Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS je mislila da od 2009. godine, kada ste doneli taj Zakon o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti, neće biti uslovljavanja od strane STO niti od UPOV ili od Međunarodne unije za zaštitu novih biljnih sorti, ali na žalost došla je i izmena i dopuna Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti.
Mogu da vam kažem da je to jedan zakon ili dopuna koja će jednim delom uticati na naše sorte da se tobože pojave više u EU, ali moram reći neke anomalije. Znate, nekad smo u velikoj Jugoslaviji bili svetska sila u stvaranju sorti kukuruza, pšenice, suncokreta. Ne znam da li je dovoljno samo da spomenem dva, tri naša vrhunska stručnjaka, pa recimo profesora Škorića koji je u svetu poznat po stvaranju sorti suncokreta, a kada je bio Zakon o semenu nije se čak tada ni ministar poljoprivrede, šumarstvo i vodoprivrede, Ivana Dulić-Marković, kada se pojavio na odboru jedan vrsni stručnjak ustala je i napustila je taj odbor. Šta sam hteo ovim da kažem? Hteo sam da kažem da bar kada ste radili ove izmene i dopune na intervenciju UPOV ili Međunarodne unije za zaštitu novih biljnih sorti i STO trebali ste konsultovati jednu poveću grupu stručnjaka, po čemu smo inače poznati, ponavljam, u svetu.
Ovo je zakon koji smo prepisali od Francuske. Neću da imenuje doktora profesorku, neću da kažem prezimenom ko je bio učesnik u tom zakonu, tom prevodu i nekako ga uskladila sa našim institucijama, ali moram da kažem jednu stvar. Kada se radi izmena i dopuna zakona onda se postavljaju neka osnovna načela i pitanja – koji problem se rešava zakonom, koji ciljevi treba da se postignu donošenjem zakona, da li su razmatrane mogućnosti za rešavanje problema, zašto je donošenje zakona najbolje rešenje datog problema, na koga će i kako uticati rešenje predloženo u zakonu, koji su troškovi koje će primena zakona izazvati građanima i privredi, posebno malim i srednjim preduzećima, mada se tu uvek navede da nema nikakvih troškova kod izmene i dopune zakona, da li pozitivni efekti zakona opravdavaju troškove njegove primene, da li zakon stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju, da li su zainteresovane strane imale prihod da iznesu svoje stavove o zakonu, da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o zakonu. Tu sam spomenuo naše vrsne stručnjake, ministre, koje ste ipak trebali konsultovati. Nisam rekao da vi niste konsultovali neke, ali ključne ljude, koji stvaraju, poput Škorića, Denčića koji je tvorac mnogih sorti pšenice.
Gospodo, mi uvozimo francuske sorte i kanadske koje su stočne pšenice, a Novosadski institut, pogledajte koja je to mala reklamica, u toj maloj reklamici stoji, pa kaže – Rusija, naziv pšenice, ozima pšenica, hlebna, poboljšivač. Zatim NS40S isto kaže poboljšivač. Zašto ovo govorim? Zašto što zbog uvoza te francuske pojedince sorte koje su stočne naše koriste za poboljšivače, da bi posle moglo da se proizvede brašno. Ovo sam samo ukratko pojasnio šta je to što ste trebali.
Druga stvar, kada se stvara jedna sorta, verujte mi, prolazi puno godina. Čak od 10 do 15 sorti prođe dok ona ne bude sorta koja će da da svoje neke rezultate. Moramo da vodimo računa i o nečem drugom. Kažu u našoj zemlji do danas priznato je više od 1.800 domaćih novostvorenih sorti poljoprivrednog bilja u čijem stvaranju je učestvovalo više od 20 instituta i selekcionih kuća sa velikim brojem oplemenjivača, od ukupnog broja domaćih sorti sa 35 stvoreno je samo 130 sorti voćaka i vinove loze.
Tu je problem. Tu treba da stavite naglasak i tu treba Ministarstvo poljoprivrede da pomogne onaj institut koji oplemenjava i stvara sorte vinove loze i voća.
Ali, moram da vam dam do znanja još nešto. Kaže ovako - u 2008. godini ukupna robna razmena agrara Republike Srbije sa svetom izbacila je preko dve milijarde dolara. Najjača grana poljoprivrede je dala rezultate. Dobrim delom je dala baš zbog toga što imamo ove institute, kad bih ja sad nabrojao sve institute ovde koji se bave tim naučnim istraživanjima i stvaraju te poznate sorte o čemu smo i dalje poznati u svetu. Moramo malo voditi računa o njima. Jer, ovde se kaže, evo sad ću vam reći decidno. Kaže - na koga će i kako će uticati rešenje predloženo u zakonu? Pa kaže – poljoprivredne proizvođače, jer će se članstvo naše zemlje u UPOV, govorim o Međunarodnoj uniji za zaštitu novih biljnih sorti, omogućiti pristup velikom broju različitih sorti koje su sada nedostupne.
Gospodine ministre, pogledajte koliko mi imamo sorti iz drugih država. Namerno sam okrenuo da ih ne reklamiram. Nije tačno da su nedostupne, sve su nam dostupne. Ali, ne da mi se da ćutim, moram da kažem. Zar je jedan KVS nemački, zar je jedan LG francuski, zar je jedan Siđento, zar je jedan Pionir američki, zar treba toliko da je zastupljeno na našem tržištu, da se pokušaju naši da se unište?
Vodite računa kada ovaj zakon usvojite. Tačno je da ćemo mi tada moći da izađemo možda više u EU, jer vi želite tamo i to brzo hoćete, čekate taj 9. decembar, ali mi ne želimo ovako kako oni žele. Mi ne možemo da uđemo bez KiM, ne možemo da uđemo jer smo svesni da i tamo treba ljudima davati sorte, prodavati sorte koje su posebno stvarane u državi čija je KiM sastavni deo država. To je država Srbija. I tu morate voditi računa. Znači, brdsko-planinski, pa imamo ravničarski deo, sve to sorte nose svoje neke osobine.
Ali, gospodine ministre, ima nešto što bi građani Srbije i, hajde da kažemo paori Srbije, znaju. Vidite ovaj jedan interesantan, u samom početku zakona vašeg obrazloženja ili vaših pomoćnika, kaže se - članom 1. predviđeno je da se definicija reprodukcionog materijala iz člana 2. tačke 2) Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti, u daljem tekstu zakon, briše, a na osnovu komentara Saveta UPOV.
Opet se vraćamo samo malo unazad. Opet jedan od ultimatuma, da bismo mi polako krenuli nekom stranputicom. To je moje mišljenje i mišljenje poslaničke grupe SRS i uopštenoSRS i dobar deo kako je to doneto svojevremeno, registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Ali, nas brine nešto drugo gospodine ministre. Lično i mene brine da ulaskom, jer nismo članovi, ni članice UPOV i STO, pun naziv – Međunarodne unije za zaštitu novih biljnih sorti UPOV i Svetske trgovinske organizacije, daju jedan novi uslov.
Danas ste videli u 9,30 časova predaju 35 hiljada potpisa kako bi eventualno glasio budući zakon o GMO. Tačno je da smo doneli ovde 2009. godine zabranu i tada je ministar poljoprivrede pretrpeo jednu dobru kritiku, jer je ambasada SAD iz Beograda u Vašington poslala 6. jula 2009. godine i to je poprilično razbesnelo novi Zakon o GMO, koji je 29. maja 2009. godine usvojila Skupština Srbije. Ovim zakonom po prvi put u Srbiji na eksplicitan način zabranjeno je uzgajanje genetski modifikovane hrane i trgovine proizvodima koje sadrži genetski modifikovanu hranu u Srbiji.
Plašim se da kod usvajanja ovog zakona ne bude preteča novog zakona, gde ćemo dozvoliti ulazak genetski modifikovanih organizama u Srbiju.
Zašto ovo kažem? Iz prostog razloga da je to čak i Vikiliks objavio da STO, odnosno SAD traže od Srbije da dozvolite ulazak genetski modifikovanih organizama. Svi dobro znate ko je tu nosilac u svetu. To je Monsanto. Monsanto je glavni. On je tu kucao na vrata i tu je, već se kod nas nalazi. Nemojte to dozvolite, ministre, jer ako je jedna Bugarska, članica EU, donela zakon da ne mogu genetski modifikovani organizmi da uđu u Bugarsku, zašto to ne bi uradila Srbija koja još nije članica EU?
Znate li šta znači GMO? Prva koja je to uradila kao ministar je bila Ivana Dulić-Marković. Tada je još prvi put dozvolila uvoz 200 hiljada tona genetski modifikovane sojine sačme. Javno se zna, Argentina, jedna od najvećih proizvođača genetski modifikovane soje, 100%, mi i dalje uvozimo, nismo možda uvezli soju, ali smo uvozili sojinu sačmu. Onda, tu su Amerika, pa Brazil.
U nekim izveštajima, koje ovde posedujem, mogu da se samo još ponovo vratim i da vam samo kažem recimo mišljenje oko ove izmene i dopune zakona.
Kaže dalje – mislim da su mnoge formulacije veoma nejasne i neprecizne, često i neodgovarajuće. Navešću samo tri primera, a ima ih bezbroj. Na početku ću, u članovima 7, 8. i 9. napisano je, citiram – sorta iz stava 1. ovog člana smatra se novom iako je raspolaganje tom sortom od strane oplemenjivača rezultat predstavljanja te sorte na izložbama koje su zvanično priznate u smislu Konvencije o međunarodnim izložbama, zaključene čak 22. novembra 1928. godine u Parizu. Komentar – šta ovo znači? Ovo je potpuno nejasno.
Citiram drugi primer – sorta se smatra uniformnom ako je dovoljno ujednačena u izražavanju osobina koje su uključene u ispitivanje različitosti, s obzirom na odstupanja koja se mogu očekivati zbog osobenosti njenog umnožavanja. Onda komentar – sorta ne izražava osobine, ona ih poseduje. Ako ste konsultovali oplemenjivače, ljude iz struke, oni moraju da znaju. Nisu svi bili, nego je to upola, da kažem tako, naredila i tako je rekla da morate da pravite.
Zatim, treći primer, citiram – sorta se smatra stabilnom, obratite pažnju, ako njene osobine koje su bile predmet ispitivanja različitosti ostaju nepromenjene i posle promenjenog umnožavanja ili u slučaju pojedinačnog ciklusa umnožavanja posle svakog takvog ciklusa. Komentar – prvo, da bi se nešto priznalo kao sorta, ono mora da ima stabilne osobine. Da li sam u pravu? Jesam.
Da li postoji nestabilna sorta? To ne znam. Znači, ne treba definisati kada se sorta smatra stabilnom, to je suviše nepotrebno. Sve drugo je rezultat greške. Na primer, u nekoj NN sorti pšenice javljaju se klasovi brkulje, ako je ona golica i neki nazovi stručnjaci kažu da nije stabilizovana, ne bi trebalo da objašnjavam šta je brkulja, šta je golica. Mislim da vam je to jasno.
Gospodo, takva sorta nije mogla ni biti priznata ako je nestabilna. Znači, napravljena je greška u ispitivanju državne Komisije za priznavanje što nije odbijena. Takvu sortu nije trebalo ni priznati. Ovakvih primera je puno u tekstu zakona, ima takvih primera, morate priznati.
Zbog svega toga, mnogi članovi zakona su nejasni i neprecizni, a mnoge formulacije, kao što sam već rekao, nepotrebne su.
Ponavljam, mislim da ste vi morali da date više vremena ili da vam EU tj. UPOV I STO, Svetska trgovinska organizacija, daje više vremena, kada ste izvršili izmenu i dopunu Zakona o oplemenjivanju biljnih sorti. Morali su da vam daju više vremena, i da vi dozvolite našim vrhunskim stručnjacima, da ponovo ne ponavljam, za pšenicu - Denčića, Jockovića za kukuruz i sve ono, ovo nije nikome reklama, ali moram da kažem da imamo vrhunske stručnjake. Škorića sam spomenuo za suncokret.
Namerno sam napravio jednu gradaciju, ali vas ponovo sada ja pitam – gospodo, kako bar naše sorte da stignu na KiM ako mi nemamo prolaz, dostup, to je deo države Srbije, kako pomoći njima tamo, ako naše sorte nisu u mogućnosti da stignu? To je vaša politika koju morate vi da rešavate, to će dotaći i vas, gospodine ministre. Kosovo i Metohija je sastavni deo Srbije. Tamo se ljudi bave poljoprivredom i uglavnom od te poljoprivrede i žive. Samo im treba poslati našu sortu i omogućiti da sa našim sortama mogu da rade ono što su im vekovima preci radili, a to je poljoprivreda.
S obzirom da sam skoro iskoristio vreme, ostavio bih još nekih tri minuta da se posle mojih kolega javim. Hvala.