Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege,  poštovani građani, set zakona o kojima raspravljamo u načelnoj raspravi posledica je prvo pregovora, a zatim i dogovora Ministarstva i Advokatske komore i kao takvi sigurno su doneti u interesu građana i u to sigurno ne treba sumnjati. Pregovori jesu bili dugi. Četiri meseca je činjenica i to niko i ne osporava. Ali, ono što je bitno, to je da ova Vlada, da ovo Ministarstvo, ova Skupština ima snagu da iznese sve predložene reforme. Ovo je svakako demokratski proces, bez obzira što je štrajk u pitanju, i to je vid demokratske borbe.
Došlo se do rešenja. U tom trenutku nije moglo drugačije, ali svakako, ono što je bitno, to je da od sutra, tj. od srede, kada budu ovi zakoni izglasani, vratiće se red i mir u jednu jako bitnu oblast države, a to je oblast sudstva. Vama, poštovana gospodo iz opozicije, naravno smetaju promene. Mi smo spremni da menjamo sve ono što je potrebno kako bi građani živeli bolje.
Da su predstavnici bivše vlasti imali sluha i da su menjali od 2000. godine na ovamo, verovatno bi bile sprečene mnoge zloupotrebe i upropašćavanje države koje je trajalo godinama, a upravo iz razloga nemenjanja zakona, pa možda čak i zakona koji se odnose na sudsku praksu, odnosno na sudove, se došlo do stanja u kome nije bilo drugog rešenja nego da građani na izborima svoj glas daju drugima kojima veruju i koji će ih povesti u nešto bolju i pravedniju budućnost.
Moj prethodni kolega je rekao da mi donosimo neke odluke koje nisu u skladu sa evropskim vrednostima. Ovo je svakako odluka koja je u skladu sa zakonom i odluka koja će se primenjivati. Ja bih pre rekao da odluke kojima su oni vladali dugi niz godina unazad ne da nisu bili sa evropskim vrednostima, oni pre svega nisu bili usmereni na vrednosti posvećene građanima. Bili su upravo u duhu činjenja onih stvari koje su doprinele da 3.000 preduzeća, da veliki broj javnih preduzeća, sudstvo, zdravstvo, prosveta, privreda, poljoprivreda, dođu na najniže grane. Jednostavno, urušavalo se iz godine u godinu i da nije 2012. godine došlo do promene vlasti, pitanje je kako bi ova država završila.
Postavlja se pitanje – ko je odgovoran? Odgovornost za donete zakone svakako je ne samo na Ministarstvu pravde. Odgovornost je na ovoj Vladi, odgovornost je i na ovoj Skupštini i niko u našim redovima neće posle nekoliko meseci ili posle nekoliko dana reći – ne, ja nisam odgovoran. Odgovorni su svi koji glasaju za ovaj zakon i evo, i ja sam među njima. Za nešto što činimo snosimo punu odgovornost. Iz tog razloga ne vidim zašto pripadnici bivše vlasti stalno pričaju o tome da građani imaju kratku pamet? Naprotiv, oni nemaju kratku pamet. Dobro i vrlo dobro znaju ko je i šta učinio za njih i u skladu sa tim su i glasali.
Svako ima pravo na svoje mišljenje i to uopšte nije sporno, ali kada neko nema argumente, on pokušava da podiže ton i da galami. To samo govori o njemu, a ne o nama.
Ono što još hoću da kažem i da privedem izlaganje kraju, jer su prethodnici pre mene dosta toga rekli. Naravno, ministar je obrazložio sve ono što je potrebno. Bitku ste, gospodo iz opozicije, izgubili vi i, naravno, izvinjenje građanima za sve ono što su činili od 2000. godine na ovamo imate vi. Potrebno je da vi date izvinjenje. Ako ćemo po pravdi, a pravda je spora ali dostižna, ostavku ne treba da da ministar Selaković, nego pripadnici opozicije, koji svi zajedno, pošto vas ima toliko puno, ja ne mogu da popamtim koliko je stranaka nastalo od DS. I sami ste shvatili da ta ideja nije baš primenjiva na ovim prostorima. Svi zajedno, grupa za cenzus, dugujete izvinjenje građanima za sve od 2000. godine do danas.
Što se tiče ovog seta zakona, drago mi je da je većina u ovoj Skupštini za. To samo pokazuje da je ovaj zakon, uz neke duže i teže pregovore, ipak usvojen, odnosno biće usvojen i građani će imati svu pravnu zaštitu, što je najbitnije u ovom trenutku. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, poštovane kolege, današnja rasprava o jednom značajnom setu zakona, tri predloga zakona koja na prvi pogled nisu velika, ali su od izuzetnog značaja u ovom trenutku kako za energetski sistem Srbije, tako i za pre svega privredu, imajući u vidu da Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima i Predlog zakona o izmenama Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije, svakako utiču na poslovanje, pre svega malih i srednjih preduzeća jedan zakon, odnosno predlog, a drugi svakako na poslovanje Telekoma Srbije, to je društvo koje u ovom trenutku svakako ima jako veliki uticaj na privredu i ne samo na privredu i na poslovanje kako privrede, tako i uspešnost građana koji su u suštini i najveći akcionari i vlasnici samog Telekoma Srbija.
Podsetiću da je vlasništvo Telekom Srbije, još jednom za one koji nisu razumeli, 58% je vlasnik država, 7% su zaposleni i bivši zaposleni, 15% je vlasništvo građana Srbije i 20% je vlasnik Telekom Srbija A.D.
U suštini, za one koji to ne znaju, 2012. godine potpisan je ugovor o kupoprodaji gde je Telekom Srbija otkupio 20% vlasništva Telekoma od grčke kompanije OTE i zaista iznos vrlo respektabilan 380 miliona evra, koji je otplaćivan 2013. i 2014. godine i kao neko ko već 24 godine radi u Telekomu Srbija, mogu da kažem da osim ovog zaista značajnog uspeha otkupiti u ovakvim poslovnim godinama 20% akcija, odvojiti 380 miliona evra, i to samo od strane Telekoma Srbija, ponavljam, Telekom Srbija je otkupio 20% akcija.
Zaista je veliki uspeh menadžmenta i tvrdnje koje pojedini opozicioni poslanici iznose da menadžment nije kvalitetan, ne stoje, naprotiv u uslovima jake konkurencije, konkurencije gde imamo jedan Telenor, sa jedne strane i VIP, sa druge takođe jaki evropski, odnosno svetski operateri telekomunikacionih sistema, i pored toga Telekom Srbija zahvaljujući pre svega kvalitetnim ljudima koji rade, odnosno ljudskim resursima, kvalitetnom menadžmentu, uspeva da u jednoj jakoj, zaista jakoj tržišnoj utakmici posluje pozitivno, uspeva da osim pozitivnih trendova u poslovanju da otkupi deo akcija, da u prethodnom periodu podsetim da smo uspeli da kupimo Telekom Republike Srpske, da smo zaista imali jake i ozbiljne uspeh i na području Crne Gore.
Ponoviću još jednom, ne stoje osporavanja menadžmenta Telekoma. Ono što je jako bitno i iz ove godine koja je bila izuzetno teška izlazimo sa ozbiljnim poslovnim uspehom. Ne stoji ni predlog da je trebalo ovih 20% koje su vlasništvo Telekom Srbije A.D. prodati po važećem Zakona o privrednim društvima.
Siguran sam i to će se i pokazati u narednom periodu da bi pregovaračka pozicija države, odnosno pregovarača koji budu ugovarali, jer mi u ovom trenutku nemamo donetu odluku da li će biti prodat Telekom ili neće, država je donela odluku da se angažuje privatizacioni savetnik koji će predložiti i državi i ministarstvu i Vladi i naravno menadžmentu Telekoma model kako bi sam Telekom Srbija doneo najbolje rezultate za svoje poslovanje, odnosno najbolje rezultate za svoje građane.
Verujte, kako i sam naziv kaže, vlasnici Telekoma Srbije su što direktno što indirektno putem akcija svakako građani i sve ovo što se radi na primedbu koleginice Batić koja koliko je bitno da debatuje o privrednim društvima i o Telekomu Srbije, pokazuje da je posle toga što je imala da kaže i da zameri ovom predlogu, nije ostala da porazgovaramo na temu toga da li je dobro ili nije, da sasluša i argumente druge strane, da jednostavno naravno da je u skladu sa Ustavom, jer sve ono što štiti interese građana, a u ovom slučaju je interes građana i interes Telekoma Srbije A.D. svakako u skladu sa Ustavom.
Ne vidim uopšte razlog, evo i kolega jedan tamo maše prstom da to nije tačno, ali definitivno sve što štiti građane, sigurno je u skladu sa Ustavom i to je jednostavno tako. Drago mi je da se neko tu smeje, ali nije smešno, tužno je da jednostavno osporavate nešto što nije za osporavanje.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Nisam ja tamo neki kolega.)
Jeste, u ovom trenutku su preko puta. Ne želim da unizim kolege u tom kontekstu, izvinjavam se, ali nije lepo smejati se, ja se vama ne smejem, tako da mislim da ova tema nije smešna i nije lepo smejati se na to što Telekom Srbija kao jedna od kompanija koja se zaista maksimalno socijalno ponaša i neko je pominjao infrastrukturu i signal i usluge Telekoma Srbije i verujte da jedino Telekom Srbija u ovakvom obliku sigurno misli i o ljudima u Ljuboviji i o ljudima u Nišu i o ljudima na Kosovu i o ljudima u Subotici, verujte o svima u Srbiji.
Evo, u ovom trenutku u Krupnju se radi rekonstrukcija mreže koja je kao posledica poplava totalno uništena i verujte investicija od 100 miliona dinara samo za promenu podzemnih i vazdušnih instalacija koje su na području Krupnja i koje mogu koristiti i drugi operateri i VIP i Telenor, i svakako ono što je bitno, to je da Telekom neće odustati od toga da radi u interesu građana.
Da li će biti prodaje ili neće, pokazaćete se u narednom periodu, naravno u dogovoru sa privatizacionim savetnicima, ali ponoviću još jednom, interes Telekoma je u stvari interes svih građana i to je jednostavno tako. Da li se to nekome sviđa ili ne, to je već neko drugo pitanje.
Ono što je još bitno reći, to je da je ovaj Predlog izmene Zakona o Fondu za razvoj, to su na prvi pogled male promene, ali su suštinske jer smanjuju i ukidaju rokove i povećavaju odgovornost onih koji donose odluke. Ono što će u narednom periodu biti svakako kada je u pitanju Fond za razvoj Srbije preporuka i ono što će se dešavati, to je da, evo i ja insistiram kao narodni poslanik vladajuće koalicije, da svaki kredit, svako ulaganje bude transparentno i bude podložno kontroli i kritici, pre svega i samog parlamenta, a na uvidu svakom građaninu, jer jednostavno Fond za razvoj Republike Srbije mora se ponašati kao Fond za razvoj Republike, a ne fond za poklanjanje sredstava, jer ako pogledamo istorijat rada Fonda, lako ćemo ustanoviti ko je i na koji način i sa kojim garancijama dobio kredite i dokle nas je rad i takvog Fonda doveo.
Mi jednostavno nećemo i nemamo priliku da upropastimo ovo što je na neki način uspelo da se odvoji za pomoć za razvoj. Sva sredstva koja se pojave u Fondu moraju biti jasno i precizno usmerena na one pozicije, pre svega na devastirane opštine i na opštine kojima je ta pomoć najpotrebnija.
Naravno, ovaj treći Predlog zakona o zajmu svakako za svaku podršku, projekat koji je počeo da se radi još 2010. godine. Naravno da sve ono što valja, a u ovom slučaju je to Kostolac, mora biti podržano i u celom ovom setu zakona nema prostora za bilo kakve izmene, tako da će SNS, naravno, podržati sve ove predloge zakona, jer su u interesu građana. Naravno, pozivam sve ono koji prepoznaju interes građana da za ove predloge i glasaju. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, poštovani gosti iz ministarstva, poštovane kolege, privodimo kraju današnju raspravu o veoma važnim zakonima, pre svega Zakon o energetici, jedan u nizu važnih zakona koji je ova vlada predložila, a koje naša Skupština razmatra, pokušava sa svojim amandmanima da popravi, a potom usvoji, i jednostavno na dobrom smo putu da ono što je obećano bude i učinjeno, a to je da uvođenjem zakona u državi u svim oblastima uvedemo red, jer bez zakonskih normi, bez prava nema ni uređene države, nema ni građana koji će moći da žive u skladu sa zakonom.

Zakon o energetici svakako je krovni zakon, najviši pravni akt u toj oblasti i kao takav izuzetno je važan. Donošenjem ovog zakona svakako će doprineti boljem životu građana, lakšem radu privrede, bolje funkcionisanje države. ovim zakonom biće ispunjeni uslovi za investiranje za nova radna mesta. Ono što je jako bitno navesti to je da se uvodi mogućnost dva ili više operatera u trgovini energentima, u ovom slučaju električnom energijom, to je kao npr. Telekoma izuzetno pozitivino pre svega za potrošače, a mislim da su potrošači odnosno građani, i privredna i pravna lica svakako bitni i upravo ovaj zakon koji je, po nekima preobiman, a po nama jasan, tačan i precizan, 185, strana, 434 člana samo govori o pažljivom i preciznom definisanju svih potrebnih zakonskih normi kako bi se ova oblast, koja je zaista važna, pre svega, uskladila sa potrebama građana kako bi njihove potrebe bile na pravom mestu, naravno, istovremeno usklađivanje pravilima i zakonima EU. Jednostavno, svi ovi zakoni vode ka jednom cilju, a to je stvaranje pravne jake pravne države, i ne samo to, ulazak u EU.

Ono što ovaj zakon svakako obezbeđuje, to su uslovi za otvaranje berze, trgovinu energentima, jednostavno sve ono što je bitno, sublimirano je u ovom zakonu u ovih 185 strana, reformski zakon u svakom slučaju. Jasno propisuje ovlašćenja, to je jako bitno da Vlada ima moć da zaštiti krajnjeg kupca, i da jednostavno ima tu kontrolnu ulogu koja je, pre svega na ministarstvu, ali naravno, iznad svega toga dođe Vlada.

Jako je bitno reći da u definisanju cena toplotne energije i usluga to je građanima svakako bitno, moram pročitati samo jedan deo člana 362. – Vlada donosi metodologiju i određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom, pri čemu metodologiju iz stava ovog člana naročito uređuju elementi za obračun i način utvrđivanja maksimalne visine prihoda za obavljanje delatnosti proizvodnje, distribucije i snabdevanja toplotnom energijom, elemente za obračun i način obračuna cene, pristupa sistemu za distribuciju toplotne energije.

Građani će biti sigurni i zaštićeni. Vlada je ta koja odlučuje o metodologiji pravljenja cene, pri čemu energetski subjekt koji obavlja energetsku delatnost snabdevanja toplotnom energijom utvrđuje cenu snabdevanja krajnjih kupaca, ali naravno u skladu sa metodologijom koju određuje Vlada. Ono što je jako bitno saglasnost cene ovog člana daje jedinica lokalne samouprave.

Ovaj zakon obezbeđuje da jedinica lokalne samouprave i Vlada ipak utiču na cenu koju će građani morati da plate za snabdevanje krajnjeg kupca, odnosno snabdevanje toplotnom energijom.

Kada je u pitanju odgovornost koja je pominjana u toku današnje rasprave, moramo se vratiti na taj, u ovom trenutku je aktivan dalekovod u Vinči, kada mi uradimo izgradimo neki most, pripadnici bivšeg režima kažu da su oni započeli taj most, nije bitno što smo ga mi izgradili i pustili u rad, a kada je u pitanju dalekovod u Vinči za koji je dobijeno rešenje Ministarstva zaštite životne sredine od 31.12.2010. godine, oni tvrde da oni nisu odgovorni za to. Pitanje odgovornosti kada je u pitanju ova vlast i kada je ova skupština u pitanju sigurno neće biti dovedena, jer mi od odgovornosti za ono što smo uradili i odlučili nećemo postavljati, bićemo odgovorni za ono što odlučujemo.

Moram napomenuti i u izmeni Zakona o planiranju i izgradnji da je vrlo nekorektno tu izmenu člana koja se odnosi na član 97. a glasi – doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta ne obračunava se za objekte javne namene, u javnoj svojini, objekte komunalne i druge infrastrukture, proizvodne i skladišne objekte, podzemne, etažne objekte i vosokogradnje, prosto namenjen za garažna vozila, podstanica, trafo stanice, ostave, vešernice, osim za delove i podzemne etaže koji se koriste za komercijalne delatnosti, otvorena dečija igrališta, odnosno otvorene sportske terene i atletske staze.

Jednostavno naplata doprinosa za utvrđivanje građevinskog zemljišta neće biti za investitore za izgradnju objekata gde će biti otvorena nova radna mesta, gde će u postupku plaćanja poreza i obaveza na zaposlene i zaradu svakako u produženom efektu, odnosno u produžetku doći do potrebnih prihoda za državu, ali ono što je bitno biće omogućeno otvaranje novih radnih mesta i nema potrebe stopirati i zbog neke kritike radi kritike, osporavati ovaj član zakona.

Peta tačka dnevnog reda današnjeg zasedanja je svakako najbitnija u ovom trenutku, bez obzira što se nalazi na petom mestu – Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Republike Srbije i Evropske komisije o pravilima i sprovođenju finansijske pomoći Evropske unije Republici Srbiji. Neću dužiti puno o ovom sporazumu, ali, ono što je ključno, to je da upravo ovaj Sporazum pokazuje da ovo ministarstvo, ova Vlada i ovaj premijer rade stvari koje su u skladu sa našim postavljenim ciljem, a to je ulazak u EU u najkraćem mogućem roku. Kao pokazatelj da smo na dobrom putu, upravo je i ovaj Okvirni sporazum koji smo dobili na razmatranje i koji će, nadam se, vrlo brzo biti prihvaćen, verovatno sa podrškom i pozicije i opozicije. Hvala još jednom.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri, poštovani gosti iz ministarstava, poštovane kolege, poštovani građani, već jedan sat razmatramo prvi amandman o rebalansu budžeta. Pre dva dana, u načelnoj raspravi koja je trajala 16 sati, bio sam prisutan skoro svih 100% i mogu reći da opozicija, odnosno pripadnici bivšeg režima nisu izneli nijedan pravi argument kojim bi osporili i ovaj rebalans i budžet, koji će biti razmatran nešto kasnije.

Rebalans budžeta, prosto rečeno, je korekcija budžeta i, jednostavno, i zakonom i Ustavom i ekonomskim teorijama je predviđena i ne znam zašto neko osporava rebalans budžeta koji je, u ovom slučaju, neophodna mera i za svaku pohvalu, i Ministarstva i Vlade. Šta god i kako god neko nešto pričao, ovaj rebalans budžeta hoće da vrati dugove koji su se nagomilali dugi niz godina i o kojima niko nije vodio računa, odnosno, nisu vodile računa vlade u prethodnom periodu.

Vraća se na pozicijama dve milijarde i 76 miliona samo dug sudovima, gde je, između ostalog, vraćanje obaveza nagomilanih za sudske veštake, za sve one troškove koje imaju sudovi i koji su dugi niz godina jednostavno stavljani na stranu, kao da nikada i niko to neće platiti, zaduženje koje ima MUP Srbije prema „Telekomu“, prema EPS-u, koja iznose po 700 miliona dinara i ostali troškovi. Jednostavno, kao da nije bilo obaveze plaćanja, a to je neko morao platiti. Evo, na kraju, plaća ova Vlada a preko ove Vlade plaćaju i građani.

Šta god pričali, ovaj rebalans je posledica toga da je povećana prihodna strana. Prihodna strana samo u oblasti PDV-a je povećana za 10 milijardi i to su cifre koje niko ne može da ospori i ne znam zašto pokušavaju da ospore nešto što je evidentno i može se naći na svim sajtovima Ministarstva ekonomije?

Ono što je najbitnije, ovo svakako nije politička odluka i saglasan sam sa koleginicom Čomić samo u delu da svakako da o budžetu, o usmeravanju sredstava, treba da odlučuje Narodna skupština i upravo ovaj rebalans budžeta i jeste ovde, da bi se to pravo koje ima Narodna skupština upravo i primenilo u praksi.

Amandman u kome se navodi da se briše ovakav rebalans budžeta je toliko neozbiljan da dovoljno govori sam za sebe i o predlagačima, kao i o samom osporavanju ovog člana i ovakvog rebalansa budžeta. Naravno da se ovaj amandman mora odbiti i odbiće se, to je sigurno. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, poštovane kolege, poštovani građani, član 3. kao i prethodni članovi, da najavim i budući članovi, naravno će biti u amandmanu „briše se“ i jednostavno argumenti na koje se pozivaju predlagači amandmana, jednostavno nisu argumenti, nego više liče na političku priču, a non-stop potenciraju na tome da to ne treba da bude povezano sa politikom i njihovo osporavanje u tome veruju ili ne veruju ministru, možemo da verujemo ili ne možemo da verujemo, možda su u svom ranije iskustvu sa ministrima imali ministre kojima nisu verovali, koji su ih lagali, a ovo je ministar koji će ova sredstva koja su taksativno navedena u rebalansu, pa i u budžetu za 2015. godinu, ponoviću, ima 1.787 strana, sve je jasno i transparentno, možda i više nego što treba, ali ne postoje argumenti koji će osporavati to što je rekao ministar, jer u roku od sedam dana, ponoviću, to sam saglasan sa kolegama iz bivšeg režima. Ovaj rebalans budžeta se usvaja za sedam dana u roku od sedam dana sve ove mere u članovima 1, 2, 3. i 4. Zakona o rebalansu budžeta za 2014. godinu biće sprovedene u delo i evo ministar će na nekoj od konferencija za novinare reći da građani sve što smo rekli o rebalansu budžeta urađeno je na takav i takav način, prebačena su sredstva i ponoviću, to sam rekao u prethodnom javljanju, neverovatno je da neko traži da se brišu članovi rebalansa budžeta kojima se vraćaju dugovi koji su nagomilavani dugi niz godina i ne postoji ni jedan argument koji bi objasnio zašto je dobro da se nešto briše, a usmereno je na to da se određena sredstva na način, bilo koji način da je u pitanju, to su sredstva koja su odvojena i koja su se pojavila i mogu se iskoristiti za zatvaranje dugova, koji dugi niz godina opterećuju ministarstva i otežavaju rad sudova, ministarstava i indirektno javnih preduzeća.

Pripadnici bivšeg režima, kada ih tako nazovemo, oni pitaju – a zašto smo mi pripadnici bivšeg režima. Ja ću im vrlo jednostavno odgovoriti – zato što su to tako građani hteli i na izborima izglasali. Možda za ovo kratko vreme ova Vlada nije mogla da pokrene sve, ali je pokrenula mnogo i dovoljno da građani shvate da ih više ne vode tajkuni i kriminalci, nego Vlada poštenih i časnih ljudi i da jednostavno predvodi ih lider kome veruju, ne samo građani Srbije, veruju i prijatelji i neprijatelji i zemlje u okruženju, zemlje svih vodećih svetskih država i jednostavno treba da nam bude čast da u ovom trenutku imamo takvog lidera za predsednika Vlade.

Ono što je bitno još reći, kako je radila prethodna vlast, odnosno bivši režim, da to nije dobro, da Demokratska stranka nije mogla da vodi ni svoju stranku kako treba, a kamoli državu, jasno pokazuje podela koja je nastala i u toj Demokratskoj stranci više nisu ostali njihovi lideri. Podelili su se u toliko stranaka, više ni oni nisu sigurno koliko ih ima. To samo dovoljno govori o tome kako je i ko radio i kome i koliko treba verovati. Hvala.

Ja bih o amandmanu vrlo kratko.

U svoje lično ime i u ime kolega iz SNS podržao bih, zaista je za svaku pohvalu rad Ženske parlamentarne mreže. Kada postoji volja, postoji i način. Ovde će svakako biti pronađen način da se rodna ravnopravnost i ovo što su Žene iz parlamentarne mreže pokrenule i da se sprovede u delo. Za svaku je pohvalu i samo napred. Puna podrška SNS …

Poštovana predsedavajuća, poštovani gosti iz Narodne banke, poštovane kolege, amandman na član 4. kao i svi prethodni, a verovatno i svi budući, neće i ne može biti prihvaćen.
Legitimno je sve ono što je u skladu sa zakonom, a da li je pravično, to neka procene građani, a proceniće i naši poslanici u ovoj Skupštini. Neko ko se poziva na poštovanje procedure naravno da ima pravo da podnese amandmane. Ne znam zašto osporava pravo ove Skupštine da izglasa da zakon bude razmatran u skladu sa hitnim postupkom? To je izglasano i ne znam zašto se u svakom obraćanju vraćati na to?
Imate pravo na amandmane, imamo pravo da razmatramo po hitnom postupku i ne mislim da nema potrebe da se raspravlja.
Vrlo jasan i bitan amandman, kratak i precizan. Pročitaću još jednom: „Osiguranje imovine i lica je dobrovoljno. Osiguranje imovine i lica je obavezno samo u slučajevima propisanim zakonom.“ Ništa kraće i ništa jasnije nije moglo da se napiše.
Amandman sam po sebi nema nikakvog osnova i ovaj član zakona će ostati i mora ostati u ovom i ovakvom obliku. Hvala.

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovani gosti, poštovane kolege poslanici, poštovani građani, zamolio bih mog prethodnika i sve buduće govornike da u svoje lično ime i u ime naših poslanika, poslanika SNS, svih poslanika ove Narodne skupštine više ne potenciramo na čitanju zakona. Ja mislim da smo svi ovde ozbiljni ljudi i da nema potrebe da se profesor hvali time da je uspeo da pročita zakon i ne samo on, nego bilo ko drugi. Podrazumeva se da smo ovde kao predstavnici naroda došli da u ime naroda i u ime pravde i zakona pročitamo sve zakone i u skladu sa svojim mogućnostima damo doprinos da se taj zakon poboljša i primeni na najbolji mogući način.
Da li će ovaj zakon, ovaj član biti primenjen, izmenjen i da li će zakon stupiti na snagu, zavisi isključivo od ove Skupštine i ovih poslanika i NB je samo predlagač zakona, a Narodna skupština je mesto gde se zakoni donose i gde se o zakonima priča.
Ponavljam još jednom, nema potrebe naglašavati da je neko pročitao zakon. Mislim da su to uradili svi ovde i da jednom stavimo tačku na to.
Sam član 10. vrlo je logičan i nastavak je čl. 8. i 9. koji neživotna i životna osiguranja definišu u grupe i podgrupe kako bi se u korišćenju i primeni zakona lakše moglo primenjivati i sprovesti u delo i naravno amandman na član 10. ne može biti prihvaćen.
Još jednom, hvala na razumevanju i prijatno.

Poštovani predsedavajući, poštovani gosti, kolege poslanici, građani, odmah na početku da kažem da Skupštinu ne saziva ni NBS, ni Vlada nego predsednik Narodne skupštine i to treba da zna uvaženi poslanik, kolega pre mene.
Ono što je jako bitno reći, to je da ako neko nema argumenata, to je bilo i pre Skerlića i posle Skrelića, biće i u budućnosti, on m ora da podiže ton, a to se upravo dešava u ovoj skupštini.
Zaista bih zamolio kolegu, mislim da se svi dovoljno dobro čujemo da malo povede računa o tome, ako nema dovoljno argumenata onda nemoj da ustajete da pričate ili pričajte normalno u skladu sa dostojanstvom ove skupštine.
Prosto je neverovatno ako pričamo o čestitosti i poštenju da neko uopšte predloži brisanje člana 16. koji se odnosi na registar podataka gde se jasno definiše da NBS vodi registar podataka o društvima za osiguranje i društvima za reosiguranje kojima je izdala dozvolu za obavljanje poslova osiguranja, odnosno poslova reosiguranja sa svim potrebnim podacima.
Takođe vodi registar podataka o društvima za posredovanje u osiguranju, društvima za zastupanje u osiguranju i zastupnicima u osiguranju kojima je izdala dozvolu za obavljanje poslova posedovanja u osiguranju, odnosno poslova zastupanja u osiguranju, kao i svih podataka vezanih za te učesnike u tim poslovima.
Jednostavno, bez ovog registra podataka, ovaj zakon i uopšte mnogi drugi zakoni ne bi mogli da funkcionišu, banka ne bi mogla da funkcioniše, platni sistem i sve ostalo i predlog da se ovakav član 16. briše iz zakona jednostavno govori i dovoljno govori o samim predlagačima.
Još jednom ponavljam, ko nema argumenata, neka ne ustaje da govori. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani gosti, poštovani kolege poslanici, građani član 22. je vrlo bitan, kao i svi članovi zakona. Da nije bitan, ne bi se nalazio u ovom delu zakona, a definiše da društvo za osiguranje koje obavlja poslove životnog osiguranja može obavljati i poslove osiguranja od priključne nezgode i poslove dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, u delu koji pokriva troškove lečenja, pod uslovom da se ta osiguranja odnose na lice s kojim je zaključen neki od ugovora o životnom osiguranju.
Jednostavno, jedna dopuna proširenja društva za osiguranje koje se bavi životnim osiguranjem, a i naravno kao i takva mora biti deo ovog zakona. Ne vidim zašto poslanici opozicije traže da uvažavamo da oni imaju pravo da podnose amandmane. Izvolite, podneli ste amandmane. Ne vidim šta je sporno u tome da mi, kao poslanici vladajuće koalicije, imamo pravo da prihvatimo i ne prihvatamo i prestanite više da forsirate to – prihvatite, prihvatite.
Ono što je valjalo i što je u skladu sa zakonom i u interesu građana, i po našem mišljenju je tako, mi smo prihvatili, takođe NBS. Forsiranje po svaku cenu nečega što jednostavno nema smisla, a to je da ne prihvatimo član 22, a da prihvatimo da u tom članu 22. briše se, gubi smisao.
Verovatno će ovo trajati dugo u dan, ali forsiranje nečega što jednostavno nema smisla. Pazite, u životu, u Skupštini, u braku, u radu firme, preduzeća, ove Narodne skupštine nešto mora da ima smisla, ali ovo što vi pokušavate da danas da uradite jednostavno nema smisla. Nije pošteno ni prema vama, a nije pošteno ni prema građanima. Imajući u vidu da vi zastupate toliko ljudi koliko zastupate, to samo pokazuje broj odbornika, odnosno poslanika, koliko vas ima tu.
U skladu sa tim vaša tvrdnja da neko ne preuzima odgovornost, ne stoji, bar kada je ova strana u pitanju. U ovom trenutku pripadnici opozicionih poslaničkih grupa sa tvrdnjom „niko nije kriv“ ne prihvataju odgovornost. Ja mislim da to ko je kriv i koliko je kriv, shvatili su građani i u skladu sa tim su i glasali. Svi pripadnici SNS prihvataju odgovornost i za ovaj zakon i za sve one zakone koje smo doneli i koje ćemo doneti i danas i sutra i za mesec dana i za tri godine i 13 godina, niko od nas neće reći – znate, mi jesmo sedeli u Skupštini, ali nismo učestvovali. Da, svi smo učestvovali, svi smo glasali i svi ćemo snositi odgovornost, ukoliko neki od ovih zakona ne bude valjao. Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospodo iz Narodne banke, poštovane kolege, poštovani građani, nastavlja se ono što je početo jutros i verovatno će trajati, ali ja se nadam da će kolega shvatiti gde greši i da ovo što radi, ponoviću, ja mislim da nema smisla. Predlagati da se briše jedan amandman a ne predložiti šta da piše u tom amandmanu, jednostavno, nije u skladu sa temom današnje sednice.
Odeljak tri, koji se odnosi na učešće i povezana lica, sastoji se od tri člana. Jedan od prvih članova je ovaj član 28, koji jasno definiše da jedno lice ima učešće u drugom licu, u smislu ovog zakona, ako ima neposredno ili posredno pravo ili mogućnost da ostvaruje pravo glasa u tom drugom licu, odnosno da poseduje vlasništvo u njegovom kapitalu ili mogućnost efektivnog vršenja uticaja na upravljanje tim licem ili na njegovu poslovnu politiku.
Sam amandman jednostavno ne može promeniti ono što je bitno, a bitno je da se ovim članom jasno definiše ko ima učešće i ko ima koliko učešće, da ne čitam ceo član 28, i u skladu sa tim, i ovaj član zakona i ceo zakon o osiguranju donosi se, naravno, da se uskladi sa zakonom EU. Međutim, kvalitetan zakon o osiguranju donosi se i zbog samih građana i zbog samih učesnika u pružanju osiguranja, odnosno u bavljenju ovim poslom.
Samim tim, ovaj amandman neće biti prihvaćen i ponovo pozivam kolegu da, ukoliko predlaže da se nešto briše, da predloži šta će i da se napiše. Hvala.

Hvala.   
Poštovana predsednice, poštovani gosti iz Narodne banke, poštovane kolege, poštovani građani, ja nisam imao prilike, prekinuta je sednica, da repliciram kolegi Stefanoviću. On sada nije tu, pa i neću. Ono što je bitno, meni je direktno postavljeno pitanje da odgovorim zašto je dobro da se ne briše član zakona. Evo, ja ću odgovoriti pitanjem upućenim i njemu i predlagaču amandmana. Ni u jednom obrazloženju od jutros pa do danas, a verovatno i u narednom periodu ove sednice, predlagač neće nama objasniti zašto je dobro da se briše bilo koji član zakona, koji dodatno pojašnjava i definiše član Zakona o osiguranju. Jednostavno, svaki deo zakona koji će pomoći građanima da bolje razumeju i da zakon bolje funkcioniše sigurno je dobar i po građane i po taj zakon.
Pozivanje na vladavinu prava nema nikakve veze sa ovim članom zakona, koji jednostavno objašnjava da Narodna banka Srbije odbija zahtev za dobijanje saglasnosti za sticanje, odnosno uvećanje kvalifikacionog učešća po određenim situacijama, gde je navela pet, da su dokumentacije ili podaci koji su podneti nepotpuni, da podnosilac zahteva ne ispunjava najmanje jedan od uslova iz člana 32. itd. Ovakav član zakona i svi ovi članovi zakona samo pomažu i samom zakonu, samim pružaocima usluga, samim građanima da imamo kvalitetnija rešenja iz ove oblasti.
Ne postoji nijedan član koji definiše ovu oblast, odnosno koji je u ovom zakonu a da je potrebno da se izbriše. To nam, naravno, predlagači u svom obraćanju nisu ni dokazali. Samim tim, naravno da će ovaj član 34. proći u ovakvom obliku i da se ovaj amandman ne može prihvatiti. Hvala vam.

Za razliku od predlagača amandmana, ja ću govoriti zaista o amandmanu.
Definitivno ovaj amandman ne može biti prihvaćen. Sam predlagač nije rekao ni jednu jedinu reč kojom bi pokušao da ubedi i na u skupštini, a i građane da taj amandman koji se odnosi na član 58. ima osnovu i uporište u brisanju člana koji je izuzetno bitan, a definiše rad izvršnog odbora koji vodi poslove akcionarskog društva za osiguranje i vrši dnevni nadzor nad aktivnostima zaposlenih u tom društvu.
Nadležnost izvršnog odbora izuzetno je značajna za poslovanje akcionarskog društva i taj nadzor i kontrola upravo su najbitniji u poslovanju svakog društva. Da smo imali bolji nadzor i bolju kontrolu verovatno do nekih bankarskih kredita i osiguranja ne bi došlo.
Ono što je bitno, ovo nije razlog koji su naveli predlagači da se ovaj član briše. Brisanjem ovog člana ne bi imali definisano šta radi nadležni izvršni odbor u samom akcionarskom društvu, odnosno u društvu osiguranja.
Hitan postupak svakako nije obrazloženje za brisanje članova zakona.
Ono što je još bitnije reći to je da prodaja ispod žita nije nešto što radi ova Vlada. To je vezano za vlade koje su radile pre. To ko je prodavao i kako je prodavao ispod žita shvatili su građani i u skladu sa tim su glasali i u skladu sa tim je broj poslanika u ovoj Skupštini.

Poštovani predsedavajući, poštovana guvernerko, poštovane kolege, poštovani građani, rasprava traje već čitav dan i verovatno da je u skladu sa važnošću zakona koji su u proceduri. Imamo dva nova zakona, a to je Predlog zakona o osiguranju i Predlog zakona o platnim uslugama kao i tri Predloga zakona i dopunama Zakona o zašiti korisnika finansijskih usluga, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju kao i dopuni Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma.
Izuzetno važni zakoni i svakako ovi predlozi su nastavak svih onih predloga koji su od početka rada ove Skupštine u toku i u proceduri i nastaviće se u smeru kako je Vlada i krenula od osnivanja, odnosno od početka rada ove Skupštine.
Zakon o osiguranju svakako će doprineti boljoj zašiti sa jedne strane građana i korisnika finansijskih usluga i usluga osiguranja, reosiguranja, kao i samih davalaca usluge osiguranja i reosiguranja. Naravno, da ovaj zakon o osiguranju da je usklađen sa direktivama EU, ali se on ne donosi samo zbog direktiva EU, on se pre svega donosi kao i svi do sada doneti zakoni u ovoj Skupštini kako bi u ovoj državi zakon i pravda mogli da funkcionišu kako bi se putem uvođenja zakonske procedure, zakonskih normi zaštitili, pre svega građani, a samim tim i svi drugi učesnici u osiguranju, a ne samo u osiguranju u ovom slučaju u ovom setu zakona i u platnom prometu gde je između ostalog promena i u delu deviznog poslovanja kao i u drugim zakonima koji dotiču ovu oblast.
Jako je bitno reći da je Zakon o osiguranjima razdvojio životno i neživotno osiguranje za sva ona društva koja će se osnivati, a naravno da mi ne prepisujemo i ne možemo prepisivati doslovce svaki zakon EU. Moramo ispoštovati da u ovoj Srbiji postoje već društva za osiguranje koja svojevremeno imaju dozvolu za obavljanje i životnih i neživotnih osiguranja i u skladu sa tim ovaj zakon je precizirao da oni mogu nastaviti tu delatnost, naravno, uz strogu kontrolu NBS koja će voditi strogo računa da sve bude u skladu sa zakonom.
Bitno je ukazati kada je Zakon o osiguranju u pitanju na članove 152. i 151. koji uvode prvu internu reviziju u poslovanje društva osiguranja kao i članove zakona od 154 do 160 koji se posebno odnose na reviziju osiguranja, odnosno reviziju poslovanja društva osiguranja i da su ovi i ovakvi zakoni postojali, postoji mogućnost da ne bi bile zatvorene četiri banke koje su bile u državnom vlasništvu i neka od osiguravajućih društava.
Međutim, za donošenje zakona zaista na opasku da nije hitno, svi zakoni koje donosi ova skupština su naravno mogli biti doneti i ranije. Ranijih godina da su doneti verovatno bi se manje zadužila ova država, a banke bi bolje poslovale, građani bi imali manje dugova. Međutim, ko je tada radio i kako je radio, sada u ovoj skupštini ima pet odbornika, odnosno poslanika kojima je interesantna ova tema. Toliko o tome koliko ko brine o građanima i o zakonima koje donosimo. Na njihove opaske da dve trećine građana teško živi, mi smo saglasni da dve trećine građana teško živi, ali ne u skladu sa ovim zakonom i ovim zakonima koji se predlažu danas i o koje ćemo glasati u naredna dva dana posle rasprave.
Vodićemo i raspravu svak sa svojim argumentima i u skladu sa vremenom koje mu dozvoljava pravilnik o radu Skupštine, a između ostalog koliko ko će govoriti zavisi od podrške građana. Samim tim mi imamo dovoljno vremena da kažemo ono što jeste istina, a istina je da su ovi zakoni zaista reformski i sistemski. Jednostavno ne stoji kritika da dve trećine građana teško živi zbog ovih predloga, teško žive zbog ove politike koja je vođena dugi niz godina pre ovih zakona, pre ove skupštine i pre ove vlade. Naravno da ti isti građani nisu krivi što su u jednom danu, u jednoj godini ostali bez posla, bez fabrika, bez plata, ostali bez budućnosti. Jednostavno saglasni smo samo u delu da dve trećine građana teško živi, ali kao direktna posledica ranije vođene politike.
Jeftini politički poeni koji pokušavaju da se osvoje sa nalaženjem formalnih grešaka, slovnih grešaka, jednostavno dovoljno govore sami o onima koji na to ukazuju. Suština je bitna, a suština je da su ovo zakoni koji imajući u vidu da u sistemu, bankarskom sistemu nasleđenih velikih dugova koji su posledica ogromnih kredita od najnepovoljnijim mogućim uslovima gde se zaduživao kako je ko hteo i kako je ko mogao. U međuvremenu nema ih više pet, sad ih ima samo četiri i jednostavno što nasleđe koje je ostalo ovoj vladi, ovoj narodnoj skupštini, ovoj NBS Republike Srbije diriguje i ponašanje. Ono što je bitno da ova NBS ima potpunu kontrolu nad finansijskim tokovima, a da će upravom promenom ovih zakona uskladiti sve sa EU, ali ono što je bitnije uskladiti sa potrebama unutrašnjeg ekonomskog tržišta sa poslovanjem kako osiguravajućih društava, tako i banaka i svih drugih učesnika u platnom prometu.
Predlog zakona o platnim uslugama, evo otišli smo zaista od teme, izuzetno je značajan, jednostavno ukazaću na veliki posao koji obavlja Javno preduzeće PTT Saobraćaja Srbije, svi građani naravno to vide i svi su, većina njih su korisnici upravo usluga PTT-a.
Od 35 do 37 miliona transakcija godišnje obavljaju radnici JP PTT Saobraćaja Srbije, što je za svaku pohvalu, dok svi, sve ostale banke i Uprava za trezor ima oko 10 miliona transakcija. Samo te dve cifre govore dovoljno o veličini posla koji obavlja JP PTT. Narodna banka Srbije naravno želi da te poslove koje oni obavljaju stavi pod kontrolu, pod jaču reviziju, pod lupu da se ukaže i da se vidi gde postoje problemi da se oni otklone.
U osnovi svih ovih predloga je upravo zaštita građana i šta god opozicija pokušala da priča, oni suštinski ne mogu promeniti istinu, a istina je upravo ovo što sam rekao.
Ono što je jako bitno reći, to je da u 21. veku, u 2014, a evo i u 2015. godini, na pragu, koliko god bila siromašna ova država, ipak u ovoj državi postoje ozbiljni novci, ozbiljne pare, koje su do dolaska guvernerke u ovu narodnu banku išle malo drugačijim tokovima.
Ove pare koje sada postoje, tačno će se znati gde idu, kako idu, pod kojim uslovima i biće minimum uslova za malverzacije koje su do dovođenja ovog zakona bile ipak kud i kamo jednostavnije i mogle su se sprovesti. Ova narodna banka će sprečiti zloupotrebe, moramo te pare koje imamo iskoristiti na najbolji mogući način.
Jedan od jako bitnih delova u zakonu, u pružanju usluga je upravo deo koji se odnosi na telekomunikacije, odnosno na elektronsko bankarstvo, na bankarstvo koje će se obavljati putem telekomunikacionih uređaja, mobilnih telefona, kompjutera, interneta i svih drugih dostignuća savremene tehnologije.
Evo, za poređenje, u zavisnosti od toga kako je uređen Zakon o platnim uslugama, bez obzira na stanje u državama koje ima i taj zakon, pa i u samoj Evropskoj uniji, raspon korišćenja elektronskog bankarstva se kreće od nekih 20-85%. Šezdeset i jedan posto korisnika interneta u Evropskoj uniji, u toku godine koristi usluge elektronskog bankarstva, plaćanja i naručivanja putem elektronskog bankarstva, dok najveće korišćenje imaju u Velikoj Britaniji, to je 85%, Danska 81%, Nemačka 80%, do recimo Rumunije koja je na najnižim stopama, mislim da je to 15%. Dvadeset i dva posto je u Bugarskoj, dok je u Italiji samo 30%, znači sam nivo korišćenja elektronskog bankarstva nije direktno proporcionalno bogatstvo države, nego uređenih sistema i zakona.
Ono što je bitno, neko je pominjao i slobodu, upravo da ovi predlozi zakona, ove promene daju slobodu našim korisnicima, odnosno korisnicima bankarskih usluga, da mogu da svoje usluge, odnosno plaćanja, izvrše u bilo kojoj banci, u bilo kojoj pošti ili drugoj ustanovi, instituciji koja se bavi platnim prometom. Ukoliko to želite, to mogu naravno uraditi i putem elektronskog bankarstva, upravo ovi zakoni daju slobodu da sa našim parama, odnosno da plaćanja i sve naše obaveze ispunjavamo onako kako mi to možemo i u skladu sa našim mogućnostima.
Ono što bih rekao za kraj, to je da nije tačna tvrdnja da naši građani neće imati koristi od Zakona o osiguranju, od Zakona o platnom prometu, o izmenama i dopunama ova tri prateća zakona. Možda to nekima na prvi pogled izgleda isto, međutim nije isto i neće nikada biti isto. Osnovna je razlika i osnovna prednost upravo u tome ko donosi ove zakone i ko ih sprovodi. Zakoni kao zakoni nisu toliko loši, ali uvek je problem u primeni.
Ova NBS, ova Vlada, ovaj parlament će pomoći i omogućiti da upravo primena ovih zakona bude nešto što će zaštititi i građane i državu, jer upravo pravna država je jedini garant za slobodu građana. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana potpredsednice, poštovane kolege, poštovani građani, evo sedam meseci od rada ove vlade i od rada ove skupštine, u proceduri je još jedan od suštinski bitnih, možemo reći, sistemskih zakona koji će zajedno sa setom zakona koji su doneti u prethodnom periodu, doneti jačanje naše pravne države, naravno kroz jačanje pravne države jačaju naše institucije, jačaju građani i jednostavno uvodi se red u jedan haos koji je nastao u prethodnom periodu upravo ne primenjivanjem zakonskih odredaba i lošim zakonskim predlozima i zakonskim rešenjima.
Ovaj predlog zakona će biti nadam se, usvojen. Uticaće direktno na rad privrednih društava, na rad preduzetnika, na rad lokalne samouprave, na građane, na njihov budžet i na njihov standard, i jednostavno dovešće do promene klime koja je u prethodnim godinama, počev od zakona koji je bio na snazi 2003. pa 2009. godine, doveo do toga da u ovom trenutku imamo oko 1,5 miliona bespravno izgrađenih objekata, što je verovatno cifra za Ginisovu knjigu rekorda i naravno, u skladu sa tim, nalazimo se na 186 mestu od 189 država, što je još jedan podatak koji dovoljno govori sam za sebe.
Svi dosadašnji pokušaji da se uvede red u oblast koja je od izuzetnog značaja, a to je planiranje i izgradnja, dobro planiranje, dobra izgradnja upravo su motor rada građevinskih firmi koje sa sobom povlače izgradnju stanova, povlače izgradnju novih privrednih i stambenih objekata, odnosno povlače celu privredu, povećavaju broj zaposlenih. Gubici koji su nastali jednostavno zakonima koji nisu mogli da pravilno i na pravi način urede probleme koji su pred njih postavljeni, su upravo gubitak od, procenjuje se na 231 milijardu dinara u prethodnom periodu upravo u oblasti građevinarstva.
Ovaj predlog zakona, pošto je rađen sistematski, nekoliko meseci je rađeno na tome, uvaženi su svi zahtevi i predlozi onih koji se bave građevinom počev od lokalne samouprave pa do stranih, EU i NALED-a i drugih organizacija. Jednostavno, struka je dala konačno mišljenje o ovom zakonu. Ministarstvo je saslušalo sve i u skladu sa tim, dalo ovaj i ovakav predlog.
Ne postoji niko u ovoj državi ko nije imao problem sa dobijanjem građevinske dozvole i ovaj zakon će svakako obradovati i same građane, a posebno građevinske firme koje bez ovog i ovakvog zakona, ne mogu da funkcionišu.
Dozvolu po ovom zakonu dobiće svi građani u roku od 28 dana, samo oročavanje na 28 dana govori koliko je ovaj zakon precizan i jasan i da je neko bilo kom građaninu, prošle godine rekao da će se neko usuditi da predloži zakon u kome će građevinsku dozvolu oročiti na 28 dana, on bi verovao da je to skrivena kamera. Pomislio bi da je skrivena kamera jer to je zaista izuzetno ozbiljan rok i samo pokazuje koliko ova vlada i ovo ministarstvo i naravno, ova skupština u kojoj mi radimo, želi i radi ozbiljne stvari.
Ovo nije zakon iz SNS, nije zakon stranački, ovo je zakon države Srbije i kao takav doneće poboljšanje u svim mnogo, mnogo širim oblastima nego što je sama građevina odnosno planiranje i izgradnja.
Ono što možda moji prethodnici nisu rekli, mada je dosta toga rečeno, to je, napomenuću još jednom, da uz ovaj zakon, ovo je možda i prvi put i sva pohvala Ministarstvu, da uz ovaj zakon donosi i set podzakonskih akata koji će automatski omogućiti brzu primenu ovih zakonskih normi i u toku je i procedura i obuka po lokalnim samoupravama koja bi do kraja marta meseca otklonila sve nepravilnosti moguće pojave u toku same primene zakona i verujte da tu neće biti nekih velikih problema u delu lokalnih samouprava. Jednostavno, ovo nije stranački zakon.
Svaka lokalna samouprava ima interes da zbog svojih građana, zbog samog grada ili opštine, radi na najbolji i na najbrži mogući način po građane i u skladu sa tim će sigurno pomoći i državi i Vladi i ovom ministarstvu da se ovaj zakon što lakše primeni.
One lokalne samouprave koje nisu u mogućnosti, koje ne budu mogle da u roku od 28 dana ovo urade, moraju se obratiti ministarstvu, moraju tražiti pomoć od ministarstva koje će biti otvoreno za sve njih, ali jednostavno, siguran sam da postoji način ako postoji volja, a upravo ovaj zakon je taj koji definiše način na koji će to biti urađeno, onda jednostavno treba primeniti članove zakona i u skladu sa tim se i ponašati.
Ovaj zakon vraća veru investitorima, vraća veru građanima, vraća jednostavno poverenje u ovu državu, u ovo ministarstvo i uopšte u ovu Skupštinu. Naravno, pozivam opoziciju da prestane sa izmišljanjem kritika, jer imajući u vidu zakon koji menjamo, odnosno koji korigujemo i koji je, imajući u vidu izmene koje su u njega ubačene, možemo ga smatrati potpuno novim zakonom, jednostavno, nije za kritiku. Kritičari, po običaju, se hvataju forme, ali suština ovog zakona je pravično, pošteno, na najbrži i najbolji mogući način po građane. Još jednom pozivam i opoziciju da u danu za glasanje podrži ovaj zakon. Hvala.