Poštovani predsedavajući, pozivam se na član 27. pošto se po ko zna koji put u ovoj sali Skupštine spominje i zloupotrebljava ime Danila Bobića, čoveka koji je iz opštine Temerin i tamo živi, čoveka za kog se tvrdi da je prebijen od strane aktivista SNS 2013. godine, a možemo reći koliko je to istina činjenicom da je 2014. godine Danilo Bobić, kao odbornik DS istupio iz DS i ušao u koaliciju sa SNS i ostalim partijama koje su činile većinu u opštini Temerin.

Kako se DS odnosila prema Danilu Bobiću, može nam reći činjenica tako da su ljudi iz DS u Temerinu, marta 2015. godine, falsifikovali potpis Danila Bobića i na konkursu Sekretarijata za rad pokrajinske Vlade Vojvodine podneli konkursnu dokumentaciju ispred Ekološke omladinske alternative za koju je pokrajinski sekretar Miroslav Vacin dodelio 600.000 dinara. Posle dodele sredstava oni su promenili, bez održane skupštine, Danila Bobića su sklonili sa mesta zastupnika te nevladine organizacije, postavili drugog člana, a ta sredstva iskoristili za potrebe svoje partije.

E, to je prava istina o DS, o Danilu Bobiću, i o tome ko je maltretirao, ko je zlostavljao, ko je zloupotrebljavao i ko danas zloupotrebljava Danila Bobića. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici amandman na član 3. je logičan nastavak onoga što sam predložio amandmanima na čl. 1. i 2. predloga ovog zakona, jer na funkcionisanje lokalnih samouprava izuzetan značaj ima efikasnost pravosuđa.

U prethodnom periodu, tokom vladavine DS bili smo svedoci ne samo neodgovornog, već i kriminalnog odnosa ljudi koji su se nalazili na čelu lokalnih samouprava, naročito prema sredstvima lokalnih samouprava. Tako svi znamo npr. za dug od četiri milijarde dinara, za koliko je bivši predsednik opštine Smederevska Palanka Radoslav Milojičić Kena zadužio svoju opštinu. Milojičić koji je inače poznati populista koji se samo kada je opoziciji zalaže za pravo građana, je na dan 30.9.2016. godine iza sebe u svojoj opštini ostavio sledeće finansijsko stanje.

Javno preduzeće „Palanka razvoj“ je na neisplaćene zarade imalo dug od 7.825.000 dinara, na otpremnine i jubilarne nagrade 635.000 dinara. Ukupan dug ovog preduzeća bio je preko 380 miliona dinara. Arhiv „Veroslava Veljašević“ na dan 30.9. je imao neisplaćene zarade u visini od 11.700.000 dinara, a ukupan dug od 15.039.000 dinara. Predškolska ustanova „Čika Jova Zmaj“ na osnovu neisplaćenih zarada je dugovala zaposlenima blizu 35 miliona dinara, na osnovu prevoza za zaposlene blizu 850.000 dinara, obaveze po osnovu bolovanja u iznosu od 800.000 dinara. Ukupan dug ove ustanove je bio oko 93 miliona dinara. Kulturni centar za neisplaćene zarade je dugovao zaposlenima blizu 20 miliona dinara, za prevoz zaposlenih je dugovao blizu 900.000 dinara, a ukupan dug je bio oko 27 miliona dinara. Javno preduzeće „Palanka“ na neisplaćene zarade je dugovalo oko 25 miliona dinara, prevoz za zaposlene preko pola miliona dinara, ukupan dug je bio preko 43 miliona. Javno komunalno preduzeće pijace, zelenilo i čistoća na neisplaćene zarade je dugovalo preko 27 miliona dinara, ukupan dug preduzeća je bio preko 37 miliona dinara. Opštinska turistička organizacija na neisplaćene zarade je dugovala 18 miliona dinara, prevoz za zaposlene preko 1.200.000 dinara. Ukupan dug je bio preko 24 miliona dinara.

Ovaj spisak je izuzetno dugačak i samo govori o tome kako su se predsednici opština koji su to radili ispred DS odnosili prema svojim građanima, odnosili prema zaposlenima u javnom sektoru i sve ovo nam govori od kolikog je značaja za funkcionisanje lokalnih samouprava efikasnost pravosuđa koje bi trebalo da sudske postupke okonča u razumnom roku i tako bi pre svega pravda bila zadovoljena, a i odgovorni za sve ovakve i druge slične stvari bi bili sankcionisani. Hvala.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, prilikom obrazloženja amandmana na član 4. ja ću samo nastaviti onu priču koju zbog ograničenja vremena nisam mogao da završim prilikom obrazlaganja amandmana na član 3. a to su proverene mahinacije koje su se dešavale najviše tokom 2016. godine u opštini Smederevska Palanka i samo od marta do maja 2016. godine u svom omiljenom Palanačkom kafiću, bivši predsednik opštine Radoslav Milojičić Kena potrošio je 457.000 na litre piva, kafe i sokove i to upravo je plaćeno preko pozicije predsednika opštine i opštinske uprave. Papiri crno na belo pokazuju da je tadašnji predsednik Milojičić više vremena provodio u kafani nego na svom radnom mestu zbog čega i ne čudi da je opštinu naslednicima ostavio u dugovima do guše tj. u dugu koji iznosi četiri milijarde dinara. On je u svom omiljenom kafiću „Atrijum“ ne namenski, bez javne nabavke utrošio novčana sredstva opštine i to u iznosu, kao što sam rekao, 457 hiljada u periodu od 24. marta 2016. godine do 25. maja 2016. godine.

Tako je samo 13. maja 2016. godine, „palanački šerif“ u pomenutom kafeu spiskao neverovatnih 139.850 dinara, gotovo sve na pivo. Tako je tog dana ili večeri, opštinskim novcem plaćeno čak 65 flaša „Lava“, 135 flaša „Tuborga“, 143 „Hajnekena“, 13 limunada i 15 ceđenih pomorandži.

Takođe, 27. aprila u atrijumu spiskao 110. 800 dinara na kafu, gaziranu i negaziranu vodu. Istog dana u istom lokalu napravljen je još jedan ceh, do duše, nešto skromniji, jer tada je na kafu, ceđene pomorandže, limun i vodu spiskao 60.335 dinara, a tu je još jedan račun od 53. 275 dinara.

To nije sve ono što je Milojičić radio, ali nadamo se da će upravo svojim efikasnim radom srpsko pravosuđe pokazati šta je rađeno u Smederevskoj Palanci, a oni koji su krivi dobiti zasluženu kaznu. Hvala.

Poštovana predsednice, mogu samo da kažem da mi je čast da znam Zorana Milojevića i da je to čovek sa kojim sam radio izbore u Vrbasu, s kojim sam radio 2013. godine izbore na KiM i mogu da kažem da se radi o jednom čestitom čoveku.

Ali, isto tako, znam i Danila Bobića iz Siriga, o kome govori Aleksandra Jerkov, i ponovo ću morati da prenesem poruku Danila Bobića Demokratskoj stranci, od reči do reči: „Bojane, molim te, pozdravi te lopove i reci im da više ne spominju moje ime. Ja niti sam deo Demokratske stranke od dana kada su falsifikovali moj potpis na konkursu koji je raspisao pokrajinski Sekretarijat za rad i zapošljavanje, koji je vodio tadašnji sekretar Vasil“. To su reči Danila Bobića koje mogu da se provere, to su reči Danila Bobića o falsifikovanju potpisa, koje je objavio i „Blic“ te godine.

A što se tiče Aleksandre Jerkov, samo bih vas podsetio i zamolio i gospodina Martinovića i predsednicu Skupštine, da se čuvate, da Aleksandra Jerkov kada napada ona traži funkciju. Tako je 2012. godine za Bojana Pajtića izjavila da je Bojan Pajtić žrtvovao interese građana Vojvodine zarad funkcije u DS, kao što je izjavila da su Bojan Pajtić i DS odgovorni za ekonomsko propadanje građana Vojvodine. Samo nekoliko meseci posle toga gospođica Jerkov je imenovana za savetnika gospodina Pajtića. Toliko o tome ko, šta i kako govori. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, cenjena guvernerko sa saradnicima, kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, s ciljem da se dodatno definiše predmet ovog člana. Predloženim zakonom se uređuju prava korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja finansijskih usluga korišćenjem sredstava komunikacije na daljinu, kao i uslovi i načini ostvarivanja i zaštite tih prava. Predloženim zakonom će se dodatno i sveobuhvatno urediti pitanje zaštite korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu i omogućiće se prevazilaženje problema u praksi kod zaključivanja ugovora uz upotrebu kvalifikovanog elektronskog potpisa koji, istina, još uvek koristi manji deo populacije.

Ovim zakonskim aktom se u suštini dopunjuje postojeći pravni okvir u oblasti zaštite korisnika finansijskih usluga u Republici Srbiji, uvođenjem detaljnih odredbi koje za cilj imaju uspostavljanje jedinstvenih principa i načela za sve finansijske usluge koje se mogu pružiti na daljinu. Za različite finansijske koje su trenutno uređene kroz više posebnih zakona, kao što su: usluge davanja kredita i druge bankarske usluge, usluge osiguranja, platne usluge, usluge izdavanja elektronskog novca, finansijske pogodbe i investicione usluge usklađuju se pravila pri ugovaranju na daljinu, čime se korisniku finansijskih usluga pruža dodatna pravna sigurnost, a postupak ugovaranja različitih vrsta finansijskih usluga za korisnika se pojednostavljuje, čime se suštinski obezbeđuje sveukupni razvoj Republike Srbije. Hvala.

Poštovani predsedavajući, cenjena guvernerko sa saradnicima, kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, koji je logičan nastavak onog što sam predložio amandmanima na članove 1. i 2.

Ova dva minuta bih iskoristio da u ime Pokreta socijalista, partije koju predstavljam u parlamentu, kao i u svoje vreme, pohvalim guvernerku Jorgovanku Tabaković, koja je, sledeći odgovornu politiku koju je započela Vlada koju je vodio Aleksandar Vučić, a nastavila Vlada koju vodi gospođa Brnabić, uspela da obezbedi finansijsku stabilnost naše države.

Ono što je svakom građaninu Srbije u potpunosti vidljivo i jasno jesu nemerljive zasluge Narodne banke Srbije i guvernerke Tabaković, pri stvaranju uslova za ubrzani privredni rast zemlje za popravljanje kreditnog rejtinga zemlje, smanjenje inflacije, uspostavljanje stabilnosti domaće valute, što je u mnogome doprinelo sveukupnom povećanju kako domaćih tako i stranih investicija.

Šest godina posvećenog i odgovornog rada uspele su da u dobrom delu anuliraju sve ono loše što su Demokratska stranka i njeni satrapi ostavili iza sebe posle svoje dvanaestogodišnje vladavine. Pljačkaška privatizacija, pad kursa dinara, enormno zaduživanje države, dovođenje velikog broja građana na ivicu siromaštva, afera „Agrobanka“, afera „Razvojna Banka Vojvodine“, da ne zaboravim i „Tesla banku“ jesu samo mali deo onog što nam je ostalo posle kriminalne vladavine Demokratske stranke.

Na sreću, građani Srbije su pre šest godina odlučili da svoje poverenje većinski poklone Aleksandru Vučiću, koji svojim radom i svojom vizijom Srbije predstavlja najveću garanciju građanima Srbije da ostaci bivšeg štetočinskog režima, predvođene Jankovićem, Đilasom i Jeremićem, koji se potpomognuti prljavim dolarima poslednjih dana pokušavaju okupiti u jedan front više nikada i nigde u ovoj državi se neće vratiti na vlast, pre svega zato što je to volja građana Srbije. Hvala.

Poštovani predsedavajući, cenjena guvernerko sa saradnicima, kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, s ciljem da se dodatno definiše predmet ovog zakona, kako bih kolegama iz bivše dosovske vlasti razjasnio da se predloženi zakon ne odnosi na njihovu omiljenu političku disciplinu – glasanje na daljinu.

Svi se verovatno još uvek sećamo kako se decembra 2001. godine, samo godinu dana posle Petooktobarskog puča, kada je silom, batinama, pljačkom i paljevinom u Srbiju uvođena tzv. demokratija, u Skupštini Srbije glasalo o Predlogu zakona o radu, koji je u načelu usvojen sa jednim jedinim glasom više od potrebne većine, i to glasom Borislava Novakovića, bivšeg funkcionera Demokratske stranke, koji je trenutno bliski saradnik Vuka Jeremića.

Borislav Novaković, koji je široj javnosti poznat i po tome što je osuđen na tri i po godine zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja i štete od preko pet miliona evra, koju je pričinio budžetu grada Novog Sada, prilikom izgradnje Bulevara Evrope, jer je dva dana pre održavanja glasanja o Zakonu o radu u republičkoj Skupštini odleteo za Solun na neku konferenciju i u vreme glasanja bio u Solunu.

To što su po ko zna koji put bili uhvaćeni u prevari i nedozvoljenim radnjama, to što se na snimku sednice vidi kako umesto poslanika Novakovića glasa pomoćnica ministra za rad, nije smetalo šefu poslaničkog kluba DOS-a Čedomiru Jovanoviću da izađe u javnost, lažući da je Novaković tog dana u Beograd doleteo iz Soluna, da je u 13 časova i 10 minuta glasao i odmah zatim odleteo nazad u Grčku, gde je već u 15 časova i 30 minuta viđen na konferenciji za štampu.

Lagao je Čedomir Jovanović kao mnogo puta pre i posle toga, ne znajući da odgovori ni u koje vreme, ni kojim avionom, ni da li redovnim ili vanrednim letom se Novaković, navodno, vratio u Solun, svestan da Borislav Novaković tog dana nije bio u Skupštini, svestan da iz Beograda tog dana nije bilo redovnih letova za Atinu i Solun, a da u kontroli leta nije bio prijavljen ni jedan vanredni vladin ili privatni let. Ništa nije bilo bitno kako bi se prikrili prljavi kriminalni tragovi.

Dosovski specijalisti za prevare su ponovo, nepune dve godine kasnije, jula 2003. godine, prilikom izbora guvernera Narodne banke Srbije, zloupotrebili elektronske kartice više od 11 poslanika poslanike grupe DOS, umesto kojih su glasali u njihovom odsustvu.

I ovaj put, posle otkrivanja prevare i činjenice da poznata glumica Neda Arnerić nije bila u Skupštini prilikom glasanja, ponovo se našao dežurni dosovski manipulator, ovaj put oličen u liku Bojana Pajtića, gle čuda, ponovo kadar Demokratske stranke…

(Predsedavajući: Vreme, kolega Torbica.)

… koji je u to vreme bio predsednik poslaničke grupe DOS-a. Bez trunke srama i stida, Bojan Pajtić je pred novinarima mahao nekim papirima koji su trebali da liče na taksi račun Bodrum-Istanbul i avionsku kartu Istanbul-Beograd, kao krunski dokaz da je Neda Arnerić prekinula letovanje u turskom letovalištu Bodrum da bi glasala u Skupštini Srbije.

Poštovani predsedavajući, cenjena potpredsednice Vlade sa saradnicima, kolege narodni poslanici, kada govorimo o izgradnji stanova za pripadnike snaga bezbednosti, moramo se osvrnuti na činjenicu, na pitanje zašto se ti stanovi grade tek sada i šta je npr. eto, Ministarstvo odbrane u periodu od 2000. do 2012. godine, radilo kada već nije obezbeđivalo stanove svojim pripadnicima?

O tome šta je i kako je rađeno najslikovitije ću nam reći i situaciju opisati aferom „Mega link“, zbog koje je Vojna policija za nastalu štetu u iznosu od 170 miliona dinara, u to vreme, to je bilo više od dva miliona dolara po Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije, prilikom nabavke telekomunikacione opreme, u saradnji sa nadležnim javnim tužilaštvom, podnela protiv devet pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije krivičnu prijavu, a ti ljudi su učestvovali u postupku javne nabavke i postoji osnovana sumnja da su izvršili krivično delo zloupotrebe službenog položaja.

Inače je 12 juna 2015. godine podneta i krivična prijava protiv Ilije Pilipovića, kuma i pomoćnika tadašnjeg ministra odbrane Dragana Šutanovca, takođe zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo zloupotrebe službenog položaja.

Ugovore za nabavku telekomunikacione opreme sa preduzećima „Jugohemija“ a.d. zastupnikom proizvođača radio-relejne opreme „Tadiran“ u vrednosti od 37 miliona dolara sa firmom „Jugoimport“ SDPR koji je zastupao „Tales“ iz Francuske u vrednosti od 24 miliona dolara i sa preduzećem „Mega link“ iz Beograda, koje je zastupalo norvešku „Neru“ u vrednosti od devet miliona dolara, što ukupno iznosi preko 70 miliona dolara, potpisao je bivši ministar, Dragan Šutanovac, posle nezakonito sprovedenog tenderskog postupka, a epilog obavljenog posla je sledeći.

Sistem koji je trebao da bude pouzdan, otporan na ometanja, kompatibilan sa postojećim sistemima veze i naravno potpuno integrisano jedinstveni sistem telekomunikacija, danas izgleda ovako. „Tales“ komutacioni sistem radi nepouzdano, „Tadiran“ oprema se ne koristi, uglavnom je u skladištima i po podrumima, jedino „Nera“ i IRITEL rade kako treba.

Ono što je u svemu ovom najžalosnije, jeste činjenica da je za 70 miliona dolara, koliko je može se reći bačeno i za koliko je oštećena Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane, država mogla da izradi preko 1.500 stanova i da pre više od jedne decenije reši stambene probleme za više od 1.500 porodica svojih pripadnika, da je neko u to vreme vodio računa o Vojsci i njenim pripadnicima, kao što to danas čini Vlada Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem. Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre, gosti iz ministarstva, kolege narodni poslanici, kada govorimo o izgradnji stanova za pripadnike snaga bezbednosti, ne možemo a da se ne osvrnemo na izgradnju ekskluzivnog stambenog objekta bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca, kao i na okolnosti pod kojima je se kiparsko preduzeće „Vilab farm“ pojavljuje kao vlasnik četiri desetine istog stana sa bivšim ministrom odbrane i njegovom suprugom, a ujedno i suinvestitor zajedničkog objekta na najskupljem pašnjaku u Evropi, plaćenom punih milion i po evra.

Direktor preduzeća „Vilab farm“ Radomir Bzik je istovremeno bio i vlasnik firme „Pejton medikal“ koja je tokom ministarskog mandata Dragana Šutanovca prodavala lekove i sanitetski materijal Ministarstvu odbrane i Fondu za socijalno osiguranje vojnih osiguranika i na taj način zaradila više od 350.000 evra. Prema zvaničnim podacima Uprave za javne nabavke, firmi „Pejton medikal“ je čak pet puta dodeljen tender direktnom pogodbom ukupne vrednosti poslova preko 11 miliona dinara.

Kada se sve ovo uzme u obzir, ne čudi činjenica da je Dragan Šutanovac za nepunih pet godina ministarskog mandata zaradio šest miliona dinara i da je od tih šest miliona dinara uspeo da uštedi neverovatnih 150 miliona, kolika je vrednost njegovog stana od 190 kvadrata i galerije od 139 kvadrata na elitnom vračarskom pašnjaku. Ali, ovde se ne završava Šutanovčeva magija, pošto je on uz sve ovo uspeo da za tih pet godina od ministarske plate uštedi i preko 300.000 evra deponovanih na račune u nekoliko banaka, da uštedi za kupovinu više vrednih umetničkih slika, kolekcije oružja kao i kolekcije skupocenih satova vrednih više desetina hiljada evra. Naravno da Šutanovac sve ovo nije uspeo da uštedi sam, zato je za svog pomoćnika za materijalne resurse postavio kuma Iliju Pilipovića, poznatog trgovca oružjem i kolekcionara krivičnih prijava za zloupotrebu službenog položaja.

Ali, da se vratimo na stanogradnju bivšeg ministra odbrane, uz činjenicu da je pre nego što su Dragan Šutanovac i pomenuta kiparska firma postali investitori gradnje luksuznog objekta na vračarskom pašnjaku prvobitni investitor i nosilac dozvole za izgradnju objekta bili preduzeće „Trešnja“ d.o.o, koje je, gle čuda, prosto da čovek ne poveruje, godinu dana pre prodaje ove investicije Draganu Šutanovcu i ostalim suinvestitorima od Ministarstva odbrane u restriktivnom postupku javne nabavke dobilo posao vredan blizu 20 miliona dinara.

Zbog svega ovoga, bilo bi jako zanimljivo utvrditi da li je Dragan Šutanovac ili opet neka od firmi koja je dobijala milionske poslove na javnim nabavkama tokom njegovog mandata pokrila troškove kupovine ekskluzivnog pašnjaka na Vračaru i izgradnje stana i galerije u ukupnom iznosu od preko milion evra. Tako ćemo utvrditi da li u celom slučaju vračarskog pašnjaka postoji vezivni materijal sa Kipra ili je Draganu Šutanovcu te 2012. godine trešnja dobro rodila. Hvala.

Poštovana predsednice, cenjeni potpredsedniče Vlade, gosti iz ministarstva, kolege narodni poslanici, govoreći o podnetom amandmanu na Predlog zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti i s obzirom da se on odnosi na povećanje efikasnosti pravosuđa, teško je ne spomenuti bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca, koji je kao ministar za nepunih pet godina ministarskog mandata, tokom kojeg je primao platu od 100.000 dinara, a uspeo da zaradi i uštedi čak 150 miliona dinara ili preko milion evra za kupovinu najluksuznijeg pašnjaka u Evropi i izgradnju stambene zgrade sa stanom od 190 m2 i galerijom od 139 m2.

Zaista je impresivno kada čovek koji za nepunih pet godina ministarskog mandata zaradi šest miliona dinara i kada od tih šest miliona dinara uštedi 25 puta veći iznos, to je 150 miliona dinara. Verovatno će se većini ljudi učiniti da to čak i teorijski nije moguće, ali Šutanovac je najbolji dokaz da je tokom vladavine DS to bilo moguće, naročito ako za svog pomoćnika za materijalne resurse, kao što je učinio on postavite svog kuma.

Legendarnu skromnost i štedljivost Dragana Šutanovca najbolje dočaravaju reči Amida Bislimija bivšeg direktora DS koji je za svog partijskog kolegu javno izjavio da je bahat i da dok su građani Srbije živeli na ivici siromaštva, on je na ruci nosio sat koji vredi kao dvosoban stan u centru Beograda.

Ako neko poznaje Dragana Šutanovca, onda su to njegove partijske kolege, kako je onda ne verovati Bislimiju kada kaže da Dragan Šutanovac ima više luksuznih ručnih satova koji prema njegovim saznanjima vrede više desetina hiljada evra.

Zato je red da i građani znaju da se u vlasništvu Dragana Šutanovca nalaze ručni časovnici prestižnih švajcarskih marki poput „Belgija“ i zlatnog „Kartije-roud stara“ koji vrede po 10.000 evra. Potom „Šopard–honograf“ koji vredi preko 4.500 evra, navodi „Belge-gold rouz“ koji vredi 15.000 evra i najskuplji sat iz njegove kolekcije „Frenk Miler-repetišn“ čija cena uveliko prelazi vrednost od 30.000 evra. Mislim da nam je svima mnogo jasnije gde su završili tenkovi, haubice, rakete i ostalo rashodovano naoružanje i vojna oprema naše Vojske, kao i razlika od njihove bagatelne prodajne cene. Hvala.

Poštovani predsedavajući, cenjena potpredsednice sa saradnicima, kolege narodni poslanici pred nama se danas nalazi set izuzetno važnih predloga zakona, koje će poslanička grupa Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljaka stranka u danu za glasanje podržati.

U svom obraćanju govoriću prevashodno o Predlogu zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, dok će u daljoj raspravi moje kolege iz poslaničke grupe diskutovati o ostalim predlozima zakona.

Predlog zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova je još jedan od dokaza da su Vlada Republike Srbije i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u potpunosti posvećeni rešavanju svih aktuelnih problema u ovoj oblasti.

Ključni problemi koji će ovaj zakon trebati da reši su relativno dugo čekani na upis svojinskih prava, što ima negativne efekte na pravnu sigurnost, kao i na atraktivnost Republike Srbije kao investicione destinacije, velika učestalost i dugo trajanje administrativnih i sudskih postupaka u vezi sa imovinsko – pravnim odnosima, ograničenost administrativnih kapaciteta službe za katastar nepokretnosti da blagovremeno rešava zahteve za vršenje odgovarajućih upisa.

Obaveze Republičkog geodetskog zavoda proistekle iz propisa koji su doneti u proteklom periodu, kao što su konverzija prava korišćenja i pravo svojine na građevinskom zemljištu, upis javne svojine i upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, dovele su do povećanja broja predmeta u radu sa 20.000 u 2014. godini i 25.000 u 2015. godini, na čak 115.000 u 2016. godini.

U cilju povećanja ažurnosti službe Republičkog geodetskog zavoda, kao i smanjenja broja predmeta u radu, neophodno je ubrzati i pojednostaviti proceduru upisa u katastar nepokretnosti, što će u značajnoj meri učiniti usvajanjem predloženog zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.

Trenutno svako onaj koji kupuje nepokretnost mora prvo da overi ugovor kod javnog beležnika tj. da sačini javno-beležnički zapis. Da bi to uradio, kupac mora prvo da pribavi izvod iz katastra i odnese ga javnom beležniku. Nakon overe kod javnog beležnika, kupac taj ugovor ponovo nosi u katastar radi upisa, nakon toga u Republičku poresku upravu radi utvrđivanja poreza na prenos apsolutnih prava i potom prijavljuje porez na imovinu lokalnoj poreskoj administraciji. Dakle, tokom ovog postupka svaka stranka obiđe minimum pet šaltera i kao što sam rekao, obiđe katastar nepokretnosti, potom javnog beležnika, ponovo katastar, Republičku poresku upravu i na kraju lokalnu poresku upravu.

Ono što se Predlogom ovog zakona želi postići jeste da javni beležnik umesto kupca nepokretnosti izvrši uvid u katastar nepokretnosti, potom overi ugovor o kupoprodaji, a onda taj ugovor digitalizuje, overi elektronskim potpisom i pošalje katastru elektronskim putem po službenoj dužnosti. Potom katastar kada primi ugovor od javnog beležnika, posle upisa, isti prosleđuje po službenoj dužnosti Poreskoj upravi i lokalnoj poreskoj administraciji. Dakle, time se od pet šetanja po šalterima, građanima to šetanje svodi na jedan šalter javnog beležnika, bez povećanja ikakvih troškova za građane.

Ono što je više nego izvesno, jeste da će ovaj Predlog zakona u značajnoj meri doprineti uspostavljanju ažurnog katastra, jer se kao osnovni princip upisa u katastar uvodi princip oficijelnosti, što znači da će se po njegovom usvajanju upis obavljati po službenoj dužnosti. Javni beležnici imaće obavezu da do 1. jula ove godine, svaki ugovor o prometu nepokretnosti koji je overe, a koji je osnov za upis u katastar dostavi službi za katastar nepokretnosti i to preko elektronskog šaltera. Ostali imaoci javnih ovlašćenja i državni organi biće u obavezi da svoje odluke koje su po osnovu za upis, dostavljaju elektronski službi za katastar od 1. novembra 2018. godine, a sudovi od 1. januara 2020. godine.

Značaj ovog Predloga zakona nije samo u tome da će se njegovim usvajanjem pojednostaviti i ubrzati procedura upisa u katastar nepokretnosti, već je to pre svega činjenica da se pred nama prvi put nalazi suštinski kompletan predlog jednog procesnog zakona koji će,ukoliko se usvoji na jedinstven način regulisati postupak upisa u katastar nepokretnosti.

Potreba za jedinstvenom regulacijom postupka koji se vodi pred katastrom, datira još iz vremena kada su počela gašenja zemljišnih knjiga i preuzimanje podataka o nepokretnostima i stvarnim pravima nad njima iz zemljišno knjižnih uložaka. U tom periodu, postupak koji je vodio zemljišno knjižni sudija u smislu upisa stvarnih prava nad nepokretnostima i postupak koji je vodio katastar, a koji se ticao ostalih podataka o nepokretnostima je sjedinjen i zamenjen jedinstvenim upisom koji se vodi u službama za katastar nepokretnosti.

Nakon formiranja takve jedinstvene baze katastra nepokretnosti, nastavljalo se sa upisima koji su vršeni na osnovu Zakona o državnom premeru i katastru, kao specijalnog zakona o odnosu na rad službi za katastar nepokretnosti.

Ovaj zakon, prvenstveno materijalni, je tokom svih ovih godina dopunjavan i menjan mahom u delu koji se odnosi na postupak upisa u katastar nepokretnosti. Naime, pomenuti zakon je regulisao, pored materijalnog i procesni deo, dok je za pitanja koja nisu bila regulisana u smislu postupka upisa, primenjivan Zakon o opštem upravnom postupku.

To je naravno bilo za takve uslove jedino rešenje, ali je proizvelo niz neujednačenih praksi. Pozivanje na Zakon o opštem upravnom postupku RGZ nije mogao da prenebegne svojevrsne specifičnosti koje se tiču isključivo katastra, te stoga donošenje isključivo procesnog zakona u oblasti upisa u katastar nepokretnosti, potez koji je za apsolutnu pohvalu.

Uzimajući u obzir današnji tempo života i rada, kako građana, tako i privrednih subjekata, shvatamo koliko je važno da katastar nepokretnosti bude ažuran, pre svega prilikom upisa novih hipoteka, brisanje onih kojima je istekla važnost, kao i prilikom rada u svim predmetima koji se tiču opterećenja nepokretnosti u ovom smislu.

Problem neažurnosti katastra u rešavanju predmeta upisa i brisanje hipoteka na nepokretnostima datira više od deceniju i po. Postojala su, slobodno možemo reći, neuspešna, a svakako protivna opštem interesu i diskriminatorska rešenja prethodne vlasti kojima je navodni cilj donošenja bio umanjenje posledica ovog problema. to što su ta rešenja bila neuspešna i nije tako strašno u poređenju sa njihovom, kasnije dokazanom protivustavnošću.

Naime, Ustavni sud je 2013. godine doneo odluku kojom je utvrdio da odredba člana 8a. Uredba o visini naknade za korišćenje podataka premera i katastra i pružanje usluga RGZ nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije i na taj način prekinuo još jedan u nizu akata samovolje bivšeg režima. Inače, omogućavanjem prekorednog rešavanja predmeta samo po osnovu plaćanja uvećane naknade, kako je to bilo propisano spomenutim članom uredbe, stranke kojima se na ovaj način prioritetno rešavali predmeti stavljene su u povlašćeni položaj u odnosu na druge stranke, a sama legalizacija rešavanja predmeta preko reda upućuje na legalizaciju korupcije, što je uopšteno bila i glavna specijalnost bivše vlasti. Srbija podeljena na Srbiju bogatih i Srbiju siromašnih u kojoj samo oni sa parama, oni bogati i naravno oni politički podobni imaju šansu da ostvare neko svoje pravo, bila je univerzalni sistem vrednosti tokom njihove dvanaestogodišnje vladavine. Godine 2012. pred novom Vladom Republike Srbije našlo ne samo pitanje rešavanja aktuelnih problema u ovoj oblasti, već i sprečavanje nanošenja dalje štete građanima zbog katastrofalnih rešenja prethodnog režima.

Ono što je stvarno primetno i na čemu se mora odati pohvala, kako ministarstvu, tako ništa manje i rukovodstvu RGZ jeste činjenica da je poslednje tri, četiri godine učinjeno više koraka kojim se direktno uticalo na brže i odgovornije rešavanje zahteva za upis i brisanje hipoteka.

NJihovim zalaganjem došlo je do preko potrebnog ujednačavanja prakse na teritoriji cele zemlje, do rešavanja zahteva u apsolutno razumnom roku bez mogućnosti odbijanja zahteva ukoliko npr. podnosilac zahteva nije platio naknadu za pružanje usluga, kao i prioritetno i u najkraćem roku rešavanje zahteva koji prethode zahtevima za upis hipoteke ili brisanje hipoteke. Na taj način je maksimalno odgovornom poslovnom politikom postupanje katastra u ovim slučajevima napokon prestao da bude generator problema za građane.

Još jedan od značajnih problema u prethodnom periodu bilo je neujednačeno postupanje službe katastra prilikom upisa teksta hipoteke u list o teretima nepokretnosti te paušalno procenjivanje službenika katastra koji su to bitni elementi koje treba uneti u evidenciju o teretima nepokretnosti. Upravo rešenja koja su postala sastavni deo ovog Predloga zakona, koji se nalazi pred nama, razrešava sve nedoumice, te se odredbom člana 9. propisuje i precizno navodi šta se iz teksta založne izjave upisuje u listu o teretima nepokretnosti, koja se opterećuje hipotekom, na koji način se izbegavaju sve vrste nejasnoća od kojih se može doći različitim tumačenjima kako Zakona o hipoteci tako i zakona koji se tiče katastra i upisa prava nad nepokretnostima.

Ovim predloženim tekstom zakona, uz sve mere koje je i do sada sprovodio RGZ, u značajnoj meri će se povećati stepen zaštićenosti kupaca stanova u izgradnji. Naime, predloženim tekstom zakona prvi put se predviđa upis predbeležbe objekta i njegovih posebnih delova, stanova, garaža, poslovnih prostora, kao i promena njihovih vlasnika, a kupci su zaštićeni tako što bez njihove saglasnosti niko neće moći da se upiše kao vlasnik, dok će potencijalni kupci imati informaciju da li je stan već prodat, što do sada nije bio slučaj, pošto su se u praksi retko podnosili zahtevi za predbeležbu, a usvajanjem predloženog zakona, upis predbeležbe će se vršiti po službenoj dužnosti.

Kada govorimo o pozitivnim promenama u RGZ, moram spomenuti i direktora, gospodina Borka Draškovića, kome se mora priznati da je od 2015. godine do danas, više nego ijedan drugi direktor pre njega, uveo značajan broj sistemski antikoruptivnih mera u RGZ. Jedno od prvih mera bila je rotacija načelnika službi i šefova pravnih službi, sa ciljem da se promenom sredina u kojima rade što više popravi i stvori pozitivna energija u radu RGZ. Potom je pre više od dve godine u RZG uvedena 8D metodologija, koja predstavlja sistematski pristup rešavanja problema u osma koraka, koji posebno karakteriše rešavanje problema utvrđivanjem stvarnih glavnih uzroka i preduzimanje mera koje sprečavaju ponavljanje jednom rešenih problema.

Ono što je za sve građane takođe izuzetno važno i što će im u mnogome olakšati komunikaciju sa službama katastra jeste uvođenje dokument menadžment sistema, i koliko sam obavešten, u polovini od ukupnog broja službi katastra nepokretnosti. Dokument menadžment sistem će u značajnoj meri doprinositi sprečavanju mogućnosti za korupciju, a podrazumeva da se odmah po prijemu dokumentacije, koju stranka preda uz sam zahteva, ta dokumentacija skenira i potom se odmah pristupa formiranju elektronskog predmeta. Papirna dokumentacija će ostajati u prijemnoj kancelariji, a svi službenici katastra koji budu radili na rešavanju konkretnog predmeta predmetu će pristupati i vršiti obradu elektronski. Osim što se sprečava gubitak bilo kog dokumenta, što se u prošlosti znalo desiti, sistem omogućava da se na centralnom nivou u svakom trenutku može proveriti ko je sve pristupao predmetu i na taj način se lako može uvideti ukoliko je predmetu pristupao bilo ko ko nije bio ovlašćen.

U vezi Predloga zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekata izgrade stanova za pripadnike snaga bezbednosti, želeo bih da odam priznanje, kako Ministarstvu tako i republičkoj Vladi, što je za razliku npr. od perioda između 2008. do 2012. godine, na sasvim drugi način rešavalo, tj. rešava obezbeđenje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. U tom periodu od 2008. do 2012. godine, reći ću vam kako se npr. rešavao problem stana tadašnjeg ministra odbrane, čiji je suvlasnik na sadašnjem stanu na Vračaru, tj. vlasnik 4/10 istog stana firma „Vilab Pharm LTD“, koja je tokom mandata tog ministra dobila blizu 10 javnih nabavki i prihodovala oko 350 hiljada evra od tih javnih nabavki. Firma „Vilab Pharm LTD“ je imala zajedničkog direktora Radomira Bzika sa firmom „Peyton medical“, koja je dobijala sredstva od Ministarstva odbrane. Onda nije čudo kako jedan ministar sa samo četiri i po godine mandata može doći do stana koji vredi preko milion evra. Potrebno je i izvući jednu matematiku koju su kolege izvlačile, za stan vrednosti od milion evra, znači za tih milion evra imamo stan koji je veličine 190 metara kvadratnih i galerija od 139 metara kvadratnih. Danas se po ovim uslovima koje ministarstvo i Vlada daju, može izgraditi stambena zgrada za pripadnike snaga bezbednosti koja će brojati 50 stanova. U tome je razlika u odnosu kako se rešavalo stambeno zbrinjavanje ljudi u ministarstvima odbrane, policije i drugim snagama bezbednosti od 2008. do 2012. godine i posle 2012. godine. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre sa saradnicima, gospodo oficiri, kolege narodni poslanici, Srbija se može pohvaliti dugom i bogatom tradicijom vojnog školstva, a razvoj vojnog obrazovanja uvek je bio povezan sa razvojem srpske vojske koja je na svojim leđima iznela teret oslobodilačkih i odbrambenih ratova, od prve polovine 19. veka pa sve do poslednjih godina 20. veka.

Svedoci smo da srpsko vojno školstvo trenutno prolazi temeljne reforme, koje imaju za cilj da profilišu moderan, efikasan i funkcionalan sistem vojnog obrazovanja, koji će odgovarati potrebama i zadacima Vojske Srbije, a predloženim zakonom o vojnom obrazovanju dovršava se proces usklađivanja propisa o vojnom obrazovanju sa propisima o obrazovanju u Republici Srbiji, čime će vojno-školske ustanove postati integralni deo obrazovnog sistema Republike Srbije.

Srbiji danas, posle vladavine stranaka DOS-a, zarad sveukupnog njenog razvoja od izuzetne važnosti je i unapređenje vojnog obrazovanja i školovanja što većeg broja kvalitetnih mladih oficira, pošto je Srbija za vreme DOS-ovske vlasti doživela da joj ta nenarodna vlast u prevremenu penziju otera veliki broj, slobodno mogu reći, najboljih oficira, ratnih komandanata, oni koji su nosili borbu protiv terorističke OVK i NATO snaga, kao što su, takođe, desetkovane brojne oklopno-mehanizovane artiljerijske, inžinjerijske, protivvazdušne jedinice, kojima je uništena ili preprodata još uvek ispravna i upotrebljiva borbena sredstva i vojna oprema.

Očigledno je da je boravak američkih kursista i poslušnika Borisa Tadića i Dragana Šutanovca na čelu Ministarstva odbrane imao teške posledice po vojsku Srbije, ali na sreću, vladavina partija DOS-a je okončana jednom za uvek.

Vlada Republike Srbije i Ministarstvo odbrane na čelu sa ministrom Aleksandrom Vulinom je na pravom putu da vojsku Srbije vrati na mesto koje joj i pripada. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre sa saradnicima, gospodo oficiri, kolege narodni poslanici, Srpska Vojska je kroz istoriju prebrodila mnoge tragedije i golgote, ali ono što je trpela od 2000. do 2012. godine, je koliko god bilo strašno još više bilo sramno, jer je trpelo od ljudi koji su trebali da se brinu o njoj, a ne da je razbijaju i uništavaju. U to vreme vojska je konstantno siromašila i propadala, ali zato su se ministri bogatili, kupovali ekskluzivne zemljišne parcele i kolekcije skupocenih satova.

Tako je bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac, uz činjenicu da je bio ministar malo više od četiri godine, tokom kojih je primao platu od 100.000 dinara, uspeo da zaradi za kupovinu ekskluzivne parcele i izgradnju stana od 190 metara kvadratnih i galeriju od 139 metara kvadratnih, vredne preko 120 miliona dinara ili milion evra, i kada preračunavamo tu njegovu zaradu za to mu je trebalo 1.200 ministarskih plata, što znači da je morao da bude ministar okruglo 100 godina ili čitav jedan vek, da prima platu, a od nje ne potroši ni jedan jedini dinar kako bi na legalan i zakonit način mogao da postane vlasnik ove nekretnine.

Štedljivost Dragana Šutanovca nabolje će nam dočarati reči Amira Beslimija, bivšeg direktora DS, koji je za svog partijskog kolegu Dragana Šutanovca javno izjavio da je bahat, jer na ruci nosi sat koji vredi kao dvosoban stan u centru Beogradu.

Bislimi je rekao, kao direktor DS, da Dragan Šutanovac ima više luksuznih ručnih satova, koji prema njegovim saznanjima vrede više desetina hiljada evra, pa je zato red da i građani znaju da se u vlasništvu Dragana Šutanovca nalaze ručni časovnici prestižnih švajcarskih maraka poput Bergija i zlatnog Kartijea, Rod Stara koji vrede po deset hiljada evra, zatim Šopard Honografa koji vredi 4.500 evra…

Poštovana predsednice, cenjeni ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, srpsko vojno školstvo je tokom poslednja nepuna dva veka, koliko i postoji, iznedrilo veliki broj pre svega čestitih, časnih i kvalitetnih komandanata i brilijantnih vojskovođa koji su zajedno sa svojim vojnicima tokom Balkanskih ratova u Prvom i Drugom svetskom ratu, ali i tokom sukoba na prostoru bivše SFRJ i, naravno, tokom odbrane od zločinačke NATO agresije ispisali najslavnije stranice srpske ratne istorije.

Koliko god srpski oficiri kroz istoriju bili časni, ipak sudbina vojske je bila da su se od 2000. do 2012. godine na čelu Ministarstva odbrane nalazili oni koji su se svojski trudili da sopstvenu vojsku, kao i sopstvenu državu opustoše i ponize. Zbog toga, kako bismo vojsci vratili nekadašnji ugled, pored školovanja novih generacija oficira, neophodno je da i domaće pravosuđe što efikasnije obavi svoj posao i procesuira sve one koji su na bilo koji način naneli štetu vojsci.

Izuzetno su zanimljive okolnosti pod kojim se kiparsko preduzeće Vilab Pharm LTD pojavljuje kao vlasnik četiri desetine istog stana sa bivšim ministrom odbrane i njegovom suprugom, a ujedno i kao suinvestitor zajedničkog objekta na najskupljem pašnjaku u Evropi plaćenom milion i po evra. Direktor preduzeća Vilab Pharm je istovremeno i bio vlasnik firme Peyton Medical, koja je prodavala lekove i sanitetski materijal Ministarstvu odbrane i Fondu za socijalno osiguranje vojnih osiguranika i na taj način zaradila više od 350 hiljada evra.

Prema zvaničnim podacima Uprave za javne nabavke, firmi Peyton Medical je čak pet puta dodeljen tender direktnom pogodbom ukupne vrednosti od preko 11 miliona dinara. Ministarstvo odbrane je od firme Peyton Medical kupilo lekove i sanitetski materijal, jednom 2008. godine, četiri puta 2009. godine, dva puta 2010. godine i jednom u septembru 2011. godine. Ista firma je dobila i dve nabavke za potrebe Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika 2010. godine i 2011. godine, ukupne vrednosti preko četiri miliona dinara.

Pre nego što su bivši ministar Dragan Šutanovac i njegov ortak i saučesnik iz javnih nabavki postali investitori gradnje luksuznog objekta na vračarskom pašnjaku, prvobitni investitor i nosilac dozvole za izgradnju objekta je bilo preduzeće „Trešnja“ d.o.o. koje je, gle čuda, godinu dana pre prodaje ove investicije Draganu Šutanovcu i ostalim suinvestitorima od Ministarstva odbrane u restriktivnom postupku javne nabavke dobilo posao vredan blizu 20 miliona dinara. Zbog svega ovog, bilo bi jako zanimljivo utvrditi ko je umesto Dragana Šutanovca pokrio investicione troškove u visini od milion evra, kao i utvrditi da li u celom slučaju postoji vezivni materijal sa Kipra ili je te 2012. godine „Trešnja“ bila izuzetno dobro rodila.

Kada se sve ovo uzme u obzir, ne čudi činjenica da Dragan Šutanovac, posle par godina mandata ministra odbrane uz zaradu od oko 100.000 dinara mesečno, danas poseduje ušteđevino od preko 300.000 evra, stan od 190 kvadrata i galeriju od 139 kvadrata na elitnom vračarskom pašnjaku, ukupne vrednosti od preko milion evra, umetničke slike, oružje i skupocenu kolekciju satova vrednu nekoliko desetina hiljada evra. Hvala.

Poštovani predsedavajući, pozivam se na povredu člana 107. Kao što smo imali priliku da vidimo prethodnih minuta da je ova rasprava o amandmanima od strane poslanika Obradovića totalno bila obesmišljena i jedini cilj je bio napad na ministra Aleksandra Vulina.

Isti taj Obradović i kada je ministar Vulin postao direktor Kancelarije za KiM, napao ga je zašto nije sa KiM, a ministar Vulin je tu kancelariju vodio bolje nego iko pre njega. Kada je postao ministar za rad i socijalnu politiku, postavljalo se pitanje zašto nije socijalni radnik, a ministar je rada i socijalne politike i za najkraće moguće vreme je doneo izuzetno puno odluka i izuzetno je puno uradio za samo to ministarstvo i mnogo više nego što su ministri pre njega uradili, a samim tim kada je preuzeo vođenje migrantske krize kao ministar rada i socijalne politike, upravo je partija Boška Obradovića, napadala ga je da ne zna ništa o migracijama, a ceo svet je potvrdio da je upravo ministar Vulin i Republika Srbija, da su bili najuspešniji u upravljanju migrantskom krizom.

I nije Bošku Obradoviću to jedni problem, ja znam da je on trenutno nervozan, pošto se u zgradi nalazi Miloš Stojković, poverenik manastira Hilandar, čovek koji je svedok svega onoga što je Boško Obradović radio, kako se kleo na manastiru Hilandar i kako je prevario monahe manastira Hilandar. Inače, Miloš Stojković je tu sa najboljim studentima teologije iz Soluna, čovek zbog koga Boško Obradović ne sme da izađe u hodnik, ne sme da ga pogleda u oči, kao što vrlo brzo neće smeti da pogleda u oči mnoge građane Srbije. Hvala vam.