u toj meri ušla u proces privatizacije da će ostati van domašaja novog predloga. Na taj način će veliki broj zaposlenih u tim preduzećima ostati oštećen u odnosu na zaposlene u preduzećima koja su već izvršila transformaciju, a treba napomenuti da je ogromna većina radnika upravo u onim preduzećima koja još nisu krenula u proces transformacije.
Takođe, nameće se pitanje - šta će se dešavati u narednih šest meseci, ako je to samo šest meseci, do donošenja novog zakona o vlasničkoj transformaciji? Ako se ima u vidu da je od oktobra prošle godine došlo do ogromnog pada proizvodnje, da su stala mnoga preduzeća, koja su za vreme NATO agresije, a i posle agresije, nekako radila, s pravom se može postaviti pitanje - kako će oni koji su već sada na ivici egzistencije preživeti narednih šest meseci?
Dame i gospodo, transformacija društvenog kapitala jeste krupan problem i svakako ne može biti idealna, ali, u svakom slučaju, bilo koji model privatizacije je bolji od situacije koju sada imamo, od situacije neizvesnosti i beznađa, koje upravo aktuelna vlast svesno, ili nesvesno produžava.
Predložene izmene zakona, sa amandmanom koji je dostavljen naknadno, u prvom članu kaže ovako: "U Zakonu o svojinskoj transformaciji, u članu 6. stav 1. tačka 1., neće se primenjivati do donošenja novog zakona, a najviše, odnosno najduže šest meseci". U današnjem "Blicu", u jednom članku piše ovako: "Na konferenciji za štampu, predsednik Veća samostalnih sindikata Srbije rekao je da je na sastanku održanom u petak dobio usmenu garanciju republičkog ministra za privatizaciju da će se primena izmenjenog starog zakona odložiti najduže za šest meseci".
To znači (citiram): "Da će izmenjena tačka Zakona o autonomnoj privatizaciji biti vraćena u funkciju, odnosno da će preduzeća po zakonu moći samostalno da odlučuju o svojinskoj transformaciji, rekao je član štrajkačkog odbora". Očigledno je kolizija između ovog teksta u današenjem "Blicu" i teksta u predloženim izmenama Zakona o svojinskoj transformaciji. Naravno, u ovim predloženim izmenama ne govori se o produženju važenja postojećeg zakona, već o njegovoj suspenziji. Znači, u narednom periodu neće važiti autonomna transformacija po ovim izmenama. Neko ovde obmanjuje javnost, ili ministar ili novinar "Blica". Zahvaljujem.

Dame i gospodo, nesumnjivo je da će danas skupštinska većina izglasati program mandatara i novu Vladu Republike Srbije.  To je nesporno pravo skupštinske većine. Isto tako je nesporno pravo da opozicija u ovom parlamentu kritikuje sve predloge, koje predlaže skupštinska većina.

Srpska radikalna stranka kao opoziciona stranka iskoristiće to svoje pravo i danas neće glasati za predloženu Vladu, iz prostog razloga što u prethodna tri meseca nismo stekli utisak da će ova vlada biti sposobna da odgovori svim zahtevima vremena u kome živimo, jer je vlast DOS-a u prethodna tri meseca pokazala svu svoju nesposobnost, sterilnost, neodgovornost prema srpskom narodu i građanima Srbije.

Neću ponavljati što je već rečeno o situaciji na Kosmetu, na jugu Srbije, u Vojvodini, Raškoj oblasti, sve je to već rečeno. Sve ono što je mandatar izložio u svom izlaganju može se osporavati.

Međutim, jedna činjenica, koju je izrekao, je nesporna. Mandatar je rekao da je danas 6. oktobar, što znači da od 5. oktobra do danas vlada mrak u Srbiji. Tačno je, u Srbiji je od 5. oktobra uglavnom mrak. Ja upućujem pitanje mandataru, zbog čega od 5. oktobra Srbijom vlada mrak.

Uporno su i predstavnici vlasti i medija pokušavali da ubede javnost da je nedostatak struje posledica ispražnjenih akumulacija zbog dugotrajne suše. Tačno je da je u Srbiji prošle godine bila nezapamćena suša. Tačno je da su akumulacije prazne. Međutim, ja sam našao neke podatke, pa ću ih izložiti, da bismo uporedili situaciju u toku prethodna dva-tri meseca sa situacijom u prošloj odnosno 1999. godini. Iako smo 1999. godine imali brutalnu agresiju NATO, iako smo imali žestoka razaranja, pored ostalog i energetskih kapaciteta, uspeli smo, govorim uspeli smo, jer je SRS bila u Vladi Republike Srbije, uspeli smo da obezbedimo električnu energiju u prethodnom periodu, u prethodnoj godini, da imamo i najjeftiniju električnu energiju i da imamo uredno snabdevanje.

Dolaskom DOS-ovske vlasti u Srbiji počinju nestašice električne energije i problemi sa električnom energijom. Zvaničnici DOS-a su izjavili da je potrošnja električne energije u periodu oktobar-novembar prosečno dnevno bila oko 80 miliona kilovat sati. Poređenja radi, u istom periodu 1999. godine proizvodnja u našim termoelektranama, bez hidroelektrana i bez TE Kosovo, bila je prosečno dnevno oko 80 miliona kilovat sati. Postavlja se pitanje, ali i sumnja da nešto drugo nije funkcionisalo u ovom prethodnom periodu.

Takvu sumnju je podržao, odnosno potvrdio jedan od čelnika DOS-a, gospodin Protić, koji je pre nekoliko dana na Studiju B izjavio, da je tačno da je posle 5. oktobra u Kolubari bio štrajk i da je to razlog zbog čega u Srbiji nije bilo dovoljno struje.

Postavlja se pitanje, da li je gospodin Protić izneo istinitu tvrdnju, da li je to tačno ili nije, ili su predstavnici aktuelne vlasti u pravu kada su utvrdili da je razlog nešto drugo. Da zlo bude veće i tadašnji ministar energetike u Vladi Srbije, u prelaznoj Vladi, podnosi ostavku, iako je energetska situacija verovatno bila najteža u našoj novijoj istoriji. Da li je to odgovornost koju DOS nudi ovom narodu, građanima Srbije, da li je to odgovornost koju očekujemo i od ove vlade koja će danas biti izglasana.

Suštinu DOS-ovske vlasti dokazuje i jedan članak, koji je juče objavljen u listu "Danas". Lider jedne partije iz DOS-a iznosi svoju zabrinutost za situaciju u Termoelektrani Obrenovac. Naime, kako on kaže, tamo je došlo do otimačine oko rukovodećih mesta. Da li je i to deo programa koji DOS nudi građanima Srbije?

Drugo pitanje je pitanje donacija. Opet jedan od lidera DOS-a izjavi pre nekoliko dana da je u Srbiju stiglo, samo po osnovu električne energije, preko 150 miliona maraka. Gospodo, da smo imali tolike novce, verovatno bismo mogli bar započeti izgradnju nekog novog kapaciteta u prethodnom periodu. Pitanje je gde je taj novac i šta je sa njim učinjeno, ako i dalje imamo nestašice struje.

Na kraju, želim samo ukratko da se osvrnem na situaciju u informisanju. Upravo ste, pre dva dana, ukinuli Ministarstvo za informisanje. Sa druge strane, vodi se kampanja na državnoj televiziji za tzv. nezavisnu državnu televiziju. Nije mi jasno, kako državna televizija može biti nezavisna.

Opet, u jednom dnevnom listu koji je pod kontrolom DOS-a, pre nekoliko dana, iznosi se tvrdnja da je preko 300 ljudi zaposleno u poslednja tri meseca na toj nezavisnoj državnoj televiziji. Da li je i to politika DOS-a, politika koju nam nudi DOS za naredni period.

Ovo su samo segmenti zbog kojih mi ne možemo i nećemo glasati za program koji je izneo mandatar i za novu Republičku vladu.