Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, ovaj amandman je za Niš jako važan. Ovim amandmanom bi se rešio višedecenijski problem Niša. Ministre imali ste priliku da pomognete svom rodnom gradu i taj problem koji postoji jako, jako dugo u Nišu da rešite.
Naime, železnička pruga koja seče Niš na više od 20 mesta ugrožava bezbednost saobraćaja, a ono što je važnije bezbednost građana Niša. Ideja postoji više decenija, ali na sednici Skupštine grada Niša 2010. godine doneta je jednoglasna odluka. Ponavljam, jednoglasna odluka. To je retko u bilo kom parlamentu, pogotovo u Nišu da donesete jednoglasnu odluku.
Ovaj amandman nije samo moj. Mislim da će svaki narodni poslanik iz Niša istu ovu priču, istu odbranu ove investicije reći i podržati. Nelogično je da grad bude podeljen na 20 i nešto mesta. Zamislite da vam kroz Bulevar Kralja Aleksandra prolazi teretni saobraćaj u Beogradu. Pomislite da vam kod Arene prolazi teretni saobraćaj sa vrlo opasnim hemijskim materijama, sa teretnim saobraćajem koji može da ugrozi zdravlje i bezbednost građana.
Ideja je, 2010. godine je jednoglasno doneta odluka Skupštine grada Niša da se napravi zaobilaznica i 2010. godine je potpisan dogovor između „Železnica Srbije“, između grada Niša i Republičke Vlade, sa ciljem da se izmesti železnički teški saobraćaj iz centra Niša, da se napravi zaobilaznica od 14 kilometara od Crvenog krsta do Proseka. Već smo krenuli kao Nišlije u realizaciju tog projekta, od IPA fondova smo dobili 9,5 miliona evra, 1,5 miliona evra je otišlo na dokumentaciju, a 8 miliona za početne radove i eksproprijaciju zemljišta. Potrebno je još 20 miliona evra da se uradi ovo.
Raniji ministri iz SPS-a, iz DSS-a, DS-a su obećavali ovo. Evo sada imamo priliku da ste vi kao Nišlija ovde neko ko omogućava da vašem rodnom gradu pomognete i da se ovaj problem koji postoji reši. Reći ću vam da postoji jedna namera da se pruga od Niša do Dimitrovgrada elektrificira.
Poštovani gospodine Krstiću, ukoliko se pruga elektrificira mi Nišlije znamo da nema šanse da se taj železnički čvor izmesti i da se pruga izmesti. Mi ćemo verujte, nebitno da li smo poslanici opozicije ili vladajućih stranaka, braniti naš interes da nam se ne uvede još i struja na tu prugu, gde pruga seče na 20 mesta grad Niš. Još dodatno da uvedete i struju, pa to će tek da budu gubici života naših građana Niša.
Ovaj amandman niste prihvatili, ali shvatite da je to najveći prioritet grada Niša. Znači, prioritet veći od ovog nema da nešto što je jako opasno za grad Niš, za građane Niša izmestimo. Ta suma novca je 20 miliona evra, taj je proračun napravljen, molim vas kao rođenog Nišliju da imate malo više sluha za ovaj grad, jer prethodni ministri, pa i prethodne vlade nisu imale mnogo sluha za jugoistok Srbije, a pogotovo za Niš.
Samo ću još reći i time ću završiti – ove godine ste Nišu iz budžeta grada Niša uzeli 850 miliona dinara, a naredne godine će transferi gradu Nišu biti manji nego gradu Leskovcu, tako da mislim da mnogo više trebate da se uključite kao Nišlija da pomognete jugoističnoj Srbiji. Hvala vam puno.

Poštovani ministre, poštovani gospodine Krstiću, prioritete. Šta je prioritetnije za grad Niš? Mislim da najviše imaju pravo da kažu građani Niša i odbornici u Skupštini grada Niša.
Odbornici u Skupštini grada Niša 2010. godine su jednoglasno, ponavljam jednoglasno, to se nije desilo nikada u istoriji parlamenta u Nišu, rekli – ovo nam je prioritet.
Jednoglasno su rekli drugu stvar – ne dozvoljavamo da nam uvedete struju u ovu prugu koja seče na 20 mesta grad Niš. Ponavljam da li bi neko u Beogradu ili Novom Sadu, dozvolio da mu pruga tereti saobraćaj sa hemikalijama, sa stokom, sa bilo čim, prolazi kroz Kralja Aleksandra, prolazi pored Arene, prolazi pored SIV-a, prolazi pored Republičke Vlade. Nama seče grad na 20 mesta. Kad se spusti rampa, kolaps u saobraćaju, kada se spusti rampa postoji mogućnost da se neki incident desi kao što su se dešavale saobraćajne nesreće.
Odluka Skupštine grada Niša ne dozvoljavamo elektrifikaciju. Shvatam možda sada, nemate pare, ali nemojte da nas dovodite u situaciju da nam uvodite struju u ovakvu prugu. To je definitivno betoniranje te pruge i definitivno unakaženje grada Niša. Hvala vam puno.

Hvala puno.
Gospodine Anđelkoviću, da ste pažljivo slušali, ja nisam pričao o izmeštanju pruge, nego o pravljenju zaobilaznice za teretni saobraćaj. Jeste 2010. godine republička Vlada potpisala sporazum sa Gradom Nišom i sa „Železnicama Srbije“ da se pravi zaobilaznica od Crvenog Krsta do Proseka, u dužini od 14 kilometara. Znači, niko ne traži nešto drugo.
Želim da vam kažem da je 2011. godine urađena parcelacija i budžet Grada Niša je odvojio sredstva u iznosu od 2,5 miliona evra za eksproprijaciju zemljišta u dužini od četiri kilometra. Deset kilometara ide postojećom trasom železničkog koridora do prema Sofiji. Početna sredstva od 9,5 miliona evra za izradu idejnog projekta, 1,5 milion evra je već obezbeđeno. Početak radova od osam miliona evra su takođe obezbeđeni iz pristupnih IPA fondova. Za kompletno izmeštanje i elektrifikaciju pruge u dužini od 14 kilometara, ovo što pričamo o zaobilaznici, potrebno nam je iz češkog kredita, koji mi tražimo, 20 miliona evra.
Ponavljam, ovo je stvarno želja Nišlija. Gradski parlament je, peti put ponavljam, jednoglasno… Ovde imate poslanike iz vladajućih stranaka, mislim da će to dodatno da potvrde. Nije želja da mi kažemo da u nekim drugim gradovima to ne treba, ali ovde je stvarno problem taj teretni saobraćaj jer seče grad Niš na više od 20 mesta. To je naša želja, a u suštini ja ovde zastupam i interese građana Niša i Skupštine Grada Niša koja je jednoglasno 2010. godine donela tu odluku. Hvala puno.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre iz Niša moj sugrađanine, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, i ovog puta ću pričati o problemu zdravstva i problemu građana Srbije koji se leče u jako lošem sistemu koji pokušavamo da maskiramo. Ministarstvo zdravlja kaže da nisu tačni podaci koje je Evropska komisija i EU da nam je zdravstvo zadnje na evropskom kontinentu.
Počeću sa prvom stavkom koju ovaj budžet predviđa, a to je smanjenje plata lekarima, ljudima koji čuvaju socijalni mir, kao što je kolega rekao malo pre, ljudima kojima plata nije povećana zadnjih sedam, osam godina. Vi ćete štednjom i udarom na zdravstveni sistem uštedeti nekih 12 milijardi dinara. Za tih 12 milijardi dinara nećete mnogo popraviti onu rupu u budžetu, a namećete veliku štetu lekarima, sistemu zdravstva u finansijskom pogledu.
Ono što je važnije od plata, plate smo nekada za vreme devedesetih godina primali dve marke do dve i po marke. Plate lekara nisu toliko problem koliko je problem zabrana zapošljavanja mladih lekara. Kao profesor medicinskog fakulteta, i kao lekar, skrećem vam pažnju na ovaj veliki problem.
Vi ste pobegli iz Srbije u želji da nađete radno mesto. Ovim što se sada radi se jasno šalje poruka mladim studentima medicine, dok ste na drugoj, trećoj godini, umesto anatomije, umesto patologije, umesto interne medicine, učite nemački, norveški, i idite iz Srbije. Mislim da je jako loše da država ulaže veliki novac u edukaciju mladih ljudi i da onda naša najbolja deca leče građane Nemačke, Norveške i ostalih zemalja. Potrebno je da shvatimo da ovom porukom šaljemo jasan signal njima da napuste zemlju.
Ono što je još važnije, vi zabranom zapošljavanja lekara do 2015. godine, mi sada već imamo manjak lekara, mi sada imamo manji procenat lekara nego što imaju evropske zemlje, po evropskim standardima, standardima Svetske zdravstvene organizacije mi bi trebali da imamo veći broj lekara i veći broj medicinskih sestara. Ako zabranite još nekoliko godina, a kolega je lepo rekao, nekoliko godina je i ranije bilo manje više to zabranjeno i specijalizacije se nisu davale, mi polako ulazimo u jedan gap, prazan prostor gde nećemo imati ko da nas leči, kroz pet, šest godina.
Reći ću vam da u mnogim kliničkim centrima, evo u Nišu više od 130 ljudi lekara specijalista primarijusa će otići u penziju narednih nekoliko godina. I, šta se onda dešava? Vi nemate prijem mladih lekara, oni odlaze u penziju, pitam vas kao profesor. Meni je potrebno da edukujem mladog lekara pet godina. Nakon pet godina, on će morati još pet godina da radi kako bi mogao da leči ljude kao jedan iskusan specijalista.
Ono čim se sistem zdravstva u Srbiji hvali, u proteklih godinu dana, je da je u budžetu uštedeo neke pare. Taj novac je ušteđen na zdravlju građana Srbije. Zato što u Srbiji postoje ogromne liste čekanja. Nijedna lista čekanja, niti za kataraktu, niti za operaciju kuka, niti za operaciju ugradnje stentova, niti za zračnu terapiju, nije rešena. Ne znam šta Ministarstvo zdravlja radi, i zašto ne traži novac da rešite te probleme.
Reći ću vam, to ćemo pričati kroz amandmane, nedopustivo je da građani Srbije u 21 veku čekaju, 25 hiljada građana Srbije, vaši roditelji su u nekim pristojnim godinama, možda će im trebati operacija, moja majka i druge naše majke i bake, trebaće im operacija katarakte, čeka. Jedna operacija katarakte je 400 evra. Da li je moguće da ne možemo 10 miliona evra da odvojimo i da rešimo svih tih 25 hiljada građana Srbije koji čekaju na operaciju katarakte ili je želja određenih doktora, direktora da ne traže taj novac, pa da preba ce sve u svoje privatne ordinacije i da tamo uzimaju novac?
Ako vam kažem da u Kragujevcu, rodnom gradu naše ministarke zdravlja, operacija kuka se zakazuju za 2025. godinu, pa o čemu pričamo? To je skandal, javašluk, koji postoji u sistemu zdravstva.
Evropska komisija ponovo nas je proglasila da drugu godinu za redom imamo najlošije zdravstvo. Upravo zato šaljem poruku republičkoj vladi, nemojmo da štedimo na zdravlju građana. Znači, nedopustivo je da kažemo da nemamo pare za lečenje dece, nemamo pare da kupimo lekove. Postoji pored nemaštine i nesposobnost pojedinaca koji su u sistemu zdravstva, nesposobnost da obave javne nabavke i zbog tih nesposobnih ljudi, koji ne znaju da naprave centralizovanu javnu nabavku, neko se sada hvali i kaže – ja sam uštedeo. Gde si uštedeo, šta si uštedeo, ni jedan tender nisi uradio u ovoj godini?
Reći ću vam šta vam fali, fale nam sledeći lekovi: sinkum, eftil, miripan, stanicit, flormidal, rivotril, hlorovenikol, atropin, eritromicin; fale nam antikoagulanti, diuretici, atropini, adrenalini, antidijabetici. Onda nam naša ministarka zdravlja kaže – ma ti iz Evrope ništa ne znaju, to nisu tačni podaci. Ljudi, dajte da shvatimo da nam ljudi nemaju mogućnost da se leče u Srbiji, da nemamo lekova. Sada kada vam kažem, kao lekar, više ne posežem za svojim znanjem koje sam stekao na fakultetu, nego pitam sestru – da li imamo u opšte neki lek na klinici, da li uopšte imamo neki antibiotik na klinici? To je sistem koji sada na sceni, koji vodi ovaj sistem zdravstva, koji ne ume da uradi ni jedan tender.
Pošto ću polako završiti ovu raspravu, kako bi moje kolege poslanici imali još vremena, shvatite da na zdravlju građana Srbije ne smete štedeti. Ovo je klasičan primer štednje na budžet lekara, štednje na zapošljavanju mladih lekara, štednje na nabavci lekova i normalno je što imamo korupciju, odlazak mladih lekara i normalno je što imamo najveću stopu smrtnosti u Evropi, od kardiovaskularnih bolesti i malignih oboljenja. Hvala.

Poštovani ministre, par stvari ću vam reći, koje nisam u prethodnom izlaganju rekao. Znači, ne slažem se vama da neće dati štetne efekte zabrana prijema mladih lekara. Ako nešto vredno imamo u Srbiji, ako nam je nešto ostalo od propalih privatizacija, ostalo nam je znanje. Vi ste to znanje usmerili i školovali ste se u inostranstvu, vratili se i ovde pomažete zemlji. Shvatite da najbolju našu decu ovom zabranom za zapošljavanje do 2015. godine, mi već sada imamo deficit anesteziologa, radiologa, hirurga, patologa. Vi ne shvatate, mada su vaši roditelji lekari, poznajem ih lično…
Problem je što ministarka ne reaguje. Mene ministarka čudi. Vi četiri, pet godina nemate specijalizacije, vi sada imate blokadu još tri četiri godine. ljudi, stvarno nećemo imati nikog da nas leči. Strašno je da ovako dopuštate da nam deca odlaze.
Reći ću vam još nešto, kažete – štedimo, nemamo para, ali reći ću vam isto da u mnogim kliničkim centrima, u mnogim domovima zdravlja, gde su vaši direktori, se masovno primaju partijski kadrovi koji nisu lekari, znači lekare niko ne spominje, ali se prima srednji kadar, prima se osnovna škola. Ako to shvatite, vi ste jako pametni, cenim vas, mi imamo zatrpane medicinske institucije sa nemedicinskim kadrom. Niški klinički centar ima 2/3 nemedicinskog kadra od medicinskog kadra. Znači, to je neodrživo. Moramo da uradimo analizu koga trebamo da primamo, koga ne treba da primamo. Zamolio bih da se stranačko zapošljavanje, stranačko kadriranje, što se tiče zdravstva, više ne radi u Srbiji. Hvala puno.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani predlagaču gospodine Stefanoviću, kao i na plenarnom zasedanju, kao i na samom sastanku skupštinskog Odbora, kada smo razmatrali zakona u načelu i amandmane na Predlog ovog zakona, ponovili smo da je jako bitno da trudnice i deca imaju zdravstvenu zaštitu i da budu pokrivena, ono pravo koje im garantuje i sam Ustav.
Ponovili smo da smo ovaj zakon već u prošlom sazivu glasali. Kao narodni poslanik i u prošlom sazivu sam glasao za ovaj predlog zakona o zdravstvenom osiguranju član 22. koji pokriva i ovaj predlog nekih mera. Lično pozdravljam, mislim, da je dobro da regulišemo ali da pored zakonskih rešenja, pored izvlačenja određene grupacije iz postojećeg Zakona o zdravstvenom osiguranju, gde je jako bitna sprovodljivost tih zakona. Mi ćemo ponovo glasati za jedan zakon koji smo već glasali. Nije problem, glasaćemo i treći put ako treba.
Ono što ističem, što poslanička grupa DS ističe jeste funkcionalnost zdravstvenog sistema. Šta naše trudnice, šta naša deca imaju od zdravstvenog sistema, zdravstvenog osiguranja? U ovom predlogu amandmana piše da li je lekar akušer ili je lekar opšte prakse. Ono što moram da vam kažem i postavljam pitanje, ne predlagaču nego Ministarstvu zdravlja – šta smo mi uradili kao država u edukaciji tih akušera? U edukaciji naših lekara? Šta smo uradili povodom jedne prelepe donacije koju je dao japanski narod državi Srbiji i srpskom narodu, a on je dao 39 mamografa. Postavljam pitanje kao narodni poslanik DS – gde su i da li su u funkciji svih 39 mamografa koje je poklonio japanski narod srpskom narodu?
Sledeće pitanje, japanski narod je dao mogućnost, bivši japanski ambasador, dali su mogućnost da 80 lekara, 80 radiologa odu u Japan, o trošku Japanske Vlade da se edukuju na rad sa mamografima, da čitaju snimke za žene koje bi trebale da budu pregledane.

Pričam u vezi specijalizacija. Hvala, ali smatram da je jako bitno da narodni poslanici i građani Srbije shvate da je dobro da donosimo dobre zakone, ali da je jako važnije od donošenja tih zakona sprovodljivost zakona. Šta građani imaju upravo od tih zakona koje mi donesemo u Skupštini Srbije.
Završiću, pošto ste me upozorili da završim ovu diskusiju. Završiću pitanjem – da li je moguće, ako su nam Japanci dali 80 specijalizacija da je samo nekoliko lekara otišlo i da mi u Srbiji nemamo dovoljno lekara koji će pročitati mamografski snimak. To su greške našeg zdravstvenog sistema o kojima moramo da pričamo. Zakoni jesu dobri, zakone možemo da hvalimo, ali sprovodljivost tih zakona sam u obavezi da kritikujem. Hvala puno.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, koristim svaku priliku da oživim svaki amandman i oživim svaki Predlog zakona.
U ovom amandmanu i ovom zakonu pričamo o trudnicama, porodiljama i deci. U ovom Predlogu zakona pričamo o našoj brizi prema trudnicama. Danas su mediji preneli da se lek ginipral koji trudnice koriste kao i partustistenpovlače sa srpkog tržišta zato što su opasni po zdravlje trudnica.
Govorim vam da mora sistem, Ministarstvo zdravlja da bude ovde, da bude sa nama i da kaže – primena zakona. Kakva je naša primena zakona? Znači, ovo je jako opasna tema. Moja supruga, mi smo izgubili dve bebe - ginipral smo primali. Koliko beba su još izgubili građani Srbije? Znači, potrebno je da imamo ozbiljnu kontrolu sistema zdravstva koji je zadnjih 20 godina urušen.
Što se tiče ovog amandmana, član 4. stav 1. u obrazloženju - Predlog zakona predlaže deca ostvaruju prava utvrđena ovim zakonom na osnovu isprave i o zdravstvenom osiguranju koju izdaje Republički fond za zdravstveno osiguranje bez obzira na to da li je isprava overena.
Mislim da ćemo se svi složiti o ovakvoj definiciji i u Predlogu zakona i nema ni jednog lekara koji će reći – ja ne mogu da pregledam dete zato što mu je overena ili neoverena knjižica. Dobro je da se dodatno definiše to u zakonu, ali vam opet postavljam pitanje funkcionalnosti, sprovodljivosti tog zakona. Opet je potrebno da Ministarstvo zdravlja da neke odgovore. Znači, mi kao poslanici pravimo neke dobre zakone, ali opet ti neki zakoni nisu sprovodljivi u praksi.
Kažem vam opet kroz primer života da ogroman broj dece u Srbiji nije pokriven zdravstvenim osiguranjem. Nema veza ako ima zdravstvenu knjižicu overenu, i sa ovim amandmanom, i sa ovim zakonom, opet imate veliki broj humanitarnih akcija. Opet imate veliki broj dece koja nisu pokrivena sa ovim zakonom. Apel moj, kontinuirani je apel borbe za život.
Da pokušamo, kao što je gospodin Stefanović rekao, da što se tiče zdravstva, barem ne prepiremo. Da se barem oko zdravstva ujedinimo i da shvatimo da imamo bolesnu naciju i da je svakako doprinos svakog od nas da jednim dobrim predlogom zakona poboljša, unapredi sistem zdravstva. Ali vam opet ponavljam, potrebno je da sedi ovde ministarka zdravlja, potrebno je da kaže zašto nam sistem zdravstva ne funkcioniše. Hvala puno.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani poslaničke, gospodine Nebojša Stefanoviću, na samom početku mog izlaganja želim da skrenem pažnju na to da se danas u svetu obeležava Svetski dan protiv dijabetesa, protiv šećerne bolesti, protiv bolesti od koje u Srbiji boluje više od pola miliona naših sugrađana i sa tim u vezi sam zvanično tražio od Sekretarijata Narodne skupštine da večeras kupola Narodne skupštine bude prebojena plavom svetlošću, što je međunarodna boja borbe protiv dijabetesa.
Takođe želim da čestitam slavu Sveti Kozma i Damjan koja je slava mnogih Srba, ali i slava mnogih lekara, lekarskog esnafa. To je na samom početku.
Poštovani gospodine Stefanoviću, na samoj sednici Odbora smo vodili jednu dobru raspravu povodom Predloga zakona i krenuću isto kao što sam krenuo i tada na samoj sednici Odbora kada sam postavio pitanje – zašto Ministarstvo zdravlja nije dostavilo mišljenje na Predlog zakona? To se po prvi put dešava da skupštinski Odbor za zdravlje i porodicu nije dobio mišljenje Ministarstva zdravlja povodom pre4dloženog zakona.
Drugo pitanje, zašto danas nije sa nama ministarka zdravlja nevezano što ste vi predlagač? Mislim da je pre trebalo da bude, s obzirom i da ste predsednik Skupštine i predlagač, neko iz Ministarstva zdravlja ovde. Želim da čujem i mišljenje i Ministarstva zdravlja.
Ono što sam dalje na Odboru rekao u plenarnoj sednici ponavljam, da sam pitao predstavnike Republičkog fonda i Ministarstva zdravlja – zašto ovaj Predlog zakona iz već postojećeg Zakona o zdravstvenom osiguranju, pa i zdravstvenoj zaštiti, koji smo u prošlom mandatu usvojili izdvajamo? Građane Srbije i kolege poslanike ću upoznati sa članom 22. važećeg našeg srpskog Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji predviđa isto što i ovaj zakon predviđa.
U tom članu 22. se kaže - osiguranicima u smislu ovog zakona i pod uslovima propisanim ovim zakonom smatraju se i lica koja pripadaju grupaciji stanovništva koja je izložena povećanom riziku oboljevanja. Stav 1. ovog člana je - deca do navršenih 18 godina života, školska deca i studenti do kraja propisanog školovanja, a najkasnije do navršenih 26 godina u skladu sa zakonom. Stav 2. - žene u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoće, porođaja i materinstva do 12 meseci nakon porođaja.
Ono što ovaj član 22. štiti, ne štiti samo ove dve grupacije, on štiti i neke druge ranjive grupe, pa ću ih ja spomenuti i pitati - a zašto možda diskriminišemo starija lica od 65 godina koja su u stavu 3. ovog zakona predviđena? Da li diskriminišemo osobe sa invaliditetom po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, kao i mentalno nedovoljno razvijena lica koja se nalaze u stavu 4? Da li diskriminišemo u stavu 9. nezaposlena lica i druge kategorije socijalno ugroženih lica čiji su mesečni prihodi ispod prihoda utvrđenih u skladu sa ovim zakonom? Da li diskriminišemo u stavu 11. lica romske nacionalnosti, koja zbog tradicionalnog načina života nemaju stalno prebivalište, odnosno boravište u Republici Srbiji? Da li pod stavom 12. važećeg Zakona o zdravstvenom osiguranju član 22. stav 12. - žrtve nasilja u porodici, da li su i one stavljene u drugi plan, pod stavom 3. - žrtve trgovinom ljudi. Ima tu puno stava.
Ono što želim da kažem je da smo mi već izglasali ovaj zakon i on je već utkan u postojeći Zakon o zdravstvenom osiguranju. Problem je što, nažalost, sistem zdravstva u Srbiji ne funkcioniše i mislim da je to ona prava tema. To je tema o kojoj moramo da razgovaramo. To je tema – zašto je morala ministarka zdravlja da bude ovde. Ne može gospodin Stefanović da odgovori neke stvari, pošto se ne bavi medicinom, nije lekar i nije u sistemu zdravstva, ali zato su morali predstavnici Ministarstva zdravlja da budu ovde i da kažu – šta vi ljudi radite zadnjih godinu i po dana?
Nisu ovde samo ugrožene trudnice, porodilje i deca. Ugroženi smo svi. Jesu ovo najranjivije grupacije, ali građani Srbije jasno vide svakog dana kako se leče. Građani Srbije preko medija čuju kako je sistem zdravstva sjajan, kako je sve fenomenalno, sve funkcioniše i ako neko nešto suprotno kaže, kažu – zloupotreba položaja, smenićemo te, komentarišeš nešto što nije tvoj delokrug posla. Mislim da je apsolutno jasno građanima Srbije u kakvim se uslovima leče. To su stvari koje ne smemo prećutati i moramo o tome pričati, isto kao što je ovo jako humana stvar, zaštititi trudnice i porodilje i decu do 18 godina. Takođe je humano i za ostale građane koje sam spomenuo da budu zaštićeni. Njima Ustav garantuje, ali im sistem nekako to onemogućuje.
Zadnjih više od 20 godina je sistem zdravstva planski ili neplanski urušavan i zadnjih godinu i po dana je definitivno doživeo jedan kraj, propast. Čak i onaj Tomica Milosavljević, koji je po meni bio najlošiji ministar zdravlja, u tom vremenu je barem nešto funkcionisalo. Bilo je loših stvari, ali sada mislim da je stanje jako loše. Lično ću se uvek složiti, podržaću ovakve inicijative i kao lekar i kao profesor, neću ni jednog pacijenta, niti sam i jednog pacijenta koji je došao bez knjižice i bez uputa vratio, nijedan lekar to nije uradio. Ja ne znam lekara koji je to mogao da uradi, da bolesnog pacijenta vrati, pa makar znao da on možda čak i krši zakon. Nama je glavni zakon, zakon života i borbe za naše pacijente.
Moramo više da pričamo o uslovima lečenja. Šta se to desilo zadnjih godinu i po dana sa našim zdravstvom? Zašto u našem zdravstvu nema lekova? Zašto su centralizovane javne nabavke dovele do nestašica lekova, što je direktno dovelo do ugrožavanja zdravlja naših građana.
Pominju se uštede koje su realizovane kroz štednju u zdravlju, praktično se uštede javljaju i neki novac koji je višak u samom sistemu zdravstva. Ja kažem, taj višak je napravljen zato što centralizovane javne nabavke nisu sprovedene, mnogi nisu znali kako da usklade te potrebe i taj novac je ostao.
Sada kažem – onda smo praktično štedeli na zdravlju stanovništva Srbije, jer ako kažem da nemate u mnogim zdravstvenim ustanovama sinkuma, eftila, niripana, stanicid gaze, flormirala, rivotrila, hlorafenikola, sirup eritromicina, atropin kapi, da ne nabrajam više, još 40 lekova. Mi sada kažemo – hoćemo da štitimo trudnice. Svakako da hoćemo da štitimo trudnice i to je tema. Ali, ja hoću Ministarstvo zdravlja da sedi ovde i da kaže kako će da štiti trudnice.
Šta je kampanja Ministarstvo zdravlja? Idemo po kućama, merimo visinu, težinu, stanje nacije. Ljudi, pa mi smo bolesna nacija. Nama deca nemaju para za lečenje, ne mogu da se leče. Ministarstvo zdravlja je potrebno da meri nama struk, a struk nam je sve tanji zato što smo siromašni, pa naši građani se praktično zdravije hrane nego neke druge zemlje, zato što su siromašni, sa 30.000, 20.000 plate, ne mogu da kupe neko meso, kupuju bukvalno voće i povrće, što je u principu zdravo, ja kao lekar kažem da je zdravo, ali je dobro da se jede i meso, dobro je da se pije mleko, a sa našim platama ne možemo. Sada treba da merimo visinu, težinu građana, kako bi znali da nešto nije dobro. Ja to uporno pričam godinu i po dana – nije dobro. Građani mi kažu – bravo, brani nas, bori se za nas, a ministarka kaže – on kleveće i laže, to nije tačno.
Dajte da pričamo, ako pričamo o borbi za prava trudnica, dece do 18 godina, to je sjajno, ali moramo da kažemo da li je to funkcionalno u državi Srbiji. Ponavljam, nijedan lekar nije vratio nijednog pacijenta sa praga bolnice. Koliko god fama lekare bije zbog korupcije, nekih afera, nekih stvari, ali verujte da nijedan normalan lekar nije vratio pacijenta. Ako je neko vratio, mogu da potpišem da je on zalutao u lekarsku profesiju.
Poenta je da shvatimo da nam je sistem nefunkiconalan, da od toga ne smemo da bežimo, niti vladajuće stranke, niti stranke opozicije i da, kao i na sednici odbora kada smo pričali, mislim da je to bila dobra sednica odbora gde smo imali pozitivne stavove, pozitivna mišljenja o tome da stvarno treba da vodimo računa o našim građanima, da kažemo – mi hoćemo, kao političari, ali ljudi koji su nadležni za to moraju da sprovedu to. Ko je nadležan za to? Nije Nebojša Stefanović nadležan. Nije Dušan Milisavljević nadležan. Nadležno je Ministarstvo zdravlja, koga nema ovde. Ne znam zašto ga nema. Ili se ograđuju od ovog predloga zakona, ili se ograđuju od gospodina Stefanovića, ili rade važnije stvari. Mere struk i težinu građana Srbije, da bi znali da li smo bolesni ili nismo bolesni.
Mislim da puno stvari u Srbiji nije dobro. Ono što je merilo toga je da smo nažalost u vrhu evropske liste po broju oboljenja od malignih bolesti, po broju oboljenja od povišenog krvnog pritiska, ali nažalost i po broju smrtnosti od onkoloških bolesti i od kardiovaskularnih bolesti. Ako to Ministarstvo zdravlja ne zna, ja mu to poručujem. Ljudi, nemojte da merite težinu građana. Znajte da nam pacijenti umiru zato što čekaju za onkološki tretman u Nišu, u Novom Sadu više od tri, tri i po meseca, pa kada mi neko kaže – da, Dušane, ti zbunjuješ javnost, ja vam kažem da ti građani, ukoliko izgube dve nedelje od završenog hirurškog tretmana, se nalaze u lošijem procentu preživljavanja nakon završenog tretmana. Njemu se direktno ugrožava život.
Kao narodni poslanik moram da branim interese građana koji mi se obrate i ja to znam da moramo da rešimo. Ne možemo da bežimo od tih problema. Problemi su i liste čekanja. Liste čekanja su definitivno postale moda u državi Srbiji i to moda u zadnjih godinu i po, dve dana. Juče je glavna vest u Kragujevcu bila da se u Kragujevcu zakazuje operacija u Kliničkom centru za 2025. godina. Ljudi mi ćemo pre da uđemo u EU, nego što će neko da dočeka da dođe na operaciju. To je skandal. Šta je prioritetnije za Ministarstvo zdravlja, nego da kaže – čekaj, ministarka je iz Kragujevca, neka ode tamo da vidi šta je problem, neka reši taj problem. To su stvari koje treba ministar zdravlja da radi. Da sam ja na tom mestu, ja bih prvo to rešio. Ne mogu liste čekanja da budu problem. I trudnice su na listi čekanja, danas pričamo o trudnicama, pričamo o deci, deca za operaciju čekaju jako dugo.
Prošle godine, sećate se, bilo je polemike kada sam otvorio temu operacije katarakte i 20.000 građana koji čekaju. Ima tu i žene i dece, ima tu i naših najstarijih građana. Sada je 25.000. Umesto da se smanji broj, on se povećao. Nije za to DS kriva. Tu mogu čista obraza da kažem – DS nikad, nažalost, nije imala ni pomoćnika ministra, ni državnog sekretara, a kamo li ministra. Nažalost, krivi jesmo što smo puštali G17 da nas uništi, da uništi naše zdravstvo. Prihvatam tu krivicu. Ali ovo, moramo da shvatimo da to zdravstvo mora da bude prioritet svih stranaka, da zdravstveni sistem ne sme da bude sistem koji će da se deli – to je SPS uzeo, to je SNS uzela, to su demokrate uzele. Prioritet zdravstvene politike ne sme da nas deli. Moramo da shvatimo da nam građani loše žive, da se građani loše leče i da mora svako od nas da da neki doprinos da se to poboljša.
Inicijativa gospodina Stefanovića je da se ovo precizira. Ne vidim tu ništa loše. Glasao sam već jedanput za taj predlog zakona i mogu ponovo da glasam, ali poenta je da gospoda iz Ministarstva zdravlja moraju da budu tu i da nam kažu kako će omogućiti to lečenje, jer je to lečenje sada jako loše i pod velikim znakom pitanja.
Nedostatak različitog materijala. Vi sada čekate i za vakcine, čekate i za kukove, čekate za stentove. Ljudi, kao lekar vam kažem, imate dobrog direktora Kliničkog centra Srbije, da ne kritikujem kao opozicija, Miljka Ristića, profa je dobar, ali čovek nema čime da radi. Znači, nemaju ljudi sa čime da rade. Neko mora da bude kriv za to. Ne može da niko nije kriv. Znači, sve je super i niko nije kriv, a ljudi sa infarktom miokarda moraju da čekaju da se radi angiografija, da se uradi stend.
U nekim afričkim zemljama, ne želeći da vređam afričke zemlje, ali spram njihovog ekonomskog stanja oni imaju bolju zaštitu nego što imamo mi. To su stvari koje moramo da pričamo. Kukovi, ostale proteze ili sada najava da ćemo neke zaliske da uzimamo iz Kine, koje nijedna zemlja u Evropi neće da uzima, pa se kardiohirurzi pobune za to.
Znači, ima mnogo problema. Ja želim da debatujem sa ministarkom zdravlja, sa ljudima iz Ministarstva zdravlja i sa predstavnicima Republičkog fonda. Ljudi, dajte malo da se uzmemo svi u pamet. Ovo nije kritika radi kritike opozicije, da kažete - vi samo kritikujete, već ja u svakom obraćanju nudim i neko rešenje.
PREDSEDAVAJUĆA: Narodni poslaniče, molim vas da sva rešenja pokušate da povežete sa odredbama zakona koji je na dnevnom redu. Stvarno vas molim. Izvolite.

Hvala puno. Mislim da niste lekar, tako da ne razumete probleme. Svi ovi problemi koje sam naveo su problemi sa kojima se suočavaju naše trudnice.
Zamolio bih vas da me gledate i da ne pravite grimase dok ja pričam.
Da li mogu da nastavim?
Ukoliko ne dozvoljavate, mogu i da prekinem ono što sam mislio da govorim. Hvala puno.

Hvala puno.
Poštovani gospodine Stefanoviću, u predlogu vašeg zakona i na samoj sednici Odbora direktor Fonda je rekao da je on obezbedio sredstva za sprovođenje ovog zakona.
Opet ću pročitati važeći član 22. postojećeg Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji kaže da se u budžetu Republike Srbije obezbeđuju sredstva za uplatu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje za lica iz st. od 1. do 4. ovog člana i na osnovici i po stopi doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje koji su propisani ovim zakonom. Tako da, već postoje regulisana sredstva povodom Predloga ovog zakona za st. 1. i 2. člana 22.
Ono što isto moram da potvrdim, jeste da, po važećem Zakonu o zdravstvenom osiguranju, član 204. reguliše sve stavove iz člana 22. To znači da je budžet Srbije garant sredstvima finansijskom lečenju svih ovih ranjivih grupa. Hvala puno.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre iz Niša moj sugrađanine, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, i ovog puta ću pričati o problemu zdravstva i problemu građana Srbije koji se leče u jako lošem sistemu koji pokušavamo da maskiramo. Ministarstvo zdravlja kaže da nisu tačni podaci koje je Evropska komisija i EU da nam je zdravstvo zadnje na evropskom kontinentu.
Počeću sa prvom stavkom koju ovaj budžet predviđa, a to je smanjenje plata lekarima, ljudima koji čuvaju socijalni mir, kao što je kolega rekao malo pre, ljudima kojima plata nije povećana zadnjih sedam, osam godina. Vi ćete štednjom i udarom na zdravstveni sistem uštedeti nekih 12 milijardi dinara. Za tih 12 milijardi dinara nećete mnogo popraviti onu rupu u budžetu, a namećete veliku štetu lekarima, sistemu zdravstva u finansijskom pogledu.
Ono što je važnije od plata, plate smo nekada za vreme devedesetih godina primali dve marke do dve i po marke. Plate lekara nisu toliko problem koliko je problem zabrana zapošljavanja mladih lekara. Kao profesor medicinskog fakulteta, i kao lekar, skrećem vam pažnju na ovaj veliki problem.
Vi ste pobegli iz Srbije u želji da nađete radno mesto. Ovim što se sada radi se jasno šalje poruka mladim studentima medicine, dok ste na drugoj, trećoj godini, umesto anatomije, umesto patologije, umesto interne medicine, učite nemački, norveški, i idite iz Srbije. Mislim da je jako loše da država ulaže veliki novac u edukaciju mladih ljudi i da onda naša najbolja deca leče građane Nemačke, Norveške i ostalih zemalja. Potrebno je da shvatimo da ovom porukom šaljemo jasan signal njima da napuste zemlju.
Ono što je još važnije, vi zabranom zapošljavanja lekara do 2015. godine, mi sada već imamo manjak lekara, mi sada imamo manji procenat lekara nego što imaju evropske zemlje, po evropskim standardima, standardima Svetske zdravstvene organizacije mi bi trebali da imamo veći broj lekara i veći broj medicinskih sestara. Ako zabranite još nekoliko godina, a kolega je lepo rekao, nekoliko godina je i ranije bilo manje više to zabranjeno i specijalizacije se nisu davale, mi polako ulazimo u jedan gap, prazan prostor gde nećemo imati ko da nas leči, kroz pet, šest godina.
Reći ću vam da u mnogim kliničkim centrima, evo u Nišu više od 130 ljudi lekara specijalista primarijusa će otići u penziju narednih nekoliko godina. I, šta se onda dešava? Vi nemate prijem mladih lekara, oni odlaze u penziju, pitam vas kao profesor. Meni je potrebno da edukujem mladog lekara pet godina. Nakon pet godina, on će morati još pet godina da radi kako bi mogao da leči ljude kao jedan iskusan specijalista.
Ono čim se sistem zdravstva u Srbiji hvali, u proteklih godinu dana, je da je u budžetu uštedeo neke pare. Taj novac je ušteđen na zdravlju građana Srbije. Zato što u Srbiji postoje ogromne liste čekanja. Nijedna lista čekanja, niti za kataraktu, niti za operaciju kuka, niti za operaciju ugradnje stentova, niti za zračnu terapiju, nije rešena. Ne znam šta Ministarstvo zdravlja radi, i zašto ne traži novac da rešite te probleme.
Reći ću vam, to ćemo pričati kroz amandmane, nedopustivo je da građani Srbije u 21 veku čekaju, 25 hiljada građana Srbije, vaši roditelji su u nekim pristojnim godinama, možda će im trebati operacija, moja majka i druge naše majke i bake, trebaće im operacija katarakte, čeka. Jedna operacija katarakte je 400 evra. Da li je moguće da ne možemo 10 miliona evra da odvojimo i da rešimo svih tih 25 hiljada građana Srbije koji čekaju na operaciju katarakte ili je želja određenih doktora, direktora da ne traže taj novac, pa da preba ce sve u svoje privatne ordinacije i da tamo uzimaju novac?
Ako vam kažem da u Kragujevcu, rodnom gradu naše ministarke zdravlja, operacija kuka se zakazuju za 2025. godinu, pa o čemu pričamo? To je skandal, javašluk, koji postoji u sistemu zdravstva.
Evropska komisija ponovo nas je proglasila da drugu godinu za redom imamo najlošije zdravstvo. Upravo zato šaljem poruku republičkoj vladi, nemojmo da štedimo na zdravlju građana. Znači, nedopustivo je da kažemo da nemamo pare za lečenje dece, nemamo pare da kupimo lekove. Postoji pored nemaštine i nesposobnost pojedinaca koji su u sistemu zdravstva, nesposobnost da obave javne nabavke i zbog tih nesposobnih ljudi, koji ne znaju da naprave centralizovanu javnu nabavku, neko se sada hvali i kaže – ja sam uštedeo. Gde si uštedeo, šta si uštedeo, ni jedan tender nisi uradio u ovoj godini?
Reći ću vam šta vam fali, fale nam sledeći lekovi: sinkum, eftil, miripan, stanicit, flormidal, rivotril, hlorovenikol, atropin, eritromicin; fale nam antikoagulanti, diuretici, atropini, adrenalini, antidijabetici. Onda nam naša ministarka zdravlja kaže – ma ti iz Evrope ništa ne znaju, to nisu tačni podaci. Ljudi, dajte da shvatimo da nam ljudi nemaju mogućnost da se leče u Srbiji, da nemamo lekova. Sada kada vam kažem, kao lekar, više ne posežem za svojim znanjem koje sam stekao na fakultetu, nego pitam sestru – da li imamo u opšte neki lek na klinici, da li uopšte imamo neki antibiotik na klinici? To je sistem koji sada na sceni, koji vodi ovaj sistem zdravstva, koji ne ume da uradi ni jedan tender.
Pošto ću polako završiti ovu raspravu, kako bi moje kolege poslanici imali još vremena, shvatite da na zdravlju građana Srbije ne smete štedeti. Ovo je klasičan primer štednje na budžet lekara, štednje na zapošljavanju mladih lekara, štednje na nabavci lekova i normalno je što imamo korupciju, odlazak mladih lekara i normalno je što imamo najveću stopu smrtnosti u Evropi, od kardiovaskularnih bolesti i malignih oboljenja. Hvala.

Poštovani ministre, par stvari ću vam reći, koje nisam u prethodnom izlaganju rekao. Znači, ne slažem se vama da neće dati štetne efekte zabrana prijema mladih lekara. Ako nešto vredno imamo u Srbiji, ako nam je nešto ostalo od propalih privatizacija, ostalo nam je znanje. Vi ste to znanje usmerili i školovali ste se u inostranstvu, vratili se i ovde pomažete zemlji. Shvatite da najbolju našu decu ovom zabranom za zapošljavanje do 2015. godine, mi već sada imamo deficit anesteziologa, radiologa, hirurga, patologa. Vi ne shvatate, mada su vaši roditelji lekari, poznajem ih lično…
Problem je što ministarka ne reaguje. Mene ministarka čudi. Vi četiri, pet godina nemate specijalizacije, vi sada imate blokadu još tri četiri godine. ljudi, stvarno nećemo imati nikog da nas leči. Strašno je da ovako dopuštate da nam deca odlaze.
Reći ću vam još nešto, kažete – štedimo, nemamo para, ali reći ću vam isto da u mnogim kliničkim centrima, u mnogim domovima zdravlja, gde su vaši direktori, se masovno primaju partijski kadrovi koji nisu lekari, znači lekare niko ne spominje, ali se prima srednji kadar, prima se osnovna škola. Ako to shvatite, vi ste jako pametni, cenim vas, mi imamo zatrpane medicinske institucije sa nemedicinskim kadrom. Niški klinički centar ima 2/3 nemedicinskog kadra od medicinskog kadra. Znači, to je neodrživo. Moramo da uradimo analizu koga trebamo da primamo, koga ne treba da primamo. Zamolio bih da se stranačko zapošljavanje, stranačko kadriranje, što se tiče zdravstva, više ne radi u Srbiji. Hvala puno.
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima narodni poslanik Radmilo Kostić. Izvolite.

Poštovani predsedniče, koleginice i kolege narodni poslanici, vi dobro znate kada se ja javim da pričam o problemima u zdravstvu, tako da ću i ovog puta otvoriti puno problema koji muče građane Srbije. Verujte da i ovog puta pričam isključivo u ime građana koji se svakodnevno susreću sa velikim problemom u svom procesu lečenja.
Pre nekoliko dana smo čuli od ministarke zdravlja da su za nestašicu lekova, za nestašicu stentova, za kompletni kolaps u zdravstvu krivi direktori. Postavljam pitanje ministarki zdravlja i republičkoj Vladi – ko je postavio te direktore, te nesposobne direktore koji su doveli do propasti sistem zdravstva? Mislim da oni ne nose tu odgovornost kao što nosi republička Vlada.
Reći ću vam nekoliko primera. Devojčica koja ima 16 godina i koja treba da ide na transplantaciju pluća, koja je po promenjenom pravilniku prioritet države, primila je pismo od RFZO gde kažu da do 18-e godine treba da se strpi, jer od 18-e godine država nju prepoznaje. Pitam vas – kako neko sa 20% funkcijom pluća može da preživi do 18-e godine i kako se to administracija ove republičke Vlade stavlja iznad života ove devojčice od 16 godina koja treba da ide na transplantaciju pluća?
Postavljam vam pitanje za šestogodišnju Novosađanku koja boluje od Batenove bolesti – kako država ni nju ne vidi? Kako država ne vidi probleme naših građana? Kako država, iako ima uslova lečenja dece… Govoriću vam o detetu koje je iz Niša, koje je ometeno u razvoju i koje ima 93% iskrivljene kičme. Postoji lekar na VMA i postoji mogućnost operacije. Međutim, neko traži 650.000 dinara za njenu operaciju, za transplantate prilikom te operacije.
Ovo su problemi o kojima ne smemo ćutati. Ja ove probleme javno otvara pred vama, pred Skupštinom i pred vama, predsedniče, nadajući se da ćemo ih proslediti republičkoj Vladi i da će republička Vlada preuzeti odgovornost.
Oktobar je mesec borbe protiv karcinoma dojke. Pitam vas – da li vi znate koliko mamografa u Srbiji radi ili, bolje rečeno, koliko mamografa u Srbiji ne radi? Lično sam se uverio u probleme, da ni u Kliničkom centru u Nišu digitalni mamograf ne radi. Italijanska Vlada nam ga je poklonila, a taj mamograf ne radi. Gde da žene potraže spas ako posumnjaju da imaju promenu na svojoj dojci? Gde pacijenti koji boluju od malignih tumora mogu da se leče u državi Srbiji?
Ukazaću na problem o kome već dve godine pričam, a to je lečenje onkoloških pacijenata. Da li ministarka zdravlja shvata da pacijenti čekaju za zračnu terapiju u niškom Kliničkom centru duže od dva meseca? Da li ministarka zdravlja shvata da u Novom Sadu građani koji boluju od malignih tumora čekaju više od dva meseca na zračnu terapiju?
Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, govorim vam kao lekar, ako se nakon operacije izgubi nedelja dana i ne krene se sa zračnom terapijom, procenat preživljavanja pacijenta se znatno smanjuje. Ovo su prioriteti o kojima moramo pričati. Šta da pričamo o nedostacima stentova, o nedostacima veštačkih kukova, o nedostacima veštačkih valua, o nedostacima kohnioplanata, o nedostacima aracenih cevčica? Neko konačno mora da bude kriv. Nemoguće je da u Srbiji napravimo sve te liste čekanja i da niko nije kriv. Neko mora konačno da ponese odgovornost.
Uporno ponavljam više puta - prioritet države Srbije je zdravlje njene nacije, zdravlje njenih građana. Tu nema politike. To je politika života koja treba sve nas da ujedini.
Što se tiče operacije katarakte, pričali smo pre godinu dana o tome i to je izazvalo burnu reakciju. Problem koji je tada otvoren je bio 20.000 građana koji čekaju na operaciju katarakte. Dragi moji, trenutno stanje je 24.000. Znači, 4.000 građana je stavljeno dodatno na listu. Umesto da se reši lista čekanja od 20.000 građana koji treba da se operišu, sada ih imamo 24.000. Stvarno više ne mogu da poverujem da je to toliko nebitno za Ministarstvo zdravlja, za Republički fond. Ne znam šta je prioritet. Da li proklamovana akcija Ministarstva zdravlja – idemo po kućama, merimo kilažu i merimo visinu građana Srbije, pa da utvrdimo da li je srpska nacija bolesna?
Srpska nacija je bolesna, ministarka. Srpska nacija je u kolapsu što se tiče zdravstvenog sistema. Ukoliko ne možete da rešite taj problem, pomerite se, neka dođe neko drugi ko ume da rešava probleme. Građani Srbije svakodnevno gube bitku sa svojom bolešću zato što nema organizovanog sistema koji im pruža adekvatno lečenje. Još jedanput apelujem na svest republičke Vlade, da se konačno svi uzmemo u pamet i da na zdravlju ne smemo štedeti i da nijedna mera restrikcije ne sme pogoditi zdravlje naših građana. Hvala puno.

Gospodine predsedniče Skupštine, poštovani članovi Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, kao profesor fakulteta i predsednik Odbora za zdravlje i porodicu i predsednik Odbora za zdravstvo DS, želim da ukažem na to da tri dana pričamo o različitim temama a nismo pričali o najvažnijoj temi, po meni, koja nije politika nego je život, a to je zdravstveni sistem u Srbiji i u ekspozeu sem na devetoj strani nisam video ništa, a tu sam video gde ste rekli da su nam potrebni ne sitni već krupni koraci da ne bismo ostali amputirano upaljeno slepo crevo. Slepo crevo su dve reči koje ste jedino spomenuli iz medicine i iz zdravstva.
Želim da ukažem građanima RS da svakako ne želimo da budemo slepo crevo, a kamo li inficirano slepo crevo u Evropi. Želim da ukažem na stanje zdravstva u Srbiji koje je jako loše.
Dragi moji građani Srbije nije problem u Srbiji razboleti se. U Srbiji je problem lečiti se. To je nešto što je veće od bilo koje politike i iziskuje i zahteva ujedinjenje svih stranaka kako bismo rešili probleme našeg sistema zdravstva koji postoje unazad 30 godina. Ne želim da optužim ovu Vladu, niti ovo resorno ministarstvo. Želim da ukažem na probleme koji postoje i probleme za koje niko ne želi da krene da ih menjamo.
Danas sistem zdravstva Srbije je ocenjen po anketama NHCI i „Juropian help konvjument indeksa“ kao najgore zdravstvo u Evropi. Srbija je po klasifikaciji na zadnjem Ekonomskom savetu u Dalasu. Srbija je prva u Evropi po smrtnosti od kardivaskularnih oboljenja i u vrhu smrtnosti od malignih tumora u Evropi. To je crveni alarm za svakog od nas da da doprinos da pokrenemo zdravstvo i da zdravstvo koje je urušavano zbog ekonomskih sankcija zbog lošeg ekonomskog standarda, zbog loših kadrovskih rešenja u Ministarstvu zdravlja unazad 20 godina, zbog kriminala i korupcije u sistemu zdravstva, da pokrenemo zdravstvo i krenemo da rešavamo probleme.
Navešću vam nekoliko problema koji su veliki i postoje. Danas u Srbiji čeka na operacije katarakte. Prošle godine sam u parlamentu otvorio ovu temu i tada je bilo 20.000 građana Srbije koji su čekali na operaciju katarakte. Danas čeka 24.000 građana Srbije na operaciju katarakte. Da li mi ne možemo da nađemo rešenja da kupimo ta sočiva i da naše najstarije građane rešimo i da ti građani mogu da vide? Građani Srbije su lošom reformom stomatološke prakse postali škrba nacija. Imamo polako slepu i polako škrbu naciju. Postoje problemi na listi čekanja, koje su postale moda. Čeka se bukvalno na sve. Čeka se na operacije. Čeka se na skenere. Čeka se na magnetne rezonance. Čeka se na ultrazvučne preglede.
Reći ću vam građani Srbije da se u najvećem broju čeka zbog koruptivnih lekara koji imaju privatne prakse i koji koriste državne institucije da bi zloupotrebljavali položaj i preusmeravali nas građane u svoje privatne ordinacije. Skrećem pažnju na ovaj problem državnog i privatnog zdravstva i zalažem se da ga konačno zakonskim rešimo, da ne postoji mogućnost da neko radi u državnom, pa u toku prepodneva deli svoje vizit karte svoje privatne ordinacije i da šalje siromašne građane u privatne ordinacije gde on umesto bolesnog čoveka vidi 100 ili 200 evra. Zakonski rešiti ovaj problem. Zakonski rešiti problem tako što ćemo rasčlaniti, ako hoćete da radite u privatnom zdravstvu dobro, ali dajte ostavku u državnom sektoru. Zalažemo se da se izjednači privatno i državno zdravstvo, da ne bude privatno zdravstvo sada nevidljivo i da privatno zdravstvo bude korišćeno samo za korist određenih državnih lekara koji rade u državnim institucijama.
Ono što želim da kažem je da je potrebno regulisati protokole lečenja. Svedoci ste da svakog dana imate prilike da se čuje da je lekar pogrešio, pa da je sud doneo drugojačiju odluku.
U Evropi postoje protokoli lečenja. Kada se uspostavi protokol lečenja lekar je dužan da po tom protokolu leči. Ako imate zapaljenja uva, ako imate zapaljenje krajnika, po protokolu se jasno kaže koji lek treba da se uzme. Ukoliko se ne uradi adekvatna operacija, ako dođe do komplikacija u toj operaciji, ako se ne ispoštuje protokol, onda je i samom sudiji lakše da sprovede sankciju nad lekarom.
Skrenuo bih pažnju i na korupciju u zdravstvu, koja je prisutna od najnižeg do najvišeg nivoa. Prisutna je od najnižeg nivoa korupcije lekara koji je procentualno mala, ali koja kalja lekarsku profesiju, korupcija lekara koji traži novac za svoje usluge, pa ide do toga da su se u samom vrhu, u ranijim godinama, ne mogu da tvrdim sada, ali u ranijim godinama, i u Republičkom fondu i Ministarstvu zdravlja određeni tenderi nameštali zarad određenih procenata, tako da jako je bitno da ovu korupciju sprečimo.
Ima sedam programa koje bi trebali da uradimo, ali s obzirom da moja poslanička grupa ima još malo vremena, polako ću završiti ovo moje izlaganje.
Predsedniče, gospodine Dačiću, ja ću vas zamoliti da zajedno radimo na terenu reforme zdravstva, s obzirom da zdravstvo ne bi trebalo da bude poligon političkog prepucavanja, nego zajedničkog napora da pomognemo da zdravstvo pokušamo da izvučemo iz krize i da građani Srbije imaju bolju i kvalitetniju zdravstvenu zaštitu koju oni sada trenutno nemaju. Hvala vam puno.