Poštovani potpredsedniče, predsedavajući, dame i gospodo, kolege i koleginice narodni poslanici, jučerašnja moja diskusija je izvedena samo sa dve stavke i ono što ja na samom startu želim da kažem, je da sam razočaran pogrešnom interpretacijom moje želje da ukažem na probleme koje imaju građani Srbije, a za te probleme sam zamoljen od ove dve porodice, od ova dva pacijenta.
Apsolutno nije bila niti predstavka Skupštini Srbije, s obzirom da je bila želja tih ljudi da kroz svoj primer građani Srbije, Ministarstvo zdravlja, reše taj problem, kako se ne bi više dešavalo da u Srbiji neko čeka da bude operisan i da u tom čekanju tog termina izgubi svoj život.
Želja je da se više nikada u Srbiji ne ponove liste za čekanje za operaciju, za patohistološku verifikaciju. Ponoviću, to je jedan veliki problem kada imate pacijente koji boluju od malignog procesa, kada uđu u sistem lečenja i kada moraju da čekaju blagonaklonost nekog lekara ili neke ustanove da mu izda rešenje, od koje on to dijagnoze boluje.
Reći ću vam da psihološki efekat osobe koja čeka svoju dijagnozu, jedan, dva dana, dva meseca, pola godine, je jako loša za njegovu psihu, za njegovu porodicu i to ne može da ostane nezabeleženo, da ostane nesankcionisano od strane Ministarstva zdravlja. Upravo, apel ovih ljudi me je provocirao da javno progovorim u ime njih, u ime građana, da kažemo kakve probleme imaju građani sa sistemom zdravstva u kome se mi nalazimo.
Mnogi su danas pričali u sali da je sistem zdravstva sjajan. Reći ću vam da je sistem zdravstva u Srbiji jako loš. Ne bi naš sistem zdravstva Srbije, EU i Evropska komisija postavila na zadnje mesto, čak ispod Albanije, čak ispod Makedonije i nekih drugih zemalja. Mene možete demantovati, ali ljude, stručnjake iz EU ne možete, zato što oni rade skrining analizu, analiziraju kako se radi u Srbiji.
Kako je to moguće, da u Vojvodini, u Novom Sadu, koji je prelepi grad, veliki univerzitetski centar, pacijenti Vojvodine čekaju da dođu na red za zračnu terapiju? To je tema oko koje niko neće da priča. Kako je moguće, direktor kliničkog centra, dajem mu priliku i za repliku, javno je rekao malo pre da je smenio direktora onkologije, zato što mu nije prijavio da je jedan jedini aparat od tri aparata za zračnu terapiju pokvaren. Šta je to onda? Činjenica da nijedan aparat za zračnu terapiju nije radio u Nišu, i liste za čekanje, ti ljudi se bore samo za život, dragi moj potpredsedniče, drage moje koleginice i kolege, narodni poslanici, i onda je tema, da li je onda neko imao ovlašćenje ili nije. Kažem vam, imao sam ovlašćenja da pričam u ime građana Srbije i pričaću u ime građana Srbije.
Moramo da zajednički, da se ne nadmudrujemo, nego da zajednički nađemo načina da rešimo problem zdravstva. Problem zdravstva je veliki. Ko god zavarava sebe i kaže – ma, super je, moj ministar je najbolji, on će to rešiti, ja vam kažem da je potrebno mnogo vremena da se sistem zdravstva uredi. Ne može to ni gospođa Slavica Đukić-Dejanović, iako je žena koja ima puno energije, ima puno iskustva. Potrebne su godine, ali je potrebno da krenemo da radimo, da poboljšavamo taj sistem zdravstva.
Svestan sam da je i naša država siromašna i da nema mogućnosti čarobnim štapićem da sada reši sve probleme u zdravstvu, ali moramo jasno da kažemo šta su prioriteti sistema zdravstva. Svakako da je borba za zdravlje dece, zdravlje žena, za zdravlje pacijenata koji boluju od malignih oboljenja. To je nešto što mora država da nađe načina da reši te probleme, kako bi išla dalje.
Pohvaliću predsednika Skupštine, gospodina Stefanovića, koji je vrlo pristojno reagovao, za razliku od nekih drugih narodnih poslanika, reagovao kao pravi predsednik parlamenta u situaciji kada je jedan dobronameran predlog iznesen na Skupštini, a koji su drugi poslanici pokušavali da svojom, stvarno pravničkom sposobnošću, da okrenu na neku drugu temu.
Time ću završiti, znači, podržavam i ono što je rekao, da se iz stenograma izvuku imena, pošto sam uradio autorizaciju tog teksta, tako su mi rekle stručne službe Narodne skupštine. Moja namera nije bila da povredim dostojanstvo bilo koga. Moja namera je bila da poslušam glas tih jadnih ljudi, koji boluju, koji ne mogu da dođu do lečenja, koji gube vid tako što čekaju nekoga da se smiluje da ih operiše, a on neće to uraditi, samo želi da ih pošalje u privatnu ordinaciju, samo želi da uzme novac.
Dragi moji građani Srbije, morate da znate da je sistem zdravstva besplatan i nemojte da dozvolite da vam bilo ko od lekara traži novac, jer za to ova država odvaja ogromna sredstva i država Srbija daje besplatno zdravstvo svima. Svako ko se usudi da vam traži da krenete u privatnu ordinaciju, slobodno imate pravo da ga tužite, da ga prijavite za jednu korupciju koja je nehumana.
Ja sam jučerašnjom mojom izjavom, a i sada, želeo da kažem da sam se malo i pravnički raspitivao. U Zakonu o zaštiti informacija od javnog značaja postoji pravni termin "pretežni društveni interes". Pod pretežnim društvenim interesom i državna tajna može biti otvorena u srpskom parlamentu. Iskoristio sam pravo kao narodni poslanik, da pretežni društveni interes i ovog puta ukaže da građani Srbije imaju problema u sistemu zdravstva i da to nije problem jedne osobe, nego je to problem velikog broja pacijenata koji boluju u Srbiji od mnogih bolesti, za koje ne mogu da dođu na lečenje, nego se šalju kod privatnog lekara.
U Srbiji 20 godina ja nisam primetio javni konkurs za zapošljavanje lekara. Zalažem se da transparentnije uđemo u sve ovo. Mnoga mlada, pametna deca, mladi lekari nas napuštaju, sa dobrim prosekom. Država ulaže u njihovo školovanje, edukaciju, a nakon toga oni odu i leče građane Nemačke ili građane Amerike.
Mi smo država koja je siromašna, ali koja ima sjajne, pametne, mlade studente medicine, mlade lekare i nije dobro da ne vodimo računa o njima, nije dobro da ih samo nemo posmatramo kako oni napuštaju državu i kako oni odlaze u neke druge zemlje.
Potrebno je da se racionalizuje upisna politika na medicinske fakultete. Nije normalno da svake godine medicinski fakulteti upisuju više studenata, a da na birou u Nišu imate 500 nezaposlenih, a da na birou u Beogradu imate 2.000 nezaposlenih.
Jedini javni konkurs, za koga ja znam da je sproveden, to je u gradu Beogradu i to je, nerviraće vas sigurno, to je sprovedeno od gradonačelnika Beograda, Dragana Đilasa, prošle godine, gde je 60 lekara prijavljenih na javnom konkursu, dobilo svoj posao.
Tako da, taj primer treba da sledite. Znam da vam se ne sviđa Demokratska stranka. Ne sviđa vam se njen predsednik, ali dobre stvari koje se rade u Beogradu, treba da preslikate u Ministarstvo zdravlja i tako treba u narednom periodu da primate lekare, a ne da ih primate tako koji je direktor iz koje stranke, da li iz SPS ili G 17. Primate samo lekare koji su iz tih stranaka. Nije bitan prosek, važno je da imate partijsku knjižicu i važno je da ste dobri sa nekim šefom stranke u nekom gradu i onda imate lekare koji su samo stranački prebojeni, a koji nisu dobri stručnjaci.
Imate lekare sa 10.0 prosekom koji napuštaju Srbiju i idu i leče neke druge građane ili idu u neke male sredine što je dobro za te male sredine, tipa Babušnice ili Crne Trave, ali je mnogo bolje da budu u Beogradu, da budu u Novom Sadu ili Nišu. Prosek 10.0 vam jasno ukazuje da deca treba da ostanu u referentnim centrima, univerzitetskim i da nastave svoju karijeru.
Tema mamografi nije samo tema mamografa. Tema je ne domaćinskog poslovanja Ministarstva zdravlja. Nije normalno da vam Japanska Vlada da donaciju koja je jako skupa i da ne vodite računa o tome da nemate dovoljno edukovanog kadra. Pretpostavljam da je i tu kriv gospodin Vuksanović i DS, a ne Ministarstvo zdravlja koje nije umelo da napravi šemu zdravstvenih ustanova i zdravstvenog kadra koji će trebati da se edukuje, nego smo dovedeni u situaciju da skupa donacija bude dovedena pod znakom pitanja.
Imam prilike da sarađujem sa Japanskom Vladom s obzirom da je donirala jedan skup aparat jednoj klinici u Nišu u kojoj radim i mogu vam reći da na tri meseca ljudi iz ambasade dolaze da proveravaju koliko pregleda je urađeno sa tim aparatom, kako se radi sa tim aparatom i koje su primedbe lekara za rad sa tim aparatom? Sa poštovanjem prema japanskom narodi i Japanskoj Vladi, ovo javno pričam zato što sam bio zbunjen kada sam čuo da donacija ovih mamografa se može desiti da se vrati u Japan. Iskreno se nadam da do toga neće doći, da će ministarka zdravlja u razgovoru sa ambasadorom Japana, naći rešenje da oni ostanu u Srbiji. Preko su potrebni u skrining programu ranog otkrivanja raka dojke, koji je nažalost još uvek prisutan kod nas u Srbiji.
Ono na šta bih se opet osvrnuo, pretpostavljam da je i to greška DS, to su neiskorišćeni krediti Evropske banke za obnovu i razvoj kliničkih centara u Srbiji. Svedoci smo da više od sedam, osam godina imamo odobrene kredite i da imamo odobrena sredstva više od 20 miliona evra samo za niški Klinički centar. U kompletnom zbiru ova četiri klinička centra, ta suma novca iznosi znatno više i niko opet nije odgovoran zbog toga. Niko nije odgovoran zato što je neko bio nesposoban da koristi ta sredstva koja su izuzetno dobra, kamata je izuzetno dobra, a naše bolnice su stare. Niko nije kriv što nije promenio nekog ko je nesposoban da uradi te projekte. Niko o tome nije hteo da priča. Kažem vam da je to isto tema za koju pretpostavljam da će moje kolege sa desne strane, dojučerašnji koalicioni partneri reći – da, nismo mi krivi, krivi ste vi.
Prihvatam odgovornost za ono što je neko uradio u ime DS. Svakako da će biti sankcionisan, od naših organa i od organa reda, ako je nešto krivično uradio. Nemojte da sprovodite selektivnu pravdu i da pokušavate da pravite amneziju naroda da niko nije kriv u sektoru zdravstva, a dobro znamo i ponovo ponavljam da je jedino engleska kraljica bila duže na vlasti nego što je G 17 u sektoru zdravstva.
Što se tiče rada farmaceutskih kuća, niko nije pričao o tome. To je isto jedna tema koja je bolna. Niko ne priča o toj korupciji, niko ne priča o komunikaciji farmaceutskih kuća sa lekarom. Zalažem se da se uvede red i u ovom odnosu. Nije normalno da lekar u ordinaciji nosi hemijsku olovku farmaceutske kuće, nije normalno da lekar ima bilo kakav prospekt farmaceutske kuće u ordinaciji, nije normalno da neki lekari ne izlaze iz aviona letujući, zimujući, provodeći se na nekim kongresima o trošku neke farmaceutske kuće. Pitam kakvi su to manekeni farmaceutskih kuća, a da 90% lekara nije imalo komunikaciju sa tim farmaceutskim kućama?
Tvrdim da to mora biti transparentnije, da mora biti jasnije urađeno kroz zakon, da lekar nema pravo da pravi bilo kakav dogovor ili ugovor sa farmaceutskom kućom. To treba da se da direktoru Kliničkog centra ili direktoru doma zdravlja, da on odredi sa njegovog odeljenja ko će ići na neki kongres i da to bude finansirano od strane neke farmaceutske kuće.
Ovako, kada u četiri oka neko završava posao može doći do kršenja zakona. Ono što ću isto dati kao predlog Ministarstvu zdravlja jeste da kroz neke nove izmene uredi određenu proviziju koju svaka farmaceutska kuća daje direktorima, daje nekim predstavnicima ministarstva kroz kupovinu nekog aparata ili nabavke nekih lekova, da to ne plaćaju više budžetski poreznici. Naši građani su siromašni da bi plaćali neke dažbine koje idu posle toga na crno.
Smatram da je Grčka najbolji primer. Jeste u krizi, ali je ona rešila ovaj problem i imajući informacije kako su oni rešili taj problem, na to ukazujem i sada. Smanjili su tih 10% koje je svaka kuća predviđala da dâ bilo kom učesniku na tenderu. Da se za tih 10% smanji cena, ili nekog skenera ili nekog farmaceutskog leka i da taj novac ide u edukaciju mladih ljudi. Tako da moramo mnogo domaćinskije da vodimo i republičku Vladu i da vodimo sektor zdravstva.
Ne domaćinskim ponašanjem u proteklom periodu u Ministarstvu zdravlja smo došli u situaciju da pretvaramo velika dugovanja u javni dug i došli smo do situacije da zbog ne domaćinskog ponašanja dovedemo sektor zdravstva pod znakom pitanja da opstane. Sama mera koja je predviđena ovim zakonom, da se centralizuju javne nabavke i tenderi, lično podržavam i mislim da je i gospođa Slavica Đukić Dejanović bila zapanjena kako se neki direktori ophode prema tom državnom novcu, kako troše taj novac poreskih obveznika.
Reći ću vam ponovo da je nelogično da se u Skupštini priča kako je Fond napravio neki dug. Znači, želim to da bude jasno. Ne želim nikoga da branim, ako je iole nešto loše uradio.
Hoću da kažem da znam primere gde su direktori bolnica pravili veštačke dugove, tj. kupovali su aparate koji nisu bili u planu nabavke za tu godinu, nisu bili u planu nabavke neki skupoceni aparati. Dugovi su napravljeni isto tako što su zapošljavani nemedicinski radnici. U Niškom medicinskom centru imate tri hiljade i nešto zaposlenih, od toga bukvalno imate više od pola nemedicinskog kadra. Koji sistem to može da održi? Koji sistem može da održi da vi imate 1.500 nemedicinskog kadra. Šta će nama 1.500 nekvalifikovane radne snage? Nama trebaju lekari, nama trebaju medicinske sestre. Svakako da nam trebaju i higijeničari, ali ne u tom broju.
Na svakoj klinici, na svakom spratu mi imamo po tri, četiri higijeničarke. To je, mislim, nedomaćinsko poslovanje tih firmi. Upravo ti direktori su napravili taj jedan dug koji je sada aktuelan i koji postoji. Istini za volju da kažem da je gospodin Vuksanović kada je došao na funkciju preuzeo dug koji je bio 18 milijardi dinara. Ovo se beleži i ovo se može proveriti, 18 milijardi dinara je zatekao dug. Nakon podnošenja njegove ostavke pre dva dana, on je ostavio dug u fondu od 14,5 do 15 milijardi.
Molim poslanike da ne razgovaramo ovako.

Samo želim da vam kažem radi istine da je gospodin Vuskanović radio profesionalno, da je reč u jednom dobrom profesoru, jednom stručnjaku i da je svačiji rad proverljiv i da nije problem da svakoga preispitate šta je on to radio u proteklih godinu, dve, tri, pet.
Na kraju ću završiti jednim apelom ministarki zdravlja, povodom jednog i drugog zakona. Dragi moji, Zakon o zdravstvenoj zaštiti je jako star. Pokušavali su brojni ministri da ga nekim sitnim krečenjem ulepšaju, ali nema šanse, zakon je star, zakon je konzervativan, zakon ne podrazumeva aktuelno stanje u Srbiji. Zakon ne predviđa aktuelne probleme sa kojima se susreću građani Srbije. Lično vas i u moje ime i u ime DS pozivam da se napravi jedan novi zakon koji bi bio sveobuhvatniji, koji ne bi samo na komadiće udarao neke flastere na postojeći zakon, a onda posle kraćeg vremena bi to počelo ponovo da curi i ponovo da boli.
Građani Srbije imaju veliki problem i mi imamo obavezu da se ne nadmudrujemo. Zdravstvo nije politika. Juče sam pričao, pa i sada. Nisam želeo, možda sam u nekim diskusijama kolege iz G17 spomenuo, pa su oni imali pravo na repliku. Kada diskutujete o zdravstvu, tu nema velike politike. Tu ne treba biti politike. Pored nacionalnih interesa, mislim da je interes zdravlja nacionalni interes, da tu moramo svi zajedno da damo doprinos i usvajanju dobrih zakona i borbi da zdravstvo postane stvarno funkcionalno, da postane dostojanstveno, da kada građanin dođe u situaciju da se leči, da to bude omogućeno na jedan dostojanstven način.
Završiću jednom rečenicom, da u Srbiji sada nije problem da se razbolite, problem je da se lečite.

Poštovani predsedavajući, javljam se povodom člana 104. Poslovnika Skupštine Srbije – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji je član iste poslaničke grupe, navodeći njegovo ime, prezime ili funkciju.
Mislim da je gospođa Plavšić spomenula mene u jednom negativnom kontekstu, da nisam završio fakultet i gde pozivam buduće profesore da bolje vaspitavaju svoje kadrove. Reći ću vam vrlo odgovorno, pred svima, da sam svoju doktorsku disertaciju uradio u Cirihu, u jednom od najstarijih univerziteta, da sam doktorat uradio i u Srbiji.
Molim vas, zbog poštovanja doktorske profesije, da ne mešamo politiku u onaj stručni deo koji je svaki od nas u jednom periodu u životu uradio i koji sa dostojanstvom ima iza sebe. Tog perioda se ne stidim.
Iskoristiću priliku da vam kažem da mi apsolutno nije bila namera da bilo koga kvalifikujem na ovaj ili onaj način, s obzirom da je koleginica, to se vidi u stenogramu, sa mesta meni dobacivala.

Kažem vam da ste ga vi povredili, s obzirom da niste opomenuli poslanicu da je komentarisala stručni rad u Skupštini Srbije pojedinog poslanika tj. mene.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, u slučaju koji traje već praktično 24 sata jedina mogućnost mog izvinjenja bi bila pacijentima koji su me ovlastili da pričam u njihovo ime. Da me nisu ovlastili, bio bih u obavezi da se izvinim njima, jer nije uvređena Narodna skupština, niti je uvređen bilo ko.
Bio sam zamoljen od strane tih ljudi koji dve godine nisu mogli da dođu na red da se operišu od katarakte i dve godine postepeno slepe. Bio sam zamoljen da kroz njihov primer ukažem na probleme zdravstva i da se ti problemi više nikada ne dese u Srbiji. To je bila želja tih ljudi da kroz njihov primer se progovori, da se više ne ćuti na probleme koje imaju obični građani u Srbiji.
Nikakva zla namera nije bila. Taman posla da je neko želeo da krši bilo koji član zakona. Moja želja je bila da prenesem njihovo nezadovoljstvo, jer su dve godine lutali, dve godine su ih 11 puta vraćali sa oftamološke klinike u Nišu sa različitim objašnjenjem i čovek je došao do gubitka vida. To je čovek od 71 godine. Čovek je juče gledao sa svojom suprugom moje izlaganje i ponosan je na moje izlaganje. Smatram da nisam prekršio zakon tako što sam ukazao na probleme koje muče građane Srbije. Rekao sam da nisam ponosan da sam prekršio neki zakon, nego sam ponosan što sam smelo ukazao na probleme koje imaju građani Srbije. Ništa više. Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovana ministarka, koleginice i kolege narodni poslanici, na samom startu želim da po ko zna koji put kažem da DS nikada nije imala tu čast da bude odgovorna za Ministarstvo zdravlja i počeću od te činjenice.
Ono što želim da vas obavestim na samom startu je da će DS i narodni poslanici DS i naš poslanički klub podržati uvek reformske poteze ove vlade i reformske poteze u Ministarstvu zdravlja. Lično želim da vam kažem da su konkretno ovi predlozi izmene zakona mali, da je postojeći Zakon o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju jako star zakon, da su uglavnom ministri zdravlja koji su dolazili posle 2000. godine samo malo šminkali taj Zakon o zdravstvenom osiguranju i zdravstvenoj zaštiti, od situacije do situacije i ništa detaljno nisu promenili u njemu. Ministarka je dobro krenula. Nadam se da će taj rad biti produbljen i da ćemo ići dublje u reforme sistema zdravstva.
Ono što hoću da kažem, mišljenje poslaničkog kluba DS je da je ovaj zakon jako star, da je konzervativan, da ne uvažava potrebe građana Srbije, da ne uvažava potrebe zdravstvenih radnika Srbije. Pozivam ministarku zdravlja da smogne hrabrosti da kompletno uradi jedan nov predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju. Rekao sam da će DS, ukoliko to ne bude slučaj na nekim narednim izborima, tražiti odgovornost u Ministarstvu zdravlja i ući u veoma bolne reforme, koje su neophodne našem sistemu zdravstva.
Istaćiću da i dalje nemamo regulisano privatno zdravstvo. Privatno zdravstvo nam se nalazi ni na nebu ni na zemlji. Nemamo regulisano, niti iskorišćeno vojno zdravstvo, koje stoji neiskorišćeno, s obzirom da su kapaciteti vojske bili pravljeni za veliku vojsku SFRJ, da u vojnim bolnicama imamo jako dobar kadar, što se tiče lekara i medicinskih sestara, imamo dobre prostorije vojnih bolnica, ali nažalost, te vojne bolnice stoje prazne, iskorišćene su 40, maksimalno 50%, dok sa druge strane imate kliničke centre i zdravstvene centre po Srbiji koji su prenatrpani i koji vape za malo većim prostorom.
Ono što još želim da vam kažem da će DS insistirati da se transparentnije prati rad lekara u samoj bolnici i u tom nekom trideset-postotnom radu van svoje ustanove, zato što kao predsednik odbora skrećem pažnju i ministarki, ali više skrećem pažnju građanima Srbije. Lično želim da stanem u odbranu interesa građana Srbije kao predsednik Odbora za zdravlje i porodicu u ime poslaničke grupe DS, jer su građani Srbije suočeni sa puno problema kada se razbole i kada uđu u sistem zdravstva, od toga da ih na vratima bolnica sačekuju neke čistačice ili neke medicinske sestre koje preusmeravaju pacijente u privatne ordinacije lekara, gde ti isti lekari koji rade u Kliničkom centru ili rade u zdravstvenim centrima, u toku radnog vremena izlaze za vreme svog radnog vremena i pregledaju pacijente u svojim privatnim ordinacijama.
U tim privatnim ordinacijama, takođe, oni uzimaju novac za operacije, što ne bi smeli da rade u samoj republičkoj ustanovi, državnoj ustanovi, ali to urade u svojim privatnim ordinacijama i zakon ne može da ih kači.
Mislim da moramo mnogo jasnije i poštenije da se ophodimo prema građanima. Sistem zdravstva je dugo bio čuvar socijalnog mira u državi. Imamo dobre lekare, ali je zdravstvo, nažalost, ušlo u jedan procenat korupcije, zato što godinama ništa jasno zakonima nije precizirano i kada nemate jasnu kontrolu, kada nemate jasnu transparentnost, svakako dolazi do ovakvih grešaka kao sada da vas lekari šalju i privatne ordinacije da brojne zdravstvene ustanove, brojni centri prave veštačke liste čekanja i kada je neko bolestan, kada je nekome dete bolesno, kada mu lekar kaže – dođi kod mene privatno, bolji su uslovi nego što su u državnoj bolnici, svakako da zbog zdravlja svog deteta neće štedeti novac. Taj novac će od usta odvojiti da bi ga odveo kod lekara.
Smatram da su to nepravilnosti koje moraju da se isprave. Uvek ću i primerima potkrepiti ovo. Da li je normalno da to uporno pričam, da dok nije smenjen direktor Kliničkog centra u Nišu, na ginekološkoj klinici u roku od godinu dana imate 47 abortusa, a da u istom vremenskom periodu u privatnim ordinacijama imate 5.000 abortusa koji su radili isti lekari koji rade u državnim bolnicama i u radno vreme kada su trebali da budu na radnom mestu, a ne da rade privatno i da se neprimereno bogate i da neprimereno siromaše građane Srbije?
Demokratska stranka na prvom mestu ima građane naše države i smatramo da zdravstvo mora da bude dostojanstveno spram tog građanina i da bude besplatno, što je najvažnije. To je što se tiče DS kao socijaldemokratske orijentacije najvažniji prioritet naše organizacije, a smatram i vas. Vi ste dobro počeli i dokle god dobro radite, imate apsolutno i moju ličnu podršku i podršku DS.
Puna su nam usta brige za decu, puna su nam usta brige o ženama, pogotovo za trudnice. Uvek ćemo reći, svaka politička organizacija će reći da sistem zdravstva mora da bude besplatan za njih. Međutim, kažem vam da nije. Ustav Republike Srbije jasno govori u članu 68. da svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja. Deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decom do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda, ako ih ne ostvaruju na drugi način.
Sada vas pitam, mi mislimo da su naše trudnice zaštićene zakonom i da one mogu normalno da imaju sve blagodeti našeg zdravstvenog sistema. Reći ću vam da to nije slučaj, da žene i dece poljoprivrednika, privatnika koji ne plate doprinos za zdravstveno osiguranje, oni nemaju zdravstveno osiguranje. Onda te trudnice i ta deca poljoprivrednika i malih preduzetnika, privrednika, ostaju nezaštićena.
Znači, nije tačno da je ova država obezbedila ravnopravni sistem zdravstvene zaštite za sve žene i za svu decu. Pozivam vas da promenimo zakon i da jasno u zakonu stoji da sve trudnice, pored toga što treba da imaju, što predlaže PUPS, 100% isplaćenu platu, da moraju da imaju, ono što je važnije, zdravstveno osiguranje, da neplaćeno prate svoju trudnoću, da neplaćeno mogu da leče svoju decu, što sada nije slučaj kod ove dve kategorije naših stanovnika.
Kuda ide naše zdravstvo? Ne znam. Čemu se mi nadamo? Kolega Korać je saopštio jednu činjenicu koju sam prvi otvorio i tražim odgovornost. Za razliku od njega, tražim odgovornost za pojedince koji su zaštićeni kao beli medvedi, a izgleda mi da dolaze iz ranijih rukovodstava, iz Ministarstva zdravlja.
Hoću da kažem da podržavam centralizaciju javnih nabavki u sektoru zdravstva. Smatram da je puno pronevera novca bilo u proteklom periodu i smatram da ne smemo ostati gluvi na to da je neko potrošio, zadužio ovu državu za 13,5 milijardi dinara i nikom ništa. To smo pretvorili u javni dug, zadužili našu decu, zadužili naše unuke i idemo dalje.
Pitam vas – ko je zadužio građane Srbije u sektoru zdravstva? Pozivam gospodina Vučića i pozivam gospodina Dačića, više puta sam ih pozivao, ali koristim priliku i sada, da ispitaju korupciju u sistemu zdravstva i da ispitaju ove probleme koje sada navodim.
Nemoguće je da vi centralizujete ove nabavke, zato što vam je to sada palo na pamet, nego ste se zaprepastili sa načinom funkcionisanja Ministarstva zdravlja do sada, zaprepastili ste kako nenamenski, nedomaćinski troše pare građana Srbije i onda ste to centralizovali. Da sam sada u vašoj situaciji i da sam ministar zdravlja, isto bih to uradio i zato vam i dajem tu podršku, zato što su se mnogi direktori zdravstvenih sistema, bivše rukovodstvo Ministarstva zdravlja bahato ponašali, nisu vodili računa o građanima Srbije, nenamenski su trošili sredstva, kupovali skupe aparate koji nisu bili u planu i programu, zapošljavali su nemedicinski kadar, pa su zatrpali Klinički centar u Nišu sa više od 2.000 nemedicinskog kadra. Zapošljavali su ih uvek pred izbore, i neću vam reći iz koje su stranke dolazili, kako su dolazili do nekih procenata da pređu cenzus.
Tražim odgovornost. Želim ovo zakonski da se ispita. Demokratska stranka podržava borbu protiv korupcije, ali ne podržava selektivnu borbu protiv korupcije. Gospodine Vučiću, uđite i u sektore koje vode vaši koalicioni partneri, ispitajte da li je bilo korupcije ili nije. Svakako da dug od 13,5 milijardi dinara u sektoru zdravstva nisu napravili vanzemaljci, nego su napravili neki bahati i nesposobni direktori, koji moraju da budu spomenuti, zašto su to napravili.
Sa ove teme ću vam skrenuti pažnju na drugu temu, kako funkcioniše naš zdravstveni sistem. Primam brojna pisma naših sugrađana. Ovo je pismo od gospodina M.Ž. koji već dve godine pokušava da dođe na red da bude operisan od katarakte. Da li je normalno da on mora 11 puta da dođe do lekara i da mu se 11 puta različiti razlozi odbijanja ponove, samo sa ciljem da se usmeri u privatnu ordinaciju određenog profesora, kako bi određeni profesor mogu da uzme novac?
Poštovana ministarka, kažem vam da ću se sa vama boriti, ukoliko u vama imamo borca za korupciju u zdravstvu, DS će vas podržati. Moramo iskoreniti ovo zlo koje je nastalo u sistemu zdravstva, koje svi prikrivamo, zato što je to možda neko iz naših redova, zato što je to možda neki važan profesor. Na prvo mesto ću uvek staviti pacijenta. Pacijent ne sme da bude šikaniran na ovaj način kako se radi u zdravstvenom sistemu sada. Zato je potreban novi zakon o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju.
Sledeći primer su onkološki pacijenti. Biopsiju pacijenta koju sam uzeo je od 25. juna i pacijent se zove S. J. - tumor vrata desno. Patohistološki nalaz je stigao 14.11. Pitam vas – da li je normalno da posle pet meseci stigne patohistološki nalaz tumorskog procesa ovog pacijenta?
(Predsednik: Izvinite što vas prekidam, samo se nadam da imate dozvolu tih ljudi da iznosite ovakvu vrstu informacija?)
Želim da pitam – da li imam dozvolu da tražim odgovornost, zato što je pitanje da li je ovaj pacijent živ, samo zbog bahatosti lekara koji nisu …
(Predsednik: Izvinite, moram da vas prekinem. Iznošenje privatnih i ličnih podataka, koji zadiru ovako duboko u privatnost svakog od tih ljudi koje pominjete, ako vi imate njihovo ovlašćenje da iznosite te podatke, nemam ništa protiv. Samo želim to da raščistimo, jer time možemo povrediti dostojanstvo tih ljudi. Samo sam zbog toga intervenisao.)
Predsedniče, svaki dopis je imenovan na moje ime i prezime, gde traže pomoć i podršku.
Molim gospodu iz G17 plus, doduše, možda iz URS, ne znam ni kako se sada zovete, da mi ne dobacujete s mesta. Predsedniče, molim vas, slučajno, ukoliko dalje primetim da me dalje ometaju u radu, da ih opomenete.
Ono što želim isto da kažem je briga za onkološke pacijente. I dalje imamo veliki problem u Srbiji oko lečenja pacijenata koji boluju od malignih tumora. U Nišu, u Novom Sadu se čeka za zračnu terapiju, znate i sami, radili smo jedan odbor na tu temu, dva do tri meseca. Na patohistološku dijagnozu se čeka mesec do mesec i po dana. Sa odgovornošću vam kažem da nema šanse da izlečite nekog pacijenta, ako patohistološka biopsija koju uzmete sa tumora, se čeka više od mesec i po dana, a ako nakon toga, posle hirurškog tretmana se čeka dva i po meseca za zračenje, dragi moji, možemo ovde u sali pričati sve super, kritikovati ministarku, kritikovati mene, ali ti pacijenti koji čekaju ovoliko dugo, osuđeni su na smrt.
Da li sada vređam nekog zato što kažem istinu, i uvek ću pričati istinu. Nama sistem borbe protiv onkoloških bolesti, borbe protiv tumora u Srbiji je katastrofa. Liste čekanja se opet prave veštački, kako bi se neko preko reda gurao, kako bi opet korupcija u zdravstvu bila ona glavna vodilja, kako doći do tog nekog željenog mesta, kako doći na red za zračnu terapiju.
Ono što isto želim da otvorim kao temu, što nije jasno regulisano, a prošli saziv parlamenta je radio, to je briga o terminalnim pacijentima, briga o ljudima koji su praktično iscrpili sve moguće medicinske tretmane, a koji su prepušteni sami sebi, greškom lekara ili nedolaskom na vreme, a imate puno pacijenata kojima ne može lekar pomoći.
U Srbiji još uvek ne postoje ti palijativni centri na jedan dostojanstven način. I u prošlom parlamentu sam pričao i sada vas pozivam da, ne mogu gerontološki centri koji su predviđeni zakonom, višim rukovodstvom Ministarstva zdravlja, da budu centri gde će se ti palijativni pacijenti, da se palijativa sprovodi. Tamo rade po jedan ili dva lekara, tamo radi nekoliko medicinskih sestara koji možda mogu da promene pelenu nekom starom našem sugrađaninu, ali ne mogu da budu briga onim pacijentima koji imaju metastaze na plućima, na mozgu, koji su nepokretni i koji imaju non stop bolove, koji krvare, koji imaju infekcije.
Pozivam vas da se, pored borbe za najmlađu populaciju, borimo i za najstariju, i za ove bolesti od koje svako okreće glavu. Svako demokratsko društvo potrebuje brigu i o ovim pacijentima. Svaka evropska država vodi računa. Gerontološki centri ne mogu biti mesto gde će se ovi pacijenti lečiti.
Da polako privedem kraju. Šta urgentno moramo uraditi da ovaj naš sistem profunkcioniše? Izmenama ovog vašeg zakona, vi ste malo zagrebali po površini sistema zdravstva. To je dobro i to ćemo podržati. To smo podržali i na Odboru za zdravlje i porodicu, gde su upravo poslanici DS dali kvorum, gde vladajuća koalicija nije obezbedila kvorum ni za rad, niti za odlučivanje. Ponosan sam što sam dao kvorum za rad i ponosan sam što sam dao kvorum za glasanje, jer smatram da je ovo centralizovanje ovakvih stvari dobro u ovom trenutku kada je haos u sistemu zdravstva.
Ono što moramo da uradimo to je, opet ponavljam, jedan novi zakon. Ovaj zakon je star i više od 20 godina je na sceni. Svako ko je došao od ministara, kao kad dođe neki direktor u bilo kom preduzeću, on malo počne da kreči i nakon toga stane. Pozivam vas da stvarno uradimo novi zakon o zdravstvenom osiguranju i novi zakon o zdravstvenoj zaštiti.
Ono što ste predvideli je da u nekom narednom periodu, posle nove godine, uđemo, a to je zaštita prava pacijenata. To je nešto na šta su mnogi okretali glavu, od tog zakona, a to je zakon koji na prvom mestu stavlja građane Srbije, na prvom mestu stavlja pacijenta i jako je bitno da taj zakon što pre izglasamo u Skupštini Srbije. Taj predloženi zakon koji se radi, sada je javna rasprava, DS će takođe podržati.
Ono što vas pozivamo da uradimo je i zakon o lekarima. Potrebno je da uradimo zakon o zaštiti prava pacijenata, a takođe moramo voditi računa i o lekarima, medicinskim sestrama, koji traže da budu u službi državnog lica, da budu zaštićeni jer imaju puno problema. Mislim da je to isto jedan od izlaza iz ove situacije.
Na kraju, želim da neke stvari pohvalim koje ste preduzeli, a što se tiče jugoistoka Srbije, s obzirom da mnogi ministri u ovoj vladi okreću glavu od jugoistoka, a to je što ste mnogo ozbiljnije od ranijih ministara sagledali potrebe jugoistoka Srbije i konkretno velikih bolnica na ovom terenu. Izgradnja novog centra za kardiohirurgiju je nešto što je dobro i nešto što pozdravljamo. Ono što je jako bitno jeste da se posle više od 20 godina, zaslugom Ministarstva zdravlja, napravila kotlarnica i taj sistem u kliničkom centru je dobar.
Sve što je dobro ćemo pohvaliti, ali ono što je loše, svakako ćemo kritikovati. Privešću kraju, poštovana profesorka, poštovana ministarka, vi od poslaničkog kluba DS, za razliku od drugih ministara, imate podršku zato što radite reformske stvari, zato što za sada radite dobro, ali ta podrška će trajati samo dokle radite reformske stvari i dokle radite u interesu građana Srbije. Zahvaljujem vam se i pozivam vas da u narednim nekim etapama radimo zajedno u interesu građana Srbije.

Poštovani predsedniče, poštovane koleginice i kolege, apsolutno ne želim da negiram ono što sam rekao. Stojim i dalje iza toga i vrlo ponosno stojim iza toga zato što sam probleme onih ljudi jasno stavio na uvid vama, na njihove molbe, na njihove vapaje, njihovi životi su ugroženi. Mi se godinama prepiremo u ovoj Narodnoj skupštini ko će koga nadmudriti, ko će koji član zakona prekršiti. Kažem vam da su njihovi ljudski životi ugroženi. Kao lekara u ovoj Skupštini ćete me uvek čuti u zaštiti njihovih prava, u zaštiti njihovih života. Obraz mi je čist i neću se uopšte postideti zašto sam ovo rekao.
Ponosan sam što otvaram teme koje su uvek bile tabu teme za mnoge poslanike, za mnoge političare. Borim se za ove ljude. Apsolutno ne vidim razlog da kada vam se neko obrati i kada vam neko kaže – Dušane, bori se tamo za nas – boriću se za te građane Srbije.
Možete i krivično da me gonite zbog toga, ali ja ću se boriti, zato što je taj pacijent šest meseci lutao od patologa do operatera i šest meseci je njegov život bio ugrožen. Nema jačeg zakona od zakona života. Možete se vi sa mnom nadmudrivati, ja sam profesor medicine, nisam profesor prava, ali poznajem etiku i poznajem borbu za život, s obzirom da se bavim tumor-hirurgijom glave i vrata, možete me nadmudriti danas i pričati različite stvari, ali kažem vam da apsolutno nisam imao nameru da kršim bilo kakav zakon. Želeo sam samo da se u ovoj skupštini čuje glas jednog običnog građanina, koji je lupao glavom u sistem zdravstva Srbije, koji je lupao glavom u našoj državi i koji, nažalost, ima velike šanse da izgubi život u ovoj borbi sa nekim velikim pravnim magovima koji su danas ovde mene kritikovali. Hvala puno.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, želim da …

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, želim prvo da podržim amandman gospodina Lapčevića koji je podneo u želji da se nadoknade zaostale plate radnika Niša. Za nekih pola sata ću možda doći na red sa istim amandmanom, samo ću ga malo bolje elaborirati i pozivam ministra Dinkića da primi radnike, a vas predsedavajuća, molim da ne razgovarate sa poslanicom Juditom, nego da mi obezbedite uslove za rad.
Predsedavajuća, nemam mira u sali i ne mogu lepo da završim svoje izlaganje.

Poštovani ministre Dinkiću, želim da vas obavestim da radnici EI, Mašinske industrije "Jastrepca", "Niteksa" i građevinara, svakog dana u Nišu štrajkuju u želji da dođu do vas, da dođu i da kažu kakve probleme imaju. Za ponedeljak su zakazali generalni štrajk gde će blokirati gradsku upravu, gradonačelnika Niša, samo sa željom da on napravi sastanak sa vama.
Koristim priliku kao narodni poslanik da vam uputim poziv da primite njih, ne morate ni jednog predstavnika političke stranke, ali da primite radnike i da sa njima razgovarate i da njima kažete ovo što ste rekli kolegi Lapčeviću i ono što ćete reći meni o amandmanu da niste našli sredstva u budžetu za siromašne radnike koji nisu primili plate od 2000. godine.
Ti ljudi ne traže ništa osim borbe za svoj život, da naplate svoje plate sa kojima bi oni nakon isplate tih plata regulisali dugove koje imaju prema državnim preduzećima, i sa tim parama bi oni mogli da žive.
Ovako kada od 2000. godine imate te radnike koji nemaju izmirene plate, priznaćete da se oni nalaze u jednom velikom problemu. Sada želim da narodnim poslanicima i svim prisutnima skrenem pažnju na ovaj bedž koji nosimo svi danas na reveru kao predsednik Odbora za zdravlje i porodicu, jer sutra je 1. decembar Dan borbe protiv side. Omladina JAZAS nas je zamolila da svi narodni poslanici nose ovaj crveni znak borbe protiv side i ja kao profesor Fakulteta i predsednik Odbora za zdravlje i porodicu Skupštine Srbije, želim da skrenem pažnju javnosti da u Srbiji i dalje postoji diskriminacija građana koji boluju od side, da postoji diskriminacija građana koji boluju od AIDS, kako kod zdravstvenih radnika, tako i kod naših sugrađana.
Ono što je još važnije, kao apel, ova država mora da uradi mnogo više na propagandi preventive, jednog zdravog života, na zaštiti naše omladine, da ne bi došla u opoziciju da oboli od ove jako teške bolesti, a ono što je isto bitno, da tu jednu toleranciju prema tim istim ljudima koji žive među nama, ne pravimo zidove koji se i dan danas u Srbiji prave, nego da shvatimo da su osobe obolele od AIDS, naše komšije, rođaci, kolege i da ne trebamo okretati glavu od njih.

Dame i gospodo narodni poslanici, pozvaću se manje – više na repliku, ali na član 107. Poslovnika o radu, stav 2, gde se kaže  da – na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena, koje se odnose na privatni život drugih lica.
Želim da vam kažem da je prethodna Vlada gospodina Mirka Cvetkovića, izmirila radni staž, tj. povezala radni staž koji nije bio regulisan u prethodnim godinama. Ovi radnici, širom Srbije, su zahvaljujući prethodnoj Vladi imali mogućnost da dobiju zdravstvene knjižice, da odbiju penziju, što do tada nisu mogli.
Koristili osnovu da se mesečna plata isplati kao minimalac od 20.000 i moj predlog u plenarnom zasedanju je bio da i ova vlada koristi isti taj metod, da se mesečni prihod koristi kao minimalac od 20.000, i to da bude rešenje.
Mislim da gospodin Dinkić, koliko god…
(Predsedavajuća: Gospodine Milisavljeviću, molim vas, javili ste se za povredu Poslovnika. Obrazložite povredu Poslovnika nemojte koristiti to vreme za repliku.)
Da li mogu da koristim vreme moje poslaničke grupe, da nastavim i završim?
(Predsedavajuća: Možete kada dođete na red. Pošto ste se javili za povredu Poslovnika, sačekajte da drugi govornici govore.)
Hvala.

Mene je profesor Stojković zamolio da se javim povodom njegovog amandmana i da prenesem ministru Dinkiću zahvalnost gospodina Stojkovića što je ovaj amandman prihvaćen. Želim da kažem da Zakon o visokom obrazovanju, propisani poslovi i zadaci ove komisije i kako je u toku učlanjenje Komisije u evropsku mrežu akreditacionih agencija, prof. Stojković je smatrao da je neophodno da se ovaj amandman usvoji. Tako da je dobro što je ovaj amandman usvojen.
Iskoristiću ovo vreme da prenesem Republičkoj vladi, s obzirom da je problematika nauka, da prenesem zabrinutost više od 700 profesora koji su potpisali peticiju Ministarstvu nauke i gospodinu Obradoviću za probleme u našem društvu, probleme u nauci. Profesori navode da dolazi do zloupotrebe pisanja radova u jednom bosanskom časopisu koji se zloupotrebljava od strane naših tzv. naučnika, tj. profesora koji preko jednog divljeg časopisa u Bosni i Hercegovini koji nije registrovan, koji je poluprivatni, gde profesori, gde lekari tj. naučnici plaćaju 700 do 800 evra da bi im se objavio rad bez ikakve recenzije. Nakon toga oni dalje napreduju u struci sa nekim falš radovima.
Lično podržavam ovu inicijativu prof. Beogradskog, Niškog i Kragujevačkog univerziteta i molim Ministarstvo nauke da posveti malo više pažnje ovoj njihovoj inicijativi. Pred kraj ću vam samo reći da se zalažem da Republička vlada malo više novca u nauku s obzirom da je nauka negde na začelju investicija ove republičke vlade. Mogu da vam kažem da su naše ustanove, medicinski fakulteti, ne samo fakulteti medicine nego i elektronike drugi univerziteti u jako lošem stanju i potrebna je mnogo veća briga ove države kako bismo mlade, neke naše kolege, mlade naraštaje na pravi način školovali i edukovali.
Ono što definitivno Srbiji treba, to je reforma sistema prosvete, reforma naše nauke. Da se mnogo više aspekta baci na praktičan rad jer sada u Srbiji proces edukacije mladih ljudi je dosta primenjen tako da samo oni nešto moraju da nauče, a kad nauče, ja kao profesor medicine mogu da vam kažem, kada izađu sa medicinskog fakulteta oni imaju dobre proseke, imaju dobro znanje. Ali. kada to znanje treba da primene ako sretnu nekog građanina koji je imao infarkt - miokarda na ulici, šlog na ulici oni to svoje znanje ne umeju da primene.
Znači zalažemo se za jednu reformu prosvetnog sistema koji bi poseban akcenat dao ljudima koji su na univerzitetima, koji su na fakultetima i ovim završavam.

Ja bih se pozvao na član 107. Poslovnika jer mislim da se nekoliko narodnih poslanika neumereno obratili gospođi Miri Petrović, a ja bih vam rekao da apsolutno podržavam njen amandman i da je njen amandman u skladu sa Ustavom RS, što je mnogo jače, nego što je Poslovnik Narodne skupštine RS i pročitaću vam član 68. Ustava RS koji kaže – da svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja, deca, trudnice, molim vas da me saslušate (isključen mikrofon).

Poštovani predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika, član 106. gde se jasno kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Znam da SNS mnogo boli Beograd i poraz od Dragana Đilasa i DS u Beogradu, ali to je tema parlamenta grada Beograda. Nije to tema Skupštine Srbije.
Znači, ako imate problem, ako imate frustraciju, lečite je u gradskom parlamentu Beograda. Ovde je tema, koju je postavila poslanica Mira Petrović, jedan amandman o kome trebamo raspravljati, tako da vas, predsedavajući, molim da ne dajete ovoliko prostora poslaniku koji krši član 106. Hvala vam puno.

Poštovani predsedavajući, zamoli ću vas da ne kršite više Poslovnik o radu. Sada ste prekršili član 107, dozvolivši narodnom poslaniku, gospodinu Rističeviću, po članu 107. iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica, uvredljivih izraza, kao i iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
Molim vas, ili da opomenete poslanika Rističevića ili, ukoliko ne prihvatite moj predlog, da se u Danu za glasanje izjasni Skupština da li ste povredili Poslovnik, zato što ga niste opomenuli, s obzirom da je spominjao predsednika DS i gradonačelnika Beograda u vrlo negativnom smislu.