Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, predstavnici Visokog saveta sudstva i Veća tužilaštva, poštovani građani Srbije, današnja sednica može se nazvati, da ne bude krupna reč, ali svakako istorijska sednica, imajući u vidu da ćemo danas na ovoj sednici po poslednji put, u skladu sa važećim Ustavom i zakonom, glasati o sudijama koji se prvi put biraju na tu funkciju i zamenicima javnih tužilaca, naravno, u skladu sa važećim Ustavom.
Već na sednici koja je zakazana upravo posle završetka današnjeg glasanja izjasnićemo se o promeni Ustava, koja je svakako posledica referendumske odluke, naravno, u skladu sa zakonom, odnosno u skladu sa interesima i odlukom naših sugrađana. Tako funkcioniše jedna pravna država u kojoj na prvom mestu stoji država, na mestu odmah pored države stoje građani i sve ostalo je manje bitno.
Ako se prisetimo, ne tako davno, reforme pravosuđa u vreme ovih koji se nalaze u strankama koje niko u ovoj Srbiji ne može da pobroji, jer ne znaju ni oni tačno kako se zovu, u ovom trenutku kradu imena nekih manjih organizacija, ali niko, apsolutno niko nije siguran ko se u kojoj stranci iz opozicije nalazi.
Ja sam siguran da određeni njihovi članovi moraju ujutru da pozovu Mariniku Tepić, Đilasa, Zelenovića, da nekog ne preskočim iz te lopovske ekipe, i da provere u kojoj su oni stranci na današnji dan, kako se oni danas legitimišu. Ali ti ljudi su uradili reformu pravosuđa i iz te reforme 1.037 sudija i javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca ostalo je bez funkcije. Šta se onda desilo? Trebalo je dve godine, tri godine da ti ljudi budu vraćeni na posao, veliki gubici za državu, ali pre svega veliki gubici za pravosuđe, trebale su godine i godine da se to ispravi.
Sa druge strane, ima i drugih ljudi i drugačijih odluka i pravosuđe o kome odlučuje ova skupštinska većina, ova vlada i ovaj predsednik, e to pravosuđe kada radi reformu ide i na promene Ustava. A zašto? Sa samo jednim ciljem, da ima apsolutno nezavisno i samostalno i sudstvo i tužilaštvo. E to je razlika između te lopovske ekipe i države koju predvodi Aleksandar Vučić. Svakom normalnom je dovoljno da pogleda šta je bilo u njihovoj reformi pravosuđa, kakvu reformu pravosuđa sprovodi država koju vodi Aleksandar Vučić.
Samo bih zamolio i iskoristio priliku, zamolio sudstvo, pravosuđe da nas jednostavno zaštite od bahatih ljudi, od ljudi koji misle da mogu sve da kupe novcem, od ljudi koji misle da se novcem kupuju ljudi, da se novcem kupuju izbori, da se novcem kupuje pobeda. E pa Dragane Đilase, to nije tako. Možda možete da kupite novu, jedan, dva, tri, pet, deset, dvanaest, koliko ih već ima, možda možete da kupite Mariniku Tepić, Vuka Jeremića, Nebojšu Zelenovića, opet zaboraviću nekog, izvinjavam se, možda možete da kupite Fudbalski klub „Sautempton“ u Engleskoj, možda možete da kupite neke koji su na prodaju, ali ne možete da kupite glasače u Srbiji, ne možete da kupite pobedu i ne možete da kupite mesto ni predsednika Republike Srbije, niti možete da kupite dovoljan broj glasova da uđete u Narodnu skupštinu.
Ono što je takođe poruka, to je da oni neće moći da kupe ni ljude koji žive u Beogradu, ali ni ljude koji žive u Šapcu, ni ljude koji žive u bilo kom delu Srbije, jer jednostavno pobeda se dobija na rezultate, dobija se na čast, na poštenje i na sve ono što se radilo u prethodnih desetak godina.
Gde se ko nalazi u ovom trenutku jasno pokazuje koliku podršku građana ima. Pa o tome ko će biti predsednik Amerike, da li će to biti Tramp ili Bajden, odlučili su građani Amerike. I mogao je Tramp da radi štagod je radio, ali nije bilo dovoljno. Ljudi su hteli drugog predsednika, pa su ga i dobili. Ko je predsednik Rusije odlučuju građani Rusije i jasna je podrška Putinu i to je jednostavno tako. A ko će biti i ko je predsednik Srbije odlučuju građani Srbije. Može Đilas da sprema para koliko hoće, može da lobira po stranim ambasadama, može da preti, može da ucenjuje, može da izmišlja i laže, ima, brate, nekoliko televizija koje je kupio i platio i oni ljudi pričaju za sve pare. Može da kupi i kandidata za gradonačelnika Beograda.
Ako jedan uvaženi profesor i doktor izjavi da nije sposoban za to mesto i da ima dovoljno pameti da kaže – e, ljudi ja ne mogu da budem gradonačelnik, jednostavno to nije mesto za mene, ne mogu da ispunim tu funkciju, iako bih je dobio, ne mogu, ja se kandidujem, i šta se onda desi? Da li popije neku tabletu, pa postane super kandidat za gradonačelnika ili se desi nešto drugo? Možda je to pitanje i za ljude iz pravosudnih organa, ali eto neka Đilasu i njegovom kandidatu služi na čast kako je čovek koji tvrdi da ne može da bude gradonačelnik preko noći odjednom postao savršen kandidat, neka on to objašnjava svojim potencijalnim biračima, mislim da ih neće biti, jer jednostavno ljudi su svesni ko je Dragan Đilas i ko su uopšte ljudi koje on finansira i ko su ljudi koji su spremni da prodaju svoje ime i čast zarad pokušaja da budu na nekoj funkciji.
Imamo i bivšeg gradonačelnika Šapca koji je, čini mi se svoje udruženje nazvao „Moramo i moramo“. Zamislite, da oni nazovu, ne znam da li su udruženje da li su grupa šta su, prosto, kažem vam, niko u Srbiji ne može da nabroji ko su i gde se nalaze članovi te bivše žute hobotnice, ali mislim da se zovu moramo. Ja razumem da on mora, moraju ljudi, plaća ih Dragan Đilas, plaćaju ih kriminalci, plaćaju ih tajkuni, oni moraju. Pa, dobro neka moraju, ali ne moraju građani Srbije. Građani Srbije glasaju koga oni hoće, a hoće onoga koji radi pošteno, ko radi isključivo u njihovom interesu.
I, nikada niko, ni u novijoj ni u daljoj istoriji, nije radio koliko je radi Aleksandar Vučić. I nikada niko nije uradio toliko za 10 godina koliko je uradio Aleksandar Vučić, ali da bi svi bili zadovoljni, zadovoljni u smislu da niko ne može da kaže – e, ljudi ovi izbori su prošli tako što je neko pokrao izbore. Ko može da pokrade izbore? Pa, ne može niko. I, uvek se buni onaj što izgubio. I, da ne bi bilo pokrao je onaj, pokrao je onaj, a jedini koji su krali izbore su upravo bili ovi koji o krađi pričaju. Jedini koji je optužen i osuđen za kupovinu glasova u Šapcu, koliko znam je aktivista Nebojše Zelenovića, čovek kupovao glasove za Nebojšu Zelenovića. Bio je optužen i Nebojša Zelenović, pa je dotični gospodin prihvatio da je on sam kupovao glasove za svoj ćef, da nije kriv Nebojša Zelenović, ali znamo ko je kriv. I, ne samo Nebojša Zelenović, nego naravno i njegov mentor Dušan Petrović.
Šta se onda ljudi dešava? Prosto, građani Republike Srbije treba da znaju da ćemo upravo na današnjoj sednici poslednji zakon, odnosno predlog koga ćemo glasati na novom dnevnom redu je Predlog odluke o razrešenju, imenovanju u RIK. Šest članova i zamenika RIK dobiće ljudi koji nikada nisu ušli u ovu Skupštinu, nisu dobili podršku građana.
Uvek je bilo i uvek će biti da o tome ko ulazi u ovu Skupštinu odlučuju građani, ali eto da ne bi bilo da su u manjini, da je neko pokrao glasove, nikada u novijoj istoriji niko nije se odrekao većine u gradskoj izbornoj komisiji, u RIK, u opštinskim izbornim komisijama i na biračkim mestima. E, pa da znate, građani Srbije, krađa o kojoj pričaju Đilas, Jeremić, Boško Obradović i Marinika Tepić, itd, je krađa koju će organizovati oni koji se na krađu pozivaju.
Srpska napredna stranka koja ima apsolutnu većinu u ovoj Skupštini, koja ima apsolutnu većinu 95 opštinskih i gradskih skupština, upravo u tim gradskim izbornim komisijama, opštinskim izbornim komisijama neće imati većinu. Evo, vam većina i u izbornim komisijama. Evo, vam većina i u RIK. Nemojte kada 3. aprila bude završeno brojanje da pričate o krađi glasova, jer ste tu krađu jedino vi mogli da organizujete, jedino vi mogli da sprovedete.
Srpska napredna stranka nikada, a eto od 2012. godine, stigli smo do 2022. godine, nikada niko niti je optužen, niti je učestvovao, niti je pokušavao da joj krade glasove i to će tako i biti. Nema potrebe neko, ko ima apsolutnu podršku građana Srbije da o tome uopšte i priča. I oni koji kradu glasove, ne mogu nikada ni dobiti podršku građana Srbije.
Šesnaest hiljada članova gradskih i opštinskih izbornih komisija biće predstavnici opozicije. Šest članova i zamenika članova RIK dala je opozicija, ovih koji pričaju o izbornoj krađi na koju se spremaju, a kada opet budu izgubili 3. aprila da se organizuju, neko nas je pokrao. Niko vas iz opozicije nije pokrao, niko vas pokrsti neće, građani Srbije znaju koga će podržati, kao što su znali i prethodnih godina i oni koji moraju, kao što je Nebojša Zelenović, neka mora, neka rati to što mora, on ne zna ni ko će biti kandidat jer još nije dobio instrukcije od onih koji mu daju pare. Ali, ovih dana će mu verovatno reći ko mora, šta mora.
Mi ne moramo ništa, mi samo treba da sledimo put budućnosti za našu decu, put novih radnih mesta, novih investicija, put još uspešnije Srbije, a lestvica koja se svakoga, bukvalno, dana, zahvaljujući Aleksandru Vučiću podiže sve više i više, će svakako biti pomerana i u narednom periodu za budućnost naše Srbije, za budućnost naše dece. Glasamo za Aleksandra Vučića i znamo da smo na pravom putu. Hvala vam.