Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, poštovani građani, današnji dnevni red je samo potvrda da i ova sednica, kao i prethodne, rešava jako bitna pitanja i daje odgovore na sve ono što godinama, nešto i decenijama unazad, nije imalo odgovor.
Prva tačka dnevnog reda – Predlog zakona o ratnim memorijalima, upravo predlog zakona, ne izmena i dopuna, nego predlog zakona, potpuno nov zakon koji će konačno definisati način upravljanja, odnosno ko će se i na koji način starati o ratnim memorijalima i time ćemo bar na neki način pokušati da se odužimo našim precima, a istorija i ratovanja koja su u našim genima su nešto što ne može biti odvojeno od sadašnjosti i nešto o čemu moramo svakodnevno voditi računa.
Ono što je jako bitno, to je da upravo ovaj zakon definiše ko je odgovoran za održavanje upravo ratnih memorijala i to ko je odgovoran daje nam i odgovor na pitanje ko će u narednom periodu brinuti o našoj prošlosti, a briga o našoj prošlosti je i briga o našoj budućnosti.
Druga tačka dnevnog reda je pre svega značajna jer definiše zakon o radnom angažovanju sezonskih radnika, odnosno ponovo novi zakon, zakon koji nikada nije postojao i zakon o kome niko nije mislio, a sve ove godine, decenijama unazad, sezonski radnici postoje i upravo uvođenje tih ljudi iz sive zone u belu zonu i uvođenje tih ljudi na otvorena vrata gde će neko ko radi sezonske poslove konačno biti pre svega socijalno i zdravstveno zbrinut je poruka koja dovoljno govori sama za sebe, da imamo zakon koji tretira nekih 70.000 ljudi i koji je pre svega mali korak možda, na prvi pogled, za one koji osporavaju ovaj zakon, ali to je veliki korak za one koji rade upravo na tim sezonskim poslovima. Data je mogućnost da radnik koji do sada, do ovog zakona, nije postojao ni kao statistička greška, bukvalno nije postojao, da bukvalno sa jednim pozivom iz kuće, iz stana, iz kancelarije, iz njive, za tri minuta može se prijaviti i postati neko ko je pre svega socijalno i zdravstveno zbrinut za manju stopu oporezivanja nego što su to redovno prijavljeni radnici.
Sve što je nekada izgledao kao nemoguća misija, pa i ovaj zakon o sezonskim radnicima, eto, posle rasprave i nadam se prihvatanja većine u ovoj Skupštini, biće nešto što će biti primenjeno na delu. Da li je savršen zakon? Verovatno nije. Da li može bolje? Ako bude se pokazalo da je potrebno, biće promenjeno i menjaćemo sve ono što je potrebno, ali ovo je start koji je dobar i koji je u ovom trenutku najbolji mogući.
U isto vreme, osporavanje po svaku cenu upravo ovog zakona, jedan od prethodnih govornika je rekao – hoćemo keš na ruke. Keš na ruke je prošlost i sve više, u skladu sa svim merama koje se preduzimaju i zakonima koji se donose, tog keša na ruke i šta je ovde moje i šta može na crno, a šta na belo biće prošlost i mislim da ćemo se samo sećati, naravno, te ružne i negativne prošlosti koju je „žuto preduzeće“ sa sobom nosilo. U njihovo vreme ne da nije bilo sive zone, ja bih njihovo poslovanje nazvao crnom zonom. Ne da nisu brinuli o ljudima koji su sezonski bili angažovani, oni nisu brinuli ni o ljudima koji su bili u stalnom radnom odnosu i za vrlo kratko vreme 500.000 ljudi, pola miliona ljudi, ostalo je bez posla, bez overenih zdravstvenih knjižica, bez finansijske podrške, bez primanja plate i bez budućnosti.
Nova radna mesta, nove kompanije, svakog dana stranci koji investiraju i upravo Zakon o strancima, koji je još jedan od zakona koji je na dnevnom redu, pokazuje da želimo da upravo tim strancima bude jasno stavljeno do znanja na šta imaju pravo, koji su načini, to je nekoliko različitih modela, ali ono što je zajedničko za sve te modele je upravo stvaranje poslovnog ambijenta koji će strancima omogućiti da na najjednostavniji način postanu radno angažovani i da budu deo sistema, odnosno deo privrede Republike Srbije.
Jasno je da i opština Ruma, i Šabac, i Loznica, i Koceljeva, i Pančevo, i Smederevo, svi ti gradovi su postojali i pre dolaska SNS na vlast, ali što se stranaca tiče ne da ti gradovi nisu postojali, Srbija nije postojala na listi država gde bi bilo ko investirao, a na današnji dan verujte da u pomenutim gradovima nema dovoljno mesta u industrijskoj zoni kako bi svi potencijalni investitori došli.
Postojala je Ruma i pre Slađana Mančića i Martinovića, predsednika opštine i predsednika Skupštine, i postojala je i Koceljeva pre Verana Matića i Loznica, ali upravo kroz ove mere, koje je Vlada Republike Srbije primenila i ideje koje je Aleksandar Vučić u 2012. godini, pa sve do današnjeg dana primenjivao, otvorena su nova radna mesta, povećana je ekonomija i pojačana privreda, a to je jedan od prvih uslova da bi se povećao natalitet.
Mere koje su predložene, a to je da porodice sa decom budu stimulisane sa 18.000 evra za treće dete, odnosno 24.000 za četvrto, pokazuje da o svemu, pa od pomenute 1. tačke dnevnog reda – brige o ratnim memorijalima, pa do brige o porodici sa decom, pokazuje koliko je ova Vlada i ova država odgovorna i koliko misli na budućnost, jer bez održavanja i sećanja i poštovanja naše prošlosti i ulaganja u porodicu i decu, odnosno u budućnost mi ne možemo očekivati jaku Srbiju i jaku državu.
Prava boraca, prava vojnih invalida i njihovih porodica takođe su jedna od tačaka dnevnog reda i ponovo će definisati neke nejasnoće koje su postojale u prethodnom zakonu, ali ja bih svakako i prethodnom govorniku i svima onima koji su govorili negativno o ovim merama mogao da poručim da definitivno nisu u pravu i da govore po svaku cenu nešto što nije istina i bilo bi korektno da, upravo, ako govore nešto, razmišljaju o tome šta pričaju, jer to mora da ima bar nekog elementarnog smisla i bilo kakvog odgovora i potvrde da to što pričaju ima u nečemu utemeljenja.
Ovo što radi ova Vlada i, naravno, predsednik Republike Srbije, a svakako i Narodna skupština u ovom sazivu ozbiljni su rezultati i ozbiljni su zadaci koji će u narednom periodu vrlo brzo pokazati rezultate.
Da postoje odgovorne opštinske i gradske uprave, neke odgovornije, neke više, neke manje, pokazuje upravo i gradska uprava u Loznici, koja već nekoliko godina unazad odvaja 12.000 evra za svako rođeno dete i to će, naravno, na ove finansijske podsticaje, koje već država definiše ovim zakonom, biti još veća podsticajna mera ne samo za Loznicu, nego za ceo taj kraj.
Ja očekujem da bilo ko ko misli dobro svojim sugrađanima i svojim porodicama, odnosno i budućim pokolenjima mora podržati ove zakone, pre svega zakon o finansijskoj podršci deci.
Dolazim iz grada Šapca, gde, verovali ili ne, ostaci žutog preduzeća još uvek mogu da, bez obzira na članove zakona i na zakonske procedure svog bivšeg gradonačelnika od 2014. godine još uvek drže angažovanog, odnosno, može se nazvati u stalnom radnom odnosu na privremenim i povremenim poslovima, jer od 2014. godine do današnjeg dana, to je period od četiri godine, on ima stalno angažovanje na privremenim i povremenim poslovima, koliko god to izgledalo moguće.
Plata od 100.000 dinara na privremenim i povremenim poslovima je samo podatak koji pokazuje da ako neko ne želi da se drži zakona i da se drži vlasti, on to naravno i ne radi, a to je pre svega potvrda da ne znaju kuda idu i ne znaju šta rade. Kada kažem – oni, mislim na Dušana Petrovića, Nebojšu Zelenovića i, kako im se zove stranka, Zajedno za cenzus.
Napomenuću zbog građana Šapca i zbog građana Srbije da postoje takve gradske uprave, desetine zaposlenih u gradskoj upravi i lokalnim javnim preduzećima bez odobrenja Vlade i u narednom periodu, naravno, očekujem reakciju države i budžetske inspekcije Ministarstva finansija, koja će konačno odgovoriti na pitanje ko ima pravo da radi, a ko nema, ko je zaposlen u skladu sa zakonom, a ko nije.
Ono što je za svaku pohvalu to je da svi ovi zakoni i zakoni koje smo usvojili u prethodnim sednicama pojačavaju snagu Srbije i pojačavaju tim koji je Aleksandar Vučić okupio oko sebe. Tim Aleksandra Vučića nije samo Vlada Republike Srbije i nisu samo ministri i nije samo skupštinska većina. Tim Aleksandra Vučića su svi građani i svi oni koji glasaju za SNS i, ono što je dobro, tim Aleksandra Vučića je iz dana u dan sve veći i veći. Pokazuju to, naravno, i rezultati u svim održanim izborima od 2012. godine do današnjeg dana.
Ono što je dobro za Srbiju, tim Aleksandra Vučića je sve veći i veći. Rezultati će biti, naravno, u skladu sa tim, sve bolji i bolji i Srbija ima budućnost. Hvala.