Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege poslanici i poštovani građani, izuzetno bitan set zakona koji nastavlja samo praksu uvođenja svega onoga što je potrebno kako bi u ovoj državi Srbiji funkcionisala i na snazi bila pravna država. Jačanje pravne države, jačanje sudova, jačanje svega onoga što može pomoći građanima, pojedinac mora biti zapostavljen. Samo jake institucije mogu sprovesti u delo ono što je potrebno, a potrebno je zaštititi i građane i sve one koji učestvuju u bilo kojim pravnim poslovima, kojih, nažalost, hteli mi to ili ne, imamo svakodnevno u svakodnevnom životu.
Ono što bih hteo reći da se ne bih ponavljao, to je da samo pređemo genezu rasturanja pravnog sistema, odnosno kako je pravni sistem za samo nekoliko godina, od neke tamo 2006. – 2007. godine uspeo da dođe do stanja u kome je bilo skoro nemoguće očekivati ove rezultate koje smo za samo nekoliko godina uspeli da postignemo i to, pre svega, zahvaljujući i ovoj Vladi i, naravno, ovom ministru koji je, podsetiću one koji ne znaju, 27. jula 2012. godine, na čelo Ministarstva pravde, došao je gospodin Selaković i upravo zahvaljujući njemu, uspeli smo da nešto što je u tom trenutku izgledalo kao čudo pretvorimo u stvarnost. Konačno imamo pravnu državu gde ljudi kada imaju potrebu znaju kome da se obrate, gde da odu i gde da pokušaju da nađu taj pravni lek koji je svima potreban.
Ono što moramo napomenuti, svi oni koji kažu - nije bitno, greše, bitno je podsetiti i građane, naravno, i narodne poslanike koji se toga ne sećaju, da je još 2007. godine tada ministar pravde gospodin Dušan Petrović rekao u Šapcu: „Neverovatna pojava sa kojom smo prinuđeni da živimo sve ove godine, kao što je ogroman broj zastarelih predmeta, vrlo blaga kaznena politika, postaće prošlost, ne samo našeg pravosuđa, već i našeg društva“, izjavio je Petrović 10. oktobra 2007. godine u Šapcu, a kao rezultat svega toga počelo je rasturanje pravosuđa koje je nastavljeno 2008. godine dolaskom Snežane Malović na vlast. Godine 2008. u decembru donet je set pravosudnih zakona koji uvode novu mrežu sudova i tužilaštva i predlaže izbor sudija i tužilaca.
U aprilu 2009. osnovan je prvi saziv VSS i DVT. Već u julu izašao je konkurs za izbor sudija i tužilaca, na koji se javilo 5400 kandidata. U decembru 2009. godine izabrano je 1.532 starih sudija i 875 novih. U januaru 2010. godine, pre samo pet godina, 837 sudija i 220 tužilaca i zamenika ostalo je bez posla. Naravno da su sve te sudije i tužioci odlukom Ustavnog suda vraćeni, jer sve ono što je rađeno za tih četiri godine kada se radilo na „reformi“ sudstva, rađeno je mimo Ustava i mimo prava.
Pravo čoveka na život u okvirima pravne države bilo je uskraćeno i zaista veliki, veliki problemi u ministarstvu koji su sačekali ministra Selakovića. Za vrlo kratko vreme, za nepune tri godine, dobili su svoj epilog u ovim zakonima i u svim drugim zakonima koje smo u međuvremenu usvojili, kojima ćemo Poglavlje 23. koje ćemo, verovatno, nadamo se u skladu sa tendencijama koje su pokazane 14. decembra 2015. godine, dobro da zapamtimo ovaj datum, i zaista imajući u vidu da su vlade unazad pokušavale da dođu do tog datuma, ova Vlada, predvođena Aleksandrom Vučićem i ministrima koji sede u toj Vladi, uspela je da dođe do tog otvaranja i početka pregovora od dva poglavlja. Mislim da nije dovoljno da se samo zadržimo na ta dva poglavlja, nego moramo poraditi sve što je potrebno da, recimo, upravo Poglavlje 23. koje se odnosi na pravosuđe, spremni dočekamo i da na najbrži mogući način prođemo kroz sve potrebne akreditacije koje su potrebne Srbiji da što pre postane punopravni član EU.
Zakon o izvršenju i obezbeđenju jedan je od ključnih zakona, jer upravo kroz ovaj zakon sve ono što bude doneto i što bude predviđeno da se sprovede, odnosno odluke koje su sudovi doneli, upravo kroz ovaj zakon moraju biti realizovane. Ono što je jako bitno, to je da smo upravo kroz sve ove zakone do sada, kroz rad Ministarstva, došli u situaciju da više nije bitno koji sudija vam sudi, nego član o kome se sudi i da više nije bitno da li je na suđenju Petar Petrović ili Miloš Milošević, nije bitno ime čoveka kome se sudi nego delo koje je on učinio, odnosno veličina dela. Ne moramo više da razmišljamo o tome da li je pravda dostižna. Pravda je sigurno dostižna.
Ono što je takođe u uvodnom delu trebalo napomenuti, niko nije rekao da smo nasledili Ministarstvo pravde koje je i u svom poslovanju imalo parnice koje traju, najduža parnica u Srbiji trajala je 33 godine, najduži krivični postupak 16 godina, radni sport osam godina, najduži izvršni postupak trajao je 17 godina, upravni spor za ostvarivanje jednog prava na invalidsku penziju trajao je 12 godina. Upravo zakonom koji smo usvojili na nekoj od prethodnih sednica na suđenje u razumnom roku, upravo sprečava sve ove pojave koje smo nasledili i koje jednostavno mogu biti samo prošlost, imajući u vidu kako i na koji način funkcioniše ovo ministarstvo.
Naravno da sve one optužbe koje su upućene ministarstvu i Vladi kada je pisanje zakona u pitanju su neosnovane. Ova Vlada ne prepisuje zakone. Ova Vlada piše zakone u skladu sa realnom situacijom i upravo odluka da se vrati sudska taksa, odnosno sudska taksena marka, to najbolje pokazuje. Sudska taksena marka vraća plaćanje obaveza za sve one i svi oni koji su do sada na različite načine uspevali da ne plate obaveze, odnosno sve ono što je 40% građana i do sada plaćalo, uvođenjem sudske taksene marke biće sprečeni.
Budite sigurni da ovo ministarstvo u 2016. godini priprema i ste zakona kojima će uvesti i elektronsko plaćanje, plaćanje putem mobilnog telefona za one koji su to u mogućnosti, ali upravo uvođenjem sudske taksene marke hoćemo da zaštitimo one ljudi koji svoje obaveze prema sudu, prema pravdi i prema svojim građanima uredno plaćaju. Podsetiću, u ovom trenutku naplata koju smo takođe nasledili je samo 40%.
Ono što želim reći za kraj, to je da odgovornost za poslovanje, odnosno za funkcionisanje Ministarstva pravde i pravosudnog sistema u ovom trenutku je pre svega na Ministarstvu pravde i na Vladi. Skupština Republike Srbije, kojoj mi svi pripadamo, naravno da je jedan korektivni faktor i mi svojim amandmanima i svojim predlozima možemo da utičemo na donošenje odluka. Odgovornost za pravosuđe u Srbiji upravo stoji iza ministra Selakovića i ove Vlade. Odgovornost za sve ono što je urađeno do 2012. godine jasno stoji na ministrima koji su vodili pravosuđe pre SNS i pre ove konstituisane Vlade od 2102. godine.
Svi oni koji ne budu glasali za ove i slične zakone koji Srbiji garantuju pravičnost i pravdu i koji uspevaju da pravo i pravdu približe, odnosno da naprave minimalnu razliku i u budućnosti će ona biti sve manja i manja, jednostavno moraju razmišljati i o tome da je ovo jedini pravi put ka EU, odnosno ka pravdi koja je neophodna svim građanima, kako bi živeli u uslovima dostojnim čoveka.
Siguran sam da se neće ponoviti greške iz prošlosti, da će građani prepoznati i znati da cene sve ono što je urađeno, a urađeno je upravo u interesu građana, i svi oni koji ne budu postupali u skladu sa Ministarstvom pravde, odnosno sa zakonima koji su u ovom trenutku jasni i transparentni, imaće sigurno problema ne samo sa sudom i sa sudijama, nego i sa svima onima kojima je do pravde stalo.
Pozivam sve one koji žele dobro ovoj Srbiji, žele dobro građanima, da glasaju za ovaj set zakona, jer je to garancija da imamo pravnu državu koja će znati da odreaguje u pravom trenutku na pravi način i na način da zaštiti svoje građane. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege, poštovani građani, privodimo kraju današnju načelnu raspravu o tri veoma bitna zakona. Neću ponoviti ono što su već kolege rekle, ali moramo svakako imati u vidu da je ovo samo nastavak u setu zakona koji jednostavno stvaraju tu pozitivnu klimu. Stalno pričamo o pozitivnoj klimi, a pozitivnu klimu ne donosi jedan zakon, ne donosi jedna odluka, ne donosi jedan akt, to je upravo set zakona koji ova Vlada u svom radu donosi, naravno, uz pomoć Skupštine. Zakone predlaže Vlada, ali odluku o tome da li će zakoni biti usvojeni i u kom obliku će biti usvojeni direktno donosi Skupština, odnosno donosimo mi u Narodnoj skupštini. Imamo prostora i ovaj zakon da promenimo preko određenih amandmana. Naravno, u danu za raspravu nešto će se verovatno i promeniti.
Ovaj zakon, neću se tu složiti sa određenim kolegama, nije zakon SNS, ovo je zakon Vlade Republike Srbije, ovo je zakon Skupštine Republike Srbije, ovo je zakon građana Republike Srbije i u skladu sa tim ovaj zakon će biti donet i biće primenjivan. Odluke u skladu sa ovim zakonom donosiće Vlada koju je birala Narodna skupština, a tu istu Narodnu skupštinu birali su građani, te su samim tim građani ti koji odlučuju ko će i na koji način investirati, kome će biti investicije upućene. Ko će sedeti u Vladi direktno zavisi od toga šta građani kažu i to je najpoštenije i najmerodavnije. U skladu sa tim, sve ove odluke koje ovaj zakon daje Vladi daje u stvari građanima u ruke.
Ovaj zakon jasno definiše da je donosilac odluke Vlada i to je, naravno, najpoštenije i najpravednije. Neće se kriti iza nekih agencija, iza određenih grupacija, već direktno odlučuje Vlada, odlučuje Ekonomski savet koji će biti ponovo jasno formiran od ministara i od najstručnijih ljudi u Vladi. To nisu ministri SNS, to su ministri građani i Republike Srbije.
Ono što je još jako bitno reći, tu se slažem sa kolegom, treba insistirati na istini. Istina o radu ove Vlade, o radu prethodne Vlade i o radu svih vlada je samo jedna. Ja potpuno razumem opoziciju da njima nije dobro da se pominje šta su oni radili u prethodnom periodu, ali postavlja se pitanje da li su oni razmišljali kako je bilo građanima dok su oni radili to što su radili.
Dolazim iz grada Šapca, gde na žalost, u prethodnih 15 godina preduzeća koja su postojala, počev od hemijske „Zorke“, preko „Metaloplastike“, „Inga“, „7.jula“ i da ne nabrajam dalje, nažalost za ovih 15 godina, od toga su ostali samo tragovi. To je jednostavno istina i šta god ko pričao, on može to da priča, ali istinu o tome znaju i građani Šapca, a u slučaju privrede Srbije, znaju građani Srbije.
Ponoviću još jednom, govorio sam to već ranije. Reč „tajkun“ je uvedena u upotrebu u Srbiji pojavom DS, pre toga, prosečan Srbin nije znao šta znači reč „tajkun“. To je jednostavno istina, bilo ko da ustane može reći, ali šta god oni rekli, to je jednostavno tako.
Stvaranjem ovog zakona, konačno će se stati na put korupciji na koju se, takođe, pozivaju predstavnici opozicije i sve ono što je bitno, suštinski za ovaj zakon, oslanja se na dve ključne pozicije, a to je da su osnovni pokazatelji da li će i koja će investicija proći. Nije ni da li dolazi iz inostranstva ili je domaći investitor, nije ni da li je kum ili brat, ili prijatelj sa predsednikom Vlade, sa ministrom, sa poslanikom ili bilo kim. Osnovni pokazatelj će biti jasni programi i koliki broj zaposlenih ta investicija donosi.
Sve je vrlo jasno i vrlo transparentno i ono što se ovoj Vladi ne može prigovoriti, to je da će i kroz ovaj zakon, svaka odluka koja bude doneta biti svima dostupna. Razumem bojaznost koju pripadnici opozicije imaju jer u njihovo vreme sve se radilo iz senke i ništa se nije znalo. Odluke su donosili pojedinci, a ne Vlada i ne sistem i iz tog razloga kad je ova Vlada u pitanju, odluke koje bude ministarstvo donosilo, odnosno ministar, odnosno ekonomski savet za razvoj i Vlada zajedno sa ekonomskim savetom, biće sigurno u interesu građana.
Čudo koje pominje opozicija kada je ovaj zakon u pitanju, može se samo odnositi na čudo kako su oni uspeli da sve ove investicije u prethodnim godinama usmere na takav način da je rezultat zatvaranje postojećih preduzeća i ne otvaranje novih.
Iz ugla građanina Šapca, mogu samo da kažem da jedva čekamo da ovaj zakon počne i sa primenom i da u narednom periodu pokušamo da iskoristimo i pogodnosti koje ovaj zakon daje i koji insistira bukvalno na regionalizaciji, odnosno na stvaranju uslova da svaki region koji hoće i koji ima uslove za investitore to iskoristi na najbolji mogući način, a da upravo ministarstvo i Vlada budu servis tog regiona i da mu pomognu u realizaciji da investitoru koji se pojavi na svom, odnosno na njihovom području, pomognu na najbolji mogući način.
Svi oni koji misle dobro svojim građanima, a ja se nadam da su to u ovoj sali svi, treba da podrže ovaj zakon. Svi oni koji ne podrže ovaj zakon, podržavaju ono što se dešavalo godinama unazad, a to šta se dešavalo godinama unazad, znamo svi vrlo dobro i to neću ponavljati. U Danu za glasanje svi koji mislite dobro Srbiji glasajte za ovaj set zakona. Hvala.

Poštovani kolega, vrlo ću kratko, ne želim zaista da prođemo u veliki krug replika, ali mi nažalost, ja ne nažalost, mi živimo u Srbiji koja je nasledila veliki broj tajkuna i veliki broj dugova i veliki broj zatvorenih i uništenih fabrika.
Potpuno sam saglasan da u periodu tranzicije iz socijalizma u kapitalizam da smo od 90-ih do 2000-ih godina prošli kroz faze kroz koje smo prošli, ali vi ste na krilima upravo obećanja da ćete sprečiti to što se radilo od 90-ih do 2000-ih došli na vlast. I, šta se upravo desilo? Upravo niste smanjili broj tajkuna nego ste ih povećali. Upravo sve fabrike koje su postojale ste zatvorili, pričam iz ugla Šapca. Šta god vi pričali, bili ste verovatno u Šapcu od ulaska od Umače, do izlaska na obilaznom putu nijedna fabrika nije ostala, a to je nekada bila hemijska industrija „Zorka“ Šabac koja je bila ponos ne Šapca, ne Srbije nego cele Jugoslavije.
Ne ulazim u polemiku zašto je to urađeno tako, ali moramo jasno staviti do znanja da je neko odgovoran za to. Odgovornost za ovaj zakon koji smo sada doneli ima Vlada, ima Ministarstvo ima ova Skupština ako ga izglasa u danu za glasanje, mi ne bežimo odatle. Ali, odgovornost za to što od 2000. do 2015. godine u Šapcu nijedan ozbiljan investitor nije došao, verujte za 15 godina, za tu odgovornost snosi direktno Dušan Petrović i DS, u zadnjih naravno tri godine, pošto Dušan Petrović nije više član DS, ali budite sigurni i to građani znaju da je odgovornost onog ko je donosio odluke, a u to vreme je donosila DS. Odluke na današnji dan donosi Vlada Republike Srbije sa svojim ministrima i Skupštinom i to je jednostavno tako. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade, poštovani gosti iz ministarstva, poštovani građani, već nekoliko sati razmatramo u ovom trenutku dva vrlo bitna i za Železnicu Srbije najbitnija zakona, a boga mi i za infrastrukturne radove koji su vezani za samu železnicu i za saobraćaj u Srbiji.
Kada je Zakon o železnicama u Srbiji u pitanju i Zakon o bezbednosti interparabilnosti saobraćaja, odnosno železnice, jasno je da zakoni koji su usvojeni 2013. godine nisu davali dovoljno odgovora na pitanja. U 2013. godini, u tom trenutku da, ali na današnji dan ne i u skladu sa tim mi menjamo taj zakon. Menjamo zakon o našoj železnici, menjamo zakon u skladu sa potrebama naše železnice, naših građana i to jednostavno treba da bude praksa. Skupština jednostavno treba da razmatra sva ona pitanja na koja nemamo odgovore, a u ovom trenutku ima dosta promena i u jednom i u drugom zakonu što znači da ćemo uraditi sve što je potrebno da zakon prilagodimo upravo železnici i upravo našim građanima.
Ono što je bitno, a verovatno i najbitnije i ne samo za ovaj zakon nego za sve one zakone koje donosi SNS i ova Vlada koju predvodi Aleksandar Vučić, to je da posle ovih zakon nema direktnih dogovora, nema štetnih ugovora i nema dogovora koji će biti na štetu građana, a na korist malog broja ljudi. To građani vrlo dobro znaju i prepoznaju i znaju da sve ove zakone koje donosimo, donosimo upravo sa ciljem i samo jednim ciljem da život građana Srbije bude što bolji.
Napravićemo jednu paralelu, podsetiću one koji ne znaju, pričam o pruzi Šabac-Banja Koviljača. To je pruga koja je napravljena odnosno počela da se gradi daleke 1906. godine i to 28. avgusta na stogodišnjicu Mišarskog boja. Za nepune četiri godine napravljena je pruga u dužini od 54 km uskog kolovoza za samo četiri godine, za tadašnjih 2,5 miliona dinara. U to vreme dinar je bio malo jači od nemačke marke. Ono što je u narednim godinama bilo jeste da je 1950. godine posle Drugog svetskog rata rekonstruisana i otvorena pruga normalne širine da bi godinama unazad lošim ulaganjima i održavanjem te pruge ta pruga jednostavno 2005. godine prestala da obavlja putnički saobraćaj i obavljala samo teretni saobraćaj, imajući u vidu da se u nju uopšte nije ulagalo. Od 2005. godine pa do dana današnjeg na tom putu, železničkoj pruzi u dužini od 54 km obavlja se samo teretni saobraćaj. Godine 2012. urađena je rekonstrukcija pruge u dužini od 14 km i u tom delu sa brzine od 20 km na čas prešlo se na brzinu do 80 km na čas.
Ono što želim da kažem građanima koji ne znaju da smo 2014. godine u poplavama imali jedan veliki problem na delu pruge u Lešnici u dužini do 2,4 km, verovali ili ne za samo 16 dana, dobro ste čuli za samo 16 dana urađena je rekonstrukcija te pruge i pruga je puštena u rad.
Ono što je bitno to je da ova priča koju pričam pre više od 100 godina urađena je prva pruga na toj relaciji, pre više od 50 godina urađena je rekonstrukcija pruge i upravo ova Vlada i ovo ministarstvo će naći snage u narednim godinama da upravo tu prugu koja povezuje Srbiju sa Bosnom, odnosno Novi Sad i Rumu, Beograd i Rumu, Šabac sa Zvornikom i sa Federacijom BiH, naći ćemo sigurno načina da to bude brza pruga i pruga koja će ponovo vratiti putnički saobraćaj kao meru vrednosti za normalne i savremene evropske zemlje.
Nastavljaju se sistemski zakoni i upravo reformisanje železnice će kroz ove zakone moći da bude dovršeno i sve što je urađeno i što će biti urađeno daje nam nadu i nama i našim građanima da Železnica Srbije ima budućnost.
Ono čime ću završiti, a već su kolege nabrojale, a ja neću nabrajati koji su investicioni radovi u toku, odnosno koji su projekti u toku na železnici a ima ih dosta, a da se ne bi smo ponavljali, u ovoj godini koliko znam nekih 130 km pruge je rekonstruisano, odnosno podignuto na nivo brzine do 80 km, a u narednim godinama očekujemo čak 500 km. Ako budemo išli ovim tempom vrlo brzo će, pričam o pruzi Šabac-Mali Zvornik, odnosno Šabac-Banja Koviljača ili Šabac-Zvornik dobiti neko novo ruho i građani ne samo Šapca i Beograda i Srbije moći će da imaju uslugu koju zaslužuju.
Još jedno i završavam, u danu za glasanje, mi naravno moramo podržati, ne moramo nego hoćemo i to hoće i naši građani, podržati zakone koji im garantuju pravu železnicu i koji im garantuju da u nekom periodu od nekoliko godina mogu računati na železnice evropskog nivoa. Ono što je bitno to je da u narednim mesecima očekujemo i druge zakone koji će kako za železnicu tako i za druge infrastrukturne objekte dati vetar u leđa i našem ministarstvu i našim preduzećima i firmama koje će zaposliti nove ljude i koji će jednostavno podići nivo saobraćaja kako putničkog tako i železničkog na nivo koji je već dostigao naš avio saobraćaj. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana potpredsednice, poštovane kolege, poštovani građani, uz svo uvažavanje predlagača i kolega koje su dale svoje mišljenje, smatram kao neko ko nije pravnik, ali je ekonomista i sudski veštak iz oblasti sigurnosti na radu da ovaj amandman ne treba da se prihvati i to iz veoma jasnog razloga.
Ako imamo u vidu da poreski organi jedinica lokalne samouprave su dovoljno stručni, jednostavno jedini su organ koji procenjuje vrednosti nekretnina koje su na tržištu, na osnovu kojih se donosi i odluka o plaćanju poreza na promet, ne vidim zašto bi u konkretnom slučaju za jednu procenu zemljišta koje je u ovom slučaju građevinsko zemljište morao biti angažovan sudski veštak. Ako u 99% ugovora u kojima je trgovina nekretnina u pitanju, odnosno promene vlasništva, procenu vrši poreski organ. Naravno da je dovoljno stručan, dovoljno ovlašćen da izvrši procenu ovog građevinskog zemljišta koje je ovim predlogom zakona obuhvaćeno.
Ukoliko poreski organ nije u mogućnosti, odnosno nije dovoljno stručan, on će imajući u vidu da radi u skladu sa zakonom, sam zatražiti pomoć stručnih veštaka i to jednostavno ne treba da bude tretirano ovim predlogom zakona. Tako da jednostavno ovaj zakon, odnosno ovaj član mora biti prihvaćen u ovakvom obliku i naravno amandman ne treba da bude prihvaćen. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana potpredsednice, kolege, poštovani građani, smatram da ovaj amandman nije prihvatljiv iz više razloga.
Osnovni razlog je da upravo u tome, da pre svega jako mali procenat građevinskog zemljišta, koje je predmet ovog zakona, stečeno eksproprijacijom, i ono što je još bitnije, to je da je osnovni reper i merilo, po kome će biti izvršena konverzija, odnosno promena zemljišta iz prava svojine, iz prava u korišćenje prava svojine, osnovni reper je tržišna vrednost i upravo bi ovakvim izuzetkom doveli u nepovoljan položaj one koji se nalaze na zemljištu koje nije dobijeno eksproprijacijom, i jasno i u samom zakonu je rečeno da pravo na umanjenje tržišne vrednosti, prema ovom zakonu imaju jedinice lokalne samouprave u zavisnosti od toga u kakvom su statusu i to je sasvim dovoljan reper za smanjenje, odnosno merilo, a eksproprijacija je izvršena pre 20 ili 30 godina, i tada su važili drugi tržišni uslovi. Ovo što je članom 3. definisano, dovoljno je i mora ostati nepromenjeno i predlažem da se ne prihvati ovaj amandman.

Poštovana predsedavajuća, poštovana potpredsednice Vlade, poštovani gosti, poštovane kolege, poštovani građani, vrlo bitan zakon, zakon na koji čekamo već desetak godina i verovatno da je od 2006. godina kada su sa promenom Ustava stvoreni uslovi da se izvrši i da se donese ovakav zakon, verovatno bi i privreda države Srbije i uopšte privredni ambijent bio sasvim drugačiji da je to doneto na vreme, da su prethodne vlade imale smisla i da su znale kako treba i šta treba uraditi za svoje građane, odnosno za svoju privredu.
Kroz adekvatna zakonska rešenja da obezbedimo realne uslove, da privreda, odnosno privredni subjekti posluju bolje, upravo je omogućeno i biće omogućeno donošenjem ovog zakona. Predlog zakona da se izvrši pretvaranje prava korišćenja u vlasništvo u suštini donosi onu prednost koja je bila potrebna potencijalnim investitorima da krenu i bolje i agresivnije, odnosno sa više sredstava i sa većim brojem radnih mesta u Srbiji. Međutim, to do ovog zakona nije bilo moguće.
Realno, želim da građani znaju, da podelim sa njima, preduzeća koja su kupljena kroz proces privatizacije ili kroz proces stečaja ili na bilo koji drugi način jednostavno su kupljena sa takvim statusom da su imali zemljište samo na upotrebu, a ne u vlasništvu. Upravo ti ljudi koji su kupili ta preduzeća sada kada uz pomoć ovog zakona budu imali uslove da kupe to zemljište po tržišnoj ceni imaće način da ulažu i da investicije budu podignute na sasvim viši nivo nego do sada.
Ono što je u toku dana opozicija radila upravo je već viđeno, neosnovano i po svaku cenu osporavanje zakona koji je i suštinski rađen kako treba, ima jasan cilj i jasno se vidi u kom smeru se kreću odluke koje su ovim zakonom definisane. Svakako da onaj ko želi da radi znaće da radi na svome i imaće sigurnu budućnost. Ono što je osporavano, ne znam iz kojih razloga u delu procene koja će u ovom slučaju biti zakonom određena, jedinicama lokalne samouprave, ja ne vidim ništa sporno i zaista podržavam tu odluku da jedinice lokalne samouprave odlučuju, odnosno donose odluku o tržišnoj vrednosti nepokretnosti, odnosno zemljišta koje je predmet konverzije. Ako imamo u vidu da je upravo poreska služba donosilac odluke koliko vrede nepokretnosti na području bilo koje jedinice, ne vidim zašto ne bi bile dovoljno adekvatni i dovoljno sposobni da procene kolika je tržišna vrednost zemljišta na kome se određeni objekti nalaze.
Ono što je još bitno reći to je da je neozbiljno i neodgovorno i neosnovano da ministri iz hladovine ili senke kako ih već nazivaju osporavaju zakon za koji niko i ponavljam niko nije imao snage da ga predloži i da ga donese, a evo upravo ova vlada i ovo ministarstvo je dalo jedan sveobuhvatan adekvatan predlog zakona koji jasno definiše sve. Neka osporavanja o roku od 99 godina su takođe neosnovana imajući u vidu da svako ima pravo da uloži svoja sredstva na takav način da kupi zemljište i da bude vlasnik tog zemljišta ili da nastavi da ga koristi kao što je do sada ali uz određenu nadoknadu i taj rok može biti do 99 godina pri čemu u bilo kom periodu tih 99 godina kada vlasnik objekta na određenom zemljištu bude smatramo da su se njemu ispunili uslovi, da podnese zahtev i da kupi to zemljište.
To je jednostavno tržišna orjentacija i mi moramo da stvorimo uslove. Upravo ovo ministarstvo i ovi zakoni koji se u niz donose. Ovo je jedan od jako bitnih zakona koji se naslanja na Zakon o planiranju i izgradnji i otvara vrata svih onih koji zaista ozbiljno žele da rade. Svi oni koji pokušavaju u Srbiji u lokalnim samoupravama, u pokrajini, u Republici da urade nešto dobro za svoje građane upravo su sa investitorima dolazili u problem i pitanja – a šta je sa konverzijom.
Evo, konverzija će uz naravno raspravu u ovoj Skupštini i određene korekcije koje ćemo mi kao poslanici moći da uradimo, verovatno za dva-tri dana biti izglasana i samim tim više nećemo morati našem investitoru da objašnjavamo da možda će biti, videćemo sa ministarstvom, zvaćemo ministarstvo, imaćemo zakon koji je jasno uredio ovu oblast i otvorio vrata investitorima.
Ono što još želim da kažem, očekivao sam zaista jednu ozbiljniju raspravu i o zakonima o poplavama. Zaista je to zakon koji je zaslužio, odnosno ne zakon, nego dela i sve preduzeto od strane Vlade i od svih ministarstava vezano za poplave, zaista je bar za pohvalu ili bar za neko pozitivno mišljenje, ali da u celodnevnoj raspravi koju smo imali sa kolegama iz opozicije niko nije prepoznao. Toliko je toga urađeno za građane, ne samo za one na poplavljenim područjima nego i šire, upravo zahvaljujući Zakonu o poplavama i ovo što sada želimo ključno je samo promena roka do kraja godine.
Imajući u vidu da nismo uspeli da uradimo sve ono što je bilo potrebno, a urađeno je puno, koliko je urađeno najbolje mogu da posvedoče upravo stanovnici poplavljenih područja, stanovnici koji su bili u problemu i koji su jedinu svetlu tačku videli upravo u Vladi i Vlada im je adekvatno odgovorila i zato svi ovi ministri i svi članovi ove Vlade i poslanici sa punim pravom mogu da odu na ta područja i da se uvere i sami koliko je i šta je urađeno i mostovi, putna infrastruktura, vodotokovi, kuće, razni drugi infrastrukturni objekti samo su pokazatelji šta je sve urađeno u junu mesecu, odnosno pre samo dva meseca u maju su potpisani novi ugovori, obezbeđena su nova sredstva koja će naravno ponovo biti upotrebljena za sanaciju od poplava.
Dolazim iz grada Šapca gde smo imali jako, jako ozbiljne probleme. Vlada je odreagovala na pravi način, zaštitila grad i ono što znam i mogu da najavim, naravno i uz pomoć ovog ministarstva, to je upravo izgradnja nasipa na potezu Čevrntije u dužini od 5,3 kilometara, koja će već u avgustu, ja mislim da će biti javni tender i da ćemo vrlo brzo zaštiti Šabac od neki eventualnih budućih poplava.
Ono što je bitno za dešavanja vezano za ovaj zakon upravo je prevencija. Upravo na toj prevenciji radimo ovu godinu od kako smo izašli iz onih poplava, otklanjamo posledice i radimo preventivno kako bi upravo sprečili neke buduće vanredne situacije koje će možda biti, možda neće, ali se moramo spremiti maksimalno odgovorno.
U danu za glasanje svakako uz pohvale za Ministarstvo, pre svega za donošenje ovako važnog zakona koji jednostavno nije bilo lako ni doneti i imajući u vidu na onaj pokušaj iz 2009. godine, koji je završio kako je završio, pozivam sve iz opozicije, iz pozicije, naravno, da ako misle dobro svojim građanima, ako misle dobro svojoj državi, svojoj privredi, da upravo podrže ovaj zakon. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, poštovani građani, savremena ekonomija i finansije pred ovo ministarstvo, pred ovu Vladu i naravno sad i pred ovu Skupštinu, postavili su određene zadatke koje mi moramo da realizujemo kroz ovu izmenu Zakona o hipoteci, jer jednostavno Zakonom o hipoteci iz 2005. godine ne možemo da kvalitetno uredimo hipotekarne kredite odnosno hipotekarna potraživanja.
Upravo ove izmene zakona će dovesti do reda koji je u proteklim godinama rešavan sudskim putem, a osnovna možda i najbitnija promena ovim Zakonom o hipoteci odnosi se na rešavanje sporova dogovorom, izbegavaju se dugi sudski procesi, pojednostavljuju se stvari i jednostavno ona volja, a podsetiću ugovor o kupoprodajni ili bilo koji drugi ugovor, gde imamo hipotekarnu garanciju, kada se potpisuje, to je izražena volja dve ili više strana, i samim tim, ovaj zakon samo pojednostavljuje da se volja koja je potpisana nekom vrstom ugovora, ili nekim drugim vidom garancije, da li je u pitanju kredit, da li je garancija, da li su novčana sredstva, ali bitno je da pravda bude zadovoljena.
U osnovi, upravo ovakvim zakonom, ono što je potpisano voljama dve ili više strana, biće realizovano u najkraćem mogućem roku. Naravno da jasna pravila i jasni uslovi koje definiše ovaj zakon, odgovaraju i bankama i privredi i svakom onom ko misli dobro ovoj državi. Ukoliko banke budu mogle jednostavnije da aktiviraju hipoteku, odnosno da ostvare svoja prava i da brže i kvalitetnije dođu do sredstava, samim tim će imati sa druge strane više uslova i više mogućnosti da građanima ponude povoljnije kredite, i ovo jednostavno ima drugo rešenje, odnosno dobit je u tome da ćemo dobiti kvalitetnije i povoljnije proizvode od banke, koji će se ogledati u jeftinijim kreditima.
Ono što znaju svi koji se bave finansijama, to je da banke ne žele i krajnje zadnje što rade je upravo aktiviranje hipoteke. Hipoteka je krajnja nužda i do sada i pre ovog zakona banke pokušavaju na sve moguće načine da dođu do novčanih sredstava i upravo kad dođe do hipoteke, to znači da ne postoji drugi način da one ostvare svoja prava.
Veća pravna sigurnost to je ono što će bankama, pa i budućim učesnicima u bilo kom drugom poslu gde je hipotekarna garancija dati veću slobodu, odnosno biće sigurniji u to da investiraju i da rade, upravo će poboljšati poslovni ambijent i omogućiti potencijalnim investitorima da sigurnije i bezbednije i brže ulaze u poslove na području Republike Srbije. Davno su, nadam se prošla vremena, kada su milioni evra davani na hipoteke koje jednostavno nisu vredele skoro ništa ili su vredele stostruko manje nego što su milionski iznosi koje su dobijali na te hipoteke. Ovaj zakon pomoći će da toga ne bude. Ono što ova Vlada radi i ovo Ministarstvo je zaista za svaku pohvalu, kroz ovaj zakon, to je da uvodi pravnu sigurnost u nešto što direktno utiče i na privredu i na građane i na banke i uopšte na jedno poslovno okruženje, odnosno okruženje koje vlada u Srbiji.
Naravno da u danu za glasanje, ovo treba da podrže svi poslanici, jer generalno ne postoji razlog, zaista ne postoji nijedan opravdan razlog da se ne prihvati jedan zakon koji jednostavno volju koju su potpisnici ugovora izrazili, ubrzava i njeno rešenje, dovodi u kratku vezu između jedne i druge strane bez posredstva suda. Naravno da, ukoliko se to ne može rešiti na drugi način, sve se ipak u skladu sa zakonom može rešavati sudskim putem.
Pozivam sve da, u interesu građana podrže ovaj Zakon o hipoteci, jer je jednostavno najbolji u ovom trenutku. Usaglašen je sa evropskim tokovima i usaglašen je sa tržišnim pravilima i samim tim je prihvatljiv za svakog ko misli dobro građanima Srbije. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege, poštovani građani, smatram da ovaj amandman jednostavno treba da se odbije, jer upravo produženje roka od četiri meseca sasvim je dovoljno da za sve ono što je započeto, po zakonu koji je aktuelan i koji je važeći, a koji je predviđao da su mediji u obavezi da do kraja ovog meseca, odnosno do 30, bude upućen javni poziv za njihovu prodaju. Samo za njih važi ovo produženje roka od četiri meseca i to je sasvim dovoljan rok da se izvrši promena strukture, odnosno vlasništva svih medija. Da li će to biti prodaja, da li će biti preuzimanje od strane zaposlenih putem akcija, uglavnom, do roka od četiri meseca sasvim je dovoljno vremena.
Želim da pojasnim da građani budu svesni i da znaju da je jedino ova vlada i jedino SNS spremna da upravo prodajom medija spreči zloupotrebe koje su bile prisutne u ranijim periodima, odnosile su se na lokalne samouprave i na zloupotrebu upravljanja medijima na lokalnim i regionalnim nivoima. Srpskoj naprednoj stranci to nije potrebno. Žele da upravo u ovom roku od četiri meseca od dana izglasavanja ovih promena sprovedemo medijski zakon u kome ćemo stvoriti jednake uslove za sve one koji se nalaze na medijskom tržištu i biće sprečeno i neće biti moguće da gradonačelnici i predsednici opština putem lokalnih medija, jednostavno, sprovode kampanju političku za sebe, za svoju političku opciju, pri čemu sredstava za plaćanje tih medija idu iz budžeta, a to je budžet svih građana. Upravo ovom privatizacijom i primenom ovih zakona to će biti dovedeno u red. Građani će biti informisani od medija koji su u privatnom vlasništvu i nijedna stranka neće imati mogućnost da putem vlasti zloupotrebi medijski prostor koji je do sada u prethodnom periodu, u više slučajeva i više nego zloupotrebljavan.
Za pohvalu je, svakako, i reakcija Ministarstva, imajući u vidu da je ovo jako težak zadatak. Od 2007. godine niko nije ni hteo, nije postojala čak ni dobra volja, a kamoli da su rešili da napišu zakon koji će, jednostavno, naterati sve one koji su do sada bili prisutni da medije privatizuju i da ono što je bio problem bude izbrisano, da jednaki uslovi važe na tržištu i svi oni mediji koji nisu u mogućnosti da se privatizuju, moraju promeniti strukturu i građani će samo biti bolje informisani i biće ispunjeno ono što je zakon i predvideo, a to je blagovremeno i odgovorno i istinito informisanje, a to će upravo biti postignuto medijima koji nisu pod dirigentskom palicom lokalnih moćnika, odnosno lokalnih vlasti, nego će raditi isključivo u skladu sa tržištem i u skladu sa zakonima koji važe iz oblasti medija.
U danu za glasanje, naravno, ne možemo prihvatiti ovaj amandman jer, jednostavno, produžava nešto što je početo još 2007. godine za još više od godinu dana i to pokazuje kakav je odnos opozicije prema medijima. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege, poštovani građani, proces medijskih reformi samo još jedan korak, još jedna stepenica u reformama koje ova Vlada, ova Skupština i mi kao narodni poslanici koji direktno utičemo na zakone koji su predloženi imamo mogućnost da nešto promenimo i da uskladimo sa mišljenjima koje imamo. Samim tim ovaj proces medijskih reformi mora biti završen kako bi zacrtani ciljevi bili i ostali.
Sve ono što je urađeno kada su mediji u pitanju, naravno da je veliki pomak u odnosu na 2007. godinu, a podsetiću da su 2007. godine stvoreni uslovi za privatizaciju medija. Mnogo vlada je od 2007. godine pa do današnjeg dana odlagalo privatizaciju medija, ova Vlada jednostavno probleme prepoznaje, ne stavlja ih pod tepih, nego ih rešava na način koji je najbolji i po građane i po vlasnike medija, a i po same radnike, odnosno zaposlene u tim medijima.
Privatizacija tih medija koja će biti urađena pomeren je rok za četiri meseca, ali pojasniću dva osnovna razloga zašto je rok pomeren. Pre svega zato da bi se stvorili uslovi da ta privatizacija, odnosno prodaja medija bude ostvarena na fer i tržištan način. Ono što je najbitnije jeste da će cenu medija u startu odrediti komisija, odnosno stručne službe, ali najbitnije je da će mediji biti prodati po fer i tržišnoj vrednosti, imajući u vidu da će svi mediji počev od Studija B pa do bilo kog drugog, pa i do medija u Šapcu odakle dolazim biti prodata po ceni koju tržište bude odredilo. Znači nema nikakve potrebe da bilo ko u ovoj sali i bilo ko u Srbiji razmišlja kolika je cena, odnosno koju cenu će dostići mediji. Dostići će onu koja bude u tom trenutku najpovoljnija i koja se izlicitira na samoj prodaji.
Vrlo je bitno i zato je dobro što je odložen ovaj rok, da oni lokalni mediji koji nisu uspeli da dobro pripreme svu potrebnu dokumentaciju odnosno koji nisu mogli da odgovore na promenu koja je Zakonom o privatizaciji u maju izglasana, da izraze vrednost svojih medija na stanju po 31. decembru 2014. godine, imaju vremena da to urade i to je drugi razlog zbog koga se ovo moralo pomeriti.
Ovde nema nikakve teorije zavere, ovo je najpoštenija moguća varijanta. Praksa će pokazati u budućem periodu da je ovo jedan jedini način da se spreči zloupotreba budžeta u lokalnim samoupravama. Zloupotreba budžeta u lokalnim samoupravama se ogledala upravo u tome da kao što mi u gradu Šapcu, pričam o Šapcu pošto predstavljam građane tog grada, kao što imamo dva medija, jedan je u vlasništvu lokalne samouprave i jedan je privatan medij. Ako televizija Šabac može da dolazak Aleksandra Vučića u Koceljevu na 20-ak kilometara od Šapca ne prenese, za njih on bio u Mačvanskom okrugu, onda to dovoljno pokazuje koliko medij može da bude objektivan ili neobjektivan, odnosno koliko može da ne informiše građane o dešavanjima u okrugu, a pričamo pre svega o regionalnim medijima.
Kada bude izvršena prodaja medija u tom slučaju neće moći nijedan gradonačelnik pa ni u gradu Šapcu, ni u Pančevu, ni u Valjevu neće moći da novcem koji je u budžetu plaća svoju političku kampanju. To je bila praksa u prethodnim godinama i od te prakse će prodajom medija odustati jer neće biti moguće. Ako neko želi da finansira svoju kampanju, to će moći da uradi samo iz sopstvenih sredstava, a ne iz sredstava građana Šapca ili bilo kog drugog grada.
Navodim i „Glas Podrinja“ koji je u vlasništvu Agencije za privatizaciju, imajući u vidu da je jedna privatizacija poništena, prvih pet strana zakupljuje lokalna samouprava, to u narednom periodu neće biti moguće, jer će biti izvršena fer i po tržišnoj vrednosti prodaja medija pa će svi biti jednaki. Ono što tražimo kod zakona o medijima su upravo isti uslovi za sve.
Moramo pojasniti građanima da znaju da nije problem ni u ministarstvu, ni u Vladi. Odlaganje dolazi zbog toga što između ostalog lokalne samouprave koje su uglavnom vlasnici regionalnih medija nisu pripremile potrebnu dokumentaciju za prodaju. Nije bitno da li u tim lokalnim medijima, odnosno lokalnim vlastima je neko iz SNS ili bilo koje druge stranke, odgovornost je na lokalnoj samoupravi. Ukoliko dođe do gašenja medija građani budite sigurni da je u ovom trenutku osnovna greška bila u vlasnicima lokalnih regionalnih televizija, to su uglavnom bile lokalne samouprave. U Srbiji do dolaska na vlast SNS, odnosno ove Vlade mnoge stvari se nisu znale pa se nije znalo ni ko su vlasnici medija.
Trideset prvog oktobra kada se bude završio ovaj proces u skladu sa ovim zakonom, o kome ćemo u ponedeljak razmatrati i naravno uz određene amandmane koji će biti ili prihvaćeni ili odbijeni, prihvatiti, tačno će se znati ko su vlasnici medija na prostoru Republike Srbije i tačno će se znati ko koga finansira i na koji način se finansiraju mediji.
Poštovane kolege iz opozicije, nemate razloga da potencirate na nekoj uštedi, imajući u vidu da, naravno, lokalne samouprave će morati da povećaju, odnosno da urade rebalanse svojih budžeta i da usklade sa promenom koja je nastala izglasavanjem ovog zakona. Moraće da obezbede sredstva za još četiri meseca da finansiraju svoje lokalne, regionalne medije i štampane medije. Verujte, imajući u vidu šta je sve uništeno u prethodnim godinama, i da ćemo 31. oktobra imati potpuno jasnu sliku ko su vlasnici medija i ko finansira medije, pri čemu ni jedan medij neće biti u vlasništvu države, odnosno lokalnih samouprava, staće se sa trošenjem budžetskih sredstava za finansiranje bilo kog medija na lokalnom nivou.
Ono što ja želim da kažem, to je da će ova Vlada, naravno, nastaviti sa reformama i u skladu sa tim, očekujemo da u ponedeljak posle izglasavanja ovog zakona o medijskim reformama nastavimo sa radom kao što smo i započeli. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege, poštovani građani, Zakon o privatizaciji je jedan od najvažnijih zakona imajući u vidu godine koje su prethodile dolasku na vlast SNS i ove Vlade i Zakon o privatizaciji koji smo usvojili prošle godine bio je jedan od poslednjih pokušaja da se nešto što je godinama sistematski uništavano nakaradnim i pogrešnim privatizacijama popravi. Ono što je moglo to je i urađeno kroz ovaj Predlog zakona o promeni Zakona o privatizaciji. Želimo da zaštitimo 17 preduzeća koja su naravno vlasništvo države, vlasništvo naših građana i samim tim želimo da zaštitimo ono što je naše.
Ono što je sistematsko uništavano nije lako zaštiti i mi u stvari biramo najbolje moguće rešenje u jednom izboru loših rešenja. Uglavnom su to preduzeća koja su više puta prodavana, koja su u međuvremenu izgubila svoju vrednost i koja jednostavno u ovom trenutku predstavljaju više problem nego pozitivno poslovanje, odnosno pozitivan način, ali država je tu, Vlada je tu, Ministarstvo privrede koje zaista moram da pohvalim i iz svog ličnog ugla, jer imam odličnu saradnju sa njima kao i sve kolege poslanici. Imamo konačno ministarstvo u koje svi možemo da uđemo i koje svima širom otvorilo vrata.
Dolazim iz grada Šapca gde je privatizacija zaista uzela velikog maha, ostavila jako negativan trag i prosto uništila radna mesta, počev od preduzeća koja su bila u sklopu „Zorka Holding“ kompanije, preko „Save“, „Jele“, „Sedmog jula“, „Inga“. Spisak je zaista neverovatno dug, ali ponosno kažem dolazim iz grada Šapca gde su građani i pored toga što u ovom trenutku ima 18.000 ljudi na spisku Nacionalne službe za zapošljavanje, uspeli upravo zahvaljujući njihovom kvalitetu i tome što žive vredni, sposobni i pošteni ljudi, uspeli da prežive ova teška vremena i pored toga što su za vrlo kratko vreme građani Šapca ostali bez svojih preduzeća, bez svojih radnih mesta, ostali su bez posla, ostali su bez budućnosti.
Ovo je upravo prilika da pozovem mog kolegu, žao mi je što nije tu a trebalo bi, ozbiljna je tema u pitanju, Dušana Petrovića, da počne da se izvinjava svima, pre svega građanima Šapca, a potom i svima ostalima za ono što je učinjeno kroz ovaj proces privatizacije.
To ne važi samo za njega, naravno, važi i za Borisa Tadića i sve one koji su dozvolili i koji su učestvovali u lancu privatizacija.
Nemoguće je na današnji dan reći – da, to je bilo, ali to nema veze sa nama. Mi sada zasnivamo drugu stranku i to što je bilo, jednostavno, ne važi. Nisu ni Dušan Petrović ni Boris Tadić ni ostali koji su sada osnovali stranke bili kafe kuvarice i vozači u ministarstvima, nego su bili nosioci politike i nosioci upravo te pogrešne privatizacije i u skladu sa tim, svako jutro treba da se izvine svojim građanima za ono što je učinjeno i na način na koji je učinjeno a ne da osnivaju druge stranke i da kažu – krenite za nama u novu budućnost.
Šta je i kako je bilo, ne samo u Šapcu nego u celoj Srbiji, vrlo dobro znaju građani, i u skladu sa tim su i glasali, i u skladu sa tim i broj poslanika u ovoj Narodnoj skupštini.
Pošto dolazim iz „Telekoma“, želim samo da, neko je pomenuo privatizacionog savetnika, da ponovim ono što je ministar već rekao, a to je da je privatizacioni savetnik odabran na javnom konkursu, kao najbolji ponuđač, i jednostavno nigde u tenderskoj dokumentaciji niti je ko tražio, niti je ko odgovorio ko je zaposlen u tom preduzeću koje je dobilo tender. Odgovorno tvrdim da je to urađeno u skladu sa zakonom i u najboljem interesu, kako po „Telekom Srbija“ tako i po građane, tako i po državu Srbiju.
Za kraj samo želim da još jednom pozovem one koji misle dobro ovoj Srbiji, da naravno podrže ove predloge zakona, jer ovo su predlozi koji pokušavaju da spasu ono što se spasti može i u skladu sa tim, svi oni koji dobro misle svojim građanima, svojoj državi, glasaće za ove predloge zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade, poštovani gosti, poštovane kolege i koleginice, poštovani građani, ja ću odmah na početku da iskoristim svoje pravo a i imam pravo da kao narodni poslanik koji je delegiran glasovima građana dam svoje mišljenje i da se složim sa kolegom da smo u prethodnom periodu nazadovali. To je bilo u periodu od 2012. godine, kada je SNS preuzela odgovornost za vođenje Republike Srbije i iz godine u godinu, a pogotovo 2014, preuzela potpunu odgovornost i za sve zakone koji su u proceduri, svi zakoni koji su doneti, koji su sada u proceduri i koji će biti doneti, a između ostalog i ovi zakoni koji su na današnjem dnevnom redu, upravo vode ka uvođenju reda, ka poboljšanju stanja u državi, ka primeni prava, ka primeni sloboda i ka poboljšanju uslova i života svih građana u Srbiji.
Predlog zakona o žičarama za transport lica, koji je podnela Vlada, i koji je prvi u ovoj oblasti, ne mogu da se složim sa kolegama iz opozicije koji osporavaju ovaj i ovakav Predlog zakona, jer oni jednostavno nemaju sa čim da ga porede. Za sve godine njihove vlasti oni nisu našli za shodno da donesu bilo kakav zakon koji bi mogli uporediti sa ovim „našim“. Ovo je zakon koji uvodi red u jednoj oblasti koja je veoma značajna, pre svega za turizam, ne samo zimski nego i za letnji. Jer, upravo Kopaonik, Zlatibor, Stara planina, Divčibare, možda jednog dana Cer ili neka druga planina, možda Fruška gora, upravo zahvaljujući ovom zakonu može da se stvori mogućnost javno-privatnog partnerstva ili bilo kog drugog oblika ulaganja kojim bi turizam, a Srbija je bogom dana država za turizam, upravo stvorili uslove da to bude i realizovano.
Razvoj planinskih centara je moguć, ali upravo će ovim zakonima biti podignut na jedan viši nivo i neko ko želi da učestvuje u razvoju će znati na koji način i pod kojim uslovima.
Do donošenja ovog zakona mi nismo imali jasnu definiciju ni šta je žičara, ni šta je žičara za transport lica i upravo sve ono što je potrebno, ovaj zakon sadrži. Naravno, ne postoje savršeni zakoni, pa nije ni ovaj. Ovo ministarstvo, ova Vlada a i ova Skupština, spremna je da prihvati sve ono što je dobro i u skladu sa tim će se i ponašati, ali, ono što bude izglasano na ovoj Skupštini, biće najbolje moguće u ovom trenutku.
Predlog zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju takođe je zakon koji menja dosadašnji zakon. Podsetiću, a već je rečeno, to je zakon koji je od 1995. godine na snazi. Da li je moguće da za sve ove godine nikome nije bilo potrebno i nije smatrao za potrebnim da uznapredi? Jer, od 1995. godine do 2015. godine je raspon od 20-ak godina. Savremene tehnologije su već duži niz godina primenjive i primenjuju se u drugim železnicama, a mi nismo promenili zakon koji je donet još 1995. godine, u staroj Saveznoj Republici Jugoslaviji.
Ovaj zakon je upravo savremen, donosi međunarodna rešenja odnosno rešenja koja se primenjuju u naprednim evropskim zemljama iz oblasti železnica. Međutim, ova Vlada i ovo ministarstvo ne prepisuje zakone, nego ih prilagođava Republici Srbiji i upravo ovaj predlog je, uz poštovanje evropskih tekovina i rešenja koji su u primeni u Evropi, jednostavno primenjen i koristiće se u skladu sa uslovima i stvarima i situaciji koju imamo u Republici Srbiji, odnosno u železnicama Republike Srbije.
Dva predloga zakona – o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju, kako sa Kinom tako i sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, svakako su samo dokaz izuzetno dobre i tradicionalno, već možemo reći, dobre saradnje, kako sa Kinom, sada već i sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. To su sporazumi koji jednostavno pokazuju i dokazuju da ova Vlada ima mnogo više prijatelja nego što je bilo koja vlada ranije imala, ima mnogo bolju saradnju sa svim državama, ne samo u regionu nego i u celom svetu, postali smo lider u avio-saobraćaju, ne samo u ovoj regiji, nego i u celoj Evropi. Ono što se očekuje u narednom periodu, a to je samo širenje i povećanje, ne samo pozitivnog imidža Republike Srbije, nego i same ekonomske situacije u Srbiji.
Upravo ovi predlozi zakona potvrđuju ono što je praksa, a praksa je dobri odnosi sa Kinom i sa Emiratima i nema potrebe usporavati sve po svaku cenu. Ono što je dobro, a ovo jeste dobro, moraju podržati svi oni koji misle dobro Republici Srbiji. U ovoj Skupštini je to zaista apsolutna većina i u narednom periodu, osim ovakvih sporazuma sa ovim državama, usvojili smo i veliki broj sporazuma u prethodnom periodu, a u narednom periodu, sa onima sa kojima nije uspostavljena, a njih je sve manje i to će biti završeno.
Kao peti Predlog zakona o Potvrđivanju Sporazuma između Republike Makedonije i Republike Srbije, iz oblasti železničkog transporta, odnosno, granične procedure, već smo sa državama iz okruženja potpisali sporazume, ovakve i slične i oni pokazuju samo da mi sa našim komšijama, sa državama iz okruženja imamo najbolje moguće odnose i da ćemo raditi sve što je potrebno kako bi te odnose podigli na viši nivo.
Ono što ja želim samo da za kraj kažem to je da osnovni argumenti za ove sporazume i ove predloge su jednostavno da ne postoje negativni efekti, ne postoje negativni argumenti koji bi osporili bilo koji od ovih predloga i svi oni koji žele dobro Srbiji i žele dobro svojim građanima, moraju jednostavno da ovo podrže.
Sve ono što je negativno i što je bilo vezano za uopšte železnicu, za transport, je jednostavno naša prošlost.
Ovo Ministarstvo i ova Vlada uz pomoć naravno Narodne skupštine, usvojiće sve one zakone koji su potrebni da ravnopravno sa zemljama EU, jednostavno budemo konkurenti, a ne neka prolazna stanica na putu evropskih država, odnosno evropskog transporta.
Ono što je u najavi to je da se sam železnički saobraćaj po modelu koji je primenjen u avio-saobraćaju, znači za to da je moguće pokazuje Uprava Er Srbija, da, moguće je od jednog velikog gubitaša, napraviti profitabilno preduzeće koje osim što posluje profitabilno sa velikim prihodom, povećava i pozitivni imidž ne samo ove Vlade, ne samo ove skupštine, nego i cele države.
To isto je moguće i sa „Železnicama“, problem jeste veliki, ali za razliku od drugih vlada, ova Vlada je definisala koji su problemi i uradiće sve što je potrebno da ti problemi budu što brže i što kvalitetnije rešeni.
U danu za glasanje, pozivam sve one koji dobro žele Srbiji, da jednostavno podrže ove Predloge zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana potpredsednice, poštovani gosti, poštovani građani, na početku moram prvo da pohvalim rad ovog ministarstva, koji je deo sistemskih zakona, sistemskih rešenja koje ova Vlada sprovodi od kako je stupila na dužnost. Na 42 strane urađen je jedan sistemski dobar zakon, koji ima 70 članova i koji je obuhvatio sve probleme koji su dugi niz godina otežavali rad i privrede i inspekcijskih nadzora, odnosno inspektora i život građana snižavali na jedan niži nivo nego što je to bilo predviđeno.
Obaveštavamo sve poštene privrednike da je država tu da ih zaštiti i da istovremeno zaštiti i njihove interese i interese ministarstva i Vlade s jedne strane i, naravno, građana sa druge strane, koji su i najbitniji u celoj ovoj priči.
Set izuzetno ozbiljnih zakona koji su već doneti nastavlja se sa ovim zakonom i bez obzira na njihovu primenu, koja je do sada bila takva kakva je bila, donošenjem ovog zakona gledano na duže staze dobićemo jedno rešenje na koje neće biti prigovora i rešenje koje će dati odgovore na sva pitanja.
Kontrolne liste koje će biti korišćenje u radu tih inspektora biće transparentne, biće javno dostupne svima. Između ostalog, zaista je dobro, pričamo o 2015. godini, april je mesec, elektronski sistem inspekcijskog nadzora, odnosno E-inspektor, zaista je izuzetno značajan. Konačno Srbija ulazi u red država koje će imati uređen inspekcijski nadzor.
U borbi protiv sive ekonomije, u borbi protiv kriminala jednostavno nema kalkulacija i to upravo ovaj zakon pokazuje. Osnovni cilj ovog zakona i cilj svih prethodnih zakona je, pre svega, uređenje države, delovanje pravne države, koje će dovesti do poboljšanja poslovnog ambijenta i ukupnog ambijenta države, a to će direktno uticati na investitore, kako strane, tako i domaće, čime ćemo stvoriti uslov da se zaposle ljudi i da žive život dostojan čoveka jedne napredne države.
Moramo pogledati istini u oči, koja je, nažalost, u ovom slučaju bolna. Primenjuje se zakon iz daleke 1992. godine i nemoguće je ne postaviti pitanje – ko je odgovoran da zakon iz 1992. godine bude u primeni od 2000. do 2012, 2013. godine? Zašto prethodne vlasti nisu uzimale u razmatranje promenu ovako bitnih i važnih zakona? Verovatno bi promena Zakona o inspekcijskom nadzoru smanjila stepen korupcije i prevara koje su bile posledica delovanja vlada koje nisu vodile brigu o svojim građanima, nego su vodile brigu upravo o onima koji su te građane dovodili do stanja da ostaju bez posla, da ostaju bez egzistencije i da nemaju i ne vide izlaz iz svoje situacije.
Konačno je u Srbiji na vlasti stranka koja je spremna da se uhvati u koštac sa svim problemima i konačno u Srbiji privrednici koji rade pošteno ne moraju da brinu o nelegalnoj konkurenciji. Obaveštavamo sve one koji rade pošteno da će biti zaštićeni, to ponavljam još jednom. Takođe, obaveštavamo i sve one koji rade nelegalno i nepošteno da je tome došao kraj, da će im država stati na put i u narednom periodu ili neka zatvore te nelegalne objekte u kojima rade i kojima ugrožavaju poslovanje privrede, ugrožavaju i ekonomski sistem Srbije, odnosno finansijski sistem, da im jednostavno ovim zakonom to neće biti dozvoljeno.
Građani su to verovatno i znali, ali ja ću ponoviti. Po starom zakonu, verovali ili ne, inspekcijski nadzor nije bio moguć u objektima koji su neprijavljeni, znači, u isto vreme je bilo moguće raditi u neprijavljenom objektu, gde inspektori nisu imali pravo da vrše kontrolu, a istovremeno su kontrolisali one koji rade pošteno, plaćaju PDV, imaju prijavljene zaposlene i to je toliko štetna situacija da se jako teško može izračunati u finansijskom efektu, ali gledano na broj zaposlenih, sigurno u nekoliko desetina hiljada.
Uprava i privreda konačno, zahvaljujući ovom zakonu, postaju partneri. Delovaće se isključivo preventivno, a po potrebi i kazneno. Predviđena je i kaznena politika.
Ono što je takođe bitno, i ovaj zakon je o svemu vodio računa, pa i o tome da ta kaznena politika mora biti prilagođena subjektu koji se kažnjava sa jedne strane, odnosno veličini tog subjekta. Neće se generalno kažnjavati istom kaznom onaj koji ima jednog i 1.000 ili 2.000 zaposlenih, što je do sada bio slučaj. Gledaće se veličina rizika i gledaće se veličina subjekta koji se kažnjava. Jednostavno, ovo je zakon koji garantuje poštenje, odnosno pošten odnos države s jedne strane, privrednika i odnos koji će sigurno povećati finansijski prihod Ministarstva ekonomije, odnosno Vlade.
Za kraj, neću više dužiti, najbitnije od svega je da ovaj zakon stupa na snagu u relativno kratkom roku, da oni koji su radili nelegalno imaju načina i vremena da se uvedu u legalne tokove.
U prethodnom periodu, to je zaista tako, postoje inspektori koji zloupotrebljavaju svoje funkcije i evo, sa ovog mesta, iz Narodne skupštine već sada pozivam građane, odnosno privrednike koji imaju takvih problema da se slobodno obrate načelnicima okruga, ministarstvima. Imaju koga da ih zaštiti. To je u ovom slučaju država. Znači, niko nema pravo da širi korupciju, da im traži mito i da zloupotrebljava položaj.
Ponavljam, još jednom, obratite se načelnicima okruga, obratite se Ministarstvu, ima ko da vas zaštiti.
Poruka za kraj, zakon koji je na dnevnom redu mora biti podržan od svakog ko dobro misli ovoj Republici Srbiji i našim građanima, i u skladu sa tim pozivam sve da u Danu za glasanje izglasamo jednoglasno ovaj zakon.

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovani gosti iz ministarstva, poštovane kolege, poštovani građani, upravo ovo obrazloženje koje smo čuli kako za ovaj predlog zakona, tako i za prethodne promene Zakona o ministarstvu, samo po sebi pokazuje koliko je nesmisleno i koliko je suprotno od onoga što u praksi moramo da radimo.
Da bi građani znali o čemu je reč, Predlog zakona o osiguranju depozita, amandman na član 1, koji glasi: „Ovim zakonom uređuje se obavezno osiguranje depozita fizičkih lica, preduzetnika, mikro, malih i srednjih pravnih lica kod banaka, radi zaštite depozita tih lica u slučaju stečaja ili likvidacije banke i očuvanja stabilnosti finansijskog sistema“. Vrlo jasno i glasno član definiše zašto donosimo ovaj predlog zakona i zašto je osiguranje depozita značajno za održavanje finansijske stabilnosti sistema.
Upravo ovaj zakon i svi ovi zakoni koje donosimo i promene su garancija da će ova Vlada, da će ova Skupština raditi sve ono što je potrebno da zaštiti interese svojih građana. Kao što narodni poslanici imaju pravo, ja to ne osporavam, da smatraju da treba da se briše određeni amandman ili određeni član zakona, tako i mi imamo pravo da podržimo te članove i naravno da će ovaj Predlog zakona o osiguranju depozita biti podržan od strane narodnih poslanika. Neodgovorno je i nepošteno osporavati nama pravo da podržimo ovaj predlog zakona.
Pozivajući se na čestitost, mislim da je čestito da svi narodni poslanici koji se nalaze u ovoj Skupštini rade ono što misle da je dobro za građane, a mi upravo mislimo da je podržavanje ovakvog Predloga zakona o osiguranju depozita svakako u interesu građana.
Dovoljno smo odgovorni i dovoljno smo posvećeni radu da podržimo ovu Vladu i da podržimo promene koje su u interesu građana i, samim tim, ovaj amandman na član 1, kao i većina amandmana koji u svom obrazloženju imaju predlog „briše se“, a ne - predlažemo nešto drugo, ne može se podržati. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovani građani, na današnjem dnevnom redu imamo dva veoma važna i značajna zakona, Zakon o odbrani i Zakon o Vojsci. Duga je rasprava, koja je počela jutros u 10 i nešto. U ovoj raspravi, koja traje već nekoliko sati, poslanici bivšeg režima nisu izneli nijedan ozbiljan razlog, osim kritike radi kritike, kako bi osporili ovaj zakon, odnosno ova dva predloga zakona. Naravno da uopšte nema sumnje da će u danu za glasanje ovi predlozi biti usvojeni. Ovo su izuzetno ozbiljni zakoni, koji se odnose na celokupno društvo, a ne samo na pripadnike Vojske Republike Srbije, nego na celokupno društvo i uopšte na ambijent u društvu i na očekivanja koja građani imaju.
Učestvovanje Vojske Srbije u životu jedne države kao što je Srbija veoma je značajno i to se pre svega ogledalo u vanrednoj situaciji koju smo imali polovinom prošle godine, gde su građani, kako god i šta god ko pričao, i ne samo građani, svi su imali prilike da se uvere u to ko je onaj ko može da pomogne i ko je onaj ko je pomogao i ko će u svakoj prilici pomoći građanima, a to je svakako Vojska Republike Srbije i to jednostavno niko nikada nije ni dovodio u pitanje.
Ovakvim Zakonom o Vojsci pripadnici vojske će jasno znati šta je ono što se od njih očekuje, šta je ono što oni imaju prava, a šta je njihova obaveza, a to je u suštini i bitno za ovaj zakon koji uvodi red u onim detaljima gde je zakonom od 2007. godine na ovamo bilo propusta. Imali smo prilike i dovoljno vremena da uočimo greške i da te greške budu ispravljene upravo ovim predlogom izmena Zakona o Vojsci i Zakona o odbrani.
Imao sam tu čast da budem zamenik komandanta Štaba za vanredne situacije generala Ljubiše Dikovića i verujte da su, imajući u vidu njegov rad, rad celog Ministarstva i rad Vlade, građani ubeđeni da će u slučaju vanrednih situacija i bilo kojih drugih opasnosti biti preduzete maksimalne mere i sve ono što je potrebno kako bi bezbednost građana bila na najboljem mogućem nivou.
Da je lako, nije. Ali, šta god i kako god osporavali i pričali i poslanici bivšeg režima i neki ljudi koji nisu bili dovoljno upućeni u dešavanja u vanrednim situacijama, to sam već rekao i ranije, ali moram ponoviti zarad građana, da je istina o poplavama, o vanrednoj situaciji i uopšte istina o delovanju Vojske Republike Srbije samo jedna i svakako da ovo Ministarstvo, ova Vlada, pa i ova Narodna skupština upravo insistira na toj istini. Ove afere koje se pominju i koje su tema i današnjeg razgovora, odnosno današnjih debata, jednostavno nisu na dnevnom redu ova dva zakona, ali i kada je to u pitanju, istina o tome je, naravno, samo jedna i upravo će ovo Ministarstvo i ova Vlada tu istinu izneti pred svoje građane. Javnost i transparentnost u radu upravo su odlika ovog Ministarstva, ove Vlade i ove Narodne skupštine.
Svi narodni poslanici, nije bitno da li su pozicija ili opozicija, da li su bivši, biće i budućih, vrlo dobro znaju šta je uloga vojske i mislim da je i neozbiljno osporavati značaj jednog ovakvog zakona, pri čemu nema nijedan ozbiljan argument koji bi osporio usvajanje ovog zakona.
Podršku za usvajanje ovog zakona obrazlagati sa nekom pričom – ukoliko usvoje naša dva amandmana ili ukoliko usvoje naše amandmane, mi ćemo glasati, ovaj predlog zakona koji je potpisao predsednik Vlade je svakako usklađen i sa interesima građana, interesima samih pripadnika Vojske Srbije i interesima Ministarstva i jednostavno specifičnosti koje Srbija ima kao država su ugrađene upravo u ova dva predloga zakona. Kroz istoriju vojska je i pokazala i dokazala šta i kako može i koliko može, a ovi će zakoni samo dati još veću snagu i još veću sigurnost da je to jednostavno izvodljivo.
U ovoj Vladi sede ljudi koji u skladu sa onim obećanjima od osnivanje Vlade predlažu zakone u svim oblastima i ovaj zakon će sigurno dati stabilnost, a garant da je ovaj predlog zakona, koji će biti na dnevnom redu i koji će biti usvojen, kvalitetan i da će, što je najbitnije, zaštiti pre svega interese građana i suverenitet Republike Srbije, garant za to su i načelnik Generalštaba, general Diković i ministar Vojske Republike Srbije, Gašić i, naravno, premijer Vlade, Aleksandar Vučić, koji je i potpisao ove predloge.
Ono što bi još trebao reći i zaista ću privesti kraju svoje izlaganje, imajući u vidu da su prethodnici pre mene izneli dosta toga, jeste da je odbrana slobode i odbrana države svakako privilegija, čast i obaveza svih nas. Ono što će sigurno biti, bez obzira na to da li je ovaj zakon to dotakao ili ne, u slučaju bilo kakve opasnosti i vanredne situacije i neke druge, ne daj Bože, ratne opasnosti, svi ćemo biti tu da pomognemo svojoj državi. Pravo na odbranu slobode i odbranu svoje države imamo svi.
Pominjane su medalje i pominjani su ordeni. Naravno da je to nešto što mora ostati u domenu ozbiljnosti i tu zaista nema mesta nekim improvizacijama. Naravno da ratno vazduhoplovstvo Vojske Republike Srbije mora da nosi prefiks ratnog vazduhoplovstva. Između ostalog, to vazduhoplovstvo ne leti zbog komaraca, nego da bi bilo spremno da odbrani Republiku Srbiju u slučaju ratne opasnosti.
Još jednom zahvaljujem na ovako lepom predlogu i kvalitetnom predlogu zakona gostima iz Ministarstva i podržavam sve poslanike da ovakav kvalitetan zakon podrže. Hvala.