Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8806">Boban Birmančević</a>

Boban Birmančević

Srpska napredna stranka

Govori

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, poštovani građani, set zakona koji je na ovom dnevnom redu jasno pokazuje ozbiljnost i ovih ministara ovde i ove Vlade i, naravno, našoj u Narodnoj skupštini.

Ono što bih hteo odmah na početku, već je pred kraj rasprave u načelu, da demantujem opozicione kolege koji su naveli da se niko ozbiljno ne bavi školstvom. Upravo ovi zakoni, oni zakoni koje smo uložili, usvojili u prethodnim raspravama pokazuju da je upravo ovo ministarstvo i ova Vlada sve zajedno sa ovom Narodnom skupštinom najozbiljnije i na najkvalitetniji i pre svega najefikasniji način bavi upravo zakonima koji definišu prosvetu.

Nemoguće je preskočiti i ne pomenuti sve ono što je prethodilo ovakvom zakonu i ovim zakonima, a to su udžbenici koji su pre svega bili namenjeni profesorima, a ne učenicima, bili su zakoni koji su u centar stavljali prosvetne radnike, a nedovoljno učenike koji nisu štitili učenike i koji kao proizvod toga nisu dovodili do kvalitetnih i stručnih zvanja. Upravo Nacionalni okvir kvalifikacija će dovesti u red oblast koja je svima bila sporna i koja se godinama u nazad pominje, a upravo i zakoni koji su preuzeti i koji su doneti na ovu Skupštinu, koji će biti nadam se izglasani u Danu za glasanje pokazuju ozbiljnost onih koji o prosveti misle.

Preuzeti odgovornost i doneti nove zakone a ne ispravljati stare, svih ovih pet zakona koji su na dnevnom redu su upravo novi zakoni, pokazuju da ovi ljudi rade svoj posao.

Evropski okviri su nešto što je naravno deo na šta se oslanjaju zakoni, ali u suštini i osnovna formula svih ovih zakona usmerena je upravo na učenike, na građane i na sve one koji misle dobro ovoj državi.

Godinama unazad niko nije imao hrabrosti da se uzme u koštac sa problemima i odgovornost za ovo što ćemo danas izglasati je naravno, ne danas, nego u Danu za glasanje i na nama i na onima koji su predlagali, ali i rezultati ovih zakona će biti postignuti i biti jasni i vidljivi tek za nekoliko godina.

Svakako jedan vrlo vrlo značajan zakon to je upravo Zakon o elektronskom poslovanju, o elektronskoj upravi. Deo je konkretnih zakona i ulazi u sve zakone o kojima mi pričamo, o zakonima koje smo ranije govorili. Ako vam kažem da smo nekada maštali i sanjali o elektronskoj upravi, mi tu elektronsku upravu imamo. Digitalizacija je nešto što ne kuca nama na vrata, to je nešto što je već kod nas u kući.

Ja bih zaista naš narod, srpski narod, ljudi koji žive u Srbiji zaista smo jako talentovani i siguran sam da su svi od tri do 93 godine vrlo vrlo sposobni i vrlo spremni, prešli smo vrlo brzo sa pisama i razglednica na SMS i MMS poruke, a još brže ćemo preći sa SMS-a i MMS-a na digitalno poslovanje.

Za svaku pohvalu, izuzetno smo talentovani za digitalizaciju i mislimo da u svetu toga, završavam i svoje izlaganje, budućnost Srbije budućnost svih nas, posebno naših potomaka je u upravo dobrom i kvalitetnom prosvetnim zakonima u digitalizaciji i na putu koji ova Vlada kvalitetno trasira i kvalitetno vodi. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani potpredsedniče Vlade, poštovane kolege poslanici, poštovani građani, amandman koji sam podneo odnosi se na sve ono što smo u nekoliko prethodnih dana i radili, a to je pojačanje zakona kojim se uređuje poslovanje stranaca u državi Srbiji i, pre svega, u ovom slučaju stranaca investitora, a u osnovi je zakon koji se primenjuje jednako i na strane i na domaće investitore, ali, što još bitnije, poštuje se od početka do kraja.

Kada pričamo o podsticajima koje su stranci dobili direktno od Republike Srbije, to su podsticaji za samo recimo 2016. i 2017. godinu u iznosu od 130.560.000, od tih 130.560.000 jako je bitno- svih 130 miliona 560 hiljada dinara pokriveni su bankarskim garancijama od strane investitora. Ne postoji mogućnost da niti jedan evro, niti jedan uloženi dinar bude utrošen na nešto drugo, a ne na investiciju koja je potpisana sa Republikom Srbijom.

Prekinuta je praksa koja je bila na snazi od 2012. godine, a to je uzimanje procenta od 10, 20, 30%. Dok su bile na 10% sve je bilo u redu, međutim, njihove privatizacije su povećavale procenat, a uspevale su da upropaste i prodaju preduzeća i da za 100% ojade i državu i naravno svoje građane. Dolazim iz grada gde je njihov lider dobio nadimak Deset posto, upravo u skladu sa tim kako je i šta je radio, a nadimak se u Srbiji dobija po tome ko šta radi, ali upravo zahvaljujući tome kako su radili i rezultat i na izborima 2012. godine i svim onim od 2012. godine do današnjeg dana. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, poštovani potpredsedniče Vlade sa kolegama iz MUP, poštovani građani, Zakon o strancima, vrlo kratak naslov, ali vrlo bitan za Republiku Srbiju i značaj stranaca u ovom trenutku, posebno u ovom amandmanu koji se odnosi na posebno naglašavanje i odvajanje stranca kao stranca i investitora, dovoljno govori o tome koliko smo mi kao Narodna skupština i kao narodni poslanici posvećeni upravo dovođenju investitora.

Lično ja, naravno, kao i većina kolega narodnih poslanika, učestvujem u razgovorima i upravo u dovođenju investitora u celu našu Srbiju. Direktno sam učestvovao i sa kolegom narodnim poslanikom Matićem, sa predsednikom opštine Ilinčićem iz Koceljeve u dovođenju „Kaljina mode“ u Koceljevi, 300 radnih mesta 2015. otvoreno i kao rezultat dobrog poslovanja u 2018. godini, upravo isti investitor, u pitanju je Verdi Emanuele, potpisao je ugovor sa državom o podsticaju i otvaranju novih 130 radnih mesta u opštini Ub. U razgovorima sa predsednikom opštine i sa njegovim saradnicima, obezbeđeni su najbolji uslovi.

Ono što bih hteo da posebno naglasim i istaknem, to je da svi razgovori i sa Emanuelem Verdijem i sa bilo kojim drugim stranim investitorom počinju od jedne tačke, a to je upravo Aleksandar Vučić. Razgovori se obave sa njim kada ljudi vide ko vodi ovu Srbiju, na koji način će se raditi i da su im bukvalno otvorena sva vrata od bilo kog ministarstva, do bilo kog u Vladi i naravno do samog predsednika Republike, onda ti investitori stranci znaju sa kim imaju posla i znaju da će doći u pravu državu.

Ono što za kraj samo hoću da kažem, to je da upravo opoziciju iz Skupštine ne izbacuje ni predsednik, ni predsedavajući, niti bilo ko od vladajuće koalicije, izbacuju ih građani svojim glasovima i svojim izborom na izborima. Hvala lepo.
Poštovani predsedavajući, poštovani potpredseniče Vlade, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, rodna ravnopravnost kao načelo koje jedno od Ustavom predviđenih i zagarantovanih načela, kao načelo kojeg se pridržava i ova Vlada Republike Srbije i ova Narodna skupština i mi kao narodni poslanici, svakako mora biti deo i ovog zakona o strancima i deo je i mora biti deo svakog zakona koji bude usvojila SNS, odnosno Narodna skupština u svom radu.

Nemoguće je odgovoriti na prozivke koje dolaze već danima sa druge strane, a to su prozivke na temu najjeftinije radne snage i najsiromašnije države. Niti je Srbija najsiromašnija država, niti u njoj živi jeftina radna snaga, pre bih rekao da u Srbiji žive, pre svega, vredni, sposobni ljudi. Upravo, svi investitori koji dođu u Srbiju u njoj ostaju i u narednim godinama povećavaju proizvodnju ili otvaraju nove pogone, a to otvaraju pre svega zahvaljujući dobrim radnicima, odnosno građanima Srbije, koji, ponavljam još jednom, nisu jeftina radna snaga, nego su sposobni i vredni ljudi i pre svega vredni radnici.

Jedan od osnovnih kvaliteta Srbije su upravo građani i to prepoznaju strani investitori i to je nešto na čemu i počiva dolazak novih investicija i što je jedan od uslova za dalji i progresivniji nastup, odnosno povećanje novih fabrika i novi radnih mesta u narednom periodu.

Najsiromašnija država je bila samo do perioda 2012. godine, jer je preživela elementarnu nepogodu od strane žutog preduzeća od 2000. do 2012. godine, a od 2012. godine, pa do današnjeg dana progresivno napredujemo iz dana u dan. U narednom periodu očekujemo i bolje dane za Republiku Srbiju i, naravno, za njene građane. Hvala vam.
Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani potpredsedniče Vlade, poštovane kolege poslanici, poštovani građani, amandman koji sam podneo odnosi se pre svega na kretanje stranaca i upravo kretanje stranaca, pre svega, akcenat je na investitorima, pokazuje da smo u periodu do 2012. godine imali situaciju u kojoj upravo ti stranci, ne da nisu dolazili u Srbiju, nego su je obilazili u širokom luku.

Upravo od 2012. godine pa na ovamo sve je krenulo u pravom smeru i 60, 70 objekata, odnosno novih preduzeća i novih radnih mesta otvorenih u tim preduzećima dokaz su da smo na pravom putu.

Grad Šabac, Novi Sad, Zrenjanin, Beograd, bilo koji drugi, postojali su i pre 2012. godine, ali investitori jednostavno tu nisu dolazili. Ako uzmemo za primer Šabac, 26. septembra 2017. godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ambasador Japana Đuići Takahara, otvorili su fabriku „Jazaki“ u Šapcu, sa potencijalom od 1700 radnih mesta, sa halom od 30 hiljada kvadratnih metara i sa planiranom proizvodnjom, odnosno izvozom od 120 miliona dinara.

Ono što je značajno reći, to je da „Jazaki“ ulaže 25 miliona evra u tu kompaniju, odnosno izgradnju. Od države je dobio podsticaj u iznosu od 10,1 milion evra, što samo pokazuje da ova Vlada i država misle o ravnomernom razvoju svih gradova, bez obzira što u tom gradu do dolaska SNS od 2000. godine na ovamo, do 2012. godine, samo se unitavalo i rasprodavalo. Ali, ono što je bitno, od 2012. godine na ovamo ima ko da misli ne samo o drugim gradovima, nego i o Šapcu. I, upravo građani Šapca su na izborima 2017. godine sa 56% podržali predsednika Aleksandra Vučića, a on im se odužio otvaranjem fabrike „Jazaki“ sa 1700 novih radnih mesta.

Kretanje investitora u budućem periodu po Srbiji biće, naravno, u skladu sa dosadašnjim. Znači, svi mogu očekivati nove investicije i nova radna mesta. Hvala.
Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani potpredsedniče Vlade, poštovane kolege poslanici, poštovani građani, amandman koji sam podneo na Zakon o strancima, pre svega, odnosi se na deo koji definiše upravo aktivnosti stranaca investitora na jačanju ekonomskog potencijala i ekonomskog razvoja regiona. Kao rezultat dosadašnje politike, a upravo ovim zakonom pojačaćemo i intenzitet i mogućnost stranaca da još jače i brže realizuju svoje projekte.

Imamo razvoj svih regiona. Kada krenemo od Subotice preko Novog Sada do Rume, pa produžimo kroz Šabac, do Koceljeve, Uba i Valjeva itd, imamo regione, kao što su Ruma i Šabac, Koceljeva, sa druge strane, gde imamo u Koceljevi i Rumi jednocifrenu nezaposlenost, a pričamo o investicijama koje su došle upravo 2012. godine na ovamo. Upravo i Ruma i Koceljeva su postojale i pre SNS, ali tek od 2012. godine pa na ovamo investitori su počeli da dolaze i da broj nezaposlenih sa preko 25% smanje na jednocifrenu nezaposlenost. Više u Rumi i Koceljevi skoro da nema nezaposlenih ljudi. Svi oni koji hoće da rade imaju gde da se zaposle. Čak je problem i naći, pa investitori moraju da podižu plate da bi mogli da pridobiju što kvalitetnije radnike.

U isto vreme, u Šapcu, gde su ostaci žutog preduzeća još uvek na vlasti, dok u Ubu prolazi autoput, ljudi otvaraju nove puteve, nove mostove, nove auto puteve, koridori koji su nekada bili samo na mapama, privode se kraju. U Šapcu ostaci žutog preduzeća kao događaj prikazuju gradonačelnika koji šoderiše put između Štitara i Tabanovića, koji umesto puteva posipa kamen i koji još uvek u selima, koja okružuju grad Šabac, nemamo ni pijaću vodu, a o kanalizaciji samo mogu da sanjaju.

Upravo je to razlika između vlasti koju predvodi SNS i odgovornosti prema svojim građanima i žutog preduzeća, koje je do 2012. godine, uništilo iunazadilo državu, ali država je konačno prepoznala koga i ko može da ih vodi i zahvaljujući tome, na pravom smo putu, a dolaze i bolji dani za Šabac. Između ostalog, mogu da najavi da će konačno sve ono što je bila samo ideja i što su obećavali svi od Drugog svetskog rata na ovamo, auto put Šabac – Ruma, odnosno Ruma – Šabac – Loznica, i postati stvarnost pre 2020. godine. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani potpredsedniče Vlade, poštovane kolege poslanici, poštovani građani, 7. amandman koji sam podneo svakako je i on usmeren na strance, pošto je Zakon o strancima na dnevnom redu, ali posebno na strance investitore i posebno hoću u ovom amandmanu da ukažem na jednu od najvećih, ne jednu od najvećih nego na najveću investiciju koja je ušla u Republiku Srbiju, koja je nekad delovala samo kao ideja i delovala kao nemoguća misija. Evo, za nepunih mesec dana, mesec i po dana, 26. aprila 2018. godine, biće tri godine od potpisivanja ugovora. Znači, 26. aprila 2015. godine, potpisan je ugovor između Vlade Republike Srbije i sa te strane potpredsednice Zorane Mihajlović i predsednikom upravnog odbora, kompanije „Igl Hils“, Muhamed Al Abara na iznos od tri i po milijarde evra.

Znači, pričamo o projektu koji je za tri godine pokazao da to više nije mašta i svi oni koji prolaze kroz Beograd, već vide i naziru budućnost tog projekta, pri čemu milion kvadratnih metara stambenog, 750.000 metara poslovnog i komercijalnog prostora, 62.000 javnih sadržaja, 13.000 zaposlenih, 17.000 stanovnika.

Izvući ću jednu paralelu. Kada je Ajfelova kula sagrađena daleke 1889. godine, na Marsovim poljima u Parizu, na stogodišnjicu Francuske revolucije, tada je sa 300 metara visine bio najveći objekat na svetu.

Neki od Parižana su smatrali da je to ruglo, da to treba porušiti, a evo na današnji dan to je jedna od najvećih svetskih atrakcija, koja godišnje ima posetu od pet i po miliona turista.

Ja vam tvrdim i ponosan sam što sam bio član i deo skupštinske većine, koja je 2015. godine izglasala leks specijalis na temu „Beograda na vodi“, da će za 30 godina koliki je projekat, kada bude završena kompletna priča vezana za „Beograd na vodi“, to biti centar Balkana i biti mesto gde će dolaziti iz svih krajeva sveta.

Nadam se da ćemo u ovom skupštinskom sazivu, leks specijalise na sličnu ili istu temu, glasati i za Novi Sad i za Šabac i za Loznicu, Kruševac, Niš i sve druge gradove. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani potpredsedniče Vlade sa saradnicima iz ministarstva, poštovani građani, ko gubi ima prava da se ljuti, ima pravo i na svoje mišljenje, ali nema pravo da iznosi laži i dezinformacije, a to upravo radi opozicija na današnjem zasedanju i ja bih hteo da, pre svega, demantujem njih, a upravo u delu da li su domaći investitori u istom rangu sa stranim. Naravno da su u istom i po meni su čak i u prednosti, jer se nalaze naravno na svom području, poznaju i običaje i način poslovanja u Srbiji.

Svakako su u prednosti kada konkurišu za određena sredstva, a svi oni koji ne znaju, neka pročitaju Zakon o ulaganjima, neka uđu na sajt Ministarstva privrede i pročitaju javni poziv u kome je jasno sve definisano, gde ne postoji ni jednog procenta ni dela procenta razlike između domaćih i stranih investitora. Ponavljam, domaći investitori su u prednosti jer rade na svom tržištu, tržište koje poznaju.

Zašto strani investitori? Upravo zato što svi veliki projekti u nekoliko zadnjih godina dolaze od stranih investitora, a oni koji ne veruju, neka odu u bilo koji grad u Srbiji, neka odu u Novi Sad, neka odu u Zrenjanin, neka odu u Rumu, neka odu u Koceljevu. Postojala je Ruma i pre 2012. godine na istom mestu na kome postoji i sada, pa je od 2012. godine do sada otvoreno nekoliko fabrika. Podsetiću, i to su različiti investitori, iz Francuske „Hačinson“ zaposliće 200 radnika, iz Nepala „Vai Vai“ zaposliće 407 radnika, „Kableks“ iz Slovenije zaposlio je 110 radnika, i to ne u Rumi, nego u Platičevu.

Možete da zamislite koliko znači jednom mestu koje je veličine Platičeva kada se jedan pogon proizvodni otvori u takvom mestu, koliko je to značajno za samo Platičevo i nekoliko takvih investicija pokreće ceo region i celu Srbiju. Tu je naravno i „Kalcedonia“ iz Italije i da ne nabrajam dalje, u Rumi je za samo 2014. i 2015. godinu zaposleno 1.375 novih radnika.

Zašto je važno da imamo dobar zakon? Važno je da svi oni su stranci znaju gde dolaze, znaju da dolaze u uređenu državu, znaju da dolaze u državu gde se jasno zna šta i na koji način, koja su njihova prava i kako ta svoja prava mogu da ostvare. Nije bitno da li je taj stranac investitor, da li je turista ili je samo u tranzitu, bitno je da dolazi u sigurnu državu, u državu gde se jasno zna šta je ono što imaju pravo, a šta je ono što nemaju pravo.

Upravo svi ovi zakoni koji su sada u proceduri još će pojačati stabilnost i bezbednost države i u tom cilju je ovaj amandman koji sam podneo da poboljšamo Zakon o ulaganjima, odnosno Zakon o strancima, jer upravo ti stranci su glavni za ulaganje, a domaći investitori će raditi na tim objektima i upravo podići svoj nivo i nivo naše privrede na onu stepenicu, na kojoj je nekada bila. Hvala.
Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani potpredsedniče Vlade, poštovane kolege poslanici, poštovani građani, moj amandman svakako je usmeren na poboljšanje Zakona o strancima. Zašto su nam stranci značajni, rečeno je danas u celodnevnoj raspravi.

Zaista bih na sve ovo dodao nešto što nije bilo prilike, a to je da iznesem neke baš precizne podatke, vezane upravo za investicije koje su u 2016. i 2017. godini ušle u Republiku Srbiju, a pre svega zahvaljujući upravo direktnim ugovorima sa Vladom Republike Srbije o podsticajima. Pričamo o 2016. i 2017. godini. U pitanju je 39 kompanija.

Za tih 39 kompanija potpisan je ugovor da će one uložiti u Republiku Srbiju 387 miliona 20 hiljada evra. Podsticaj koji je država dala na ovih 387 miliona je 130 miliona 960 hiljada evra, a obaveza investitora je da zaposli 23.682 radnika.

Znači, 23.682 nova radna mesta, 23.682 porodice koje imaju budućnost, koje imaju sigurnost ako ništa, bar da im budu overene knjižice, jer podsetiću, 2000. godine kao da je Srbiju zahvatila elementarna nepogoda, za vrlo kratko vreme su građani ostali i bez radnih mesta i bez overenih zdravstvenih knjižica i bez plata i bez budućnosti.

Na sreću ili ne na sreću, nego upravo zahvaljujući građanima koji su shvatili da ne mogu više verovati tom žutom preduzeću, 2012. godine poverenje su dali SNS i upravo 2012. godine pa do današnjeg dana u svim izborima to poverenje je sve veće i veće a upravo je zasnovano na rezultatima.

I završiću time da sve ono što je drugim strankama bilo i što se vrtelo kao predizborno obećanje, SNS je sprovela u delo i u narednom periodu očekujemo još bolje rezultate, još veći broj zaposlenih, a jedan od malih doprinosa tome biće i ovaj Zakon o strancima, koji će doći naravno u Srbiju, u Srbiju koja je bezbedna i sigurna kao što su i ovi zakoni koji su sad na dnevnom redu, zasnivaju se na pravdi, slobodi i bezbednosti, ja bih svakako dodao, što je još važnije, i budućnosti i za građane Srbije i za one koji dođu u Srbiju. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, poštovani građani, koristim svoje pravo da prvo pitanje postavim ministrima pravde i policije Nebojši Stefanoviću i Neli Kuburović.

Moje prvo pitanje je vrlo jednostavno, a razlozi izuzetno veliki i izuzetno značajni za grad Šabac, a glasi – kada će pred lice pravde biti izveden i procesuiran gradonačelnik grada Šapca, Nebojša Zelenović, zbog niza nepravilnosti i zloupotreba u radu? U predizbornoj kampanji za parlamentarne i lokalne izbore 2016. godine, aktivista stranke Zajedno za Srbiju, Gavrilović Dragan, iz Varne, inače Zajedno za Srbiju koju predvodi Dušan Petrović, kupovao je glasove za predizbornu kampanju za gradonačelnika Nebojšu Zelenovića, i to u iznosu od pet do 11 hiljada dinara, u zavisnosti od veličine domaćinstva, odnosno broja članova domaćinstva. Za tu svoju kupovinu priznao je i potpisao u Osnovnom javnom tužilaštvu u Šapcu izjavu u kojoj je potvrdio da je do kupovine došlo i da je glasove kupovao, a ne postoji niti jedan razlog, niti jedno opravdanje za to.

Postavljam pitanje ministru Nebojši Stefanoviću, kada će i zašto nisu pred lice pravde izvedeni nalogodavci za kupovinu glasova i očekujem da upravo u narednom periodu to bude urađeno, jer svi vrlo dobro znamo ko je kupovao glasove i u skladu sa tim onaj ko kupuje glasove treba da dobije zasluženu kaznu.

Drugo pitanje je, takođe, vezano za gradonačelnika Nebojšu Zelenovića, a podsećam da je DRI u svojoj kontroli budžeta iz 2015. godine konstatovala niz nepravilnosti. Između ostalog, već su podnete krivične prijave u Osnovnom sudu u Šapcu za direktora Direkcije za puteve i direktora JP Fond za građevinsko zemljište u Šapcu.

Postavljam pitanje ministarki pravde, kada će gradonačelnik Nebojša Zelenović biti procesuiran, odnosno kada će njegov predmet biti u Osnovnom sudu u Šapcu? Napominjem, razlozi za ovo su ogromni, a između ostalog konstatacija DRI, da su zloupotrebili i oštetili budžet grada Šapca za pet miliona dinara, pričam o budžetu od pet miliona evra, pričam o budžetu iz 2015. godine. Citiram: „U izveštaju DRI grad Šabac je nepravilno preuzeo obaveze i izvršio rashode u iznosu od 590 miliona 928 hiljada dinara i 44 hiljade 113 evra.“ Kraj citata.

Znači, pet miliona evra je potrošeno, a da za to nema opravdanih i valjanih papira, odnosno potrošeno je, a da nije u skladu sa zakonom. Između ostalog, budžet je zloupotrebljen na različitim pozicijama i to trošenje veće od odobrenih, po aproprijacijama, u iznosu od 297 miliona dinara. Obaveze koje nemaju pravni osnov u skladu sa važećim propisima u iznosu od 86 miliona dinara. Obaveze bez validne i verodostojne dokumentacije, 89 miliona dinara. Obaveze bez zaključenog ugovora ili drugog pisanog akta, 31 milion. Obaveze bez sprovođenja javnih nabavki i bez poštovanja zakonskim procedura u postupcima javnih nabavki, u iznosu od 42 miliona i 44 hiljade evra, itd. Zloupotrebama nikada kraja.Postavljam pitanje ministru policije, Nebojši Stefanoviću, kada će biti sprovedena istraga u kojoj će biti utvrđeno sa kim su sklapani poslovi bez sprovedenih javnih nabavki i bez poštovanja zakonskih procedura? Kome su plaćani milionski novčani iznosi bez validne verodostojne dokumentacije? Kome su milionski novčani iznosi dati bez zaključenog ugovora ili drugog pisanog akta? U pitanju su precizni podaci koje je dala DRI, i u skladu sa tim treba se i postaviti prema datim podacima.U ime građana Srbije, a u ime, pre svega, građana Šapca, postavljam pitanje DRI, da li je u planu kontrola budžeta trošenja grada Šapca za 2016 godinu, imajući u vidu da 2015. godina nije bila izborna godina, pa je napravljeno 5 miliona evra nenamenskog trošenja budžeta? Možemo samo da pretpostavimo koliki je trošak za 2016 godinu. Nadam se da će licu pravde biti privedeni svi oni koji su to zaslužili i koji su se o pravdu u Šapcu i o svoje građane ogrešili.
Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, poštovane kolege, poštovani građani, imamo zaista jedan neophodan zakon iz zakona koji smo jako dugo čekali, koji otklanja sve nedostatke, a ima ih jako puno, upravo u obračunu zarada u javnom sektoru. Podsećam građane, 11.000 budžetskih institucija, to je zaista veliki broj. Ovaj zakon vratiće i trasirati put upravo pravilnom, pravom, poštenom i pre svega transparentnom obračunu plata. Upravo ovaj zakon napraviće tu potrebnu bazu na koju će biti oslonjeni svi oni koji hoće pošteno da rade i pošteno da zarade.
Ne slažem se sa kolegama iz opozicije koji osporavaju, a nisu izneli niti jedan ozbiljan, niti jedan, ponavljam, ozbiljan razlog kojim bi osporili ovaj zakon. Za svaku je pohvalu rad ovog Ministarstva i upravo ovaj zakon naslanja se na set zakona koji uređuju upravo poslovanje javnih preduzeća, javnog sektora i svega onoga što je potrebno za funkcionisanje jedne prave države u kojoj građani znaju šta mogu i na šta imaju pravo.
U lokalnim samoupravama raspon plata kretao se čak i do 19 puta, 1:19, što je bilo katastrofalno. Nemoguće je ne pohvaliti rešenja koja će dovesti do toga da oni koji rade znaju da u narednom periodu mogu računati na unapređenje, i upravo na ono što je potrebno, a to je da svi koji rade ne moraju da brinu za svoja radna mesta, ne samo za javni sektor, to se odnosi i na privatni sektor. Dobri radnici mogu da budu sigurni u to da će uvek imati posla za njih.
Ne želim da nešto posebno dužim, pošto smo već ušli u nekoliko sati rasprave, ali ono što moram da kažem, to je da opšti upravni postupak se naslanja na sve ono što je potrebno javnom sektoru, i kao takav će upravo, pre svega, dati nova prava i nove mogućnosti građanima. Lokalna samouprava, javni sektor, državna uprava i sve ono što je posvećeno građanima upravo postaje servis građana. Sve što radimo, radimo upravo u tom pravcu da građani imaju svoja prava i imaju mogućnost da ostvare i urade sve ono što im je potrebno.
Posebno čestitam građanima Vršca, Pirota i Kikinde na statusu grada. Evo, od dana za glasanje, pa objavljivanjem u „Službenom glasniku“, ostvariće pravo na ono što su zaista već godinama ranije trebali imati. Nije stvar u kvantitetu, nego u kvalitetu, a upravo i Vršac i Kikinda i Pirot su davnih dana imali i kvalitet i kvantitet da budu gradovi.
Za kraj samo želim da kažem da upravo set zakona koje smo usvajali i zakoni koje ćemo usvojiti posle amandmanske rasprave će upravo omogućiti da u skladu sa ovim zakonom konačno najbolji idu napred. Hvala.
Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, poštovani građani, ja ću pred kraj ove današnje načelne rasprave govoriti, pre svega, o setu šest ekonomskih zakona koji imaju za cilj ono što je postavljeno samim početkom delovanja ove Vlade, a to je, pre svega, promena ambijenta, poslovnog ambijenta i prilagođavanje i ispunjavanje svih onih uslova koji su potrebni da konačno preduzeća počnu da posluju na pravi način odnosno na način koji pred nas kreira i postavlja otvoreno tržište i u tom kontekstu i prvi zakon koji je na dnevnom redu, a to je Zakon o javnim preduzećima.
Konačno, zakon koji ukida dosadašnju praksu, poslovanje javnih preduzeća koja su u suštini postala i bila isključivo plen podele političkih stranaka. Razumem za građane koji to možda ne mogu da vide, čisto da znaju da u ovom trenutku u sali nema nijednog poslanika Demokratske stranke, koja se toliko silno zalaže za poslovanje javnih preduzeća. Žao mi je što nije tu koleginica da joj objasnim zašto i šta znači delatnost od opšteg interesa, pošto je ovlašćeni predstavnik Demokratske stranke, postavio upravo to pitanje.
Delatnost od opšteg interesa je upravo delatnost od interesa građana. I ovaj zakon omogućava osnovanje svih javnih preduzeća za kojim se ukaže potreba na lokalnom nivou, na regionalnom i republičkom nivou. Sve ono što bude bilo potrebno da i država i lokalne vlasti omoguće svojim građanima, moći će upravo kroz javna preduzeća i upravo kroz ovakav Zakon o poslovanju javnih preduzeća.
Razumem njihovu zabrinutost i za poslovanje javnih preduzeća, imajući u vidu kako su oni radili i poslovali u prethodnim godinama, ali moram da naglasim da dolazim iz grada Šapca, u kome su, nažalost, javna preduzeća posebna priča i u gradu Šapcu, direktor javnog preduzeća „Stan“ može da bude učiteljica, a direktor muzeja može da bude sa srednjom i sa višom školom.
Iz tog grada Šapca dolazi i čuveni ministar poljoprivrede koji može da bude sa Pravnim fakultetom. Upravo oni osporavaju jedan ovakav zakon, koji kao jednu od osnovnih postulata ovog zakona, insistira na depolitizaciji javnih preduzeća i na postavljenju, pre svega, stručnih, kvalitetnih i direktora koji mogu da vode javna preduzeća u pravcu rezultata koji su najpovoljniji, ne samo po to javno preduzeće nego i po građane.
Merilo za to da li će neko biti direktor ili neće, biće jasno, uvodi se osim nadzornog odbora koji će kontrolisati rad direktora i menadžmenta preduzeća, i jako bitna revizija čiji će predsednik biti nezavisni član nadzornog odbora. Upravo revizija, čiji će predsednik biti neko ko nije član ni jedne političke stranke i neko ko će moći realno i pošteno da kaže građanima da li je to javno radilo u njihovom interesu i da li je radilo na najbolji mogući način.
Ona javna preduzeća koja ne budu poslovala pozitivno će biti sigurno u situaciji da promene i direktora i nadzorni odbor, jer osnovno merilo poslovanja je upravo rezultat ali i odnos prema građanima.
Ponovo se vraćam na moj Šabac, gde bi recimo jedno javno preduzeće, „Toplana“ Šabac, verovatno mogao da uđe u Ginisovu knjigu rekorda, kao preduzeće koje u prethodnom periodu od 2012. do 2016. godine imalo najveći broj promena direktora od vršioca dužnosti pa do direktora koji je postavljen preko konkursa, pošto su vrlo često dopunjavali svoju odborničku većinu.
Uvek su u nekoj kombinaciji imali drugog direktora za novu kombinaciju i jednostavno u toj kombinatorici jedino su na gubitku upravo građani i ta toplana, ali ovim zakonom što bi naš narod rekao odzvonilo je svim nestručnim direktorima javnih preduzeća. Građani, da znate, po ovom zakonu biraće se najbolji, najstručniji i najkvalitetniji i to je jednostavno tako. Niko neće moći da postavi direktora ukoliko on ne ispunjava uslove koji su jasno i transparentno definisani ovim zakonom.
Između ostalog, neće biti mogućnost i nenamenskog trošenja sredstava, što je jako bitno, trošiće se u skladu sa planovima i biznis planovima, poslovanje javnih preduzeća i trošiće se ono što ima, a ne ono što nema.
Mi smo i zaista to je sigurno tako, prva stranka SNS čiji je predsednik po dolasku na mesto predsednika Republike, podneo ostavku na sve funkcije u strankama, odnosno u SNS. Mi smo stranka koja je upravo predložila i u danu za glasanje očekujem da će izglasati zakon kojim će sva javna preduzeća na svoje rukovodeće funkcije postaviti stručna i najkvalitetnije lica, a ne stranačke poslušnike. Mi smo stranka koja će konačno uvesti rad u javna preduzeća u Srbiji.
Samo bih se još osvrnuo i na još jedan jako bitan zakon, a to je upravo zakon, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javno privatnom partnerstvu i koncesiji. Budite sigurni da i kroz promenu ovog zakona upravo ponovo menjamo ambijent i to poslovni ambijent koji će omogućiti ljudima koji imaju sredstva bez obzira da li pričamo o domaćim ili stranim investitorima da pomognu kroz javno privatno partnerstvo svojim investiranjem, da sve ono što ne možemo kao država sami da uradimo da kroz ovaj zakon omogućimo onima koji hoće da ulažu, da pomognu i Srbiji i građanima i naravno sebi kao investitoru. Tu nema zaduženja države, privatni kapital jednostavno ulazi na velika vrata u Srbiju i kroz taj privatni kapital možemo uraditi mnoge kapitalne projekte, koji će kvalitet života u Srbiji podići na jedan mnogo viši nivo.
Od prvog zakona o kome pričamo 2011. samo su 34 ugovora o javnom privatnom partnerstvu i ovaj zakon će taj broj ugovora sigurno u vrlo kratkom roku povećati.
Pozivam sve koji misle dobro Srbiji, koji misle dobro građanima, da podrže ovaj set od šest ekonomskih zakona, i naravno da ću i sam u Danu za glasanje, glasati za ove zakone. Hvala vam.
Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovani gosti, poštovane kolege poslanici, poštovani građani, na današnjem dnevnom redu prva tačka zaista je izuzetno značajna i prošla je 71 godina od tih dešavanja. Konačno jedna Vlada, jedan poslanički, jedna poslanička odluka da se prihvati jedan predlog zakona koji je trebao da bude usvojen bar pre 50 godina, a i zaista mi je velika čast da budem pripadnik te većine iz SNS koja je inicijator ovakvog jednog zakona.
O značaju prihvatanja ovakvog zakona rečeno je dosta, ali ono što je bitno, to je i ja hoću to da napomenem da svi građani Srbije, imajući u vidu dešavanja ne samo u Drugom svetskom ratu, nego i u Prvom svetskom ratu, kroz istoriju dešavanja u ratovima na prostorima bivše Jugoslavije, jasno je da svaki građanin Srbije podržava i podržaće ovakve i slične zakone.
Sve što je rečeno dovoljno je, pa ću ja u mom obraćanju malo preći na neke od drugih zakona koji su malo bili zapostavljeni, pre svega Zakonu o prekršajima, koji je za nepune dve godine napravio veliku promenu na sceni rešavanja, odnosno na rešavanjima svih prekršaja, odnosno naplate istih i sam podatak da je 75% naplate prekršaja i to dobrovoljnom uplatom zaista primer koji jasno pokazuje koliko su zakonska rešenja koja smo pre dve godine usvojili bila dobra i kvalitetna.
Upravo to povećanje efikasnosti samog procesa naplate i samog poslovanja prekršajnih sudova, upravo kroz ovu reviziju zakona će biti postignuto. Nemoguće je ne preskočiti, ne reći nešto i o predlogu koji smo dobili za postavljenje, odnosno za smenu sudije, predsednika Osnovnog suda u Valjevu, zaista za svaku pohvalu.
Upravo, taj predlog koji je obrazložen i to obrazložen do tančina, možda i prvi put u praksi ovog parlamenta da građani imaju priliku da čuju kako se menja i zašto se menja jedan predsednik Osnovnog suda u Valjevu sa tačnim podacima i ono što pokazuje da ova većina, ova Vlada i ovo Ministarstvo jednostavno ne toleriše nepravdu. Niko nema pravo da zloupotrebi svoju poziciju, svoju funkciju i svi oni koji rade mimo zakona i ne rade u interesu građana, jednostavno će biti smenjeni, pa makar to bio i predsednik Osnovnog suda.
Da to nije slučaj bio u ranijim praksama Ministarstva pravde, setimo se samo 2010. godine i januara 2010. godine, kada je 837 sudija i 220 zamenika tužilaca ostalo bez posla, odnosno bilo razrešeno. Naravno da to nije bilo u skladu sa zakonom i da su ti isti posle određenog vremena vraćeni i da su im izvršene i materijalne nadoknade, ali pričamo o stavu da su ljudi promenjeni, odnosno da nisu izglasani na svoja radna mesta upravo zato što nisu odgovarali nekome.
Jedan od predloga za postavljenje sudije Prekršajnog suda u Šapcu, upravo pokazuje da pravda jeste spora, ali je dostižna. Upravo Milenko Mihić koji je predložen za sudiju Prekršajnog suda u Valjevu je odlukom u to vreme gospodara Života i smrti, a to je u Šapcu bio Dušan Petrović, iako je bio u dva mandata predsednik Udruženja sudija za prekršaje, iako je imao besprekoran dosije, odlukom Dušana Petrovića je razrešen sa mesta sudije Prekršajnog suda.
Evo sada posle pet godina taj čovek se vraća u pravosuđe, vraća se u Prekršajni sud, što pokazuje da je pravda zaista spora, ali u slučaju ovog Ministarstva i ove Vlade ipak dostižna.
U Danu za glasanje ćemo podržati ove predloge, sa posebnim akcentom na onaj koji je prvi u današnjoj raspravi, a to je zakon o otklanjanju posledica žrtava Holokausta, što samo pokazuje da je ova Vlada spremna da donese sve one zakone koje niko u prethodnih, a u ovom slučaju 70 godina, nije bio spreman. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, poštovani kolege poslanici, poštovani građani, svakako imajući u vidu da 12 godina nije bilo dovoljno da izgleda kolege iz, kako ga oni sami nazivaju, bivšeg režima, urade ono što su trebali da urade, nisu imali vremena da pročitaju sve što su trebali da pročitaju i nisu imali vremena da naprave pravu i kvalitetnu državu.
Ono što je bitno, ovaj amandman, naravno, treba odbiti i da se jednom za svagda pojasni, punjenje budžeta ne ide samo od poreza, a to što u ranijem periodu porez nije naplaćivan ni od onih od kojih je, naravno, morao on biti naplaćen, i što prihodna strana se mnogo teže punila, i to se punila isključivo iz džepova siromašnijih. Bogati su bili zaštićeni od plaćanja poreza. To je problem bivšeg režima.
U ovom trenutku za svagda da se zna, to je suštinska stvar, porez jednostavno mora da se plati i to je jednostavno i pravo i obaveza svakog građanina ako očekuje da ima normalnu pravnu državu u kojoj su normalni prihodi i gde prihodna strana uvek može da računa na normalna sredstva koja se mogu planirati za iduću godinu.
Kolega iz opozicije kaže da nije imao vremena da pročita. Oni, mislim da nisu imali vremena da urade bilo šta za ovu državu, a imali su svih 12 godina u Republici i svih 15 godina u Pokrajini, i kao rezultat svega toga je i rezultat broja poslanika u Narodnoj skupštini, ali vratiću se na amandman.
Naravno, amandman treba odbiti. Porez je jednostavno stvar koja je i pravo i obaveza svakog građanina koji želi dobro ovoj državi. Hvala.
Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, poštovane kolege poštovani građani, evo sada je 20 do 12, hteo bih za građane koji to možda ne znaju, hteo bih da pohvalim u ovom trenutku imamo tri ministra koji pomažu da ovaj set zakona možemo da prezentujemo na pravi način, da odgovorimo na pitanja koja budu postavljena. To samo pokazuje koliko je ova Vlada ozbiljno posvećena reformama i promenama koje su potrebne kako bi konačno imali to okruženje, okruženje koje je potrebno da prvo strani investitori, ali ne samo strani investitori, nego i naši građani da shvate da žive u jednoj uređenoj državi.

Jako dugo već traje rasprava, ali ono što sam hteo da napomenem to je da posle 120 godina tačnije 1894. godine u selu Vranovo kod Smedereva osnovana je prva zadruga, kreditna zemljoradnička zadruga pre 121 godinu, a već 1898. godine donet je prvi zakon o zanatskim, zemljoradničkim zadrugama.

Ponavljam, znači 1988. godine imali smo prvi zakon o zemljoradničkim zadrugama i evo sada posle skoro 120 godina imaćemo ponovo jedan zakon koji će uvesti red u materiju, odnosno u zadrugarstvo koje je jednostavno izgubilo svoj cilj i svrhu postojanja.

Svi ovi zakoni zajedno, pa i Zakon o privrednim komorama koji takođe vraća veru da privredni subjekti koji posluju na području Republike Srbije ponovo mogu imati svoju kuću, a to je Privredna komora Republike Srbije. Takođe, jako, jako dug istorijat postojanja privredne komore, odnosno udruživanja preduzeća i daleke 1857. godine osnovana je prva asocijacija, tzv. Trgovački odbor. Već 1870. formirani su trgovački odbori u Šapcu, Valjevu i Smederevu, a 1910. to je već bila organizacija slična privrednim komorama. Osnovana je komora, odnosno Privredna komora industrijskih trgovačkih i radničkih komora.

Znači, posle 100 godina 2009. godine zakon koji je totalno uništio Privrednu komoru Srbije, koji je podelio privrednu komoru na nekih 19 različitih komora i jednostavno totalno razbio sve što je moglo doneti dobro poslovanje privrednim preduzećima, sve ono što je moglo zaštiti preduzeća i dovesti do boljitka.

Izuzetno je važno reći da ovi zakoni upravo dovode do stvaranja te pozitivne klime, a svi oni koji su prethodili ovima upravo su objedinili sve ono što je Vlada uspela za ovo vreme da uradi, a to je da konačno stabilizuje i privredu i ekonomiju i da vrati veru u budućnost ove Republike Srbije.

Da Vlada misli o svemu upravo pokazuje jedan zakon koji je možda neopravdano zanemaren, a to je Predlog zakona o obnovi nakon elementarne i druge nepogode. Zaista, kada je bila 2014. godina, svima je bilo jasno koliki su to problemi i kakve smo velike štete od toga pretrpeli, ali naravno da ova Vlada misli o tome šta bi bilo kad bi bilo. Pročitaću samo dva člana ovog predloga zakona koji jasno govore šta Vlada želi da postigne donošenjem ovakvog pravnog akta.

Član 1. citiram – ovim zakonom se uređuje postupak obnove i pružanja pomoći građanima i privrednim subjektima koji su pretrpeli materijalnu štetu usled elementarnih i drugih nepogoda, u daljem tekstu pomoć; kraj citata.

Citiram i član 3. – državnim programom pomoći i obnove utvrđuju se mere i kriterijumi za pružanje pomoći odnosno mere kriterijumi i postupak za obnovu i saniranje posledica elementarne i druge nepogode; kraj citata.

Vlada je u 37 članova jasno predvidela šta se i na koji način reguliše ukoliko dođe do elementarne i druge nepogode i samim tim građani mogu biti mirni u delu toga da ukoliko dođe do elementarne nepogode da će se znati šta i ko i na koji način preduzima i kao na najbolji mogući način, najpošteniji način i po građane i državu da se pomogne onima kojima je pomoć potrebna.

U danu za glasanje svakako SNS i svi oni koji žele dobro ovoj državi moraju podržati ove predloge zakona. Hvala.