Zahvaljujem, predsedavajući.

Cenjena ministarko sa saradnicima, kolege narodni poslanici, cilj amandmana koji sam podneo na Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama jeste da uz sve mere predviđene za zaštitu od posledica katastrofa damo poseban osvrt prevenciji suše. Razlog ovome jeste podatak da je za prvih 13 godina ovog veka zabeleženo čak pet izrazito sušnih godina, dok su se tokom prošlog veka ekstremne temperature i suše beležene u proseku tri puta tokom dve decenije.

Poznato je da Dunavsko-karpatski basen, regija u kojoj živimo, jeste jedna od oblasti koja se najbrže zagreva, a svedoci smo i klimatskih promena koje su evidentne u našoj zemlji. Pošto nauka do sada nije pronašla pouzdanu metodu za sigurno predviđanje suše, nismo u mogućnosti da unapred predvidimo mogućnost nastupanja suše na nekom prostoru, što otežava i primenu preventivnih mera i aktivnosti.

Ipak, prateći i analizirajući brojne meteorološke, hidrološke i hidrogeološke parametre, sušu je ipak moguće nasluti, a time je na neki način predvideti i preventivno delovati. Nasuprot drugih prirodnih katastrofa, suša se pojavljuje lagano, po pravilu traje dugo, uz moguć obuhvat velikog prostora. Suše se, kao što sam rekao, pojavljuju lagano, retko izazivaju brze i dramatične gubitke u ljudskim životima, ali zato često izazivaju katastrofalne posledice u poljoprivredi i imaju drastičan uticaj na smanjenje proizvodnje električne energije, pogotovo u državama kojima su hidroelektrane bitan izvor proizvodnje električne energije. Suše neminovno utiču na smanjenje kapaciteta izvorišta vode za piće, industrijsku i poljoprivrednu upotrebu, pogotovo kada su ona vezana za rečne tokove. Zbog visokih temperatura koje ih izazivaju, suše neminovno utiču na povećanje broja požara, a ono što je najtragičnije, često utiču i na živote i zdravlje ljudi.

Sve ovo je razlog da podržimo i jedan ovako kvalitetan predlog zakona i zajedničkim snagama probamo da stvorimo što bolje uslove za primenu preventivnih mera i aktivnosti kojim ćemo povećati bezbednost građana i njihove imovine. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Cenjeni ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, kada govorimo o Predlogu zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, moramo konstatovati da osnovni ciljevi kojima teže predložena rešenja pomenutog zakona jesu prvenstveno u sveobuhvatnom normiranju preventivnih mera i aktivnosti radi smanjenja rizika od katastrofa, efikasnom reagovanju u slučaju nastupanja katastrofa, kao i što efikasnijem otklanjanju njihovih posledica, kako bi se što pre obezbedili oporavak i normalizacija uslova za život i rad na pogođenom području.

Iskustva stečena u prethodnom periodu, pre svega, prilikom katastrofalnih poplava 2014. godine, ali i dve godine ranije, prilikom katastrofalne suše koja je izazvala štetu koja je okvirno iznosila preko dve milijarde evra, ukazuju na to da aktuelni normativni okvir u Republici Srbiji još uvek pokazuje određena ograničenja, da implementacija ostaje spora, te da Republika Srbija ostaje fokusirana na ne reagovanje u slučaju katastrofe, dok koncept spremnosti i smanjenja rizika od katastrofa treba unaprediti, što i jeste zadatak predloženog zakona.

Moj amandman ima za cilj da dodatno kao predmet zakona definiše prevenciju od suše, pošto ako pogledamo predviđanja urađena na osnovu obuhvatne analize statističkih podataka o klimatskim promenama u Srbiji, u razdoblju od 1951. godine do 2011. godine, slede nam sve vrelija leta sa sve manje padavina, tako da je već u narednoj deceniji realno očekivati dalje ekstremno povećanje prosečne temperature.

Ono što je iz ove analize naročito uočljivo jeste rast broja i kontinuiteta tropskih dana kada maksimalna dnevna temperatura premašuje 30 podeok. Da je tako pokazuje i podatak da je za prvih 13 godina ovog veka zabeleženo čak pet izrazito sušnih godina, dok su tokom prošlog veka ekstremne temperature i suše beležene u proseku tri puta tokom dve decenije.

Sa druge strane, svedoci smo da je svake godine sve manje padavina, dok je krajem prošlog veka u zapadnim regionima Vojvodine zabeleženo do 1020 litara padavina po metru kvadratnom. Tokom prve dekade ovog veka na istom prostoru je palo tek 770 litara padavina po metru kvadratnom, dok su padavine u istočnim krajevima sa 810 svedene na 585 litara.

Ono što mora da privuče našu apsolutnu pažnju jesu predviđanja o konstantnom trendu smanjenja količine padavina i u budućnosti. Zbog svega iznetog smatram da je neophodno još više naglasiti prevenciju od suše u predloženom zakonu za koji moram da konstatujem da je najbolji odgovor u ovom trenutku koji možemo da damo na izazove koji nam se nameću u oblasti upravljanja vanrednim situacijama i zato će ga i poslanička grupa Pokreta socijalista u Danu za glasanje sa zadovoljstvom podržati, kao i ostale predložene zakone. Hvala.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministri sa saradnicima, kolege narodni poslanici, pred nama se danas nalaze set izuzetno bitnih zakonskih predloga koje će poslanička grupa Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka u danu za glasanje podržati.

U skladu sa vremenom za diskusiju koje mi je na raspolaganju, ja ću se uglavnom osvrnuti na predloge zakona iz oblasti bezbednosti, dok će o ostalim predlozima zakona i o izboru sudija i zamenika javnog tužioca govoriti moje kolege iz poslaničke grupe u kasnijoj raspravi.

Polazeći od nužnosti svakog odgovornog društva da kontinuirano radi na unapređenju stepena svoje otpornosti prema pretnjama i opasnostima od katastrofa, kao i činjenice da su pretnje ove vrste u poslednjoj deceniji sve prisutnije na globalnom nivou, kada se može očekivati njihovo povećanje u budućem periodu, neophodno je preispitati potrebe i mogućnosti za unapređenje postojećeg sistema zaštite i spasavanja u Republici Srbiji.

Postojeći sistem je uspostavljen na principima koje je definisao Zakon o vanrednim situacijama, koji je postavio temelje za njegovu izgradnju, kao jedinstvenog sistema identifikovalo subjekte i snage sistema i definisao položaj i ulogu svih subjekata sistema od Vlade preko nadležnih državnih organa i institucija, pa sve do pojedinaca.

Ovaj sistem je suočen sa velikim izazovima i npr. poplava koja se dogodila Republici Srbiji u maju 2014. godine, u razmerama koje nisu zabeležene u poslednjih 120 godina, ugrozila je živote, zdravlje i imovinu više od milion i po ljudi koji čine preko 20% ukupnog stanovništva Srbije. Poplava je ugrozila u velikom obimu i uništila imovinu veće vrednosti, čime je bio onemogućen rad privrednih subjekata, škola i drugih obrazovnih ustanova, zdravstvenih ustanova, ustanova socijalne zaštite i drugih subjekata na poplavljenim područjima, a naročito je bio ugrožen nesmetan rad energetskog sistema Republike Srbije.

Veliki broj ljudi, pripadnika vojske i policije, drugih stručnih organizacija, kao veliki broj građana, ne samo onih čija je imovina bila ugrožena, već i drugih građana, dobrovoljaca, bio je angažovan na saniranju posledica. Vlada je radi spašavanja života ljudi i imovine veće vrednosti preduzimala odgovarajuće mere, odnosno mere koje je bilo neophodno preduzeti.

Zbog svega ovoga osnovni ciljevi kome teže rešenja u Predlogu zakona koji je pred nama, tj. o Predlogu zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, jesu prvenstveno u sveobuhvatnom normiranju preventivnih mera i aktivnosti radi smanjenja rizika od katastrofa, efikasnom reagovanju u slučaju nastupanja katastrofa, kao i što efikasnijem otklanjanju njihovih posledica, kako bi se što pre obezbedili oporavak i normalizacija uslova za život i rad na pogođenom području. Predlogom zakona stvoriće se neophodni normativni uslovi za efikasnije sprovođenje zaštite od elementarnih i drugih nepogoda, što će doprineti povećanju stepena bezbednosti svih građana.

Na povećanje stepena bezbednosti građana odnosi se i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, čija će dosledna primena od strane svih specijalizovanih državnih institucija biti brana velikoj društvenoj opasnosti koju sa sobom nosi nasilje na sportskim priredbama. Sprečavanje nasilja i nedoličnog ponašanja nužno iziskuje usvajanje pomenutog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, pošto će usvajanje ovih zakonskih izmena u velikoj meri omogućiti, prvenstveno MUP i pravosudnim organima, da uspešno suzbiju pojave nasilja i nedoličnog ponašanja u vezi sa sportskim priredbama, a pravim navijačima i ljubiteljima sporta omogućiti da se osećaju bezbedno i da uživaju u sportskim priredbama.

Kada smo već kod MUP, želim da pohvalim činjenicu da je ono u prethodnom periodu sprovelo niz aktivnosti u okviru reformskog procesa kojim se uspostavljaju temelji za jedinstven i funkcionalan sistem rada i organizacija.

Prvi od značajnih koraka na ovom putu bilo je usvajanje Zakona o policiji 2016. godine i njegovih izmena marta ove godine. Zakon o policiji je prepoznao i usvojio koncept razdvajanja poslova u Ministarstvu na policijske i unutrašnje poslove i razdvajanja zaposlenih na policijske i državne službenike.

Zakonom o policiji i podzakonskim aktima donetim u skladu sa njim, želela se zaštiti specifičnost poslova policijskih službenika i policijske službe čime je uveden sistem karijernog napredovanja izgradnjom profesionalnog i transparentnog sistema ocenjivanja, školovanja, osposobljavanja, usavršavanja zdravstvene i psihološke pomoći. Tim se ostvaruje strateško opredeljenje da policijska služba bude hijerarhijska organizacija utemeljena na pomenutom sistemu napredovanja čime se omogućava njeno približavanje savremenim policijskim sistemima.

Prateći koncepte uspostavljanja na temeljima Zakona o policiji bilo je potrebno prilagoditi sistem plata, kako bi se na adekvatan način ispratile reformske aktivnosti i zaokružio započet proces u Ministarstvu. Pre svega, u skladu sa gore iskazan problemima, cilj ovih izmena jeste uspostavljanje sistema koji će obezbediti istu platu za isti rad.

Zakon o detektivskoj delatnosti donet je u decembru 2013. godine, čime je uspostavljen pravni okvir u ovoj oblasti u Republici Srbiji. Do tada je sistem u okviru koga se obavljala detektivska delatnost postojao u praksi, ali bez adekvatnog pravnog okvira. Imajući to u vidu, poznata je potreba da se predmet oblasti uredi i stavi pod kontrolu države uz jasno definisanje prava i obaveza subjekata u ovoj delatnosti i adekvatne sankcije za nepoštovanje propisanih obaveza.

U prethodnom periodu primene zakona uočen je prostor za unapređenje uspostavljenog sistema, kao i određeni nedostaci koje je potrebno otkloniti, a koji se nisu mogli do detalja predvideti prilikom predlaganja osnovnog teksta zakona. Nakon analize stanja u zakonu i praksi i iskustva stečenog prethodnih godina u primeni zakona, predložene su izmene i dopune kako bi se omogućilo da se zakon primenjuje u punom kapacitetu, a istovremeno unapređenje policijskog postupanja u vezi sa nadležnostima saglasno Zakonu o detektivskoj delatnosti.

Predloženim izmenama u znatnoj meri će se poboljšati pravna predvidivost i sigurnost, pa se tako utvrđuje bezbednosna provera i bezbednosna smetnja, a i jasnije i preciznije se uređuju prava i obaveze prilikom vršenja nadzora nad, kako nadziranih subjekata, tako i policijskih službenika koji vrše nadzor.

Takođe, imajući u vidu da zakon datira iz 2013. godine bilo je neophodno izvršiti usaglašavanje dela odredaba sa propisima kojima se pre svega uređuje opšti pravni postupak i zaštita podataka o ličnosti. Definisanje izmene i dopune zakona u znatnoj meri će doprineti jasnom definisanju prava i obaveza i dužnosti subjekata u ovom, odnosno sektoru bezbednosti, kao i unapređenju rada policijskih službenika Ministarstva na sprovođenju zakona, posebno poboljšanje efikasnosti vršenja nadzora.

Zakon o privatnom obezbeđenju donet je 2013. godine, a izmenama ovog zakona 2015. godine njegova primena je odložena do 1. januara 2017. godine.

Na osnovu sveobuhvatne analize rezultata primene Zakona o privatnom obezbeđenju u prethodnom periodu uočeni su određeni nedostaci u okviru rada Sektora privatne bezbednosti, koje je potrebno otkloniti preciziranjem pojedinih odredaba i uz poboljšanje postojećih rešenja u zakonu, radi omogućavanja njihove efikasnije primene.

Naime, problemi u primeni ovog zakona javili su se delom zbog neusaglašenosti sa opštim propisima koji uređuju rad i radne odnose, upravni postupak, obezbeđenje javnih okupljanja, odnosno sportskih manifestacija, nedovoljno jasno definisane uslove za primenu ovlašćenja službenih obezbeđenja, postupanje sa vatrenim oružjem i drugim sredstvima prinude.

Ministarstvu unutrašnjih poslova u praksi probleme stvara i nedovoljno jasno uređen način vršenja nadzora i kontrole privatnog obezbeđenja, kao i neusaglašenost kaznenih odredbi sa dispozicijama u zakonu.

Takođe, u jednom delu zakona postoji terminološka neusaglašenost sa međunarodnim i srpskim standardima iz oblasti privatne bezbednosti. Međutim, i pored uočenih nedostataka kroz primenu Zakona o privatnom obezbeđenju uspostavljen je u dobroj meri efikasan sistem privatne bezbednosti.

Radi unapređenja rada Sektora privatne bezbednosti, usaglašavanja standarda rada u ovoj oblasti, umanjenja dela nepotrebnih obaveza ovog sektora, unapređenja rada MUP u sprovođenju nadzora i stvaranja uslova za obrazovanje stručnih akreditovanih radnih tela koja će obavljati poslove usaglašavanja tehničkih i drugih standarda u radu privatnog obezbeđenja neophodne su predložene izmene i dopune Zakona o privatnom obezbeđenju.

Kada govorimo o dobrovoljnom vatrogastvu, moramo konstatovati da ova oblast nije u celosti regulisana nijednim zakonom Republike Srbije, a da se radi o oblasti koja je od značaja za sprovođenje zaštite od požara, spasavanja ljudi i imovine, sprečavanja suzbijanja tehničko-tehnoloških nesreća i elementarnih nepogoda bilo je neophodno navedeno precizno definisati i urediti, imajući u vidu da se radi o ozbiljnoj materiji.

Ono što je dobro jeste činjenica da u našoj zemlji postoji veoma razvijena tradicija dobrovoljnog vatrogastva, koju je potrebno osnažiti i razviti kako bi činila sastavni deo sistema podrške nadležnom organu u sprečavanju nastanka i ublažavanja posledica, pre svega opasnosti od požara, ali i drugih vidova opasnosti.

Ono što bih na kraju želeo da istaknem jeste činjenica da se predlogom ovog zakona afirmiše dobrovoljno vatrogastvo među mladima, da se predviđa osnivanje omladinskih klubova, kao i obaveza za jedinice lokalne samouprave da svojim aktima utvrde različite podsticajne mere za pripadnike dobrovoljnih vatrogasnih jedinica, kako bi se građani dodatno motivisali da pristupe ovakvom obliku organizovanja.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajuću.

Cenjena ministarko sa saradnicima, kolege narodni poslanici, u toku rasprave smo više puta pomenuli potrebu da se opštim propisom uredi stavljanje na tržište građevinskih proizvoda, kao najvažniji razlog za donošenje ovog Predloga zakona o građevinskim proizvodima.

U cilju obezbeđivanja standardizacije građevinskih proizvoda i sigurnosti na tržištu stavljanjem u promet samo građevinskih proizvoda koji su pogodni za predviđenu upotrebu, odnosno imaju karakteristike koje omogućavaju da objekti u koje se ugrađuju ispunjavaju bitne zahteve, ovaj zakon sadrži tehničke i druge zahteve kojima se obezbeđuje zaštita bezbednosti života i zdravlja ljudi, zaštita životinja, biljaka i životne sredine, zaštita potrošača i drugih korisnika i zaštita imovine i svih građana Republike Srbije, kao i svih investitora.

Ono što moramo javno pohvaliti jeste činjenica da poslednje dve Vlade Republike Srbije rade u kontinuitetu. Činjenica je da tokom mandata ove dve Vlade postoji politička, ekonomska i finansijska stabilnost, kao i da je veliki posao urađen u oblasti infrastrukture, gde se i danas završavaju projekti na koje se čekalo i po nekoliko decenija.

Sve ovo je dovelo do toga da su u prethodnom periodu postignuti izvanredni finansijski rezultati koji su učvrstili makroekonomsku i finansijsku stabilnost. Imajući u vidu da je finansijska stabilnost preduslov za ekonomski razvoj koji stvara održive pretpostavke za smanjenje nezaposlenosti i rast BDP-a, tako bi predloženi zakon o građevinskim proizvodima trebao da doprinese jačanju i očuvanju stabilnosti finansijskog sistema u Srbiji.

Dosledna ekonomska politika republičke Vlade dovela je do toga da realni rast BDP-a u drugom kvartalu ove godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosi 4,8 %, a da najveći realni rast bruto dodate vrednosti bude zabeležen u sektoru građevinarstva.

Svi znamo da je sektor građevinarstva glavni pokretač privrednog rasta Srbije i upravo tu u građevinskom sektoru, tokom drugog kvartala ove godine, zabeležen je najveći realni rast bruto dodate vrednosti od 22,9 %, a gledajući na ozbiljne investicione aktivnosti u zemlji, možemo očekivati njen dalji rast. Zahvaljujem.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Cenjena ministarko sa saradnicima, kolege narodni poslanici, kada govorimo o značaju predloženog zakona moramo napomenuti da bez pravnog uređenja ove oblasti nije moguć ni razvoj građevinarstva kao kompleksne delatnosti koja podrazumeva različite usluge i procese, kao i ugradnju gotovih proizvoda u objekat, pri čemu je završni rezultat proizvod koji u svakom pogledu treba da zadovolji propisane osnovne zahteve.

Građevinarstvo u strateškom smislu predstavlja jedno od najvažnijih privrednih grana jer obezbeđuje objekte i infrastrukturu za sve ostale privredne i socijalne kategorije i da li je uopšte i potrebno spominjati u kakvom stanju smo 2012. godine zatekli privredu Srbije, u kakvom stanju je i mogla biti privreda posle najsramnije pljačkaške privatizacije, opustošena privreda, uništeno građevinarstvo, uništena ekonomija, država na ivici dužničkog ropstva. Ali odgovornom politikom Republičke vlade Srbija je počela da se menja, da kreće korak po korak unapred. Upravo ta odgovorna politika Vlade je i dovela do toga da u prethodnom periodu budu postignuti izvanredni finansijskih rezultati koji su učvrstili makroekonomsku i finansijsku stabilnosti i tako doveli do smanjenja nezaposlenosti i rasta BDP.

Novootvorene fabrike, stotine hiljada novih radnih mesta, desetine velikih značajnih infrastrukturnih objekata jesu rezultat rada aktuelne, ali i one prethodne Republičke vlade. Znajući da je sektor građevinarstva glavni pokretač privrednog rasta Srbije i da se upravo u građevinskom sektoru beleži i najveći realni rast bruto dodate vrednosti sasvim je jasna moja želja da amandmanom na predloženi Zakon o građevinskim proizvodima doprinesem jačanju i očuvanju stabilnosti finansijskog sistema u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem.

Postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova i nadležnom tužilaštvu, da li su u prethodnih desetak dana preduzimane bilo kakve službene radnje po pitanju sramnog teksta koji je na društvenim mrežama o premijerki Srbije, Ani Brnabić objavio predsedavajući Đilasovog saveza za pljačku Srbije i predsednik udruženih sindikata Srbije Sloga, Željko Veselinović. Dovoljan je bio jedan jedini status objavljen na društvenim mreži da nam pokaže kako oni koji javno pozivaju vojsku i policiju da otkažu poslušnost i koji javno prete rumunskim scenariom u Srbiji, vide tu istu Srbiju u kojoj bi oni bili vlast, Srbiju u kojoj bi političke protivnike kažnjavali silovanjem, koji bi direktno prenosili putem nacionalne televizije.

Šta je ovo ako nije ozbiljna pretnja ne samo premijerki Ani Brnabić već i svim građanima Srbije koji ne misle isto kao Željko Veselinović, Dragan Đilas, Vuk Jeremić ili Boško Obradović. Šta je govor mržnje ako nije pretnja zatvaranjem u četiri zida, bez ključa sa jednim obdarenim Afroamerikancem tek puštenim iz zatvora. Treba li da posebno napomenem da sve što je napisano u tekstu ne samo da je vulgarno i prostački nego je i otvorena diskriminacija i rasizam i da ne spominjem sve gadosti iznete na račun premijerke Ane Brnabić kako drugačije nazvati pisanje o Afroamerikancima koje Željko Veselinović predstavlja kao krvoločne, divlje zveri koje siluju žene, ako ne čistim rasizmom.

Zbog svega navedenog želeo bih da znam da li su Ministarstvo unutrašnjim poslova i nadležno tužilaštvo preduzeli bilo kakve radnje, pošto činjenica da je Željko Veselinović obrisao tekst sa svog naloga ne znači da je isti stvarno bio plod Vasiljevićeve brzopletosti, nerazmišljanja i da ne oslikava njegovu čvrstu rešenost da tu ili neku drugu gadost već koliko sutra u slučaju dolaska na vlast sprovede u delo. Hvala vam.

Poštovana predsednice, cenjeni ministri sa saradnicima, kolege narodni poslanici, pred nama se danas nalazi set izuzetno važnih predloga zakona i ja ću u svojoj diskusiji govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO, dok će moje kolege iz poslaničke grupe u kasnijoj raspravi se osvrnuti na ostale predloge zakona.

Ono što na početku želim da uradim jeste da pohvalim Vladu Republike Srbije, kako ovu aktuelnu, tako i onu prethodnu, za postignute rezultate, pre svega, u fiskalnoj konsolidaciji, kao i na značajnom privrednom i ekonomskom oporavku države.

Ono što moramo konstatovati jeste činjenica da smo od prvog dana imali socijalno odgovornu Vladu, socijalno odgovornu posebno prema onim najsiromašnijim, onim koji žive u najtežim uslovima, onima kojima je pomoć države bila najpotrebnija.

Ne smemo zaboraviti da u vremenu kada su sve države u našem okruženju umanjivale sredstva za socijalnu zaštitu, u našem budžetu ta stavka nije bila umanjena ni za jedan jedini dinar, niti je jedno pravo bilo ukinuto, ni jedno novčano davanje nije kasnilo, a najniže zarade i penzije su bile zaštićene od umanjena do kog je moralo doći kako bi sprečili bankrot države do kog je doveo bivši režim.

Ovaj predloženi zakon o izmenama i dopunama je neophodan, pre svega, zbog potrebe daljeg uređivanja sistema PIO u okviru počete reforme penzionog sistema.

Osnovni cilj aktuelne reforme jeste stvaranje uslova za dugoročnu ekonomsku održivost penzijskog sistema koja će obezbediti pravnu sigurnost i odgovarajući socijalni položaj sadašnjih i budućih generacija penzionera.

Reforma se do sada sprovodila u više faza i mere koje su sprovođene su uglavnom bile restriktivnog karaktera, naročito mere iz 2015. godine, ali koliko god one bile restriktivne, vreme je pokazalo da su bile i neophodne.

Kada govorimo o restriktivnim merama koje su u prethodnom periodu uvedene, moramo spomenuti da je podignuta starosna granica za odlazak u starosnu penziju za oba pola, pooštreni su uslovi za ostvarivanje prava na invalidsku penziju, uvedena je prevremena starosna penzija sa trajnim umanjenjem visine penzije, pooštreni su uslovi za ostvarivanje prava na porodičnu penziju, politika rasta penzija je usklađena sa ekonomskim mogućnostima budžeta, sprovedene su mere reforme penzijske administracije u cilju smanjenja administrativnih troškova i preduzete su mere efikasnije kontrole i naplate doprinosa za PIO.

Sve ove mere, iako restriktivne, dale su pozitivne rezultate koji se prvenstveno ogledaju kroz zaustavljanje rasta deficita i smanjenje dotacija za pokrivanje deficita iz budžeta Republike Srbije.

Način gazdovanja prethodnog režima i kupovanje socijalnog mira, a možemo slobodno reći kupovanje glasova na izborima kroz nerealno povećanje penzija, između ostalog, je dovelo i do deficita u poslovanju PIO fonda, tako da je 2012. godine gotovo 50% obaveze za isplatu penzija bilo dotirano iz budžeta, dok je danas to oko 30%, što najbolje govori o efektu preduzetih mera.

Pored tih mera ključni faktor za dugoročnu stabilizaciju sistema PIO prvenstveno leži u razvoju zemlje, novim investicijama i novom zapošljavanju, čime će se popraviti odnos između broja osiguranika i broja penzionera, s obzirom da se sistem finansira po principu solidarnosti među generacijama, odnosno da sadašnji zaposleni finansiraju penzionere.

Ono što moramo priznati jeste da su restriktivne mere dovele do pogoršanja socijalnog položaja penzionera i na nama je da to sada i ispravimo. Zbog svega toga danas je pred nama Predlog zakona u kom, slobodno mogu reći, ni jedna odredba nije restriktivna, tj. ni jednom odredbom se ne umanjuje obim, niti se pooštravaju uslovi za ostvarenje nekog prava iz zakona.

Postavlja se pitanje zbog čega su predložene baš ove mere? Pa, pre svega zato što su se tokom primene aktuelnog zakona posebno izdvojila sledeća pitanja koja je bilo potrebno rešiti – način obračuna prevremene starosne penzije kod osiguranika kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, stvaranje uslova za smanjenje broja privremenih rešenja Fonda, usklađivanje penzija u uslovima primene mera za dostizanje finansijske održivosti sistema PIO i prestanak primene propisa u privremenom uređivanju načina isplate penzija, zaštita ekonomskog položaja penzionera sa najnižim penzijama, pitanje obustave trećine penzije za osiguranike koji su sami obveznici uplate doprinosa, pitanja matične evidencije u okviru reforme javne uprave i druga važna pitanja za nesmetano funkcionisanje penzijskog sistema.

Od predloženih mera koje trebaju da budu odgovor na uočena pitanja, tj. uočene probleme, ono što je u ovom trenutku za naše građane, pre svega penzionere, možda i najvažnije jeste činjenica da zbog pozitivnih efekata fiskalne konsolidacije, kao i usled pozitivnih rezultata u privredi i ekonomiji prestaje potreba za daljim umanjenjem penzija zaključno sa 30. septembrom 2018. godine, što znači da će se oktobarska penzija, a to je ona penzija koja će biti isplaćena u novembru, biti isplaćena bez umanjenja, tj. da osnov za isplatu penzije za mesec oktobar 2018. godine i njeno dalje usklađivanje čini penzija isplaćena za mesec oktobar 2014. godine usklađena, tj. uvećana u skladu sa važećim propisima.

Uz to, predloženim zakonom ste predvideli da će se buduće usklađivanje penzija sve do dostizanja finansijske održivosti penzionog sistema utvrđivati u skladu sa propisima kojima se uređuje budžet i budžetski sistem, a uvodi se institut jednokratne novčane pomoći tako što se predviđa da se sredstva Fonda mogu izuzetno koristiti i za isplatu novčane pomoći korisnicima penzija i novčane naknade kada je takva pomoć potrebna velikom broju korisnika u iznosu koji utvrdi Vlada, vodeći računa o bilansnim mogućnostima PIO fonda.

Ostale ništa manje značajne izmene i dopune Zakona odnose se na pravednije obračunavanje visine prevremene starosne penzije za osiguranike kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, tzv. beneficirani staž, tako da se penali za ove osiguranike računaju u odnosu na sniženu starosnu granicu za svakog konkretnog osiguranika sa beneficiranim stažom, zaštitu suštine prava na snižavanje starosne granice najviše do 50 godina života za osiguranike koji rade ili su radili na poslovima sa maksimalnim stepenom uvećanja staža osiguranja sa 12 na 18 meseci i sprečavanje mogućih zloupotreba, a u cilju umanjenja broja privremenih rešenja Republičkog fonda za PIO uvodi se promena u načinu obračuna poslednje godine staža osiguranja.

Pored toga, uvodi se oročavanje trajanja privremenih rešenja u slučaju nepostojanja svih potrebnih podataka za donošenje konačnog rešenja.

Odredbama vezanim za matične evidencije, između ostalog, vrši se usklađivanje i sa Zakonom o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, kao i definisanje osnova za preuzimanje podataka od drugih organa i organizacija, što već u određenoj meri u praksi funkcioniše.

Ovim zakonom se u cilju sprovođenja reforme i javne uprave i smanjenja administrativnih tereta ukida ukupno 17 obrazaca, što će u mnogome olakšati posao poslodavcima.

Zbog svega napred izrečenog Poslanička grupa Pokret socijalista-Narodna seljačka stranka-Ujedinjena seljačka stranka će u danu za glasanje podržati sve predložene zakone. Hvala.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre sa saradnicima, kolege poslanici, ušli smo u drugu nedelju koliko traje rasprava o zakonu koji je predložen zbog potrebe da se oblast ljudskih ćelija i tikva zasnuje na najvišim standardima medicinske nauke i prakse, ali i da se zdravstvenim ustanovama koje obavljaju ove poslove omoguće bolji uslovi za njeno obavljanje u skladu sa savremenim dostignućima u ovoj oblasti.

Oblast ljudskih ćelija i tikva obuhvata poslove darivanja, dobijanja, testiranja, obrade, očuvanja, skladištenje, distribucija i primena ljudskih ćelija i tkiva kod ljudi od živog davaoca ili od umrlog lica. Kada sagledamo celokupni tekst Predloga zakona dolazimo do zaključka da je njegov osnovni cilj uspostavljanje visokog nivoa bezbednosti i sigurnosti u oblasti ljudskih ćelija i tkiva do kog će se doći kroz definisanje i formiranje banke ljudskih ćelija i tkiva, definisanje registra davalaca matičnih ćelija hematopoeze, uključivanje u republički program za presađivanje ljudskih organa na teritoriji Republike Srbije, uspostavljanje sistema kvaliteta u ovoj oblasti uvođenje jedinstvenog informacionog sistema u oblasti ljudskih ćelija i tkiva u svim ustanovama kao i u Upravi za biomedicinu i jasan inspekciji nadzor u oblasti ljudskih ćelija i tkiva.

Da bi se uspostavio visok nivo bezbednosti i sigurnosti u oblasti ljudskih ćelija i tkiva Predlog zakona je na jasna i nedvosmislen način definisao ulogu zdravstvenih ustanova u ovoj oblasti precizirajući osnovnu delatnost banke ljudskih ćelija i tkiva, definišući je kao zdravstvenu ustanovu ili organizacionu jedinicu zdravstvene ustanove na tercijalnom nivuo zdravstvene zaštite i plana mreže zdravstvenih ustanova koji donosi Vlada i koji obavlja minimum poslova obrade, očuvanja, skladištenje, distribucija ljudskih ćelija i tkiva sa tim da može obavljati poslove dobijanja i testiranje ćelija i tkiva. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, pošto je ovo moj poslednji amandman na ovaj zakon, predviđeno vreme za njegovo obrazlaganje iskoristiću da vas sve podsetim na katastrofalno stanje koje smo od prethodne vlasti nasledili u zdravstvu Srbije, ali i na ogromne napore i značajna sredstva koja su Vlada Republike Srbije, prvo predvođena tadašnjim premijerom a sadašnjim predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, kao i aktuelna republička Vlada, predvođena premijerkom Anom Brnabić, uložili kako bi se nivo rada zdravstvenih ustanova i usluga koje oni pružaju građanima širom Srbije vratio u normalno stanje.

I pored činjenice da su nasleđeni problemi bili ogromni, kao i da su izdvajanja za zdravstvenu zaštitu nedovoljna, i sa takvim izdvajanjima Vlada Republike Srbije je uspela da u značajnoj meri oporavi zdravstveni sistem, da ga uredi, učini funkcionalnim, kao i da izuzetno mnogo uradi na njegovoj modernizaciji, pre svega kroz kupovinu nove savremene opreme, sa kojom su pojedine naše zdravstvene ustanove stale rame uz rame sa najboljim svetskim zdravstvenim centrima.

Svojim svakodnevnim radom i maksimalnom posvećenošću, ova vlast je posle dužeg niza godina uspela da povrati poverenje građana u zdravstveni sistem, da im pruži sigurnost i pravovremenu i kvalitetnu zdravstvenu brigu i pomoć.

Zbog svega ovog, iskoristiću priliku da na kraju još jednom pohvalim zalaganje i rad, kako ministra zdravlja, Zlatibora Lončara, tako i celokupne Vlade Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 1. predloženog zakona sa ciljem unapređenja sistema zdravstvene zaštite i unapređenja zdravstvenih ustanova.

Ono što su u aktuelnoj Republičkoj Vladi, kao i onoj pre nje, moramo da priznamo, kao jedan od najvažnijih zadataka u svom radu, ako ne i najvažniji, postavili kao poboljšanje stanja u zdravstvu uz najveće ulaganje u srpsko zdravstvo u poslednjih 70 godina. Izuzetno je bitna činjenica da ovakvu politiku Republičke Vlade prati najveći broj lokalnih samouprava.

Ja dolazim iz opštine Temerin, u kojoj lokalni dom zdravlja sa oko 150 zaposlenih obezbeđuje primarnu zdravstvenu zaštitu za oko 30 hiljada stanovnika, tako da je to relativno mali dom zdravlja u odnosu na neke druge domove, ali je dovoljan da pokrije sve potrebe stanovništva, pošto u suštini raspolaže svim neophodnim službama – ginekologijom, internom službom, pedijatrijom, pulmologijom, radiologijom, opštom medicinom, stomatologijom, službom hitne medicinske pomoći, kao i ambulantama u svim mesnim zajednicama.

U poslednje četiri godine, koliko je u opštini Temerin na vlasti koalicija predvođena SNS, a čiji je ravnopravni član i Pokret socijalista, lokalna samouprava je izdvojila značajna sredstva za unapređenje funkcionisanja sistema zdravstvene zaštite u opštini. Pre svega, zalaganjem predsednika opštine Temerin, gospodina Đure Žige, u tekuće popravke i održavanje uloženo je oko šest miliona dinara, u mašine i opremu nepunih devet miliona dinara, a u zgrade i građevinske objekte zajedno sa pokrajinskom upravom za kapitalna ulaganja opština je uložila blizu 20 miliona dinara, od čega je najveći deo sredstava otišao na rekonstrukciju ambulante u Bačkom Jarkom, koja nije obnavljana otkako je izgrađena, dakle, blizu 60 godina.

Takođe, moram da napomenem da je dom zdravlja u Temerinu na poklon od pokrajinske Vlade dobio jedno kompletno opremljeno sanitetsko vozilo, tako da je danas opremljenost ovog doma zdravlja na zavidnom nivou.

Naravno, aktuelna opštinska vlast se ne zadovoljava ovakvim rezultatima, već svakodnevno stremi da maksimalno unapredi stanje u domu zdravlja Temerin. Hvala.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Cenjeni ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, donošenje novog zakona o presađivanju ljudskih organa sistemski će potpuno urediti tu oblast, odnosno utvrdiće i obezbediti uslove za postizanje standarda kvaliteta i bezbednosti ljudskih organa za presađivanje, kao i uslove rada i načine organizacije zdravstvenog sistema, u cilju obezbeđivanja optimalne dovoljnosti ljudskog organa za presađivanje i obezbeđivanje visokog nivoa zaštite ljudskog zdravlja, kao i uvažavanje prioritetnih interesa za očuvanje života i zdravlja i zaštite osnovnih ljudskih prava i dostojanstva davaoca ljudskih organa i primaoca organa.

Donošenjem novog zakona o presađivanju ljudskih organa pre svega obezbediće se jasna podela zdravstvenih ustanova koje će obavljati poslove presađivanja odnosno eksploatacije organa i donor bolnica, kao i jasna podela poslova i obaveza koje obavlja jedna odnosno druga gore pomenuta zdravstvena ustanova. donošenje programa transplantacije koji će biti jedinstven na teritoriji Republike Srbije i koji će definisati jasne procedure i postupke u vezi organizacije timova i finansiranja celokupnog postupka presađivanja, pojednostavljenje izdavanja odobrenja zdravstvenim ustanovama za obavljanje delatnosti presađivanja ljudskih organa, uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema u oblasti presađivanja organa.

Pojednostavljenje postupka davanja pristanka za presađivanje organa, izbegavajući nepotrebne finansijske troškove, vođenje registra odnosno uvođenje zabrane o darivanju organa davaoca organa, zakon je pružio mogućnost i svakom punoletnom građaninu Srbije da zabrani, u pismenom ili usmenom obliku, darivanje svojih organa, kao i mogućnost članova porodice da to učini, ukoliko se umrlo lice za života nije izjasnilo u vezi sa tim, donošenje programa promocije koja će na adekvatan način uticati na promenu svesti građana u vezi sa darivanjem organa i jasan inspekcijski nadzor nad radom zdravstvenih ustanova iz oblasti presađivanja organa.

Isto kao i kod prethodnog predloga zakona, neophodnost donošenja novog zakona o primeni ljudskih ćelija i tkiva sadržana je u potrebi da se oblast primene ljudskih ćelija i tkiva kod ljudi zasnuje na najvišim standardima medicinske nauke i prakse, s obzirom na to da je oblast medicine koja se intenzivno razvija i nudi velike mogućnosti za lečenje, kao i da se zdravstvenim ustanovama koje obavljaju ove poslove, omoguće bolji uslovi za njeno obavljanje, u skladu sa savremenim dostignućima u ovoj oblasti.

Predloženim zakonom preciziraće se uslovi pod kojim će se obavljati poslovi darivanja, dobijanja, testiranja, obrade, očuvanja, skladištenja, distribucije i primene ljudskih ćelija i tkiva od živog ili od umrlog lica kod ljudi.

Važna novina ovog zakona jeste što jasno precizira koje su to zdravstvene ustanove koje mogu podneti zahtev za obavljanje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva i one koje mogu biti banke istih.

Takođe, ovim zakonom se definiše i registar davalaca matičnih ćelija, koji omogućava pronalaženje nesrodnih davalaca i obezbeđivanje ćelija za presađivanje. Hvala.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre, kolege narodni poslanici, izuzetno je veliki značaj donošenja Zakona o ratnim memorijalima kao načinu pre svega kvalitetnog rešavanja pitanja brige, održavanje zaštite i uređenja ratnih memorijala.

Briga o ratnim memorijalima predstavlja naš odnos prema slavnoj, ali mučeničkoj prošlosti našeg naroda i moramo konstatovati da u prethodnom periodu ona nije uvek bila na zavidnom nivou. Za razliku od nekih prethodnih, a naročito onih iz dosovskog perioda, aktuelna Republička vlada, kao i ona pre nje su mnogo toga do sada uradile i pokazale svoj odnos prema stotinama hiljada heroja koji su prethodnih decenija i vekova nesebično žrtvovali svoje živote, kako bismo mi danas, a i sutra naši potomci živeli u miru i slobodi.

Srpski narod je u svetskoj istoriji prepoznat kao slobodarski narod sa dubokom tradicijom antifašizma, narod koji je uvek vodio isključivo oslobodilačke ratove. Koliko god su poslednje tri decenije pojedini centri svetske moći pokušavali da satanizuju srpski narod i da mu daju istorijsku ulogu koja mu ni po čemu ne pripada, naša je dužnost da se borimo za istinu koja glasi – srpski narod nikada nije pogrešio i srpski narod nikada nije zauzeo pogrešnu stranu, srpski narod nikad nije pitao za cenu slobodu i mnogi veći narodi od našeg se ne mogu pohvaliti takvom junačkom borbom i takvom žrtvom i mnogo veći narodi mogu od našeg naroda učiti kako se voli i brani sloboda, a naš odnos prema našim precima jeste putokaz našim potomcima kako da se odnose prema nama.

Tokom ove trodnevne rasprave imali smo priliku da čujemo krajnje neprimerene komentare iz redova jednog dela opozicije, kao i cinična pitanja, poput onoga u kojim ratovima je srpski narod pobeđivao. Nije toliko bitno u kojim ratovima je srpski narod pobeđivao, pošto to zavisi od drugih okolnosti.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Cenjeni ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, juče smo imali priliku da slušamo diskusije naših kolega iz opozicije, ljudi koji su na najgori mogući način prikazivali Srbe tokom proteklih ratova i zato neću reći ni jednu svoju reč, već ću samo iskoristiti ovo vreme da pročitam propoved koju je održao nemački sveštenik i protestant Fridrih Rizendorf godine 1945, u svom selu Evenburgu, kraj Old Brika, neposredno pred odlazak u penziju, u selu gde se tada nalazilo na hiljade srpskih zarobljenika: „Naša otadžbina je izgubila rat. Pobedili su Englezi, Amerikanci i Rusi. Možda su imali bolji materijal, više vojske, bolje vojskovođe, no, to je u stvari izrazito materijalna pobeda. Tu pobedu su odneli oni, međutim ima ovde među nama jedan narod koji je od svih pobednika izvojevao jednu mnogu lepšu, drugu pobedu, pobedu duše, pobedu srca, pobedu poštenja, pobedu mira i Hristove ljubavi prema bližnjem. Taj narod su Srbi. Mi smo ih ranije samo površno poznavali, ali smo takođe dobro znali šta smo učinili u njihovoj otadžbini. Ubijali smo na stotine Srba koji su branili zemlju, za jednog našeg ubijenog vojnika, koji je inače predstavljao vlast okupatora nasilnika. Pa, ne samo da smo to činili, već smo sa blagonaklonošću posmatrali kako tamo na Srbe pucaju sa svih strana i Hrvati i Albanci i Italijani i Mađari i Bugari. Znali smo da se ovde među nama nalazi 5.000 Srba oficira, koji su nekada predstavljali elitu društva u svojoj zemlji, a sada liče na žive kosture, malaksali i iznemogli od gladi. Znali smo da kod Srba živi verovanje – ko se osveti, taj se ne posveti, i mi smo se zaista plašili osvete tih mučenika. Bojali smo se da će oni posle kapitulacije naše zemlje činiti s nama ono što smo mi s njima činili. Živo smo zamišljali tu dramu i već smo u mašti gledali našu decu kako plove niz kanalizaciju ili ih peku u gradskoj pekari, zamišljali smo ubijanja naših ljudi, silovanje naših žena, rušenje i razaranje naših domova. Međutim, kako je bilo? Kada su pokidane logorske žice i kada se 5.000 živih srpskih kostura rasulo slobodno po našoj zemlji, oni su milovali našu decu poklanjajući im bombone, mirno razgovarali sa nama. Srbi su, dakle, milovali decu onih koji su njihovu otadžbinu u crno zavili. Tek sada razumem zašto je naš veliki pesnik Gete učio srpski jezik, sada tek shvatamo zašto Bizmarkova poslednja reč na samrtnoj postelji beše Srbija. Ta pobeda je veća i uzvišenija od svake materijalne pobede. Takvu pobedu, čini mi se, mogli su izvojevati i zadobiti samo Srbi, odgajeni u njihovom svetskom duhu i junačkim pesmama, koje je naš Gete tako mnogo voleo. Ova pobeda će vekovima živeti u dušama Nemaca, a toj pobedi Srbima koji su je izvojevali želeo sam da posvetim ovu moju poslednju svešteničku propoved.“

Ukoliko kolege iz opozicije nemaju nijednu lepu reč o srpskim borbama, o odbrani ove zemlje, o odbrani svojih kućnih pragova, ima neko ko je živeo tamo daleko, u drugim državama, ko je o Srbima znao da kaže iskrenu i lepu reč. Hvala.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, predložio sam amandman na član 2. Predloga zakona o ratnim memorijali sa ciljem da pametnim amandmanom stavim akcenat na neophodnost negovanja antifašizma i slobodarskih tradicija, jer je fašizam bio i ostao najveće zlo sa kojim se čovečanstvo ikada susrelo.

Fašizam je zlo koje je pre nepunih 7,5 decenija pobeđeno, ali nije u potpunosti uništeno, zlo koje se tokom poslednje tri decenije pokušava da oživi i da se vrati na političku scenu, kako u zemljama regiona, tako i šire.

Poslednjih godina se susrećemo sa brojnim pokušajima prekrajanja istorije, pokušajima da se oslobodioci proglase zločincima, a svedočeni izdajnici zločinci da se aboliraju i dopišu na stranu pobednika. Tako smo danas poslanika Boška Obradovića imali priliku da čujemo kako iskreno poštuje politiku Dimitrija LJotića, osvedočenog izdajnika i ratnog zločinca, čoveka čiji su sledbenici pomagali nemačkom okupatoru prilikom izvršenja stravičnog zločina u kragujevačkim Šumaricama.

Prozvao je više puta danas, Obradović, komuniste i partizane, tačnije one koji su nas oslobodili od fašista i njihovih slugu, prozivao ih je i osuđivao za zločine, ali ni jednom rečju nije se setio da osudi krvave zločine svog političkog uzora Dimitrija LJotića i njegovih dželata.

Nikakve laži Boška Obradovića neće moći promeniti ono na šta moramo biti ponosni, a to je činjenica da su Srbi jedan od naroda sa najjačom i najdužom antifašističkom tradicijom, narod koji je imao dva antifašistička pokreta, narod koji ne sme zaboraviti istinu borbe svojih predaka, istinu koja je samo jedna i koja se ni zbog jedne politike i ni zbog jedne ideologije, a najmanje one ljotićevske, koju sledi Boško Obradović, ne može menjati, ni prekrajati, a istina je, koliko god to Boško Obradoviću smetalo, da je srpski narod kroz Narodnooslobodilačku vojsku i Partizanski odred Jugoslavije bio četvrta pobednička sila sveta i to su nam priznale sve zemlje pobednice u Drugom svetskom ratu, i Sovjetski Savez i Velika Britanija i Amerika.

Istina je, koliko god to Bošku Obradoviću smetalo, da se srpski narod u Drugom svetskom ratu za slobodu najviše borio pod crvenom petokrakom zvezdom, jedan deo, zato što je iskreno verovao u ideju boljeg i pravednijeg sveta koji će posle rata doneti ta petokraka i crveni barjak, pod kojim su se borili i ginuli, a drugi deo, i pored toga što uistinu uopšte se nije ni razumeo u bilo kakvu ideologiju, borio se pod petokrakom zato što su se pod njom borila i njihova braća Rusi, ali i zato što je taj znak prepoznao i kao snagu koja pruža najveći i najjači otpor fašističkoj sili i zlu.

Činjenica da je taj istorijski period antifašističke borbe srpskog naroda obeležio i besmisleni bratoubilački sukob ne može i ne sme umanjiti herojstvo i žrtvu svih onih koji su pali kao iskreni antifašisti, bez obzira na znak i uniformu koju su nosili, kao što se ne smeju zaboraviti ni zločini počinjeni u ime bilo koje ideologije. Hvala.

Zahvaljujem.

Prekršen je član 103. stav 7. Mogu da kažem da je žalosno gledati danas Boška Obradovića koji vređa i ovu Skupštinu i poslanike i građane Srbije sa izlivima ljubavi prema ratnim zločincima Dimitriju LJotiću i Milanu Nediću.

Ali, ta mržnja koju pokazuje prema partizanskom antifašističkom pokretu i sleduje i jednom ljotićevcu. Jer, sada ću vam pokazati fotografiju. Ovo je Slavoljub Slava Kojić, dečak od 17 godina, koga su 1941. godine zarobili Nemci, koga su ljotićevci tri dana mučili i kamenom mu urezali petokraku zvezdu na čelu pre nego što su ga streljali. E, to je delo ljotićevaca i to je mržnja prema partizanima, prema ljudima koji su mrzeli ovu zemlju. Ti isti ljotićevci i nedićevci osnovali su logor za prinudno vaspitanje omladine u Smederevskoj Palanci, poznatiji kao „mala banjica“, logor gde je prebijano, mučeno više od 1.300 omladinaca sa teritorije celokupne Srbije samo zato što su bili antifašisti, samo zato što su bili skojevci.

Živeli su u najgorim uslovima, a rukovodioci logora su bili bračni par Popović, od kojih je suprug Milan Popović bio nedićevac, a njegova žena Dragojla Popović, koja je upravljala ženskim delom logora, bila članica Zbora. Te ljude, takvu ideologiju i takvu politiku zastupa Boško Obradović. Hvala.