Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Poslaničke grupe SRS podneo sam sledeći amandman: « U članu 7. Razdeo 8. glava 8.2, funkcija 110 - ekonomska klasifikacija 511 "Zgrade i građevinski objekti", u koloni 6, iznos  «308.500.000» zamenjuje se iznosom «642.382.000», a u koloni 8, iznos «341.842.472» zamenjuje se iznosom «675.724.472»  dinara, a   ekonomska klasifikacija 551 se briše.»
Amandman se odnosi na razdeo u okviru Ministarstva finansija, a moram, radi građana Srbije, da iznesem šta predstavlja Ministarstvo finansija u okviru budžeta Republike Srbije, odnosno šta se finansira od strane svih građana Republike Srbije.
To je jedan galimatijas, maltene pola Vlade Srbije, gledajući šta sve sačinjava i šta ulazi u Ministarstvo finansija.
Pored Ministarstva finansija, sa ogromnim brojem zaposlenih, ministra, zamenika, pomoćnika, državnog sekretara, po Zakonu o državnoj upravi, u to ministarstvo ulazi i Uprava carina, Poreska uprava, Uprava za Trezor, Uprava za igre na sreću, Fond za mlade talente, Uprava za duvan, Uprava za sprečavanje pranja novca, Devizni inspektorat, Uprava za slobodne zone.
Sve to sačinjava Ministarstvo finansija.
Kad se sagleda pravo stanje u državi Srbiji kada su u pitanju finansije, kada su u pitanju ove oblasti koje pokrivaju određene uprave ili inspektorati, građani Srbije jasno mogu da vide ko je odgovoran za ovako haotično stanje u državi Srbiji.
Kada se sagleda pokušaj da se kroz ovo ministarstvo, počev od samog ministarstva, Poreske uprave i Uprave carina, određena sredstva iz ovog nacionalnog investicionog fonda predvide za zgrade, poslovni prostor, za adaptacije, rekonstrukcije, za molersko-farbarske radove, kada se sve to sagleda kroz izmenu i dopunu Zakona o budžetu Republike Srbije za 2006. godinu, kao i nefinansijska imovina koja se finansira iz Nacionalnog investicionog plana, koja iznosi 33.031.890.000 dinara, logično je što sam predložio da se ova aproprijacija, ili stavka 551 briše sa tim iznosom 33.031.890.000 dinara.
Naime, neshvatljivo je da Nacionalni investicioni plan sadrži ove stavke i izdatke, a da nema predloga da se sredstva koja se, navodno, predviđaju za Nacionalni investicioni plan opredele za namene koje su mnogo bitnije za građane Srbije, za većinu građana koji su bez posla, za dobar deo koji ima socijalne potrebe.
Da li je moguće da Vlada Republike Srbije i ministar finansija predlože da se za zaštitu porodice i dece, kroz ovu izmenu i dopunu budžeta za 2006. godinu, ukupno izdvoji nepunih 900 miliona dinara?!
Rekao sam koji je ovde iznos predviđen za zgrade, poslovni prostor u okviru administracije Republike Srbije.
Nema ovde ministra Dinkića da odgovori da li je pojeftinila nafta, ali bolje da je predložio seljacima da više ne oru njive, kao što govori ona sramna reklama Meridijan banke, gde Kraljević Marko, predstavljen kao srpski junak, kaže da je bolje da seljaci, ako imaju neki dinar, ulože to kod te banke, koju vode ljudi poput bivšeg ministra finansija, Dinkićevog prethodnika, Đelića, kao izvršnog direktora, i savetnika te banke Vlahovića.
Preporučio bih Meridijan banci, a i ministru Dinkiću i Vladi Republike Srbije, da Meridijan banka vrati oteti poslovni prostor od preduzeća "Poljopromet" u Kraljevu, u kojem je bila robna kuća za snabdevanje seljaka semenskom robom, zaštitnim sredstvima, površine od 400 kvadrata, koji je uzet za bagatelnu cenu, i da to prepusti da to i dalje bude prostor gde će seljaci iz opštine Kraljevo moći da se snabdevaju onim što im je neophodno, da bi mogli da prežive ova teška vremena, u koja su došli ne svojom krivicom nego zahvaljujući onoj prethodnoj vladi DOS i sada vladi demokratskog bloka.
Kada je u pitanju drugi deo vezan za Nacionalni investicioni plan, ono što su govorili ovde ministri i još neki, za tih 2000 projekata koji su, navodno, već stigli u Ministarstvo finansija, verovatno da ima nešto i iz opštine Kraljevo, ali to su projekti nekih mesnih zajednica.
Međutim, da li zna ministar Dinkić, da li zna Vlada Republike Srbije da su saveti mesnih zajednica u opštini Kraljevo nelegitimni, neregularni, nezakoniti već dve godine, jer nisu raspisani izbori, istekao je mandat tim savetima pre dve godine. Ni bivši predsednik opštine Kraljevo nije predložio SO Kraljevo da se raspišu ti izbori, niti predsednik koji je preuzeo funkciju, iz Nove Srbije, koga je Velja Ilić propagirao u januaru, februaru ove godine; već osam meseci ne raspisuju izbore za savete mesnih zajednica.
To samo govori o ozbiljnosti svega ovoga što se događa oko ovog tzv. nacionalnog investicionog plana, čime pokušavaju da obmanu građane širom Srbije, i za ove lokalne izbore što slede u nedelju 1. oktobra, i za ove sto posto izvesne parlamentarne izbore za nekoliko meseci. Ali, neće se građani Srbije prevariti, prepoznali su pogubnost vlasti demokratskog bloka na čelu sa Vojislavom Koštunicom i svim njegovim ministrima, ovako kako rade i kako ponižavaju građane Srbije.
Hvala.

Evo, što reče prethodni govornik, poslanik SRS, Gačević, u  00,20 časova raspravljamo o Predlogu odluke o izmeni Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Ne znam zašto je moralo da se dođe u ovu situaciju da Narodna skupština raspravlja u ovo vreme i na ovaj način o izmenama i dopunama Poslovnika?
Prvi među jednakima od nas 250 narodnih poslanika, predsednik Narodne skupštine, gospodin Marković, nije sada ovde prisutan, i kao predlagač izmena i dopuna Poslovnika na neki način snosi odgovornost zašto za dve i po godine, i pored toga što su bila dva ili tri pokušaja da se predloži zakon o Narodnoj skupštini, nije Narodna skupština raspravljala o tom zakonu, u stvari počela je jedna rasprava, pa je povučen taj predlog sa dnevnog reda.
Osnov za rad Narodne skupštine je zakon o Narodnoj skupštini. Ako Vlada radi na osnovu Zakona o Vladi, logično je da i Narodna skupština ima zakon na osnovu kojeg su predviđene nadležnosti, prava i obaveze Narodne skupštine, predsednika Narodne skupštine i svih radnih tela Narodne skupštine.
Ova izmena i dopuna faktički je prilagođavanje Poslovnika, odnosno rada Narodne skupštine radu Vlade Republike Srbije. Ima u ovom predlogu izmena i dopuna odredbi koje su na neki način opravdane proširenjem nadležnosti Narodne skupštine Republike Srbije i njenih radnih tela.
Ali, sve ovo što nam se događalo u Narodnoj skupštini Republike Srbije od redovnih sednica, vanrednih zasedanja, odnosa Vlade Republike Srbije prema Narodnoj skupštini, prema poslanicima, prilikom raspravljanja po tačkama dnevnog reda, govorilo se ovde da je usvojeno preko 200 zakona. Vlada i predstavnici Vlade nisu često bili prisutni prilikom rasprava i u načelu i pojedinostima, pogotovo oko predloženih zakona. To jasno govori kakav je odnos Vlade Republike Srbije prema Narodnoj skupštini.
Kada su u pitanju radna tela, odnosno odbori Narodne skupštine Republike Srbije, po Poslovniku koji je prošle godine dopunjavan i urađen prečišćen tekst, ima 30 odbora Narodne skupštine. Sa izmenom uslova za održavanje sednica Narodne skupštine, za njihov rad i tok, od kvoruma za usvajanje dnevnog reda 126, pa početka sednica sa 84 prisutna narodna poslanika i raspravom bez obaveze da prisustvuju narodni poslanici, jasno govori o odgovornosti onoga koji je predložio da može tako raspravljati Narodna skupština o zakonskim predlozima.
Ne verujem da mnogo građana sada gleda ovaj direktan televizijski prenos, da građani reaguju kada je u toku dana direktan TV prenos, zašto je sala Narodne skupštine prazna. Ima po pojedinim predlozima zakona zainteresovanih građana, kada žele da čuju šta je predlog zakona, šta je predlog određenih zakonskih odredbi, kakva je diskusija koje poslaničke grupe, kako predstavnici Vlade obrazlažu predloge zakona ili određene odredbe. I kada vide praznu salu, onda postavljaju pitanje, zašto izdvajaju sredstva u budžet Republike Srbije i zašto izdvajaju sredstva za troškove Narodne skupštine.
Isto tako, može se postaviti pitanje za određenu poslaničku grupu koja, evo sada će se navršiti godinu dana, sa dva ili tri izuzetka, ne ulazi u ovu salu Narodne skupštine. Koliko od građana Srbije ta poslanička grupa Demokratske stranke je uzela sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno na teret građana Republike Srbije.
Njihovo je pravo kao poslanička grupa da opstruiraju ili da bojkotuju rad Narodne skupštine, ali ne mogu da budu za to nagrađeni na teret građana Republike Srbije. A većina građana Republike Srbije teško živi, ali izvršava uredno obaveze prema državi, prema budžetu Republike Srbije.
Kada sam govorio o radu odbora Narodne skupštine Republike Srbije, i rad odbora sa izmenom Poslovnika je prešao u jednu formalnost. I ovde se pokušava kroz izmenu ovog poslovnika da mogu biti sednice odbora i bez dnevnog reda. Ali, i ovo što se događa zadnjih godinu dana kroz rad mnogih odbora Narodne skupštine Republike Srbije, to je puka formalnost i zadovoljenje forme, bez suštinskog rada nadležnih odbora i raspravljanja o tačkama dnevnog reda. Pogotovo odbora koji su u prethodnom postupku dužni i po Poslovniku da raspravljaju o predlozima zakona koje predlaže Vlada Republike Srbije.
A da ne govorim o odborima koji imaju izuzetnu važnost i odgovornost. Pomenuću jedan odbor, Odbor za privatizaciju. Po Zakonu o privatizaciji, mislim da je član 62, Odbor za privatizaciju jedini je nadležan da vrši kontrolu svih organa u postupku privatizacije po Zakonu o privatizaciji, pa i Vlade Republike Srbije, Ministarstva za privatizaciju, Agencije za privatizaciju i svih tih delova Agencije za privatizaciju.
Mi nismo bili u situaciji kao narodni poslanici, izuzev članova Odbora, zahvaljujući tome što je predsednik tog odbora gospodin Novaković, koji nije noćas ovde, da mnogi problemi, mnogi vapaji radnika u pljački kroz privatizaciju nisu se našli ni na dnevnom redu tog odbora, a da ni jednom rečju od predsednika Odbora, od članova Odbora koji predstavljaju većinu u ovoj Narodnoj skupštini, da izađu za govornicu i da kažu šta se to događa kroz privatizaciju u Srbiji i pljačku.
U tom postupku pljačke i otimačine od stotine hiljade radnika u Srbiji da ne reaguju i ne preduzimaju mere i ne izvršavaju svoje obaveze i nadležni državni organi, ni MUP, ni tužilaštva, ni sudovi, i imamo jednu bezizlaznu, beznadežnu situaciju u kojoj se našli radnici tih otetih preduzeća kroz privatizaciju.
Smatram da je kroz izmenu Poslovnika trebalo predvideti i obaveze da odbori izveštaju Narodnu skupštinu o svom radu, a pogotovo ovaj Odbor o privatizaciji ili o kontroli privatizacije da obavesti Narodnu skupštinu šta se sve to događa.
Nisam u toku i ne znam, ali pretpostavljam da kod sekretara Odbora za privatizaciju imamo na stotine zahteva radnika i stotine preduzeća, sa gomilom dokumentacije, materijalnih dokaza o ovome o čemu govorim.
O posebnoj sednici ovde je već bilo govoreno, koju predviđa ova izmena i dopuna Poslovnika. O članu 13, da sednicu Narodne skupštine mogu, na poziv predsednika Narodne skupštine, prisustvovati predstavnici stranih država, predstavnici članova stranih vlada, ne bi trebalo ovo da bude samo pravo, da ipak o tome treba da, ako ima potrebe, da se izjasni narod da Skupština, a ne da to zavisi od samog predsednika Narodne skupštine.
O poslaničkim pitanjima i ovome što se sada predlaže, zašto do sada nismo imali unazad za dve godine izveštaj o radu Vlade, ovde da dođe Vlada, da dođu ministri i da podnesu izveštaj o radu celokupne vlade i određenih ministarstava. Nažalost, nismo to dobili, tu obavezu Vlada nije izvršila unazad za dve godine prema poslanicima i prema Narodnoj skupštini.
Koliko će trajati pitanje, koliko odgovor, mislim da je apsurdno ovde meriti minute i kazati tri minuta za pitanje, a pet minuta za odgovor, ili će neko da meri štopericom ovde, gospodin Marković ili neko od potpredsednika koji ga zamenjuje.
I na kraju, pošto u okviru predloženih amandmana ispred poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, predložio sam amandman na član 19. Predloga odluke izmena i dopuna Poslovnika, a odnosi se na član 238. stav 1. reči "Odbor za inostrane poslove" zamenjuje se rečima "Narodna skupština"; stav 2. menja se i glasi: "Sastav delegacije mora izražavati srazmernu zastupljenost veličine poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini".
U stavu 3. reči "Odboru za inostrane poslove" zamenjuju se rečima "Narodnoj skupštini". Da ne bi došli u situaciju kada se određuju delegacije za posetu stranim državama, za posetu inostranstvu da dođe do preglasavanja, nego prema veličini poslaničkih grupa da se određuju te delegacije i da to odlučuje Narodna skupština Republike Srbije.
Isto tako, sve ove delegacije koje su do sada, u ime Narodne skupštine Republike Srbije, putovale, trebalo je da podnose izveštaj Narodnoj skupštini Republike Srbije o svojim putevima, gde su bili i šta su radili, s kim su se sreli i šta su ti susreti doneli za državu i građane Srbije. Hvala vam.

Hvala. Poštovani narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman da se ovaj član 22. briše. Član 22. izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu glasi - naziv dela 7. Poslovi budžeta, naslov iznad člana 72. i člana 72. se brišu.
SRS je prepoznala prevaru sa izmenom i dopunom Zakona o budžetskom sistemu, sa ovim političkim pamfletom Nacionalni investicioni plan, što treba da prevari građane za ove lokalne izbore koji su sada 1. oktobra, a i da prevari građane za vanredne parlamentarne izbore i izbore na svim nivoima posle donošenja novog Ustava.
Uvođenjem navodno ovih organa koji treba da vrše kontrolu kroz izmene i dopune ovog zakona o budžetskom sistemu, centralna jedinica za harmonizaciju, verovatno je ovaj izraz preuzet od Evrope, mislim na harmonizaciju, interna kontrola, interna revizija i budžetska inspekcija, koja je i do sada postojala u ovom zakonu, koja nije vršila kontrolu trošenja budžetskih sredstava ni na lokalnom, ni na republičkom nivou, i usvajanjem ovih odredbi ovog zakona, sa ovim organima koji treba da vrše kontrolu svih budžetskih sredstava i korisnika, treba da se amnestira sve ono što je činjeno unazad za nekoliko godina, zloupotrebama u korišćenju sredstava života Republike Srbije, republičkih javnih preduzeća, budžeta lokalnih samouprava i mnogih sredstava opštinskih i lokalnih javnih preduzeća.
Sada ovim zakonom i ovom odredbom člana 22, brisanjem člana 72. osnovnog zakona i predlaganjem novog člana 73, gde Uprava za trezor dobija najveću moć kada su u pitanju finansije, a u okviru Ministarstva finansija. Sve ovo što je predviđeno šta treba Uprava za trezor da radi, faktički sa direktorom Uprave za trezor i cela Uprava za trezor, koja je u okviru Ministarstva finansija, kontrolisaće sve finansije u državi Srbiji.
A ne način kako bi bilo normalno i logično, nego da pod svoju kontrolu, verovatno, očekujući ovaj tzv. demokratski blok, DSS, G17 plus, ovi koji su u kohabitaciji sa njima, DS i ovaj SPO, koji je sebe proglasio demokratskom strankom i demokratskim blokom, i neki narodnjaci, Palma, ne znam ko će se još prilepiti, verovatno i Keba, pošto lepo peva, i Velja, i da ne govorim dalje, kako to u svojim pesmama Čorba navodi. Ali, neće prevara proći.
Siguran sam i 1. oktobra, jer ovo što je uspeo Velja Ilić da prevari građane opštine Kraljevo, jasno se pokazalo da su građani prevareni i obmanuti u Kraljevu. Prošlo je osam meseci, a od milijardu i po dinara, asfaltiranja puteva, pasarela, fudbalskih igrališta, vodovoda, kanalizacije, obilaznice - nema ništa. Ali, sada se pokušava kroz navodno Nacionalni investicioni plan da se i za Kraljevo predvide ta sredstva.
Ovo što je radio Velimir Ilić u februaru, i deo u januaru u izbornoj kampanji, ono što se slikao pored bušotina u selu Popovići, plaćeno je iz budžetskih rezervi opštine Kraljevo. To je ovaj aktuelni predsednik, Miloš Babić, potpisao rešenje, 800 i nešto hiljada nekom privatniku iz Kragujevca za jednu bušotinu, a 800 i nešto hiljada za drugu. To je demokratski sve.
Imali smo priliku da propratimo i mi, kao odbornici odborničke grupe SRS, kako aktuelni predsednik, sa koalicijom demokratskog bloka, rešava probleme u opštini Kraljevo, a nažalost ne rešava ih nikako, nastao je haos i bio je haos, a sada je totalni haos u funkciji te koalicije. Dokaz da oni nanose ogromnu štetu građanima opštine Kraljeva je i to da smo, posle osam meseci, na jedvite jade, kao odbornička grupa uspeli preko TV Kraljevo, koju kontroliše aktuelna većina, a konkretno Nova Srbija, da se zakaže za sutra veče okrugli sto u 20,00 časova i da budu na okruglom stolu predstavnici odborničke grupe SRS, DSS-a, Nove Srbije i DS-a.
Danas sam dobio obaveštenje od odgovornih iz TV Kraljevo da su svi pobegli i da ne smeju sutra veče da se pojave na okruglom stolu.
Budžet ili dopuna budžeta, zakazana je sednica za 3. oktobar, verovatno na isti način kao što je i ovde urađeno u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
I moram još nešto da kažem, pošto je ovde u funkciji ministar finansija, a i predsednik G17 plus, Mlađan Dinkić. Sinoć ili preksinoć, nije bitno, na TV Kraljevo se pojavljuje, u terminu od sat vremena, državni sekretar za narodnu odbranu Zvonko Obradović.
Kao i lažno predstavljanje kao ministra narodne odbrane Stankovića, i ovaj koji se predstavio tamo kao državni sekretar i sat vremena je pričao na TV Kraljevo o prodaji imovine Vojske države Srbije, a da nije pomenuo 400 i nešto radnika Vojne pošte Čibukovac, koji mesecima obijaju pragove i po Kraljevu, od kancelarije načelnika Raškog okruga, pa sve do vrata Vlade Republike Srbije, da nemaju razumevanja za njih i njihove porodice, da su ostali bez hleba, da nemaju posla, a sinoć Zvonko Obradović priča o prodaji te imovine u Čibukovcu, da ne govorim o Krađorđevu i šta je sve pominjao.
Imam ovde danas dobijen jedan dopis ili zahtev, vapaj Radović Sime Gorana, koji živi u Herceg Novom, u mornarici je radio, ostao je bez posla odvajanjem Crne Gore od Srbije, ima srpsko državljanstvo, slušao je sve šta su pričali, i Boris Tadić. Njegova porodica ima srpsko državljanstvo, ćerka mu studira u Beogradu, ali neće država Srbija, Vojska Srbije da ga preuzme da nastavi da radi u Vojsci Srbije.
To je surova realnost i vi, ministre Dinkiću, prekjuče ovde kada ste sat vremena obrazlagali izmene i dopune budžeta, ili ono ranije kako se govorilo, rebalansa za 2006. godinu, preporučiste seljacima da ne kupuju naftu do četvrtka, do sutra. Takav cinični poziv koji ste uputili, ali treba da znate i vi ministar za poljoprivredu u kakvom su stanju seljaci, pošto je mleko, da je cena sirovog mleka 10 ili 11 dinara, da ne govorim o ceni pšenice, šta je sa stočarskom proizvodnjom, šta je sa tovom junadi, tovom svinja, šta je sa živinarskom proizvodnjom.
Da li znate, ministre Dinkiću, ili ministar za poljoprivredu da li zna, da stočna pijaca u Kraljevu već godinama radi ili počinje da radi u 12,00 časova između četvrtka i petka. Da li vam je to poznato, da su kolone traktora, kamiona na prilazima Kraljeva od Vrnjačke Banje, od Kragujevca, od Čačka, od Raške, zaustavljani od 9,00 do 12,00 časova na magistralnim putevima.
Dakle, o kakvom radu se tu radi samog ministra za poljoprivredu, o kakvom radu veterinarskih inspekcija i svih drugih inspekcija, a treba da znate da je G17 plus u koaliciji na vlasti u Kraljevu, da je opštinski menadžer Nešović iz vaše stranke.
Mi smo kao odbornička grupa više puta energično tražili, na zahtev seljaka, da se to ponižavanje prekine, da se odredi rad stočne pijace u razumno vreme, kada faktički treba da se dođe na pijacu, ni Turci to nisu radili.
Letnje vreme radno da bude od 05 časova, a zimsko od 06 časova i da se pijaca obavi onako kako dolikuje časnim i poštenim domaćinima. Nažalost, ovo je sve organizovano i pripremljeno za zloupotrebu i pljačku, način na koji se to organizuje.
To samo govori o onima koji vrše vlast od lokalnog nivoa u Kraljevu, a slična je sudbina skoro u celoj Srbiji, da ne govorim ovde u republičkoj vlasti, Vladi Republike Srbije i odgovarajućim ministarstvima. Vašeg prijatelja sada, a velikog protivnika pre nekoliko godina, Velju Ilića, vidim da sada idete zajedno, otvarate neke objekte, kada ste se žestoko sporili javno na televiziji i na medijima oko fabrike duvana u Preljini, pet miliona maraka Velja je tada navodno uložio, ili je trebalo da uloži da počne izgradnja te fabrike.
Da li je Velimiru Iliću poznato da je selo Mlanča odsečeno tri meseca od Studenice, od ušćanskog kraja, da deca u školu idu bespućem, prelaze reku, 12 kilometara. Ogromno brdo se svalilo na put, preprečilo reku i stvara se ogromno jezero tamo. Ali, Velimir Ilić nema vremena sada da rešava taj problem, iako je navodno njegovom mehanizacijom, ili tim privatnicima sa kojima se tali, raskopao taj put ka Mlanči, navodno da će biti asfaltiran. Nije asfaltiran. Brdo je krenulo, ogromno brdo. Velja Ilića nigde nema.
Na kraju, reći ću svim ovim građanima iz ovih šest opština koji će glasati 1. oktobra da dobro razmisle, imaju primer opštine Kraljevo, jer dobar deo njih ima nekoga od poznanika, prijatelja ili rođaka u opštini Kraljevo, neka nazovu, neka pitaju i onda će se uveriti.
A oko konstatacija ovde da mi, srpski radikali, samo prozivamo nekoga ili da optužujemo za lopovluk, za kriminal, za kršenje zakona; nama je to osnovna dužnost i obaveza. Meni prvo, kao čoveku. Drugo, profesionalna obaveza. A treće, ovo sve što nam se događalo i što se događa, ogroman kriminal, ogromna pljačka i ovo što radi Vlada Republike Srbije da na svaki način to legalizuje, pljačkanje države, pljačkanje građana Srbije, pljačkanje srpskog naroda.
Šta sada mi imamo, kakvu situaciju u Srbiji. Ovde što ste vi iznosili, ministre, u ponedeljak i što danas pokušavate ovde kroz odgovore narodnim poslanicima SRS da predstavite prebogatu državu, budžet koji puca od novca, devizne rezerve od preko 10 milijardi evra, a zaboravljate ogromnu većinu siromašnog naroda, siromašnih građana Srbije pre ove prebogate države.
Tim novcem vi hoćete da nastavite da upravljate, ne gledajući ogromnu većinu građana koji preteško žive, 800 hiljada bez posla, da ne govorim na stotine hiljada porodica u socijalno preteškoj situaciji, bez pravog socijalnog programa države. Jer, govorili ste, kad ste došli pučem na vlast, da država preuzima socijalnu funkciju, da će se socijalna funkcija izbaciti iz preduzeća, ustanova i sa radnih mesta.
Nažalost, prevareni su građani Srbije, nema socijalne funkcije države. Država nema nikakav program, kao što nema program za rešavanje ovih ključnih problema na nivou države kad je u pitanju infrastruktura. Jer nema država Srbija ni prostorni plan, nema nikakve planove sa prioritetima za rešavanje problema na nivou države, kao što nema i na lokalnim samoupravama. Hvala vam.

Poštovani narodni poslanici, evo čuli smo od poslanika SRS da je ovo šesta izmena Zakona o budžetskom sistemu. Izmena koju sada predlaže Vlada, poslata je Narodnoj skupštini, odnosno narodnim poslanicima, 8. septembra kao Predlog za izmenu i dopunu Zakona. O ozbiljnosti Vlade, ministra finansija, jasno govori dopis ili amandmani koje je Vlada poslala 21. septembra 2006. na svoj predlog o izmeni i dopuni Zakona.

Ovaj predlog izmena i dopuna Zakona ima za cilj, kao što je već ovde rečeno, da se reguliše ovo što se događa u poslednja dva meseca, od strane Vlade Republike Srbije, nadležnih ministara, sa tzv. Nacionalnim investicionim planom, jer su na sednicama Vlade koje su održane u Kragujevcu i Kruševcu već, navodno, raspodeljena sredstva po ministarstvima, po namenama, po opštinama, pa čak i po mesnim zajednicama. Narodna skupština Republike Srbije, kroz usvajanje izmena ovog zakona o budžetskom sistemu i izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2006, treba da to prihvati kao kukavičije jaje i da u dva dana ovde, navodno, raspravlja o Nacionalnom investicionom planu i da to posluži Vladi Republike Srbije, vladajućoj koaliciji, da u naredna dva ili tri meseca, na ovim dopunskim lokalnim izborima, izvrši pripreme za vanredne parlamentarne izbore, da prevari građane Srbije, da građani Srbije poveruju u ovaj tzv. nacionalni investicioni plan, da će teći med i mleko, da će sve biti savršeno urađeno u državi Srbiji.

Građani treba da poveruju da će umesto hleba jesti asfalt, da će zažmuriti na ono što se do sada događalo, u nepune tri godine vladavine Vlade Vojislava Koštunice i njegovih ministara, kao i lokalnih vlasti, gde ova tzv. koalicija demokratskog bloka vlada, odnosno uništava mnoge opštine.

Moram reći da dolazim iz opštine Kraljevo, najveće opštine u Srbiji, desete po broju stanovnika, sa 20.000 prognanih sa Kosova i Metohije. Ovo što se dogodilo na predsedničkim izborima u opštini Kraljevo i s ovim lažima i obmanama od strane ministra za kapitalne investicije Velimira Ilića, kao i dolaskom, ne svojom krivicom, za predsednika opštine dr Miloša Babića, jeste da su za ovih devet meseci građani jasno videli šta je istina od onoga što je govorio Velimir Ilić širom opštine Kraljevo, od sela do sela, od zaseoka do zaseoka, da je sve ono što je obećavao mesec i po dana bila sušta laž i obmana. Nema asfalta, seoski putevi su neasfaltirani, nema vodovoda, nema kanalizacije, nijedan infrastrukturni problem koji pritiska grad Kraljevo nije počeo da se rešava, uz navodnu pomoć Ministarstva za kapitalne investicije. Kraljevo, posle 20 i više godina, nema ni projekat obilaznice oko grada, a svedoci su i građani Srbije i narodni poslanici kako u nekim kampanjama gde se to sprovodi Velimir Ilić započne obilaznicu prenoseći sredstva u budžete tih lokalnih samouprava.

Što se tiče samog teksta izmena i dopuna Zakona i ovih odredaba, osnovna zamisao ministra Dinkića je da pod svoju kontrolu, pored svega što je Ministarstvo finansija preuzelo u državi Srbiji, stavi sve i, kada je u pitanju novac, da Ministarstvo finansija i ministar Dinkić imaju glavnu reč i da on o svemu odlučuje sa svojom ekipom eksperata iz G17.

Kad je reč o ovim organima koji su ovde predloženi za kontrolu trošenja budžetskih sredstava, bilo budžeta Republike Srbije, bilo lokalnih samouprava, koje treba sada da se formiraju izmenom ovog zakona (ode ministar, a postavio bih mu sada pitanje) - ko je do sada kontrolisao primenu zakona u oblasti materijalno-finansijskog poslovanja, namensko i zakonito korišćenje sredstava korisnika budžetskih sredstava, organizacija, preduzeća, odnosno pravnih lica u Srbiji? Ko je to do sada radio?

Kao odbornička grupa SRS u Skupštini opštine Kraljevo, podneli smo dva zahteva za budžetsku inspekciju zbog osnovane sumnje da su kršeni grubo zakonski propisi kada su u pitanju korišćena sredstva budžeta za planiranje i izgradnju u opštini Kraljevo. Nažalost, prošlo je 10 meseci od podnošenja ta dva zahteva, budžetska inspekcija nije došla u Kraljevo, jer verovatno i ministar Dinkić zna kako se nezakonito raspolaže budžetskim i ostalim sredstvima u opštini Kraljevo.

G17 sa svojom odborničkom grupom sačinjava tu većinu u SO Kraljevo, pa sa aktuelnim predsednikom opštine Kraljevo vode u sunovrat sve građane opštine Kraljevo.

Sredstva budžeta Republike Srbije i sredstva svih lokalnih samouprava, to su sredstva svih građana koji pune te budžete. Većina tih građana izuzetno teško živi, ali, izvršavajući svoje obaveze i prema budžetima lokalnih samouprava i prema budžetu Republike Srbije, zauzvrat bi trebalo da dobiju rešavanje ključnih problema koji ih pritiskaju u sredinama gde žive, gde rade. Nažalost, toga nema širom Srbije, zahvaljujući ovakvoj vladi, ovakvim ministrima i čelnicima lokalnih vlasti.

Članom 74. Predloga izmena i dopuna Zakona predviđa se i novo krivično delo. Kao diplomirani pravnik, ili pravnik sa dosta godina iskustva, mogu da vam postavim pitanje - kakva je uopšte priroda ovog krivičnog dela sa ovolikim rasponom zaprećene kazne - od novčane kazne od 30.000,00 do 300.000,00 dinara do kazne zatvora do godinu dana? Ko će opredeljivati tu kaznu? Da li će to ministar Dinkić da pošalje budžetsku inspekciju, pa će, zavisno od toga ko je odgovoran, navodno, za kršenje zakonskih propisa kada je u pitanju trošenje sredstava budžeta, dati nalog opštinskom tužiocu da zatraži ovu kaznu zatvora, ako je kao izvršilac budžeta u pitanju srpski radikal, predsednik opštine. Ako je u pitanju neko iz Nove Srbije ili iz ovog «žutog» preduzeća, DS ili DSS, ne mogu da definišem šta predstavljaju i na šta liče, onda će tu biti zaprećena minimalna kazna od 30.000,00 dinara, a to je džeparac, oni to potroše za jedan ručak, jer većina ima otvorene račune kod privatnika za reprezentaciju.

Nacionalni investicioni program, Nacionalna štedionica. Za Nacionalnu štedionicu koja je prodata Grcima, prodao je Dinkić, građani Srbije ne znaju pod kojim uslovima je prodata, kao ni kako je prodata većina državnih banaka u Srbiji. Prodata je u poslednjih nekoliko dana i Vojvođanska banka. Ko prodaje banke u Srbiji? Verovatno Dinkić, sa najužim krugom ljudi, i onda se kaže, kada se ta transakcija završi - postigli smo odličnu cenu. Na osnovu kojih to kriterijuma je postignuta odlična cena?

Prodata je Grcima Nacionalna štedionica, i dalje se zove Nacionalna štedionica, ali nije oduzet posao isplate stare devizne štednje. Izuzetno unosan posao, sredstava se prenose iz budžeta Republike Srbije, nikakvog rizika nema, dobra provizija i onda će ta štedionica dobro da radi i nastaviće dobro da radi.

Javne nabavke u Republici Srbiji, i na nivou republičkih javnih preduzeća, i na nivou lokalnih samouprava, faktički su bez ikakve javnosti, bez ikakve kontrole.

Mi smo kao odbornička grupa, samo jedan primer, u SO Kraljevo, unazad za dve i po godine tražili da se podnese izveštaj o javnim nabavkama koje su činjene u opštini Kraljevo iz sredstava budžeta, počev od Direkcije za planiranje i izgradnju i opštinskih javnih preduzeća. Lokalna vlast, ili čelnici lokalne vlasti odbornicima neće da daju na uvid izveštaj o javnim nabavkama. Ko sprovodi te javne nabavke, pod kojim uslovima? Jednostavno, to se skriva od odbornika, a samim tim se skriva i od građana opštine Kraljevo.

Isto se događa i na nivou države Srbije, kod republičkih javnih preduzeća. Navodno, postoji jedan postupan proces kontrole ili praćenja javnih nabavki, ali, u suštini, većina javnih nabavki su, faktički, nameštene nabavke. Zna se ko će da postavi uslove i ko će da podnese ili se prijavi na tender, s uslovima koji su dogovoreni unapred.

Sagledavajući ovih 350 strana Predloga zakona o izmenama i dopunama budžeta, kao i ovog zakona, s onim tzv. nacionalnim investicionim planom, neshvatljivo je, i građani Srbije to treba da znaju, da se Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu predlaže po hitnom postupku, a da se primena ovog zakona predviđa, članom 31, kao i zakona o dopunskom budžetu, narednog dana.

O kakvoj se ovde jurnjavi i hitnosti radi? Isto tako, odredbom člana 29 stavlja se van snage onaj kalendar o izradi budžeta za Republiku Srbiju, koji je trebalo da se primenjuje od 1. juna, i kaže se da će se pripreme i predlaganje budžeta Republike Srbije za 2007. godinu izvršavati po sledećem kalendaru: 1. novembar – Vlada, na predlog ministra, usvaja revidirani memorandum o budžetu; 15. novembar - ministar dostavlja Vladi nacrt budžeta Republike; 1. decembar - Vlada usvaja predlog budžeta Republike i dostavlja ga, s memorandumom, Narodnoj skupštini.

Ovde se jasno vidi ogromna prevara građana Srbije, kao i pokušaj prevare narodnih poslanika, ovakvom izmenom i dopunom Zakona o budžetskom sistemu.

Poslanička grupa Srpske radikalne stranke, već ste je čuli, neće glasati za izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu, a sigurno ni za dopunu budžeta.

Hvala.

 

Poštovani narodni poslanici i građani ako gledate ovaj prenos, da li je slučajno ili je to moralo tako da bude danas da se, kada se raspravlja o Predlogu zakona o slobodnim zonama, pomene nadimak Trizon.
Vrlo interesantno, taj Trizon sa 27 miliona evra je na neki način dokaz jednog stanja u Srbiji, da to više nije ni afera ni čudo za prvu stranu novina, ni za udarne vesti i ovih televizija koje pokrivaju celu teritoriju države Srbije, a da ne govorim lokalnih televizija. Ali, to je jedna surova realnost koju građani osećaju na svojoj koži; preteškim životom, većina je u nemogućnosti da iole normalno živi i da preživi, da izmiri one najnužnije potrebe kada je u pitanju plaćanje struje, komunalija, a da ne govorim da se prehrani iole dostojno i da dostojno bude obučen kao pojedinac i kao porodica.
Zato imamo na drugoj strani Trizone, biznismene, novobogataše, Tadiće, Đilase, pa i Babiće i Iliće itd. Svi su na svoj način podelili Srbiju, podelili su kroz Vladu, svoje feude su zauzeli.
Tako se stvari odigravaju i u većini lokalnih samouprava. Nema nikakve kontrole, nema poštovanja zakona u državi Srbiji, ne funkcioniše nam država, odnosno nema vladavine zakona.
Mi danas raspravljamo o Predlogu zakona o slobodnim zonama. Bilo je ovde dosta govora zašto ministra nema, on je na trenutak došao, ostavio onu plavu fasciklu, pa je nestala i fascikla i on. Verovatno traži tog Trizona koji je nestao iz WC.
Bilo je i ranije velikih priča o ovim slobodnim zonama i uvek se nagoveštavalo neko privredno čudo i neka korist i za narod i za državu.
Nažalost, nisu te slobodne zone zaživele, a odgovornost zašto nisu zaživele je što nam država ne funkcioniše, što nam te zone nisu pravljene u skladu sa važećim zakonskim propisima. Pa i mi smo danas čuli ovde da je, navodno, dobrom voljom ministar Dinkić odlagao zatvaranje nekih zona, pa kada one nisu mogle da nastave sa radom, eto, on je odlučio da te zone prestanu sa radom.
Ne govori se prava istina da mnoge zone nisu ni zaživele da rade po pozitivnim zakonskim propisima. Naprotiv, iako su nešto radile, radile su kršeći i Zakon o slobodnim zonama i sve druge pozitivne zakonske propise.
Ali to je opet odgovornost Vlade Republike Srbije i aktuelnog Ministarstva finansija, jer je Ministarstvo finansije i Predlogom ovog zakona uzelo sebi pravo da vrši kontrolu rada, od davanja saglasnosti za otvaranja slobodne zone, za određivanje svih tih uslova, navodno da su uključene lokalne samouprave, da odlučuje i prati i kontroliše rad slobodnih zona, a u poslednjim članovima ovog predloga zakona predloženo je formiranje uprave za slobodne zone.
Malo je formirano Agencija, Uprava, nevladinih i drugih tela, od strane ove vlade Vojislav Koštunice, a vidimo kakav je haos u državi.
Nažalost, ni ta nevladina tela, te agencije, pa i uprave ništa konkretno nisu razrešile, niti popravile stanje u Srbiji.
Podneo sam amandman u ime poslaničke grupe SRS na član 8. kao sled po hronologiji amandmana koji je podnela poslanička grupa SRS na svih 39 članova Predloga ovog zakona i ta izmena i dopuna člana 8. treba da glasi: "Pod osnivanjem zone podrazumeva se postupak donošenje akta o osnivanju zone, osnivanje društva i pribavljanje saglasnosti Vlade Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) da se na određenom delu teritorije Republike Srbije može osnovati zona".
U obrazloženju Vlade, kao i za sve druge amandmane poslaničke grupe SRS, pošto nijedan, od 39 amandmana, nije prihvatila stoji: "Amandman se ne prihvata s obzirom da je pojam osnivanja zone definisan članom 2. stav 1. tačka 6) Predloga zakona i istim podrazumeva da je osnivanje zone donošenje odluke nadležnog organa lokalne samouprave, privrednog društva, odnosno preduzetnika, ili zaključenje ugovora o osnivanju zone između organa lokalne samouprave, privrednog društva, odnosno preduzetnika".
Kada sam pogledao član 2. tamo jasno stoji u Predlogu zakona pod tačkom 6) – "osnivanje zona je donošenje odluke nadležnog organa lokalne samouprave, privrednog društva, odnosno preduzetnika, ili zaključenje ugovora o osnivanju zona između organa lokalne samouprave, privrednog društva, odnosno preduzetnika"; a član 2. faktički objašnjava pojedine izraze upotrebljene u ovom zakonu kojima je sledeće značenje, i sada kada sam pogledao ostale članove i član 8. nema nijedan član koji reguliše osnivanje zone. Zašto onda u članu 2. ima taj pojam i objašnjenje tog pojma – osnivanje zona?
Jasno je da se amandmani poslaničke grupe SRS amandmanom sklope u jedan kompletan tekst ovog zakona, da tek onda ovaj zakon može da ima svoju primenu i da ostvari funkciju, da se slobodne zone i osnivaju i funkcionišu u skladu sa zakonom i svim drugim pozitivnim propisima.
Pošto ovde nema ministra finansija, a želeo sam dva pitanja da mu postavim kao narodni poslanik, Ministarstvo finansija da mi odgovori – koliko sada ima slobodnih zona i koje su to zone, koji su vlasnici tih slobodnih zona i ko vrši kontrolu njihovog rada?
Drugo pitanje koje želim da postavim ministru finansija, odnosno Ministarstvu, ovo je na zahtev mnogih građana koji gledajući na mnogim televizijama, kako lokalnim tako i ovim koje pokrivaju celu teritoriju Republike Srbije, šta se događa širom Srbije, organizuju se već mesecima tzv. nagradne igre gde gledaoci treba da pogode neku reč od nekoliko slova pozivajući neki broj koji je ispisan na ekranu.
A s obzirom na to da je to u suštini, kako građani navode "ogromna prevara" poslednjih meseci građana Srbije sa tim tzv. nagradnim igrama, pozivajući odgovarajući broj, taj broj ili poziv košta 25, 30 ili 40 dinara, pa postavljam sledeće pitanje – pošto Ministarstvo finansija kontroliše, pored svega kad je u pitanju novac u Srbiji, i igre na sreću, kocku i lutriju i sve druge igre na sreću, a i ovo se podrazumeva kao neka igra na sreću, da li je Ministarstvo davalo dozvole za ovakve igre na sreću na skoro svim televizijama u Srbiji, ko su vlasnici tih famoznih telefonskih brojeva koji se pojavljuju na televizijskim ekranima, da li Ministarstvo finansija kontroliše te igre na sreću, koliko se tu novca ostvari pozivanjem od strane gledalaca i koliko je naplaćeno poreza za državu?
To je na zahtev mnogih građana, jer zloupotrebljava se izuzetno teška situacija koja je u Srbiji, a pogotovo se zloupotrebljavaju deca koja ostanu sama bez roditelja i koja okreću brojeve tih telefona, a kada roditelji dobiju telefonske račune posle mesec dana, vide da je telefonski račun 10, 20 ili 30.000 dinara. Naravno, sve te igre su takve, "ogromna prevara" građana Srbije. Ja ne osuđujem građane, ali Ministarstvo Srbije treba da odgovori šta se događa. Ubeđen sam za mesec ili dva ova vlada i Ministarstvo finansija na čelu sa Dinkićem neće vladati Srbijom. Hvala.

Hvala. Poštovani narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 13. i to vezano za tačku 7), a tačka 7) ovog člana glasi – jedinstveni matični broj za roditelje, koji pored ostalih podataka podnosilac zahteva za izdavanje lične karte treba da unese u zahtev. Razlog za ovaj amandman da se briše jedinstveni matični broj i da tačka 7) glasi – ime jednog od roditelja, jeste sledeći: mnogi građani Srbije, usled proterivanja Srba sa prostora Republike Srpske Krajine i sa prostora bosansko-hrvatske federacije, došli su na prostore države Srbije da žive, ali nemaju jedinstveni matični broj, pogotovo njihovi roditelji. Ako ostane ovako kako je predviđeno tačkom 7), neće ispunjavati formalno uslove, zahtev neće biti validan i neće moći da im se izda lična karta.
Većina od tih koji su prognani i proterani sa prostora Republike Srpske Krajine, sa prostora Mostara, leve obale Neretve i drugih krajeva, Bihaća i da ne govorim dalje, nemaju nikakve mogućnosti da se vrate na svoja ognjišta. Sada treba da im se oteža ili onemogući izdavanje lične karte u državi Srbiji, u njihovoj matici. Gledajući kako se stvari odvijaju jedino im je ostala Srbija kao matica, gde mogu da nađu svoje mesto pod ovim nebom.
Primer kako se izdaju lične karte i koji su sve to problemi: evo, baš sam juče u Kraljevu imao prigovor stranaka, ogromne su gužve pred šalterima za izdavanje ličnih karata. Za taj formalni postupak, umesto MUP da ima većinu podataka, pošto postoji elektronska obrada i umreženost MUP-a Srbije je odavno primenjena, građani treba maltene lično sve da dokumentuju i da donose dokaze i o promeni adrese i da su odjavljeni sa ranije adrese, čak su prinuđeni da dovode lica kod kojih stanuju i kod kojih su prijavljeni ili lica od kojih se odjavljuju. Ta lica moraju lično da daju izjave pred činovnikom, odnosno pred šalterom MUP-a Srbije.
Ogromna je gužva, a umesto da MUP Srbije na osnovu svih podataka koje ima u svojim evidencijama taj postupak ubrza, nažalost oni traže...
Evo, jedan primer iz Niša: podneta je odjava u Nišu pre sedam dana i ima dokaz o odjavi iz MUP-a u Nišu, promene adrese za Kraljevo. Juče od te stranke traže da donese dokaz da je odjavljen.
Gledajući ovo vreme kada je predložen ovaj zakon o ličnoj karti i troškove koji su uloženi za kupovinu opreme za izradu lične karte, neprimereno je vreme, a da ne govorim o iznosima koji su potrošeni ili će se potrošiti za plaćanje ove opreme. Čuli smo ovde podatak od ministra da je to preko 200 miliona evra samo za opremu.
Pošto sam član Odbora za finansije, pre jedno dve godine, a to zna aktuelni ministar Jočić, kao i ministar Dinkić, bivši ministar unutrašnjih poslova Mihajlović zaključio je još ugovora o nabavci opreme iz inostranstva za preko 250 miliona evra, bez ove opreme za izradu ličnih karata.
Kada je bilo razgovora na Odboru za finansije, šta sa tim ugovorima koji su zaključeni mimo Vlade Republike Srbije, suprotno Zakonu o budžetu za 2002. i 2003. godinu, rečeno je da se ti ugovori ne mogu raskinuti, jer bi država pretrpela ogromnu štetu. Niko nije odgovarao, i nije pokrenut nikakav postupak, za zaključenje takvih ugovora.
Ove razloge zašto sada zakon o ličnoj karti, zašto ovakav tip lične karte sa mikro čipom, građani ne mogu da razumeju i da prihvate, jer ovim zakonom i izdavanjem ove lične karte neće se sigurno sprečiti terorizam kako je ovde u obrazloženju rečeno, a pogotovu organizovani kriminal.
Sve što nam se događa, počev od ovih sportskih događaja, a da ne govorim o drugim događajima, kako ovlašćeni u MUP-u kažu visokog rizika, jasno govori u kom je stanju kriminal u Srbiji.
Kada nije u stanju MUP da se suprotstavi tom uličnom, huliganskom kriminalu na ulici, na sportskim događajima i događajima visokog rizika, kako će se onda suprotstaviti organizovanom kriminalu.
Ona bela knjiga bivšeg ministra unutrašnjih poslova Mihajlovića o 25 organizovanih kriminalnih grupa u Srbiji, pa posle akcije "Sablja" da više nema organizovanog kriminala, pa sve ovo što je navodno preduzeto formiranjem ovog specijalnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu sa specijalnim tužiocem, to jasno govori da ova vlada sa MUP-om, Ministarstvom pravde, Republičkim okružnim tužilaštvom, opštinskim tužilaštvima i nadležnim sudovima nema mogućnosti da se na adekvatan način suprotstavi organizovanom kriminalu.
Nasuprot tome, mi imamo portparole, ili pi-ar kako vole ovi da kažu, sada sudova.
Sve radnje koje se događaju u bilo kom sudu treba da budu predmet izjave tih portparola, a da ne govorimo mnogih drugih koji se upuštaju u delove sudskih postupaka, pogotovo krivičnih, a da epilog ili pravosnažno presuđenje nemamo ni po jednom predmetu već više godina. Cena tog specijalnog suda, specijalnog tužilaštva je prevelika i previsoka, a za skoro nikakav rezultat.
Isto tako, i ovo što je sada ponuđeno narodnim poslanicima i građanima Srbije, za izdavanje nove lične karte, ništa neće pomoći građanima Srbije. Pored ovoga što će imati dodatne troškove, ogromne gužve pred šalterima, sa novom ličnom kartom neće živeti bolje, nego sve gore i gore iz dana u dan.

Poštovani narodni poslanici, evo pored mnogih ekspertskih zakona ministra Dinkića i njegove ekspertske grupe, koju pokriva Vlada Republike Srbije, danas imamo na dnevnom redu Predlog zakona o deviznom poslovanju.
Iz obrazloženja ovog zakona vidimo da su razlozi za njegovo donošenje, iako je prethodni Zakon o deviznom poslovanju donet i bio u primeni od aprila 2002. godine, jer treba da se ispune obaveze preuzete prihvatanjem člana 8. Statuta MMF-a.
Kada već pominjemo ovde MMF, nema ovde ministra Dinkića da mu postavim pitanje ko je naslednik prava u MMF-u, da li je to Srbija, adekvatno onome što se pričalo zadnjih skoro mesec dana, od 21. maja, ili da slušamo sada drugu priču unazad nekoliko dana da to više nije samo Srbija nego Srbija i Crna Gora.
Da li će to biti isto i sa Svetskom bankom i sa svim drugim pravima, adekvatno tome što kaže, i obavezama u drugim finansijskim organizacijama sveta?
Drugi razlog zašto se sada predlaže donošenje novog zakona o deviznom poslovanju je, kako je ovde navedeno, to što je izvršena privatizacija većine društvenih preduzeća, pa su se stvorili uslovi za još veću liberalizaciju tokova plaćanja i naplatu poslovanja sa inostranstvom. Ovde je samo trebalo staviti crticu pljačka većine društvenih preduzeća kroz privatizaciju, a liberalizacija faktički isto nije termin da bi se devizno poslovanje sa inostranstvom navodno sa ovim odredbama zakona poboljšalo, jer i u toj oblasti je haos i anarhija.
Bivši ministar finansija Đelić, koji je sada jedan od direktora Meridijan banke, i tadašnji guverner NBJ govorili su da je maltene dinar već konvertibilan 2002. godine.
Nisu ostvarili konvertibilnost dinara, dinar gubi iz godine u godinu vrednost, inflacija je sve veća i veća, katastrofalno je stanje u poslovanju, bez obzira na podatke koji se iznose.
Pogotovo katastrofalno je poslovanje vezano za trgovinski ili platni deficit države i naroda. Iz godine u godinu platni deficit se povećava i sada Srbija nije u stanju da pokrije ni 50% izvoza uvozom.
Ali zato i odredbe ovog zakona koje su ovde, kako je rečeno, funkcionalno povezane sa zakonima koji su već doneti u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju, Zakonom o bankama, Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima, kao i sa Zakonom o tržištu hartija od vrednosti, treba da čine jednu celinu.
Odredbe ovog zakona faktički su na neki način loše, kao i ovi zakoni koji su usvojeni, a usmereni su tako da doprinesu daljoj pljački ili uticaju tajkuna, bogataša ili mafije i na oblast deviznog poslovanja.
Kao pravnik smatram i poslanička grupa SRS je uvek bila za to da ako postoji srodnost oblasti da se ne donosi više zakona nego po pravilu da se to sažima u što manje zakona, ali zakoni da budu jasni, precizni, razumljivi i da se mogu primenjivati, kako od onih na koje se odnose, a pogotovu na organe koji to treba da sprovode.
Zakon koji je sada na dnevnom redu sadrži navodno i odredbe bivšeg Zakona o kreditnim poslovima sa inostranstvom. Najmanje se iz odredbi ovog zakona vide kreditni poslovi sa inostranstvom, težište ovih odredbi je da je rok naplate potraživanja po ostvarenom izvozu produžen ili dupliran od 90 na 180 dana.
Da li je interes države Srbije da se taj rok duplira? Verovatno pod pritiskom, kako je i u obrazloženju ovde rečeno, privrednika, a rekao sam ko su ti privrednici.
Radi se o jednom vrlo malom broju koji faktički vladaju Srbijom preko Vlade Republike Srbije i svih institucija države Srbije; sada, njima je verovatno smetnja ovaj rok 90 dana, jednostavno da taj rok bude pola godine.
Druga odredba koja je neshvatljiva – navodno u izuzetnim situacijama (ali izuzetak u Srbiji postaje pravilo u svim oblastima, pa i u ovom delu) Vlada može dozvoliti izvozniku da izvrši kompenzaciju, da ne naplaćuje ostvareni izvoz, da ne prenosi devizna sredstva u državu, nego uvozom da kompenzira ono što je izvezeno.
Normalno, iz Srbije će ići sirovine, ići će ono što je jeftino, a treba nekome u okruženju ili u Evropi, a uvešće se sve i svašta u Srbiju. I to će doneti u toj kompenzaciji onome ko izvozi određenu dobit. Ništa slučajno.
Postavlja se pitanje, kada se pogledaju odredbe ovog zakona, pored ovih ovlašćenja datih Vladi da izuzetno odlučuje, donosi odluke, daje saglasnost, što je neshvatljivo da to stoji jer sam na početku rekao da zakon treba da bude jasan i precizan, kakva je uloga u sprovođenju Zakona Narodne banke Republike Srbije, kakva je uloga guvernera.
Ovde se govori o prekršajnim i kaznenim odredbama. Kada pogledamo i te kaznene odredbe, jasno vidimo, i sve druge odredbe, kome su na neki način namenjene i kome treba da idu u prilog.
Od ovih dosta članova kaznenih odredbi, od člana 57. do člana 66, faktički, vidi se kada se pogleda član 57. da je za fizičko lice, ako se uhvati ili zatekne da trguje efektivnim stranim novcem ili čekovima, zaprećena kazna zatvora od šest meseci do pet godina, a i za pokušaj izvršenja će se kazniti ovo lice.
Ako pogledamo član 58: "Ko izvrši naplatu, plaćanje ili izda nalog za plaćanje, odnosno izvrši prenos nerezidentu iznosa koji prelazi 100.000 evra, na osnovu ugovora u kojem nije navedena stvarna cena ili na osnovu neistinite isprave, kazniće se za krivično delo kaznom zatvora od jedne do deset godina", i za pokušaj će se takođe kazniti. Vidite samo u ta dva člana kakva je razlika u težini stvarno učinjenog krivičnog dela, a skoro nikakva razlika sa zaprećenom kaznom.
Idemo dalje, uzmite član 59, gde su prekršaji: novčanom kaznom od 10.000 do milion dinara kazniće se za prekršaj rezident - pravno lice, banka i nerezident - pravno lice. Zamislite raspon kazne od 10.000 do milion dinara, to je sto puta. To je zaprećena kazna onim bankama koje su dovedene posle uništavanja četiri državne banke 3. januara 2002. godine.
Sve te banke koje su ovde došle, odnosno formirane kao navodne ćerke banke evropskih banaka, država iz okruženja ili Evrope, za prekršaj, kada je u pitanju devizno poslovanje, mogu da budu kažnjene 10.000 dinara. To će biti i pravilo, 10, 20, 30 ili 50, jer devizni inspektorat, postupak će se voditi po nalogu ili uz patronat ministra finansija, G17 plus.
Sve ove banke na neki način su, uz veliku angažovanost i bivšeg potpredsednika Vlade Labusa, Dinkića, Đelića, Vlahovića, dovedene da ovde jednu siromašnu zemlju, jedan siromašan narod varaju sa navodno izuzetno dobrim uslovima i kod potrošačkih kredita i drugih kredita, da prevare građane Srbije i na neki način do kraja ih opljačkaju, pored ove pljačke koja je do sada učinjena i kroz privatizaciju i kroz stečaj banaka, kao i sve ostalo što se događa u državi Srbiji.
Neodgovornost i neozbiljnost predlagača se vidi u članu 68. Nisu potrebni sada podzakonski akti, oni se mogu doneti u roku od tri meseca, ali zato će se primenjivati podzakonski akti koji su na snazi. Neshvatljivo je za jednog ozbiljnog pravnika da se primenjuju podzakonski akti zakona koji prestaje da važi, a donose novi zakoni ili se predlaže novi zakon koji faktički treba da stupi na snagu osam dana posle objavljivanja.
Nisam bez razloga pominjao ni G17 plus, ni ministra Dinkića. Ovo što je vezano za Predlog ovog zakona direktno je vezano i za ovo što se događalo ranijih godina. Pomenuo sam 3. januar 2002. godine i stečaj četiri velike banke.
Posle pokretanja stečaja te četiri velike banke došlo je do uništavanja još nekih banaka u Srbiji. Ti koji su to sprovodili, Savet Agencije za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka do jula 2005. godine sačinjavali su Vesna Džinić, predsednik Saveta Agencije, Mira Erić-Jović, Zora Simović, Vesna Arsić, Mlađan Dinkić, Goran Anđelić i Dejan Simić. Gospodina Dinkića znate, bio je guverner Narodne banke Jugoslavije, a Dejan Simić je tada bio član Saveta Agencije.
Nakon donošenja Zakona o Agenciji za osiguranje depozita, organ upravljanja Agencijom je Upravni odbor. Taj upravni odbor Vlada je formirala 28.7.2005. godine. Sada isti taj savet, odnosno upravni odbor sačinjavaju opet Vesna Džinić, predsednik Upravnog odbora, Predrag Bubalo, ministar privrede i privatizacije, Mlađan Dinkić, Vesna Arsić, Mira Erić-Jović, Evica Zdravković i opet Dejan Simić, tada bio viceguverner Narodne banke Jugoslavije. Čuli su maltene svi građani Srbije o aferi kofer. Evo danas navodno piše da kofer nije izrežiran, kofer je bio stvaran i podignuta je optužnica.
Sada ću izneti samo malo detalja oko izveštaja Agencije za osiguranje depozita za 2005. godinu o radu ove agencije. Težište ću staviti na stečaj ove četiri velike banke: Jugobanke, Investbanke, Beobanku, Slavija banke, mada ovde imam i za Borsku banku i za JIK banku.
Nažalost, od 3. januara 2002. godine do sastavljanja ovog izveštaja skoro ništa nije urađeno što je bilo obavezno da se uradi po svim pozitivnim propisima, da se ovaj stečaj sprovede i dovede do kraja. Gledajući izveštaj, stečaj je na početku, jer u jednom delu se kaže da je za najveća potraživanja četiri ove banke tek krenuo postupak preispitivanja.
Zamislite kada se to navede i napiše od ovakvih koje sam ovde pobrojao, koji vode ovu Agenciju za osiguranje depozita, bivšu Agenciju za sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka, da tek sada počinju postupak najvećih potraživanja četiri velike banke da istražuju.
Suština je, pored onoga što su ostvarili da unište četiri najveće državne banke, da krenu u postupak privatizacije, pljačke Srbije, građana Srbije i radnika Srbije, da se ogromna imovina, i u novcu i na deviznim računima u inostranstvu, otme bez transparentnosti, kako vi to volite da kažete, a ja takav izraz nikada ne upotrebljavam, bez javnosti, bez pravog puta da se taj novac vrati u državu Srbiju građanima Srbije.
Nije bilo dovoljno ni to što su otete devize sa računa "Eksim banke" iz Moskve, sa računa agencije i Jugobanke Njujork, sa računa Mešovite jugoslovensko-londonske banke u Londonu, sa računa Jugoslovensko-francuske banke u Parizu itd. Radi se o stotinama miliona dolara. Šta je bilo sa ogromnim poslovnim prostorom van Srbije, sa poslovnim prostorom koji su ove banke imale u BiH, Hrvatskoj, Makedoniji, Sloveniji?
Šta je bilo sa poslovnim prostorom koji su ove banke imale u Evropi, Moskvi, Njujorku?
Nigde u evidencijama tog poslovnog prostora nema, ali zato je već prodato 57.711 metara kvadratnih poslovnog prostora ovih banaka, pored toga što je razgrabljena celokupna pokretna imovina, umetničke slike, vozila, sav pokretni inventar, stolovi, stolice, kompjuteri i sva tehnika. Prodato je 57.711 kvadratnih metara za 1.133.322.000. Kada se ovo preračuna grubo, to je samo nešto preko 100 evra po kvadratu.
Da li vi znate, a znate, da su poslovni prostori tih banaka, počev od centra Beograda, širom Srbije, u najekskluzivnijim zonama? Druga činjenica, kako su izgrađeni, kako su bili enterijerski opremljeni, da se daju u takvo bescenje, odnosno da se poklone. Znate li kome su poklonjeni? Poklanjani su, po pravilu, ovim bankama koje su došle da "usreće" građane Srbije. Neću pojedinačno da navodim, ali su, po pravilu, sve iste.
Gde je ovde odgovornost Trgovinskog suda u Beogradu, koji, faktički, vodi stečajni postupak za ove četiri banke? Da li je ovo sada slika onoga što se događalo i što se možda i dalje događa u Trgovinskom sudu u Beogradu, pored one stečajne mafije koja je već pritvorena, a ovo je deo koji pripada stečajnom postupku.
Kao poslanici SRS, kada su u pitanju istina, pravda, grubo kršenje zakona, pljačkanje radnika, građana, seljaka, preko toga nećemo da pređemo i nikada nismo prelazili.
Gledajući odredbe ovog zakona, samo sam uopšteno govorio o njima, to je isto da se zatvori jedan krug, da ovi koji su već opljačkali Srbiju, a nema ih mnogo, nastave dalje da pljačkaju, da ovaj siromašan narod, koji izuzetno teško živi, gleda kako se oni u razvratu provode ili šenluče po ulicama ili u zatvorenim restoranima.
Nažalost, sredstva informisanja, što mi posebno teško pada kao čoveku i narodnom poslaniku, i taj javni servis takvima daju prostora da pokušaju da ovaj narod i dalje zamajavaju.
Građani Srbije su već svesni, osetili su gorko na svojoj koži da se ovako više ne može i za neki mesec će SRS, na vanrednim lokalnim izborima, preuzeti ovu Srbiju, jer Srbija mora da se spase. Ovo je pitanje opstanka i spasa Srbije i srpskog naroda.

Strašno je kad mladi ljudi, a koliko znam, kolega narodni poslanik Homan je po struci diplomirani pravnik... Pomenuli ste ovde, između ostalog, poštenje - nepoštenje, istina - neistina. Bavim se sprovođenjem i tumačenjem zakona 30 godina.
U "žutoj kući" 1968. sam počeo da studiram ovde u Beogradu, 1973. sam završio Pravni fakultet.
Gledajući sve što se događalo, kao i sada što se događa, da vas pitam, kolega, kada je bio gospodin Todorović ministar saobraćaja, kada ste vi pučem preuzeli vlast, da li je to bio 5. oktobar 2000. godine i koliko je prošlo od tog vremena?
Ako ima osnova to Drugo opštinsko tužilaštvo, zašto nije pokrenulo postupak, zašto nije predalo istražnom sudiji, zašto Krivično veće Drugog opštinskog suda, ako je imalo osnova za podizanje optužnice, nije sprovelo postupak? To je osnov svega, kolega.
Posle šest godina se pozivati da je podneta krivična prijava? Šta znači – podneta je krivična prijava? To je osnov u pravu, pogotovo u krivičnom pravu. To jeste za pokretanje nekih pretkrivičnih postupaka, ali šta ćemo dalje? Zašto se nije išlo do kraja?
Suština za sadašnje vreme je zašto se ni ne podnose krivične prijave, a i ako neko podnese krivičnu prijavu, ta prijava stoji u fioci ili kod ovlašćenih iz MUP Srbije ili kod opštinskih, okružnog, čak i kod republičkog tužioca. Strašno je što se to događa u sadašnjem vremenu.
Samim tim, sa protekom šest godina vidi se da tu nema nikakvog osnova, da je to bio vaš pokušaj posle 5. oktobra da faktički strpate sve političke protivnike u zatvor. O sebi neću govoriti za ovom govornicom, da li sam pošten ili nepošten.
O tome neka govore oni sa kojima sam živeo, sada živim, sa kojima sam radio i radim, sa kojima sam se susretao 30 godina u Kraljevu na odgovornim mestima u opštinskoj upravi i Jugobanci Kraljevo.

Poštovani narodni poslanici, prvo što ću reći, što se i danas kao i mnogo dana ranije u protekle dve i više godina događa, i obraćam se predsedavajućem – ponižavanje i urušavanje ugleda Narodne skupštine Republike Srbije dogodilo se danas.
Ministar za kapitalne investicije kao predstavnik Vlade za ovu tačku dnevnog reda treba da bude ovde u ovoj sali u 12,45 časova. Prekinuto je zasedanje ili sednica Skupštine dok ministar ne stigne i napravljena je pauza.
Ministar je došao skoro u 14,00 časova i počela je rasprava sa njegovim obrazlaganjem ovog predloga izmene i dopune Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju.
Uobičajeno ministar za kapitalne investicije izađe kratko ovde, obrazlaže Predlog zakona iz jednog glamuroznog ministarstva, kako se zove Ministarstvo za kapitalne investicije, izvređa narodne poslanike i onda na vrata, navodno ima preče poslove.
Rekao je, između ostalog, da narodni poslanici pričaju gluposti ovde u Narodnoj skupštini. Pošto je to ušlo kao pitanje o kojem će da se izjasne narodni poslanici u danu za glasanje, ali moram da kažem ovako sumorno obrazloženje – navodno 400 prekršilaca, koji nisu na adresama za vođenje prekršajnog postupka zbog nelegalnog obavljanja prevoza po zakonu o drumskom prevozu, razlog su za predložene izmene i dopune Zakona. Sam ministar je rekao da u ovoj oblasti vlada haos.
Nažalost, haos vlada u svim oblastima života i rada u Srbiji, a pogotovo u Ministarstvu za kapitalne investicije, pa i u ovom delu što se zove drumski saobraćaj, da ne govorimo o železničkom saobraćaju i drugim delovima ovog ministarstva, avio saobraćaj.
A kada bismo se upustili pojedinačno u rad Ministarstva, kada su u pitanju određene službe Ministarstva, kada je u pitanju određeni upravni postupak oko građevinskog zemljišta, oko dozvola za gradnju, urbanističke uslove, planove, generalne, regulacione, onda bismo tek videli koji je haos, a to nije dovoljno nego kriminal.
Ima jedna narodna izreka koja kaže kada je u pitanju čuvanje nečega ili raspolaganje kao dobar domaćin ili kao častan i pošten čovek, a to bi svaki državni činovnik trebalo da bude, a da ne govorimo o ministru i članu Vlade, narod je to govorio – dajete kozi da čuva kupus; bilo bi to mnogo blago kada je u pitanju ministar Velimir Ilić.
Ima druga izreka – dajte budali kamen, pa ćete videti da će vam razbiti glavu. Ova većina koja je izabrala Vladu Vojislava Koštunice tzv. demokratskog bloka je na neki način opredelila da ovakav bude sastav Vlade, ovako koncipirano Ministarstvo.
Ministar je ovde u svom obrazlaganju ovog predloga zakona i u replici narodnom poslaniku Momiru Markoviću govorio šta je započeo u opštini Kraljevo. Neću govoriti o drugim opštinama, pošto dobro znam ša je obećao u februaru mesecu 2006. godine da će raditi u opštini Kraljevo.
Tada nije građanima opštine Kraljevo govorio šta je nadležnost Direkcije za puteve Republike Srbije, ostalih javnih preduzeća Republike Srbije, nego je sve to strpao u jedan koš i danas je ovde pomenuo navodno završetak radova na Ibarskoj magistrali u selu Adrani. To je zadatak i obaveza Republičke direkcije za puteve, to je magistralni put, Ibarska magistrala. Nikakve veze nema lokalna samouprava, budžet opštine Kraljevo sa tim.
Rekao je da su počeli radovi na izgradnji i asfaltiranju puteva u studeničkom kraju, od Studenice do Rudna i od Ušća do Gokčanice, da ne govorim o onom putu od Ušća do Mlanče koji je raskopan, zahvaljujući ministru Velimiru Iliću, još prošle jeseni.
Ti ljudi su bili u mnogo boljoj situaciji, nego kada se uključio navodno u rešavanje njihovog životnog problema, asfaltiranje tog puta, Velimir Ilić.
Celu zimu maltene nisu mogli da dođu do Mlanče ili iz Mlanče do Ušća. Razrovani put se pretvorio u kaljugu i ista sudbina čeka i ove koji žive u Gokčanici i na Rudnu.
On je obećao žiteljima Rudna da će se za Svetog Iliju peći vo na ražnju i biće verovatno cisterne sa pivom i kladio se tamo sa jednim od tih seljaka. Ja sam pre dve nedelje bio u Ušću, sa tim ljudima sam se sreo na jednom odboru građana Ušća i rekao sam – ministar je sigurno izgubio opkladu i odmah ga zovite neka se sprema, ako bude bio u mogućnosti, 2. avgusta da ispuni obećanje iz opklade.
Nije pomenuo ovde da li je zaustavio ono brdo u Popovićima sa CIP-om, stručnjacima CIP-a, ali nije pomenuo da je kandidat, odnosno izabrani predsednik Miloš Babić iz budžetske rezerve preneo 802 hiljade dinara, i to je objavljeno u Službenom listu opštine Kraljevo, SZR iz Kragujevca koja je navodno bušila i sondirala teren u Popovićima da se uradi taj projekat zaustavljanja brda u Popovićima.
Nije Nova Srbija ni Velja Ilić dao dinara, ali stručnjaci CIP-a, koji su pod navodnicima iz CIP-a bili, pravili su odmah skice da će sve to biti sanirano i urađeno. Može da se lažno obećava, da se vara, ali to je neprihvatljivo od onoga ko predstavlja državu, ko predstavlja narod, ko je vlast. Ne sme da se zloupotrebljava funkcija ministra.
Ministar je danas govorio ovde u prvom licu – ja, ja sam započeo, ja sam to uradio, kao što je govorio u kampanji – ja ću izdvojiti, tu treba dva miliona, četiri, pet, deset, ja ću dati. Odakle ministar daje to, čija to sredstva daje?
Da li su to sredstva budžeta Republike Srbije? Ko puni budžet Republike Srbije? Pune građani Srbije, poreski obveznici. Nažalost, pune siromašni građani izvršavajući svoje obaveze. Časno i pošteno izvršavaju obaveze prema državi, prema lokalnim samoupravama, ali nemaju zauzvrat ozbiljnu državu koja funkcioniše po pozitivnim zakonima i, čast izuzecima u Srbiji, nemaju ozbiljnu lokalnu samoupravu koja funkcioniše u interesu svih građana.
Očit je primer i opština Kraljevo, kao i mnoge opštine u Srbiji. Šta imamo za primer te pobede? Imamo kandidata, sada predsednika opštine Kraljevo, dr Miloša Babića u Kraljevu. Imamo blokadu lokalne vlasti, imamo primer da od 22. februara, kada je dr Miloš Babić preuzeo, nema izabranog zamenika predsednika opštine, nema ni predloga.
Samo dve sednice SO su održane, i to samo da bi se prekidao rok da ne dođe do uvođenja privremenih mera i primenjuje se Zakon o lokalnoj samoupravi. Nemamo izveštaj o radu opštinske uprave za 2004, nemamo izveštaj o radu opštinske uprave za 2005, nemamo izveštaj izvršenja budžeta za 2005, iako je zakonski rok prošao, iako smo tražili kao poslanička grupa SRS u više navrata da se podnese izveštaj odbornicima SO Kraljevo o javnim nabavkama.
Opština Kraljevo, moram ponovo to da kažem i zbog prisutnih narodnih poslanika i zbog građana cele Srbije, trenutno je najveća opština u Srbiji, deseta po broju stanovnika, sa preko 20.000 prognanih sa Kosova i Metohije, sa preko 3.000 izbeglih iz Republike Srpske Krajine i Republike Srpske, sa ogromnim infrastrukturnim problemima koji se provlače decenijama, da ne kažem najmanje 20 godina. Kraljevo nema zaobilaznicu, Kraljevo ima samo jedan most na Ibru.
Ovo je vezano za sve ovo što se ovde govorilo, pogotovo ministar za kapitalne investicije, a vi, gospodine šefe poslaničke grupe G17, imate menadžera u Kraljevu Nešovića, i on bi trebalo posle dve i po godine da položi račune šta je to radio za opštinu Kraljevo i šta je to učinio, osim onoga što je sa donacijama na Beranovcu zloupotrebio sredstva. To smem odgovorno da kažem. I nametnuo je teret na vrat 20 porodica da plaćaju grejanje od osam do devet hiljada dinara. E sad zamislite, a to su sve socijalni slučajevi, deset porodica, a deset porodica prognanih i izbeglih.
Evo ga, ministar se vratio.
(Predsedavajući: A i gospođa Radeta se vratila, tako da vi možete da završite, pošto ste hteli vreme dok dođe gospođa Radeta. Evo, sad smo rešili i jedan i drugi problem, tako da vi možete da završite.)
Postavljam pitanje, vezano za tender za most kod Beške i tender za most na Ibru u Kraljevu – da li će neke firme sa tašnom i mašnom ili kriminal belih okovratnika i dalje da pljačkaju Srbiju? Oni koji nisu jednu lopatu negde bacili, niti imaju lopatu, ni ona ručna kolica, treba da budu sada navodno izvođači ili graditelji mostova. Nije sposobna "Mostogradnja" da gradi most Beška, nije sposobna "Mostogradnja", iako se javila na tender, da gradi most u Kraljevu na Ibru. Navodno, neka firma je verovatno tamo dobila u Kraljevu most, koja se nikad tim poslom nije ni bavila.
A rekli ste u sredstvima informisanja da Evropska banka koja je odobrila sredstva ili kredit za gradnju mosta Beška ne dozvoljava da "Mostogradnja" gradi. Kada se banka mešala u tender i određivala izvođača? I nemojte da varate građane Srbije da banka utiče prilikom izbora izvođača.
Nemojte, ministre, da dobacujete. Ministar kaže da ja lažem. Kada se banka, ja vas pitam... Radio sam u "Jugobanci" 24 godine, nikad banka nema pravo, niti se meša u poslove onoga koji koristi kredit, koji uzima garancije ili bilo koji posao preko banke. Banka teži samo da se zaštiti za ono što učini prema onome ko je komitent banke.
Takvim istupima u javnosti hoćete da opravdate da hiljade radnika "Mostogradnje" ne dođu do posla, da ne preživi "Mostogradnja", jer će verovatno dobiti neka austrijska ili francuska firma, a ta firma je sigurno, kao što su mnoge firme, osnovana od ovdašnjih navodno biznismena, a u suštini oni samo imaju tamo možda jednu prostoriju sa telefonom, a možda ni prostoriju, nego pečat u džepu. I uzeće dobar procenat, a verovatno će raditi kao podizvođači radnici, stručnjaci iz Srbije. To je realnost.
"Mostogradnja" je izgradila stotine mostova i u bivšoj SFRJ, da ne govorim van ovih prostora, i sad "Mostogradnja" nije sposobna da gradi most kod Beške, pa čak nije ni sposobna da gradi most na reci Ibar.
To je suština i ono što vi radite; ali, vaš domet sigurno je, i vi ćete, kako stvari stoje, upropastiti sabor u Guči, ali će se verovatno dobro razviti kupusijada u Mrčajevcima. Hvala vam.

Koliko je bilo mogućnosti, verovatno je sada u toku i neka fudbalska utakmica na svetskom prvenstvu, da građani gledaju ovaj direktni prenos i da vide ko je ministar Vlade Republike Srbije Velimir Ilić. Da li je moguće? Znao sam mnogo bolje njega od vas, a gospodin Baralić ga bolje zna i od mene. Sada da tvrdim ili da negiram ovo što je ministar rekao kada se vratio, da su radovi tu i tu, pa čak i taj put od Studenice do Rudna, a juče je narodni poslanik Baralić rekao da je bio u Studenici i šta su mu rekli seljaci iz tog dela. Sada ja treba da vodim ministra Ilića u Popoviće, u Vrbu, gde je navodno most u februaru popravljan, da od toga nema ništa i da sad demantujem ponovo njega. Demantuju ga činjenice i istina u opštini Kraljevo.
Ulaženje u privatni život, gde ko živi, govori prvo o čoveku, ko je taj čovek, a sa druge strane govori o njemu kao ministru, a na neki način govori o celoj Vladi, kakva je to vlada. Različite su životne sudbine ljudi, gde ih opredele da žive, da li u sopstvenom domu, iznajmljenom ili nekom drugom.
Nažalost, danas smo svedoci da se potvrdi ona suština, grčevita borba za vlast i po svaku cenu za vlast, a ne radi obaveze i odgovornosti koju ta vlast nosi i na nivou države i na nivou lokalne vlasti.
Rekao je ovde ministar Ilić da nije bio po Kraljevu, šta je imao tamo da traži. Četrdeset pet dana je bio, ceo januar i februar, sa svitom iz Ministarstva. Da li treba da mu nabrajam ljude? Sa limuzinama, džipovima. Da li treba da mu kažem gde su bili sastanci, oni koji nikakve veze sa lokalnim izborima nisu imali, iz Čačka, Užica, Novog Pazara, u kojoj kafani, koje su to limuzine bile, šta se tu dogovaralo. Da li o tome treba da govorimo?
On misli za one pretnje koje je upućivao u drugom krugu izborne kampanje, kada je tražio da ga provedu pored moje kuće, da je mogao time da me uplaši.
Ne, ne žalim što nisam predsednik opštine Kraljevo, znao sam mnogo pre koji su problemi u gradu, u prigradskim naseljima i u celoj opštini, jer rođen sam u Adranima 1949. godine, odrastao u Adranima, gimnaziju završio u Kraljevu, završio Pravni fakultet u Beogradu i vratio se da živim i radim u toj sredini. Znam sve šta je bilo i kako je bilo, znam sada, ali mi je krivo i žao što su takvi kao što je on uspeli da prevare deo građana, da obmanu da će uložiti navodno milijardu i po dinara, a neće uložiti nijednog dinara, nego će dodatno opljačkati kroz budžet opštine Kraljevo, kroz opštinu javna preduzeća, građane opštine Kraljevo, a nijedan problem se neće rešiti. Neće doći ta sredstva.
To što priča ministar ovde, Ibarska magistrala ka Ušću, sada ka Kragujevcu, zar ponovo treba da govori da su to obaveze Ministarstva za kapitalne investicije i Direkcije za puteve. Čija sredstva on tu troši? Moraće da položi račune i on, Jocić i ostali za 300 miliona evra kredita za zadnje dve godine. Narodna skupština je dala kontragarancije. Koliko sredstava iz budžeta? Koliko sopstvenih prihoda Direkcije za puteve? Da li imamo negde izveštaj?
Juče sam kao narodni poslanik dobio izveštaj Vlade o radu za 2005. godinu. Nekoliko strana imamo, 200 i nešto zakona koji su usvojeni u ovoj skupštini. To je izveštaj o radu Vlade, jedan deo izveštaja. Kada će se ispoštovati Poslovnik da Vlada sedne u prvi red i da položi račune o svom radu pred narodnim poslanicima, pred Narodnom skupštinom, i taj ministar Velimir Ilić u ime takvog ministarstva koje zahvata skoro trećinu budžeta Republike Srbije. Kada će se položiti računi?
Dobro sam obavešten o sprovođenju tendera u Kraljevu za izgradnju mosta. Čovek koji radi u Direkciji za planiranje i izgradnju opštine Kraljevo... "Mostogradnja" je na vreme dostavila dokumentaciju i sada ovde čujem priču da su zakasnili, bio saobraćajni udes. Možda je sada pritisak i ucena na te ljude iz "Mostogradnje" da odustanu od tendera, da bi dobili neki koji su samo registrovali neku firmu, imaju tašnu i mašnu i uzeće 15% od 200 miliona, što je početna cena mosta.
Da li može ministar da mi odgovori, po ko zna koji put postavljam pitanje, imamo zvanično u izveštaju o radu Direkcije za planiranje i izgradu opštine Kraljevo da je obilaznica oko Žiče koštala 90 miliona, iako taj izveštaj ne treba da bude u izveštaju Direkcije, nisu to sredstva opštine Kraljevo.
Jesenas u izbornoj kampanji počeo je sa cifrom od 175 miliona, pa je sišao na 135 miliona, da bi zvanično u izveštaju stajalo 90 miliona, cena tih radova. Da odgovori zašto je poluobilaznica, zašto nije obilaznica. To je pogubno rešenje za opštinu Kraljevo. Nije izdvojila Direkcija, iako je ušlo u budžet i program rada Direkcije za prošlu godinu, 21 milion dinara. Nemojte da se lažemo i obmanjujemo, treba samo istinu govoriti.

Poštovani narodni poslanici, izgleda da vladajuću većinu ne interesuju odredbe ovog zakona. Gledajući obrazloženje ovog zakona i, kako reče "direktor" Balinovac, Predlog ovog zakona je izvedeni zakon iz Zakona o državnim službenicima, koji treba da stupi na snagu 1. jula 2006. godine.
Kada se pogledaju odredbe predloženog zakona i obrazloženje koje je dato uz ovaj zakon, prvo što sam uvideo da nema nijedne rečenice da je data direktiva, rezolucija ili preporuka EU za donošenje zakona i o državnim službenicima i ovog tzv. izvedenog zakona, kako je rekao "direktor" Balinovac.
Verovatno, mudrost i pamet predlagača je predložila ovaj zakon, a odredbe ovog zakona treba da stupe na snagu, neke od 1. jula 2006. godine, i to članovi 39, 50, 51, 55. i 56, a zakon u celini da stupi na snagu 1. januara 2007, a odredbe člana 16. da stupe na snagu 1. januara 2011. godine. Besmisleno je uopšte predlagati takvu odredbu koja će stupiti za više od četiri godine. Da ne govorim o suštini te odredbe i mnogih odredbi ovog zakona. Navešću samo nekoliko tih odredbi.
Ovo je vreme da se vrati 1961-62. godina, vreme, kada je u državnoj upravi one bivše SFRJ organizovanje ili postavljenje državnih činovnika bilo na osnovu platnih razreda. Ovo je pokušaj da se kopijom tog sistema uradi predlog zakona i da se službenici u državnoj upravi rasporede u platne grupe, ne platne razrede, da se to malo drugačije zove.
Ako je jedan predlog zakona trebalo da bude jasan i precizan, pored ovog Zakona o državnim službenicima, tako je trebalo da bude i ovaj zakon o platama državnih službenika i nameštenika.
Materija je takva da može jasnim i preciznim normama da se regulišu plate državnih službenika i nameštenika i sva prava vezana za rad u državnoj administraciji.
Predlagač nije imao sposobnosti da predloži odredbe zakona koje će biti jasne i precizne. Kroz određivanje platnih grupa i određivanje šta je osnovna zarada, šta je dodatak na zaradu ili na platu, pokušava da izmisli neke kriterijume na osnovu ovih normi i odredbi zakona koje su neprimenjive i besmislene.
Kako se može vršiti ocena od neposrednog rukovodioca: "naročito ističe", "ističe se", "dobar" i ne znam šta je sve navedeno ovde u zakonu? Nema nikakvih merilnih kriterijuma u zakonu. Znači, to je subjektivna ocena vezano za neposrednog rukovodioca.
Da li je sve ovo što je predloženo ovim zakonom, koji u celini neće stupiti na snagu do 1. januara 2007. godine, želja ovih koji drže vlast – Vlade Republike Srbije, stranaka u vladajućoj koaliciji da, saglasno Zakonu o državnim službenicima, koji stupa na snagu 1. jula, izvrše raspored, postavljanje ili nameštenje ili imenovanje funkcionera u ovom periodu od šest meseci, sa svim ovim odredbama, da ti funkcioneri nastave svoj rad, pogotovo direktora, za pet godina, po ovom novom predlogu zakona i sa pravima koja im daju odredbe ovog zakona.
Kao narodni poslanici nemamo i nikada nismo imali uvid, u proteklim godinama, kako je organizovana Vlada, odnosno ministarstva u Vladi.
Imali smo prilike mnogo puta da su određeni poslovi ministarstava faktički dislocirani putem donošenja zakona u mnoge agencije, u mnoga tzv. regulatorna tela koja su nezavisna, a da nemamo uvid šta se događa u ministarstvima.
Ono osnovno što je trebalo da se uradi, to je reforma celokupne državne administracije, kako se zahteva i od ministra Dinkića, koji je ovde isto trebalo da bude ovlašćeni predlagač ispred Vlade Republike Srbije, da se i u lokalnim samoupravama izvrši reforma opštinske administracije.
"Direktor" Balinovac reče ovde da je poluhaotično ili polurasulo u državnoj upravi. Neću reći da je polurasulo, ali jedan haos, jedna anarhija vlada u celokupnoj državnoj upravi.
Da li ovo što imamo u ovom trenutku i ovaj zakon i Zakon o državnim službenicima treba da posluže da se 3.500 ili 4.000 ljudi koji sada ostaju bez posla, bez plata u organima državne zajednice, prevedu u administraciju Republike Srbije, iako smo navodno u prethodnom periodu imali pokušaja smanjenja administracije državne zajednice, mnogi su primili otpremnine, i to velike otpremnine, ali su došli do zaposlenja ili postavljenja u administraciji Republike Srbije.
Da li će sada doći do enormnog uvećanja administracije države Srbije, a pritisak će biti na lokalne samouprave da smanjuju broj zaposlenih i po nalogu ministra Dinkića i Vlade Republike Srbije da to bude za prvi mah 10%, pa će slediti sledeće godine verovatno novih 10%.
Govoriti ovde o odredbama člana 13. gde su predviđeni ovi koeficijenti – neshvatljivo je i na neki način nerazumno predložiti ovakav raspon. Mi koji smo dugo godina radili i u administraciji i u privredi znamo kakvi su bili rasponi ili kakvi su odnosi bili u vrednovanju poslova, radnih zadataka, zarada ili plata. U nekom vremenu i ja se sećam taj odnos je bio maksimalno 1:6, pa se smanjivao na 1:5, pa 1:4 ili 1:4,5. Evo drskosti, koju ovde imamo, da se članom 13. predviđa odnos 1:9. A članom 15. da se opet daje nekome tamo, da u okviru Vlade mimo zakona, merila i kriterijuma određuje koeficijente, odnosno određuje platne grupe, određuje plate i ostala primanja po osnovu zarade.
Ovaj zakon je faktički trebalo u osnovi sve jasno i precizno da odredi i samo da se primeni bilo od Vlade Republike Srbije, od ovlašćenih organa Narodne skupštine, da ne govorim od ostalih u državnoj administraciji.
Ocena rezultata ovoga što sam pomenuo "naročito se ističe", ne postoje merljivi ili objektivni kriterijumi i merila kada je u pitanju ocena rezultata u administraciji. Narodni poslanik Vjerica Radeta, pošto je i ona radila u opštinskoj upravi, ovde je iznela deo, a i ja sam radio u opštinskoj upravi, radio sam dugo godina i u "Jugobanci".
I tada je bilo u nekom vremenu nametnuto da se navodno usvajaju merila i kriterijumi za ocenu radnika i po osnovu obima i kvaliteta i rokova ili uspešnosti obavljanja poslova. Bilo je apsurdnih situacija da u banci treba, recimo, neko da stoji iza stuba pored šaltera da meri sa štopericom koliko blagajnik ili likvidator obavlja jednu operaciju likvidiranja ili isplate štediši.
Gledajući u celini sa amandmanima koje je podnela SRS, prevashodno za brisanje nekoliko ovih članova i za izmenu određenih članova, samo sa prihvatanjem tih amandmana ovaj zakon će imati svog smisla i moći će da se primeni. U protivnom, kao što sam rekao i za ovu odredbu koja treba da stupi na snagu 1. januara 2011, sam zakon i sve odredbe su besmislene. Hvala vam.

Poštovani narodni poslanici, na dnevnom redu imamo dve izmene i dopune zakona koje predlaže Vlada Republike Srbije, a ispred Vlade ovde je ministar finansija Mlađan Dinkić, obrazlagao je i usmeno i pismeno ovo što je dala Vlada prilikom predlaganja ovih izmena i dopuna zakona.
Navodno, osnovni cilj izmene ova dva zakona je da se problem nezaposlenosti u Srbiji reši ovim izmenama ili u najboljem slučaju smanji broj nezaposlenih i veliki broj nezaposlenih da dođe do posla, a drugo, što želi navodno Vlada Republike Srbije, da tzv. siva ekonomija bude smanjena u Srbiji i da u legalne tokove uđe daleko veći broj zaposlenih koji rade suprotno pozitivnim zakonskim propisima.
Ovde poslanici poslaničke grupe SRS jasno su izneli stavove da se ni jedan ni drugi cilj neće postići izmenama ova dva zakona, pogotovo izmenom Zakona o porezu na dohodak građana, i da ove odredbe i olakšice, i smanjenje poreza stopa i doprinosa za mlade do 30 godina, neće smanjiti broj mladih koji nemaju posla već godinama, a čuli smo podatak da ih ima preko 300 hiljada do 30 godina. Šta sa ovima koji su preko 30 godina i ne svojom krivicom nemaju posla i neće ga imati još duže vreme?
Oko lica sa invaliditetom, jasno je da Vlada Republike Srbije od preuzimanja vlasti u Srbiji, od marta pre više od dve godine, nije imala u vid u stanje invalida i da im se pruži mogućnost da dođu do posla. Ove odredbe neće dovesti do zapošljavanja većeg broja invalida i neće pomoći invalidima da dođu do posla i da ostvare minimum egzistencije za sebe i za svoje porodice.
Šta govoriti o ovoj trećoj kategoriji nezaposlenih građana Srbije od 45, odnosno 50 godina, koji su većina ili apsolutna većina, ne svojom krivicom, našli se na evidenciji nezaposlenih, i to po pravilu ovom pljačkaškom privatizacijom koja je započeta 2001. godine i još traje, a kako ovde čujemo, tranzicija društvene imovine i društvenog kapitala mora da se ubrza i prema zakonu koji je donet i koji ova vlada teži doslovce da ga ispoštuje do 2007. godine da se završi pljačka celokupne imovine u Srbiji.
Oko poljoprivrednika i navodnog oslobađanja poljoprivrednika od plaćanja poreza na katastarski prihod za 2006. i 2007. godinu, sramno je ovo pominjati da je ovo neka pomoć poljoprivrednicima u Srbiji. Poljoprivrednici, kao i radnici države Srbije, građani Srbije su toliko poniženi od ove vlade i one prethodne vlade da je sramno pominjati da im se sada pomaže oslobađanjem plaćanja poreza na katastarski prihod.
U suštini oni već nemaju nikakav prihod baveći se poljoprivredom, bez obzira kojim se poslom bave u poljoprivredi, da li je to povrtarstvo, voćarstvo, a da ne govorim o stočarstvu.
Kada bi samo činjenicama ovde raspolagali ili o njima govorili, ako je ovakvo stanje u svim oblastima poljoprivrede, a imali smo jedan primer na Odboru za privatizaciju, kroz ovu pljačku mlekara u Srbiji, da je cena tog tzv. sirovog mleka 10,5, 11 ili 12 dinara i da se zahteva od poljoprivrednika, odnosno seljaka proizvođača mleka da registruju svoja domaćinstva, da bi navodno dobili premiju za mleko od tri dinara.
Ko to radi? To radi ministar poljoprivrede, koja treba da bude potpredsednik Vlade Republike Srbije, to radi ministar finansija, koga sada ovde nema, jer navodno kroz budžet Republike Srbije su opredeljena sredstva za premije. Zamislite tu bruku i sramotu, na tih 10 ili 11 dinara koliko se plaća seljacima za tzv. sirovo mleko, obračunava se plaćanje PDV-a. Sada da je ovde ministar, postaviću pitanje iako nije, kada će doći vreme ili dan ili ono što je obećavao onog momenta kada je preuzeo Ministarstvo za finansije, da će građani u Srbiji biti oporezovani prema ekonomskoj snazi?
U ovoj zemlji, u državi Srbiji u suštini oporezuju se i plaćaju i uredno izvršavaju i prema državi i lokalnim samoupravama, ogroman broj siromašnih građana u Srbiji.
Nasuprot tome, imamo jednu manjinu kriminalaca, mafijaša, novopečenih biznismena koji ne izvršavaju ni obaveze prema lokalnoj samoupravi, ni prema državi. Naprotiv, u sprezi sa lokalnim vlastima, u sprezi sa Vladom Republike Srbije, sa državnim organima, ne plaćaju obaveze prema državi, a pljačkaju i lokalne samouprave i državu Srbiju.
Pre jedno sat vremena u jednoj replici ministar je rekao da tzv. veliki privrednici i velika preduzeća su sada pod strogom kontrolom zaposlenih u poreskoj policiji, verovatno i drugih inspekcijskih službi i da će se do septembra izvršiti kontrola svih njih. Da li je Ministarstvo finansija, poreska policija znala do stavljanja u pritvor predsednika Trgovinskog suda u Beogradu Kljajevića, Sekule Pijevčevića, koji je direktno ili tesno vezan u tom klanu stečajne mafije ili ekonomske mafije, da taj Sekula Pijevčević ima 30 preduzeća?
Da li je trebalo ministar finansija, direktor Poreske uprave, šef poreske policije i poreski policajci da znaju ili su bili dužni da znaju, da prate i da kontrolišu sve privredne subjekte u Srbiji, pa i ovih 30 preduzeća Sekule Pijevčevića?
Kako možemo mi prihvatiti, kao ozbiljni i odgovorni ljudi, svesni realnog stanja u državi Srbiji, da će se ovim navodnim izmenama zakona doći do poboljšanja u pogledu zapošljavanja mladih, invalida i ljudi koji su ostali bez posla, od 45 i 50 godina, a da ne govorim o poljoprivrednicima. Ovo sve liči na predizbornu kampanju ministra Dinkića i njegove stranke G17 plus.
Nije ni čudo što izmena zakona faktički obuhvata ove tri kategorije, jer treba da se prevare mladi, treba da se prevare nezaposleni od 45 i 50 godina, koji se nalaze na evidenciji nezaposlenih, a i poljoprivrednici, odnosno seljaci, da će oslobađanjem od poreza na katastarski prihod njima daleko biti bolje u narednom periodu i ovo će im biti signal da treba da glasaju za G17 plus, za ministra Dinkića i ostale iz G17 plus.
Čuli smo ovde mnogo puta, kako koji ministar dođe priča o nekoj strategiji koje nigde nema ili oni to u okviru ministarstava koja se ponašaju i vladaju svojim ministarstvima kao feudima, da imaju strategiju. Velja Ilić ima strategiju u kapitalnim investicijama, ministarka poljoprivrede, koja će biti potpredsednik Vlade, za poljoprivredu. O Ministarstvu za privredu je ovde i rečeno, a moram da potvrdim, da država Srbija i ova vlada nemaju ministarstvo za privredu. Imaju samo ministarstvo za privatizaciju, odnosno za pljačku ogromne imovine, koju su decenijama stvarali radnici i građani Srbije.
To je ministarstvo za privatizaciju, ministarstvo za pljačku ogromne imovine koju su decenijama stvarali radnici, seljaci i svi građani države Srbije.
To je pravi naziv ministarstva na čijem je čelu ministar Bubalo, prijatelj Aleksandra Vlahovića, koji je bio prethodni ministar i koji je direktno učestvovao u mnogim pljačkaškim privatizacijama dok je bio ministar za privredu i privatizaciju.
U ovom zakonu, u članu 28. se pominje da treba da se prijave svi privredni subjekti da popunjavaju neki obrazac za plaćanje ovih obaveza kada je u pitanju porez, i to zajedno sa Ministarstvom za rad. Šta radi inspekcija za rad u državi Srbiji?
Ako se priča o sivom zapošljavanju radne snage ili ljudi, tom ponižavanju mnogih koji silom prilika moraju da prihvate sve uslove od tih novih poslodavaca, da rade tzv. na crno, da ih eksploatišu, maltretiraju, bez prijavljivanja i penzionog i socijalnog osiguranja i kada, navodno, naiđu te inspekcije rada, da oni moraju da beže iz tih radnih prostora.
Skoro sam imao priliku, bio sam u Ušćanskom kraju na zboru građana, da od 250 privrednih subjekata ili prodavnica, kafana, ima nešto malo privrednih subjekata koji se bave proizvodnjom, radnici kažu da pola njih uopšte nije prijavljeno, niti da imaju penziono, niti zdravstveno osiguranje.
Kada sam ih pitao kakav je odnos tih poslodavaca prema njima, kao što je i odnos u celoj Srbiji, u Kraljevu, ovde u Beogradu i u Novom Sadu, da moraju sve i svašta da trpe. Ukoliko to ne trpe, onda ih otpuštaju sa dve ili tri reči i sutradan dovode novog radnika.
Sve u ovoj državi je naopako postavljeno. Siromašni ili najveći broj siromašnih, a to je najveći broj građana Srbije, izvršavaju obaveze prema državi, ali zato ova manjina koja je u sprezi sa vlašću, bilo na lokalnom, bilo na republičkom nivou, maltene ne plaća nikakve obaveze, enormno se bogati, živi u luksuzu i razvratu.
Da li je moguće da iste stope poreza budu i na robu široke potrošnje i na luksuznu robu?
Da li je moguće da luksuz, koji faktički vidimo sada na svakom koraku, od ulica do ovih otetih lokala u najužem centru grada, bode oči većini siromašnih koji ne mogu da sastave kraj sa krajem, maltene nemaju ni za hleb, a da ne govorim da izmire osnovne obaveze kada su u pitanju komunalne usluge i ostalo.
Nema ministra ovde da ga pitam, kao odbornička grupa SRS iz Kraljeva, podneli smo dva zahteva za budžetsku inspekciju u reviziji trošenja sredstava budžeta opštine Kraljevo za 2004. i 2005, i da se izvrši revizija rada opštinskih javnih preduzeća.
Nikakav odgovor od Ministarstva finansija i od budžetske inspekcije nismo dobili. Verovatno će odgovor biti usmeni ovde da ta budžetska inspekcija ima mali broj zaposlenih i da ne može da stigne da izvrši kontrolu širom Srbije.
Ministar Dinkić će da upotrebi budžetsku inspekciju kad njemu to odgovara, pa smo onomad videli na medijima, pogotovo elektronskim, kako je teatralno poslao budžetsku inspekciju da izvrši kontrolu kada su se saznali rezultati referenduma u Crnoj Gori. Verovatno da pokaže brigu o sredstvima građana Srbije, koja su uplaćivana ili trošena kroz te službe državne zajednice.
Da li je uopšte Ministarstvo finansija i bilo koji deo tog ministarstva kontrolisao rad ostalih ministarstava? Da li mi imamo izveštaj šta se događa u Ministarstvu za kapitalne investicije, šta se događa u pojedinim direkcijama Ministarstva za kapitalne investicije? Šta se događa u sada Javnom preduzeću za puteve, ranije je bila Direkcija za puteve, koliko se tu sredstava potrošilo, da li je to namenski potrošeno, ti prihodi Direkcije iz budžeta Republike Srbije, sopstveni prihodi ili preko 300 miliona evra kredita koje je država preko ove Narodne skupštine zadužila za rekonstrukciju i izgradnju autoputeva, magistralnih pravaca u Srbiji? Nemamo mi nikakav izveštaj o trošenju tih sredstava.
Oko privatizacije pomenuo sam, često puta čuli smo ovde i od ministra Dinkića i ostalih ministara da je to prihod Vlade. Kakav prihod Vlade? Ili da je to imovina Vlade. Vlada je faktički samo skup činovnika koji raspolažu i vode računa o državnoj imovini, a vlasnik celokupne državne imovine ili vlasnici su svi građani države Srbije.
I govorilo se - zaradila je Vlada kroz privatizaciju. Žalosno je prvo to što se kaže, a tako se i misli. Šta je Vlada zaradila kroz privatizaciju? To bi vam isto bilo da kuću koju sam nasledio od oca, njivu ili livadu prodao i kažem da sam zaradio. Tu ništa nisam zaradio, nije ni Vlada ni država ništa zaradila, jednu imovinu koja je bila vlasništvo države, odnosno svih građana Srbije u ranim preduzećima, raznim oblicima, poklonjena je ili data u bescenje kroz aukciju i tendere i faktički stvara neki privatizacioni fond. U stvari privatizacionog fonda nije ni bilo nego išlo u budžet i ta sredstva su išla u potrošnju.
I sada ta priča oko Mobtela i prodaje Mobtela za milijardu evra. Čije Vlada prodaje? Na koji način vrši pregovore sa nekim tamo iz Austrije? Je l' Vlada obavestila ovu Narodnu skupštinu šta se događa sa arbitražom u Švajcarskoj, šta je sa Karićem, kako su razrešeni odnosi na arbitraži, kako se to sklapa navodno neki ugovor sa ovim gospodinom iz Austrije?
Evo, pošto je ministar došao, postavljam poslaničko pitanje. Tražim odgovor Vlade Republike Srbije da izvesti mene kao narodnog poslanika i sve narodne poslanike o toku postupka pred arbitražom u Švajcarskoj i o navodnom sklapanju ugovora sa tim Austrijancem o prodaji Mobtela. A ostavku će podneti za neki dan.
(Predsednik: Ne budite tajanstveni, molim vas, zbog radoznalosti recite nam.)
O mnogima, očekivao sam kao čovek, ne kao narodni poslanik, da će ovo klupko koje je navodno počelo da se razmotava od BIA, Specijalnog tužioca i Specijalnog odeljenja Okružnog suda vezano za bivšeg predsednika trgovinskog suda Kljajevića i ostalih da se nastavi, ali nažalost, kao i sve druge afere, zatvoreno je, pušteno je kao afera, jedan krug tu se našao u pritvoru i niko dalje u javnosti ne zna šta se događa. Isto tako kada je u pitanju bivši direktor C marketa Radulović i mnogi drugi.
Kako je moguće, kakva je ova država da jednostavno takvi opljačkaju i otmu ogromnu imovinu i da pobegnu iz zemlje, i da se navodno raspišu neke poternice i niko više ne saopštava šta se događa sa tim poternicama. Da li je država preduzela mere preko Interpola da traži izručenje i Karića i Radulovića i mnogih drugih.
Čestiti ne mogu da budu oni koji su uključeni u pljačku i otimačinu građana Srbije, u pljačku i otimačinu države Srbije i oni koji su direktno sa najvećim lopovima i kriminalcima u državi. Ali, narod i građani Srbije su svesni celokupnog stanja i presudiće na vanrednim parlamentarnim izborima, nadam se najdalje do novembra, a posle toga SRS preuzima vlast i ovi svi koje sam pomenuo, a pomenuo sam deo njih, a to je jedan trun u jednoj ogromnoj grupi kriminalaca i pljačkaša u Srbiji.

Poštovani narodni poslanici, građani Republike Srbije, mi danas, 23. maja, raspravljamo o zakonu o javnim skijalištima, uprkos tome što nam se dogodilo u nedelju.
Da nam je deo srpskog naroda tim tzv. demokratskim referendumom u Crnoj Gori otcepljen od Srbije, od većinskog dela srpskog naroda, zavijeno u "demokratsko" odlučivanje koje je sprovodila EU i mafijaški režim Mila Đukanovića.
Vlada Republike Srbije, na čelu sa Vojislavom Koštunicom, do danas se nije zvanično oglasila, niti je zasedala. Trebalo bi da danas i sledećih dana Narodna skupština raspravlja o tome gde će Srbija dalje, gde će srpski narod, da li ćemo i dalje dozvoljavati da nam otimaju deo po deo teritorije, da cepaju srpski narod i da se svedemo na Beograd ili, u najgorem slučaju, na beogradski pašaluk.
U ovom zakonu koji je danas na dnevnom redu, raspravlja se o amandmanima, kada se pogleda 82. član ovog zakona, obrazloženje samog zakona i prelazne i završne odredbe, od člana 79, 81. i 82, a podneo sam amandman, u ime SRS, na član 79, jasno se vidi da mnoge odredbe koje su ovde predviđene ne treba da se nalaze u bilo kakvom zakonu. Trebalo je da budu predmet podzakonskih akata i normativnih akata, ovih skijaških centara, kako se predviđa ovim zakonom da se formiraju.
Nije suština i pozadina ovog predloga zakona navodno uređenje i rad skijaških centara, i uopšte ponašanje i poslovanje u skijaškim centrima i organizacija skijaških staza, ponašanje skijaša na tim stazama. Suština je druga. Ovde je narodni poslanik SRS Vjerica Radeta govorila, a i ja govorim da je pozadina ovog predloga zakona da se, navodno, formiraju ova javna preduzeća, a iza toga da dođe do otimačine i pljačke ovoga što je ostalo u vlasništvu države Srbije i građana Srbije.
Radi se o skijaškim centrima koji već decenijama rade i posluju i formiranju novih skijaških centara i da, navodno, proglašenjem tog javnog interesa, mafija, koja je opljačkala Srbiju, građane Srbije, preuzme sada i Kopaonik, Taru, Zlatibor, Goliju, Staru planinu, i možda još neki prostor koji se bude proglasio javnim interesom.
Verovatno je predlagač zakona Ministarstvo trgovine, turizma i usluga, ministra prof. dr Bojana Dimitrijevića nema da čuje o predlogu zakona, a verovatno učestvuje, ne sumnjam, u predlaganju nekih rešenja, kada su u pitanju odredbe ovog zakona, ministar za kapitalne investicije, Velimir Ilić.
Ministar Ilić je magistrirao na Ibarskoj magistrali, a sada pokušava da doktorira na koncesijama izgrađenih autoputeva Srbije, koji su gradili građani Srbije, kako iz budžeta, tako i iz kredita, a čak i u ovim godinama aktuelne vlade tzv. demokratskog bloka, na čijem je čelu Vojislav Koštunica, i dalje se koriste krediti za izgradnju autoputeva, a sve na teret ovog naroda koji izuzetno teško živi.
Mnogi su u fabrikama ostali bez posla, kroz tzv. privatizaciju, odnosno pljačku i otimačinu.
A i ovi koji imaju tu sreću da rade, rade pod izuzetno teškim uslovima, male su im plate, da ne govorim o stanju u poljoprivredi i u svim društvenim službama u Srbiji.
Ovde je rečeno, kada je u pitanju ministar Ilić i njegovo ponašanje i vođenje Ministarstva za kapitalne investicije, ali nažalost, nema državnih organa, država ne funkcioniše, nema vladavine zakona, da se polože računi oko mnogih tzv. afera. A to nisu afere, to su kriminalne radnje, kada su u pitanju tenderi, nabavke i radovi kada je u pitanju Ibarska magistrala.
Evo, samo jedan primer koji sam iznosio ovde pred narodnim poslanicima – obilaznica oko Žiče. Zimus, u predizbornoj kampanji u Kraljevu, Velimir Ilić je govorio da je koštala 175 miliona. Posle završenih predsedničkih izbora rečeno je da je koštala obilaznica oko manastira Žiče 135 miliona. U petak smo imali sednicu SO Kraljevo i u Izveštaju o radu Direkcije za planiranje i izgradnju opštine Kraljevo, gde nije ni mesto da stoje te cifre, i iznosi i ulaganja Direkcije za puteve, jasno je navedeno da obilaznica košta 90 miliona. Od 175 oduzmite 90 i vidite razliku.
Direktna zainteresovanost ministra za kapitalne investicije, kada je u pitanju sprovođenje ovog zakona, jeste i ono što se događalo u januaru, kada je presecao vrpcu nove žičare na Kopaoniku, u koju je iz budžeta Republike Srbije uloženo dva miliona evra, i kada se tamo sa svojom sekretaricom, posle otvaranja ili sečenja vrpce, grudvao na Kopaoniku.
Da li će mafija, koja je preuzela većinu imovine Srbije, preuzeti i Kopaonik, Taru, Zlatibor i verovatno, proglašenjem javnog interesa, ogroman prostor Golije, Stare planine? Faktički, mafija će ograditi stotine hektara sa hotelima, žičarama i u razvratu se provoditi na teret građana Srbije.
Ti koji pljačkaju ili su pljačkali po raznim osnovama, verovatno su im sad potrebni i centri, da se u razvratu provode i troše ono što su opljačkali ili što i dalje pljačkaju, zahvaljujući ovakvoj vladi, ovakvim državnim institucijama, nefunkcionisanju države Srbije.
Sada ću se vratiti na amandman koji sam podneo na član 79. da jasno pokažem koliko su sve ove odredbe i objašnjenja Vlade Republike Srbije bile bez ikakvog osnova i da se faktički samo ovaj cilj otimanja i pljačke javnih preduzeća, tzv. skijališta, krije iza ovog predloga zakona, jer Vlada je prihvatila amandmane na član 80. i 81, a nije prihvatila amandman na član 79. koji sam podneo.
Član 79. glasi: "Propisi koji se donose na osnovu ovlašćenja iz člana 23, člana 25. stava 5, člana 50. i člana 53. stav 5. ovog zakona biće doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona".
Vlada je prihvatila amandman na član 80. koji sada, sa prihvatanjem amandmana, glasi: "Preduzeća i druga pravna lica uskladiće svoje poslove sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu". Ovaj amandman je podneo narodni poslanik Milan Stevović ispred SRS i to je Vlada prihvatila.
Vlada je prihvatila i amandman Milana Veselinovića na član 81. koji glasi: "Skijaški centar je dužan da obezbedi da zaposlena, odnosno angažovana lica na poslovima šefa staza i redara ispune uslove utvrđene ovim zakonom, najkasnije do 30.11.2006. godine".
E sada, kada se pogleda obrazloženje Vlade za neprihvatanje amandmana koji sam podneo, ispada da nadležni ministri po članu 25, a to su ministar za poslove turizma, ministar za poslove sporta i ministar za poslove saobraćaja, sporazumno bliže propisuju minimalne tehničke uslove za uređenje, obeležavanje i održavanje skijališta, i da ministri nemaju obavezu da donesu ta uputstva ili podzakonske akte u roku od tri meseca, odnosno tri meseca pre nego što imaju obavezu javna skijališta da donesu svoje akte i usaglase svoje poslovanje sa svim odredbama ovog zakona. Ne mogu kao pravnik da prihvatim ovakav stav Vlade i nadležnog ministra za trgovinu i turizam.
Verovatno se nisu ni upuštali u osnovni stav amandmana, verovatno imaju mnogo preče probleme. Ministar trgovine i turizma da obezbedi što veći prostor za robu iz Hrvatske i Slovenije, iz zapadne Evrope i drugih zemalja. Nije ga briga za izvoz iz Srbije da se smanji platni deficit, da građani Srbije budu u mogućnosti da proizvode robu bar za sopstveno tržište. Nažalost, ovakvim radom ministra za trgovinu i Vlade Republike Srbije mnogi proizvodi se uvoze, što nikada nije unazad decenijama činjeno, pa čak i roba široke potrošnje, prehrambeni proizvodi.
A da ne govorim o zauzetosti ministra za kapitalne investicije i kada će ovaj sporazum oni doneti, usaglasiti i utvrditi minimalne tehničke uslove za uređenje, obeležavanje i održavanje skijališta, odredba člana 25. stav 4, a i ministar sporta ima neku obavezu, po članu 50. valjda, da propiše oko obuke itd.
O neozbiljnosti ovog zakona jasno govore i kaznene odredbe. U članu 72. vidi se da će se za prekršaj kazniti pravno lice, odnosno skijalište, novčanom kaznom od 50-350.000 dinara, ako: 2) ne kontroliše opšte stanje skijališta i ne održava ga u ispravnom stanju, odnosno u stanju koje omogućava namensko i bezbedno korišćenje staza; 3) ne održava žičaru i zaštitno područje oko žičare u stanju koje omogućava bezbedno korišćenje žičare; 4) ne uredi i opremi skijalište tako da je bezbedno za korisnike; 5) na skijalištu ne obezbedi redarsku službu, službu spasavanja i službu hitne medicinske pomoći.
E sada, zamislite ove kazne koje je ministar Dinkić, zahvaljujući vašoj poslaničkoj većini, nametnuo građanima Srbije, u mnogim odredbama zakona kada su u pitanju poreski propisi, kao i drugi propisi iz finansijske oblasti, pa minimalna kazna za kašnjenje ako se ne plati u istom danu PDV je 100.000 dinara, ali se za to žestoko borio. A sinoć je jedva čekao sa ushićenjem da se javi iz Londona i da komentariše na državnoj televiziji, tzv. javnom servisu, ovo što se dogodilo u Crnoj Gori.
Duboko sam ubeđen kao čovek pre svega, i kao narodni poslanik SRS, da ovo dugo neće trajati. Građani Srbije ovaj teror, ovo ponižavanje, ovo uništavanje više neće dozvoliti. Brzo će morati doći do izbora i zna se ko će doći na vlast – SRS. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, amandman koji sam podneo na član 11, kao i prethodni amandmani koje je podnela poslanička grupa SRS, glasi da se član 11. briše.
Ovo što smo čuli u načelnoj raspravi, u raspravi o pojedinostima i u uvodnom izlaganju ministra pravde, a i od poslanika DSS-a, postavio bih pitanje – ako je ovde u obrazloženju ovog zakona navedeno da više godina postoji pravosudni centar za obuku i stručno usavršavanje, a imajući u vidu da je i pre ovog formiranja pravosudnog centra postojala praksa, koja je nastavljena do današnjeg dana, da se održavaju savetovanja, seminari sudija, tužilaca, a meni je poznato u Vrnjačkoj Banji, na Kopaoniku, Zlatiboru, u Budvi, Herceg Novom, i povodom svakog značajnijeg zakona koji je donet u Narodnoj skupštini, a koji je na neki način po prirodi vezan za rad tužilaca i sudija i za rad sudova i tužilaštva.
Ovde smo čuli od ministra pravde da će se faktički sada, donošenjem zakona i primenom odredbi ovog zakona, izmeniti stanje u srpskom pravosuđu, pa neće biti 65% ukinutih presuda. Ali, šta da radimo sa predmetima gde nisu donete presude već godinama, u kom stanju je taj deo postupaka ili zadovoljenja pravde za one koji su se obratili sudu u iščekivanju da će sud doneti presudu, a čekaju godinama, uz plaćanje enormnih sudskih taksi; po pravilu, to su neuke stranke, izuzetno je visoka advokatska tarifa i prođu godine a da nema presude i završetka nekog pravnog spora i situacije koja pritiska pojedinca, porodicu ili više ljudi.
Član 11. predviđa kakav će biti sastav komisije koja će faktički predložiti program početne obuke na predlog Visokog saveta pravosuđa koji u proširenom sastavu treba da utvrdi taj program. Uz sve ove prethodne članove i ova komisija će faktički biti komisija sudija, 12 sudija i tri javna tužioca, koji će biti kapa i profesorima pravnih fakulteta, i onoj komisiji za polaganje pravosudnog ispita i svemu što prethodi sticanju zvanja sudijskog ili tužilačkog pomoćnika ili sudije ili tužioca ili zamenika tužioca.
Zakoni treba da su jasni i precizni. Ako treba posebna obuka nosiocima pravosudnih funkcija po posebnim programima, kako se predviđa članom 10, sa ovom komisijom iz člana 11, a zakoni treba da su jasni i precizni radi primene, jer ne primenjuju zakone samo tužioci i sudije, već mnoge neuke stranke, faktički treba da razumeju svaku odredbu zakona, jer u običnom životu, radu i ponašanju treba da se ponašaju po odredbama mnogih zakona, šta sada to treba posebno kroz obuku nekog centra, kroz neki program, da se obučavaju sudije da primenjuju zakone, a i sami ste rekli da određene sudije, iako je došlo do novog Zakona o parničnom postupku, posle godinu dana nisu pročitale taj zakon.
Ako se vežemo za ovu činjenicu i tvrdnju o broju ukinutih presuda, da li postoji uopšte mogućnost da se takve sudije kroz ovu obuku obuče ili da dođe do boljeg rezultata izrade ili vođenja sudskih postupaka, pa da ne bude 65% ukinutih presuda? Sigurno da neće to biti.
Savetovanja bi trebalo da se nastave, kao što je do sada činjeno, ali da imaju svoj cilj, a ne da budu turistička savetovanja. Nisam obavljao sudijsku ni tužilačku funkciju, ali ako se ovakvo stanje odražava u rezultatima rada tužilaštva i sudova, onda ni savetovanja nisu poslužila svojoj svrsi.
Isto tako, odgovornost za stanje u pravosuđu, od vas kao ministra, pa dalje Visokog saveta pravosuđa, na čijem je čelu predsednik Vrhovnog suda, to je odgovornost.
Ono što se događalo u prethodnom periodu, od 5. oktobra, ona anarhija i haos koji je uneo DOS u celu državu, ceo pravni sistem, rušeći i gazeći sve, od Ustava, kako je Batić to govorio, i ostali, da se Ustava ne treba držati, da Ustav treba maltene aktom ovde i glasanjem ukinuti, pa do onog protivustavnog zakona kako treba da se donosi novi ustav, do svega onoga što se događalo kod predlaganja i izbora, prvo smene predsednika sudova, tužilaca, pa posle izbora sudija i tužilaca, pa strašnog pritiska, anarhije i haosa u radu tužilaštava i sudija, a da se od dolaska ove vlade "demokratskog bloka" i preuzimanja Ministarstva pravde bitnije nije promenila situacija i stanje u pravosuđu.
Sada ovde imam samo jedan od primera iz Kraljeva i moraću da preuzmem praksu narodnog poslanika Krasića i da ove silne predmete koje iz dana u dan već više godina dobijam, nemam gde na drugom mestu da primam te očajne ljude, nego u prostorijama SRS, prosleđujem vama, ministre, i predsedniku Vrhovnog suda. Ljudi su u beznađu.
Evo, jedan predmet za saobraćajni udes ili povredu koja se dogodila jednoj ženi 17. juna 1991. godine – tek je pravosnažno presuđeno 15. novembra 2005. godine.
Prošlo je 16 godina od udesa, povrede su bile teške, materijalna i nematerijalna šteta, pretrpljen strah i bol. Čak imamo, pošto je predmet bio kod opštinskog suda u tadašnjoj Titovoj Mitrovici, pa po žalbi nije odlučivano, nego je nastupila, to je odluka tadašnjeg Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici, apsolutna zastarelost krivičnog postupka.
Sada više ta žena nije u stanju, pošto ne može ni da hoda, njena ćerka obija pragove po Kraljevu, obraćala se i Odboru za nadzor i pominje Bjelicu tamo, sa potpisima, jedna ili dve rečenice, da vraća sve te podneske, sve vapaje u Opštinski sud Kraljevo, da naplati ovo po presudi posle 16 godina od te strašne povrede i posledica te povrede. Došla je u situaciju da vodi izuzetno neravnopravnu borbu.
Ona je siromašna, ostala je bez posla u konfekciji "Rudnik", plaća i veštake saobraćajne struke u onom ranijem postupku, sada veštake građevinske da se procenjuje kuća dužnika, koji ima ogromnu kuću, lokale u Kraljevu, džipove, koji verovatno ima vezu u sudu, koji ima mogućnost i da plati advokata i dalje da odugovlači da se ova šteta i naknada ne isplati.
To je surova realnost kojoj su izloženi mnogi građani u Srbiji, zahvaljujući neefikasnosti sudova, sudskih postupaka, tužilaca, kao što ovde vidimo nastaje i apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja. Da ne govorim šta se radi u krivičnim postupcima.
Sinoć sam pomenuo ovde predmet izvršenja u pokušaju, prodaje celokupne imovine "Elektrona" iz Kraljeva, bivšeg društvenog preduzeća, sada AD, pošto je privatizovano, i tog vapaja radnika kada je raspisana prodaja za dva meseca u Opštinskom sudu u Kraljevu, na osnovu rešenja o izvršenju lažnih faktura. Niko nigde ne odgovara, niko nikome ne polaže račune, a o tom predmetu ste verovatno i vi, ministre, upoznati.
Sudska praksa, stavovi Vrhovnog suda i apsolutno praćenje rada svakog sudije, rezultati rada, uz ova načela o kojima uopšte ne treba da se diskutuje, o nezavisnosti pravosuđa, odnosno o nezavisnosti svakog sudije, svakog tužioca, zamenika tužioca, efikasnost u radu, ali ono što je najbitnije i najteže što nam se događa, a što ne mogu da razreše oni koji su najodgovorniji, koji su dužni to da razreše, da nosioci pravosudnih funkcija ne smeju biti korumpirani, ne smeju biti povezani sa kriminalom, moraju se strogo držati zakona, biti u interesu efikasnosti, zadovoljenja pravde, utvrđivanja istine i donošenja odluka koje će se sprovoditi.
Ne sumnjam da ste obilazili mnoge sudove u Srbiji; a kada ste obilazili da li ste tražili broj nerešenih predmeta, koliko ti predmeti stoje, kod kojih su sudija, koliko se oni prebacuju od jednog do drugog sudije kada se vrši preraspodela sudija početkom svake godine i da li tu ima odgovornosti konkretnih sudija, a prevashodno predsednika sudova? Kao narodni poslanik SRS, u ime mnogih građana koji su apsolutno nezadovoljni stanjem u srpskom pravosuđu, funkcionisanjem tužilaštva i sudova, ne mogu da se zadovoljim ovim odgovorima i pokušajem da će se donošenjem ovog zakona, koji će stupiti na snagu marta meseca iduće godine, stanje promeniti.
Ovde se mnogo puta pominje preporuka, deklaracija, rezolucija EU, ispunjenje nekih uslova radi tog krajnjeg cilja, ulaska u EU. Na početku se govorilo, otkako je DOS došao na vlast, da nam treba tri, četiri, pet godina, pa se spominjala 2007. godina, a sada se više ne zna godina, izgleda da neće biti nikakvog ulaska, da treba da se donese 4.000 propisa da bismo ovaj normativni deo uskladili sa EU.
Mi ćemo ući u Evropsku uniju kada budemo doneli zakon o zaštiti foka, pošto imamo obavezu među tih 4.000 zakona, a i zakon o krastavcu, odnosno koliko krastavac može imati krivina da bi se našao na tržištu ili u marketima. Tada ćemo ući u Evropsku uniju.

Poštovani narodni poslanici, amandman koji sam podneo na član 275. logična je posledica principijelnog stava poslaničke grupe SRS da ova suštinska izmena, kako je navedeno u obrazloženju da se ne prihvata od strane Vlade Srbije amandman narodnog poslanika Vjerice Radete na član 270, gde se istraga iz nadležnosti istražnog sudije ovim zakonom predviđa i prenosi javnom tužiocu.
Iz obrazloženja Predloga zakona, pogotovo glave XX, što je dato uz Predlog zakonika, navodi se da istragu sprovodi javni tužilac i istražni sudija može na njegov zahtev sprovesti pojedine dokazne radnje. Po tačkama je navedeno šta se faktički postiže prebacivanjem istrage u nadležnost javnog tužioca i ova blaža forma tzv. tužilačke istrage će dovesti do toga da krivični postupak potencijalno značajno ubrzava istragu i ceo postupak krivični, da se javni tužilac čini znatno aktivnijim u postupku, da se krivični sud rasterećuje u određenoj meri i da će faktički biti efikasnije sprovođenje Krivičnog zakona i zakonika o krivičnom postupku i da će faktički doći do daleko bržeg presuđenja u krivičnim predmetima.
Gledajući i ovu odredbu smatram da, saglasno podnetom amandmanu, rešenje koje je ovde predviđeno po članu 275. na žalbu za sprovođenje istrage, ipak saglasno prethodnim članovima, istragu treba da vodi istražni sudija i da faktički ovo rešenje treba da se briše i da se zameni rečju "zahtevu", kao što je i ranije bilo, da zahtev za sprovođenje istrage sprovodi javni tužilac istražnom sudiji.
Nema ovde ministra pravde. Kada pogledamo pravu i realnu situaciju, a slušali smo večeras uz neke anegdote poslanika DSS, koja je ne sticajem okolnosti već namerno večeras izuzetno bila aktivna u komentarisanju odredbi ovog zakona, odnosno amandmana koje je podnela poslanička grupa SRS na ovaj predlog zakona, i jedan mladi kolega Nedimović reče da će po usvajanju ovog zakona Vlada Republike Srbije žestoko krenuti sa obračunom protiv organizovanog kriminala, a nije pomenuo druge vidove kriminala.
Organizovani kriminal jeste najteži oblik kriminala u državi Srbiji koji se provlači godinama, a iz dana u dan, iz meseca u mesec, da ne kažem iz godine u godinu sve je veći. Nema kolege Nedimovića, ni još nekih koji su ovde diskutovali iz poslaničke grupe DSS, a hteo bih i ministru da se prenese da nema te organizovane mafije ili organizovanog kriminala ili uopšte kriminala kome ne može da se suprotstavi organizovana država ili država u kojoj postoji vladavina zakona.
Nažalost, u državi Srbiji nema vladavine zakona i zato imamo ovakvo stanje.
Ako pogledamo završnu odredbu, kada odredbe ovog zakonika stupaju na snagu, izuzev članova 107. i 110. i od člana 117. do člana 122. da odredbe ovog zakona stupaju na snagu 1. juna 2007. godine, da li će ovo stanje haosa i anarhije u funkcionisanju javnih tužilaštava i sudova se nastaviti do stupanja na snagu odredbi ovog zakonika. Da li će tužioci raditi svoj posao, počev od opštinskih javnih tužilaca, okružnih javnih tužilaca, republičkog javnog tužioca, sa svojim zamenicima?
Da li će u Kraljevu ovo što se događa i širom Srbije, i ovde u Beogradu pogotovo, okružna javna tužilaštva, posebno u Kraljevu, imamo već predlog da je opštinski javni tužilac predložen za zamenika opštinskog javnog tužioca, odnosno za okružnog. Koliko imam saznanja da je već okružni javni tužilac predložen i imenovan za zamenika specijalnog tužioca u specijalnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu.
Da li je to rezultat uspešnog rada Opštinskog javnog tužioca i Opštinskog javnog tužilaštva u Kraljevu i uspešnog rada Okružnog tužioca u Kraljevu, imajući u vidu stanje kriminala, krivičnih dela, neprocesuiranih dela, nesprovođenja i nepresuđenja konačnog, i da oni koji su učinili ta dela dobiju zaslužene kazne, da im budu izrečene i da bude izrečena pravda.
Pomenuo bih neke primere vezano za privatizaciju širom Srbije, a i vezano za Kraljevo. Bivši većinski vlasnik koji je postao na osnovu aukcije za "Poljopromet", otuđio je na kriminalan način jedan veliki deo tog bivšeg društvenog preduzeća.
Trebalo je godinu i po dana okružnom tužilaštvu i istražnom sudiji Okružnog suda da podigne optužnicu za tu pljačku društvene imovine.
Nažalost, radnici koji su ostali bez posla, koji nisu skoro dve godine primali plate i dalje ih ne primaju i nemaju posla, morali su da budu ti koji su morali da pritiskaju, na neki način da teraju okružnog tužioca i istražnog sudiju okružnog suda da se podigne optužnica. Znate li za koje krivično delo: za krivično delo zloupotrebe službenog položaja i nema teže kvalifikacije krivičnog dela.
Da ne govorim o drugim krivičnim prijavama koje stoje u fiokama i kod opštinskog i okružnog tužioca kada su u pitanju krivične prijave protiv stečajnih upravnika kod Trgovinskog suda u Kraljevu, ali nažalost, poslanička grupa DSS i ovaj mladi kolega koji nije sada ovde prisutan je osporio imenovanje ili reizbor predsednika Trgovinskog suda u Kraljevu, ali DSS, iako je ministar upoznat sa izuzetno lošim radom i zloupotrebama koje je činio, a i dalje čini predsednik Trgovinskog suda u Kraljevu, DSS, odnosno poslanička grupa je glasala za tog predsednika i on je ponovo nastavio da vodi tu funkciju predsednika Trgovinskog suda u Kraljevu.
Imamo i tu situaciju da je vlasnik privatizovanog preduzeća "Elektron" fiktivnim računima ili fakturama izdejstvovao kod Trgovinskog suda u Kraljevu rešenje o izvršenju na osnovu verodostojnih isprava i za dva meseca je Opštinski sud u Kraljevu, odnosno sudija zakazao prodaju celokupne nepokretnosti tog privatizovanog preduzeća, na osnovu fiktivnih računa, iako je 110 radnika, odnosno 112 bilo u momentu privatizacije, a sada ih ima 10 u tom preduzeću koji ne rade ništa, a ostali su isterani iz tog preduzeća bez otpremnine i bez mogućnosti da dalje žive i rade.
Ovde je bilo priče o radu specijalnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu i Specijalnog tužilaštva, efekti tog rada su poznati građanima Srbije: toliko godina koliko ima pravosnažnih presuda tog specijalnog odeljenja Okružnog suda. I da li ovo što je ovde bila večeras diskusija oko one ogrlice ili elektronskog praćenja onih koji se nađu ili kao okrivljeni ili optuženi, ali su na slobodi, da li se to priprema za članove mafijaških grupa, raznih kriminalaca iz oblasti finansijske mafije, koju očigledno predstavljaju u Srbiji i vode Labus, Dinkić, Jelašić.
Jasno se vidi ovde šta se dogodilo sa zamenikom guvernera Narodne banke Republike Srbije, kako je on pušten iz pritvora, kako je postavljen na mesto savetnika, ne znam kako mu je sada zvanično mesto gde je vraćen. I u kojoj to ozbiljnoj državi u svetu, gde se ovo dogodi u Narodnoj banci, da guverner Narodne banke ne bude smenjen i da ne snosi nikakvu odgovornost. To je samo moguće u državi Srbiji i u državi gde je na vlasti Vlada demokratskog bloka, koju vodi Vojislav Koštunica.
Mnogo je priče, ništa se konkretno ne događa, evo da pomenem za Kraljevo, pošto sam pomenuo Okružnog javnog tužioca, šta je učinio on i celo okružno tužilaštvo u Kraljevu, i istražni sudija, i Okružni sud, i da pomenem tu MUP, odnosno SUP Kraljeva za razbijanje organizovanog snabdevanja drogom omladine u Kraljevu.
Bio sam u situaciji, ne zbog toga, da razgovaram sa okružim tužiocem koji je verovatno sada bivši, on je tačno znao kako se organizuje rasturanje droge u Kraljevu. Ta pošast koja je zahvatila celu Srbiju, a posebno Kraljevo, uništava nam decu i omladinu, a da faktički nema nijednog ozbiljnijeg postupka da se organizatori i rasturači droge privedu pravdi. Da li je to zasluga da taj bude zamenik specijalnog tužioca? Nije ni čudo zašto je ovakvo stanje i zašto su ovakvi rezultati specijalnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu. Hvala vam.