Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre sa saradnicima, kolege poslanici, cilj ovog amandmana je da se dodatno definišu lica na koja se ovaj zakon odnosi, tako da smo predložili da se u članu 2. Predloga zakona o strancima doda stav 3. koji glasi - ovaj zakon primenjuje se na strana lica koja svojim poslovanjem treba da pomognu ekonomski razvoj i veću socijalnu ravnopravnost.

Danas strane investicije predstavljaju ključni faktor razvoja privrede mnogih zemalja. Uloga stranih investicija je od velikog značaja za proces transformacije nacionalnih privreda, a naročito u slučaju zemalja poput Srbije, koje se nalaze u procesu ozbiljne privredne reforme i u ovim zemljama ovakav oblik finansiranja obezbeđuje značajan priliv kapitala.

Razlog što pre deceniju, deceniju i po, iako je postojala prilika, nismo imali više stranih investicija, bilo je, pre svega, neusaglašeno zakonodavstvo, razoren pravosudni sistem, preglomazan birokratski aparat i korupcija na svim državnim nivoima. U periodu tadašnjim vlastodršcima nije bio bitan državni, već lični interes, zbog čega su najviše ispaštali obični građani. Umesto da su otvarali fabrike, oni su ih uništavali, zatvarali, umesto da su zapošljavali ljude, oni su radnike terali na ulicu.

Svojom odgovornom politikom, aktuelna republička Vlada presudno je uticala da se u Srbiji uspostavi politička i finansijska stabilnost, odnosno da se u Srbiji uspostavi mnogo povoljniji ambijent za ulaganja. Tako je Srbija tokom 2016. godine privukla dvanaest puta više grinfild direktnih stranih ulaganja, nego što bi se očekivalo za ekonomiju te veličine, a Srbija je stranim investitorima postala privlačna zahvaljujući ozbiljnim reformama koje je u prethodne četiri godine sprovela i kojima je pored ostalog, skraćeno vreme za registraciju kompanija i izdavanje građevinskih dozvola, pa je tako Srbija krajem prošle godine proglašena za najbolju zemlju u jugoistočnoj Evropi po kriterijumu sprovedenih reformi, na osnovu kojih je postala izuzetno privlačna stranim investitorima.

Sve ovo pokazuje da je Vlada Republike Srbije povukla hrabre reformske poteze kojim je unapredila investicioni ambijent, privukla veliki broj novih investicija, što je dovelo do toga da i sama stopa nezaposlenosti, koja je 2012. godine, za vreme bivšeg režima, iznosila oko 26%, danas iznosi nešto iznad 12%. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, pred nama se danas nalazi više zakonskih rešenja koje će poslanička grupa Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka u danu za glasanje u potpunosti podržati, pre svega jer se najveći deo njih odnosi na podizanje bezbednosti i sigurnosti građana, kao i na borbu protiv terorizma, organizovanog kriminala i trgovine ljudima.

Primena odredbi važećeg Zakona o azilu tokom migrantske krize pokazala je veliku složenost aktuelnog postupka azila, kao i to da su pojedine odredbe zakona neprecizne i nedorečene, te da ih je teško primeniti u praksi, zbog čega postoji prostor za zloupotrebu postupka azila i neophodno je donošenje novog zakona kojim bi trebalo da se prostor za zloupotrebu prava na azil smanji na minimum.

Usvajanjem novog zakona o azilu i privremenoj zaštiti bi trebalo da olakša rad državnim organima, da smanji papirologiju i skrati čitav postupak rešavanja svakog zahteva tražioca azila, koji sada traje i duže od godinu dana.

Pored predviđanja brže procedure u rešavanju zahteva za dobijanje azila, ovaj Predlog zakona predviđa i mogućnost da se pravo na utočište ne odobri tražiocu koji predstavlja opasnost po nacionalnu bezbednost i javni poredak Republike Srbije.

Ovim novim zakonskim predlogom omogućuje se da država Srbija zadrži visok nivo u poštovanju međunarodno prihvaćenih standarda u oblasti ljudskih prava i prava tražilaca azila, uz istovremeno održavanja visokog nivoa bezbednosti svih građana Srbije i poštovanje Ustava i zakona.

Kada govorimo o Predlogu zakona o strancima, moramo konstatovati da su tokom primene trenutno važećeg Zakona o strancima, takođe, uočeni problemi koji se ne mogu prevazići bez preciznog definisanja normi koje se odnose na ulazak, boravak i kretanje stranih državljana u Republici Srbiji, a u skladu sa ciljem unapređenja nacionalnog sistema legalnih i nelegalnih migracija.

Donošenjem novog zakona prevazići ćemo navedene nedostatke tako što će on na precizniji i savremeniji način propisati uslove za ulazak, kretanje, boravak, kao i vraćanje stranaca koji neregularno borave u Republici Srbiji.

Nova zakonska rešenja će uticati na kvalitet obavljanja poslova u oblasti kretanja i boravaka stranaca u Republici Srbiji u celini, a samim tim i na veći stepen bezbednosti, pravne sigurnosti, kako građana Republike Srbije, tako i stranih državljana koji ulaze i borave u našoj zemlji.

Kada govorimo o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, moramo konstatovati da, iako je poslednjih nekoliko godina načinjen značajan pomak u pogledu povećanja nivoa bezbednosti saobraćaja, rizik stradanja u saobraćajnim nesrećama u našoj državi višestruko veći u odnosu na države sa razvijenim i stabilnim sistemom bezbednosti saobraćaja i u tom smislu neophodno je što pre uspostaviti postojan i delotvoran sistem bezbednosti saobraćaja na putevima.

Izmenama postojećeg zakona omogućuje se uspostavljanje postojanijeg i delotvornijeg sistema bezbednosti saobraćaja na putevima, kao i veća zaštita ranjivih kategorija učesnika u saobraćaju.

Pri sačinjavanju Predloga izmena i dopuna ovog zakona posebno se, kao što vidimo, vodilo računa o bezbednosti ranjivih kategorija učesnika u saobraćaju, pre svega dece i biciklista.

Čitajući predložene izmene i dopune može se primetiti da je jedan od njihovih osnovnih ciljeva rešavanje problema ugroženosti mladih i neiskusnih vozača. Neiskustvo ove kategorije vozača najčešće je nosilac rizika njihovog stradanja, ali i stradanja ostalih učesnika u saobraćajnim nezgodama u kojima oni učestvuju. U tom smislu predloženo je pooštravanje uslova za upravljanje motornim vozilima od strane vozača sa probnom vozačkom dozvolom.

Upravljanje vozilom od strane vozača u stanju alkoholisanosti prepoznato je kao jedan od ključnih problema bezbednosti saobraćaja i u tom smislu predloženo smanjenje dozvoljene granice alkoholisanosti, kao i uvođenje nove kategorije alkoholisanosti - visoka alkoholisanost.

U oblasti osposobljavanja kandidata za vozače ove izmene i dopune Zakona imaju za cilj i eliminisanje uočenih problema u primeni važećih odredbi, pošto su prilikom vršenja nadzora nad radom pravnih lica koja vrše osposobljavanje kandidata za vozače utvrđene brojne nepravilnosti, od kojih su najizraženije neodržavanje teorijske i praktične obuke, kao i nepropisano sprovođenje teorijskog i praktičnog ispita, pa je zato predloženo uvođenje informacionog sistema osposobljavanja kandidata za vozače koji čine sistem za dostavu podataka osposobljavanja u centralnu bazu podataka MUP i audio-video sistem sprovođenja teorijskog ispita.

Zbog problema koji evidentno postoji i u primeni važećih propisa o tehničkim pregledima vozila, takođe je predloženo uvođenje informacionog sistema tehničkih pregleda vozila. Navedeni sistem podrazumeva sistem za dostavu podataka i sistem za video nadzor tehničkog pregleda. Po pitanju predloženih izmena i dopuna Zakona o policiji moramo konstatovati da je pre dve godine Skupština Srbije, donoseći novi Zakon o policiji, napravila jedan značajan korak koji je doprineo poboljšanju kvaliteta u obavljanju policijskih i drugih poslova u MUP.

Tokom dvogodišnje primene uvidelo se koja postojeća zakonska rešenja je moguće poboljšati u smislu njihove efikasnije primene kako bi se povećala efikasnost rada samog Ministarstva unutrašnjih poslova.

U okviru predloženih odredbi naročita pažnja posvećena je odredbama kojima se uređuje vršenje bezbednosnih provera propisivanjem za koga i kada mogu da se vrše, kao i odredbama o utvrđivanju činjenica koje predstavljaju bezbednosnu smetnju za prijem u radni odnos u MUP.

Ono što je bitno jeste da je ovim predlogom po prvi put definisana sadržina bezbednosne smetnje. Sve ovo treba da dovede doga da se u redovima zaposlenih u MUP nađu samo ona lica koja će biti dostojna za rad u tom ministarstvu.

Odredbama ovog predloga precizno se utvrđuje i pravo na staž u osiguranju u uvećanom trajanju i jasno je utvrđeno koje kategorija zaposlenih mogu biti izuzete od primene odredbi Zakona o PIO.

Ono što je posebno značajno jeste što je data mogućnost penzionisanja policijskim službenicima koji su 15 i više godina staža proveli na posebno složenim operativnim poslovima, o čemu je malopre i sam ministar govorio.

Kao levičar i poslanik Pokreta socijalista posebno bih želeo da pohvalim ministra Nebojšu Stefanovića i celokupan njegov tim zbog izuzetno visoke socijalne odgovornosti prema svim policijskim službenicima koji su po ko zna koji put dokazali, predlaganjem odredbi kojima se obrazuje Fond za solidarnu pomoć koja će pružati socijalnu podršku ne samo zaposlenim policijskim službenicima, već i članovima njihovih porodica, kao i za projekat rešavanja stambenog pitanja po izuzetno povoljnim uslovima, koje je započela Vlada Republike Srbije.

Poslednji predlog zakona na koji ću se u svojoj diskusiji osvrnuti jeste predlog kojim treba da se uspostavi nacionalni DNK registar i to pre svega za potrebe vođenja krivičnog postupka i rasvetljavanja krivičnih dela utvrđivanja identiteta nestalih ili nepoznatih lica leševa, delova tela, kao i obrada podataka dobijenih forenzičko-genetičkim analizama.

Uvođenje biološkog veštačenja metodom DNK analiza u policijsku, tužilačku i sudsku praksu pruža neograničenu mogućnost za otkrivanje nepoznatih izvršilaca krivičnih dela, uz istovremenu mogućnost eliminisanja pojedinih osumnjičenih kao izvršilaca krivičnih dela.

Prema podacima Interpola, 26 zemalja u Evropi ima operativne DNK baze podataka. Stoga smatram da je neophodno da i naša zemlja stvori zakonske uslove za vođenje DNK registra.

Na kraju bih još jednom ponovio da će naša poslanička grupa u danu za glasanje podržati sve predložene zakone. Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospodo ministri, ovim amandmanom se predlaže da se planiranje, priprema, donošenje i izvršenje budžeta realizuje tako da u najvećoj mogućoj meri bude u funkciji smanjenja siromaštva kao nasleđe bivšeg režima. Kao što je svima jasno, protiv siromaštva se najefikasnije bori investicijama, otvaranjem novih radnih mesta, a upravo onako kako se to danas radi u Novom Sadu za vreme mandata jednog od najboljih gradonačelnika koje je Novi Sad imao Miloša Vučevića, upravo kako je malopre govorio kolega Žarko Mićin.

Kako je to bilo za vreme bivšeg režima, pokazaće nam primer bivšeg gradonačelnika Novog Sada Borislava Novakovića koji je 2011, 2012. godine, dok je obavljao dužnost direktora Javnog preduzeća Zavoda za izgradnju grada. Prilikom izgradnje Bulevara Evrope u Novom Sadu, zloupotrebom službenog položaja omogućio je vlasniku firme „Borovica transport“ Dušanu Borovici da pribavi četiri miliona evra i time ošteti budžet grada Novog Sada. Inače, Borislav Novaković je široj javnosti poznat kao borac Solunac, poslanik koji, pored činjenice da se u tom trenutku nalazio na službenom putu u Solunu, 3. decembra 2001. godine na neobjašnjiv način u ovom domu uspeo da glasa za usvajanje sramnog DOS-ovskog Zakona o radu.

Novaković je zajedno sa svojom tadašnjom pomoćnicom za opšte poslove nezakonito omogućio „Borovica transportu“ da stekne kvalifikaciju i da učestvuje u drugoj fazi restriktivnog postupka. Na osnovu svega ovoga, Novaković je u toku 2011. godine zaključio dva ugovora sa „Borovica transportom“, iako je znao da ovo preduzeće ne ispunjava uslove za izvođenje radova na poslednjoj deonici izgradnje Bulevara Evrope u Novom Sadu. Potom je izdato trebovanje za avansno plaćanje, znajući da za takvo trebovanje ne postoji pravni osnov, odnosno da nije dostavljena druga potrebna bankarska garancija za njegovo izvršenje, te je na ovaj način, nezakonit, „Borica transport“ uveden u sam posao.

Na ovaj način funkcioneri „žutog kartela“ pribavili su imovinsku korist „Borovica transportu“, a verovatno i sebi, po četiri miliona evra, a na štetu budžeta grada Novog Sada koji je morao da obezbedi nova sredstva i po dolasku nove gradske vlasti da napokon završi projekat Bulevara Evrope. Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospodo ministri, ovim amandmanom se predlaže da se planiranje, priprema, donošenje i izvršenje budžeta realizuje tako da u najvećoj mogućoj meri bude u funkciji smanjenja siromaštva kao nasleđa bivšeg režima. A šta je i moglo drugo osim siromaštva ostati u amanet Srbiji i njenim građanima posle najsramnije pljačkaške privatizacije koju je sproveo bivši režim i koja je Srbiju uništila više nego svi ratovi i NATO bombe, kada su firme takoreći poklanjane tj. prodavane za jedan evro, odnosno jednu marku, ali ni jedna nije mogla da bude prodata bez debele provizije koju su funkcioneri tog bivšeg režima naplaćivali tokom privatizacije.

Šta je osim siromaštva Srbiji i njenim građanima mogla da donese vlast koja je tokom svoje vladavine pustošila, kako republički, tako pokrajinski, a i budžete lokalnih samouprava?

Zato je upravo i naš zadatak da nastavimo borbu koju smo pre pet godina započeli, da Srbija bude država sa što manje siromaštva, država u kojoj će njeni građani imati pravo na život dostojan čoveka. Hvala.

Poštovani predsedavajući, prvo pitanje upućujem ministru pravde i ministru unutrašnjih poslova – da li su njihova dva ministarstva nešto preduzimala po pitanju fiktivnog subvencionisanja 110 projekata uglavnom nepostojećih proizvodnih pogona, koje je isplaćivano iz Pokrajinskog fonda za sufinansiranje novih tehnologija za otvaranje pogona u AP Vojvodini, a preko kojih su Bojan Pajtić i Dragoslav Petrović oštetili pokrajinski budžet za oko 35 miliona evra?

Od 110 subvencionisanih preduzeća 60-ak je vrlo brzo, po dobijanju subvencija, završilo u stečaju, ali i u milijunskim gubicima ne ispunivši odredbe ugovora i ne vrativši subvencije. Da li je utvrđena odgovornost Bojana Pajtića, tadašnjeg predsednika Pokrajinske vlade, i Dragoslava Petrovića, tadašnjeg pokrajinskog sekretara, pošto nisu podneli ni jednu krivičnu prijavu za prevaru protiv firmi koje nisu vratile subvencije i nisu zaposlile nove radnike kako je to bilo precizirano u ugovorom?

Drugo pitanje, takođe, upućujem ministru pravde i ministru unutrašnjih poslova. Tokom održavanja poslednjih lokalnih izbora 2016. godine Opštinska izborna komisija u Baču donela je 13. marta Odluku o odbijanju liste DS, da bi dan kasnije 14. marta Pokrajinska vlada, odnosno njena Kancelarija za inkluziju Roma, koja je pripadala Pokrajinskom sekretarijatu za privredu i zapošljavanje, kojim je rukovodio predsednik pokrajinskog odbora DS Miroslav Vasin, poslala kamion sa 350 prehrambenih paketa nepostojećoj kancelariji za inkluziju Roma u Mesnoj zajednici Vajska u opštini Bač kako bi obezbedila neophodne potpise za predaju nove liste.

Ono što je najsramnije jeste da ni u jednoj opštini u Vojvodini ne postoji registrovana opštinska kancelarija za inkluziju Roma, a pogotovo ne u mesnim zajednicama, a na otpremnicama za pakete stoji adresa nepostojeće kancelarije u Vajskoj, a na navodnoj adresi te kancelarije živi, koja se nalazi u ulici Pere Segedinca broj 12, živi Zoran Petrović koji je bio kandidat DS za odbornike u Skupštine opštine Bač i koji se na njihovoj listi nalazio na petom mestu. Pored toga što se na adresi na koju je upućeno 350 prehrambenih paketa, ne postoji nikakva kancelarija za inkluziju Roma i na toj adresi stanuje kandidat DS iz opštinskog odbora, zanimljivo je da se na prijemnici robe, umesto pečata te nepostojeće kancelarije za inkluziju Roma Vajska, kojoj je pomoć navodno upućena, nalazi pečat Udruženja građana Romkinje Bača koje čak i nije iz Vajske, već iz Selenče. Sve to ukazuje da se ne radi ni o kakvoj pomoći, već o klasičnom kriminalu i kupovini glasova.

Ista lica su bila članovi i kandidati DS na lokalnim izborima i prevozili su pakete kamionom marke „Mercedes“ registrovanim u Loznici, a isto su počinili nekoliko dana kasnije kada su, tačnije 24. marta, te iste pakete, koji su bili pakovani u zamislite žute kese, delili u susednoj Selenči. Pošto je priča o kupovini glasova putem nepostojeće kancelarije za inkluziju Roma u Vajskoj dospela u javnost, par dana posle toga registrovano je Udruženje Romi Vajske na čije ime, ali ne i adresu, ponovo stiže nova količina prehrambenih paketa, ali ovaj put u dva kamiona. Adresa isporuke i podele paketa nije bila adresa sedišta Udruženja Romi Vajske, već je ponovo bila adresa u ulici Pere Segedinca broj 12 gde stanuje kandidat DS za odbornika Zoran Petrović, a koji je robu prevozio svojim ličnim kamionom, verovatno do onih čiji glasovi su trebali biti kupljeni, da slučajno ne zaborave od koga su te pakete dobili.

Pitanje glasi – da li je ministarstvo, jedno i drugo, bilo šta povelo po ovim navodima? Hvala.

Poštovani ministre, poštovana predsednice, naš amandman se odnosi na predlog da budžet bude u funkciji smanjenja siromaštva.

U kakvoj funkciji je budžet na svim nivoima bio tokom vladavine bivšeg režima reći će nam sam aranžman pokrajinske administracije Bojana Pajtića koji je sklopio sa brokerskom firmom „Aleksandar“ iz Subotice, sa jednim od 107 preduzeća koje je dobilo subvenciju za uvođenje novih tehnologija iako nikad nije objašnjeno koja je i kako nova tehnologija nabavljenja, a preduzeće je vraćalo u nekoliko navrata tu subvenciju kroz tzv. donacije.

Najpre je utopilo 7150 litara antifriza u 19 poljoprivrednih, mašinskih i tehničkih škola u Vojvodini za 12650 evra, zato što te škole imaju vozni park, koji je zaključila Pajtićeva administracija. Na istih 19 adresa ponovo je isporučeno 2400 litara antifriza za 4250 evra, još 10000 litara sredstava za poliranje i zaštitu guma za 32800 evra i još pet hiljada litara tečnosti za pranje stakla za 3760 evra. Čije gume su đaci polirali sa 10000 litara ne piše u zaključku Pokrajinskog izvršnog veća. Nije objašnjeno ni zašto škole troše više antifriza od gradskih saobraćajnih preduzeća u Vojvodini.

Onda su na red došla pozorišta, muzeji i galerije u Novom Sadu i u Vojvodini, gde se antifriz izgleda troši čak i više nego u motorizovanim školama i gradskim saobraćajnim preduzećima.

U razmaku od samo pet meseci za osam ustanova isporučeno je 2640 litara antifriza za 4700 evra i 3000 litara tečnosti za pranje stakla za 2250 evra, pa još 2500 litara antifriza za 4500 evra i još 6250 litara tečnosti za pranje stakala u vrednosti od 4700 evra. U poslednjoj isporuci za kulturu obuhvaćeno je 10 pozorišta, muzeja i galerija u Vojvodini kojima je, navodno, dato još 6650 litara antifriza za 12000 evra i još 12500 litara tečnosti za pranje stakla u vrednosti od 9500 evra.

Iz zaključka Izvršnog veća vidi se da je u isto vreme brokerska kuća vraćala subvencije kroz isporuke još 6250 litara tečnosti za pranje stakla za 4700 evra, za 124 srednje škole u Vojvodini. Računica pokazuje da su Dragoslav Petrović i Bojan Pajtić trampili 91000 evra za 21500 tonu antifriza, 10 tona sredstva za zaštitu i poliranje guma i 33 tone tečnosti za pranje stakla. Deset prestižnih ustanova kulture u Vojvodini za samo pet meseci je snabdeveno sa 11,8 tona antifriza i 21,7 tona tečnosti za pranje stakla, što pokazuje samo kako se bivši režim odnosio prema budžetskim sredstvima i prema sredstvima građana Srbije.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, naš amandman se odnosi na predlog da se planiranje, priprema, donošenje, izvršenje budžeta realizuje tako da u najvećoj mogućoj meri bude u funkciji smanjenja siromaštva, za razliku od vremena vladavine bivšeg režima, kada je bio u funkciji ličnog bogaćenja funkcionera žutog kartela, a da bismo to dočarali, reći ću samo da je ekspert za sitni i krupni kriminal samo od marta do maja meseca do 2016. godine, u svom omiljenom kafiću u Smederevskoj Palanci potrošio 457.710 dinara na litre piva, kafe, sokova i to je naravno fakturisano na opštinsku upravu.

Papiri pokazuju da je taj ekspert za sitni i krupni kriminal više vremena provodio u kafani, nego na svom radnom mestu, zbog čega i ne čudi da je opštinu naslednicima ostavio u dugovima do guše.

On je u svom omiljenom kafeu „Atrijum“, nenamenski i bez javne nabavke, utrošio novčana sredstva opštine i to u iznosu od 457.710,00 dinara u periodu od 24. marta do 25. maja 2016. godine. Svemu tome u prilog govore fotokopije računa na kojima se jasno vidi njegov potpis. Tako je samo 13. maja 2016. godine palanački ekspres za sitni i krupni kriminal spiskao neverovatnih 139.850,00 dinara i gotovo sve na pivo. Tako je tog dana ili večeri opštinskim novcem plaćeno 65 flaša „Lav“ piva, 135 flaša „Tuborga“, 143 „Hajnekena“, 13 limunada, 15 ceđenih pomorandži.

Takođe, 27. aprila u „Atrijumu“ spiskao je 110.800,00 dinara na kafu, gaziranu i negaziranu vodu, a istog dana u istom lokalu napravljen je novi ceh, doduše nešto skromniji, jer tada je na kafu, ceđene pomorandže, limunade i vodu spiskao 60.335,00 dinara. Tu još jedan račun od 53.275,00 dinara…

Međutim, to nije bio jedini ugostiteljski objekat koji su posećivali eksperti i njegovi saradnici…

… jer njihovi troškovi na ugostiteljske usluge u 2015. godini iznose 3.516.127,00 dinara, dok samo tokom prve polovine 2016. godine iznose 2.894.240,00 dinara. Hvala.

Član 104.

Ja nisam govorio samo o nekih, poslanik nije dobro razumeo, o nekih 100.000, jer nisam stvarno imao vremena da kažem kolike je taj isti ekspert za sitni i krupni kriminal dugove ostavio u Smederevskoj Palanci, pa kada kažemo da samo posle njegovog odlaska s vlasti u JP „Palanka razvoj“ je ostalo 7.800.000 za neisplaćene zarade, ukupan dug preduzeća 380 miliona dinara, predškolskoj ustanovi „Čika Jova Zmaj“ neisplaćene zarade su iznosile 37,5 miliona, a ukupan dug 93 miliona …

Znači, niko ne priča o samo 100.000, već pričamo o četiri milijarde dinara koje je ekspert za sitni i krupni kriminal ostavio svojoj opštini u dugu.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvažena predsednice, poštovani ministri, Poslanička grupa Pokret socijalista, Narodne seljačke stranke i Ujedinjene seljačke stranke će u celosti podržati ovaj set finansijskih zakona, kao i predloženi budžet za 2018. godinu.

Razlozi za ovakav naš stav su upravo u tome što je ovo jedan u nizu kvalitetnih, slobodno mogu reći domaćinskih predloga budžeta, u poslednjih pet godina.

Ovakav odnos prema budžetu pokazuje da je Srbija odlučnim i stabilnim korakom krenula da izlazi iz život blata u koje su nas uvlačili sve do 2012. godine, pokazuje da je Srbija počela da zaceljuje rane koje joj je bivši režim naneo pljačkaškom privatizacijom, masovnim otpuštanjima radnika, kriminalom, korupcijom, pustošenjem budžeta i budžetskih fondova, zaduživanjem i dovođenjem države na ivicu bankrota i siromaštva.

Evo već dva dana, koliko traje rasprava u ovoj sali, ali i obraćanje naših kolega opozicionih poslanika predstavnicima medija u holu Skupštine, moram da primetim da nisam uspeo da čujem ni jednu suštinsku primedbu na ovaj budžet. Sve te primedbe u potpunosti su političke prirode i predstavljaju ili neargumentovane kritike budžeta, ili šarene laže i prazna obećanja onih koji su imali više od jedne decenije vremena da urade nešto za ovu državu i narod, ali baš sada, kada su otišli sa vlasti, naknadnom pameću obogaćeni, setili su se interesa građana i države, setili su se da je moguće i potrebno raditi u interesu naroda.

Sve te njihove laži i prazne priče nemaju nikakve veze sa realnošću, kao ni sa onim što ovaj budžet treba da predstavlja. Nepuna dva dana imamo priliku da slušamo jadikovke političkih pokajnika koji su spremni da sve obećavaju i da se u sve zakunu kako bi dobili šansu da bar još jedan dan ponovo provedu na vlasti. Sve ovo bi za njih bilo idilično da o tom njihovom povratku na vlast ne odlučuju građani, tačnije oni koji su ih pre pet i po godina, zbog bahatosti, korupcije i kriminala, jednom zauvek oterali u opoziciju.

Predloženi Zakon o budžetu za 2018. godinu nam daje jasan prikaz izbalansiranih prihoda i rashoda, tako da ukupni prihodi budžeta za sledeću godinu iznose 1.178 milijardi dinara, a ukupni rashodi 1.207 milijardi dinara. Planirani fiskalni deficit za sledeću godinu iznosi 0,6% BDP-a, odnosno 28,4 milijarde dinara, što je za 40,7 milijardi dinara niže od deficita planiranog budžetom za ovu godinu i što je ujedno i najniži budžetski deficit u poslednjih nekoliko decenija.

Budžet za 2018. godinu je izuzetno dobro odmeren, isto tako kao i prethodna dva-tri budžeta, a planiran je na osnovu projekcije da će realna stopa rasta u idućoj godini biti 3,5% BDP-a.

Ono što ovom prilikom moramo pohvaliti jeste činjenica da je u ovoj godini suficit u budžetu bio rekordan, deficit nizak, a rast realno iznosi oko 2%, te je, osim prostora za veće plate i penzije u idućoj godini, obezbeđeno i više novca za investicije, što pokazuje razvojnu stranu ovog budžeta, tako da su za kapitalne investicije u 2018. godini predviđene 128,3 milijarde dinara, od čega je najviše namenjeno za ulaganje u infrastrukturu.

Kada već spominjem povećanje zarada i penzija, želim da napomenem da je povećanje plata i penzija u idućoj godini u suštini nagrada za uvedenu fiskalnu disciplinu i postignute rezultate tokom poslednje tri godine reformi. Sve ovo pokazuje da su sve preduzete mere, koje su često bile čak politički izuzetno nepopularne i od kojih mnoge nisu nailazile na punu podršku građana, bile opravdane, da su doprinele postizanju odličnih rezultata i da sada svi možemo biti izuzetno zadovoljni postignutim.

Naravno da ovo postignuto ne sme da nas uljuljka i da je tokom 2018. godine neophodno da maksimalno obratimo pažnju na održavanje postignute makroekonomske stabilnosti, nastavak primene mera fiskalne konsolidacije, kao i dalje smanjenje učešća javnog duga u BDP-u, koje je uspešno započeto prošle godine.

Ono što svi građani Srbije u 2018. godini očekuju od aktuelne Republičke vlade jeste još veći broj investicija, kako stranih tako i domaćih, još veći broj novootvorenih radnih mesta, nova povećanja penzija i zarada, ali za razliku od prakse bivšeg režima, povećanja koja će isključivo biti iz realnih izvora.

Ono što se može videti u ovom predlogu budžeta, a što me izuzetno raduje, jeste odgovorna politika Vlade prema resoru odbrane, prema Vojsci Srbije, a pre svega njenim pripadnicima, što je sušta suprotnost u odnosu na period vladavine bivšeg režima, koji se u javnosti zalagao da želi efikasnu, mobilnu i modernu armiju, a od prvog dana aktivno radio na njenom slabljenju, uništavanju brojnog arsenala naoružanja, istovremeno terajući u prinudnu penziju profesionalni i iskusni oficirski kadar u najboljim godinama, koji su najvećim delom činili heroji odbrane od NATO agresije.

Predlogom budžeta za potrebe Ministarstva odbrane tokom 2018. godine planirana sredstva su uvećana za 11,6 milijardi, čak 25% više nego prethodnih godina, tako da taj predlog sada iznosi oko 70,5 milijardi dinara. Tako planiran budžet ministarstva imaće socijalni i razvojni karakter, pošto je najveći deo od sredstava predviđen za podizanje standarda pripadnika Vojske Srbije kroz povećanje plata, potom za nastavak stambene izgradnje, a značajna sredstva su izdvojena i za nastavak opremanja Vojske Srbije, za održavanje i remont tehnike, ali i ulaganje u vojne objekte i oporavak namenske industrije.

Zarade svim profesionalnim vojnicima do čina majora, zaposlenima u Vojsci Srbije u narednoj 2018. godini biće uvećane za 10%, a svaki vojnik će u novu godinu ući sa novim kompletom uniformi i čizama. Za opremanje Vojske Srbije u narednoj budžetskoj godini opredeljen je iznos od 13,2 milijarde dinara, što je za devet milijardi dinara veći iznos nego ove godine, a ono što je takođe izuzetno bitno jeste činjenica da je za naučnoistraživačku delatnost opredeljeno više od jedne milijarde dinara. Usko vezano za pitanje standarda pripadnika vojske jeste izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je pre nekoliko dana najavio da će svi zaposleni u sektoru bezbednosti, što znači i u Vojsci Srbije, do kraja godina dobiti bonus u visini od 10.000 dinara, ali da će i ubuduće njihova primanja biti povećavana u kontinuitetu iz godine u godinu.

Na kraju ovog izlaganja, veliko mi je zadovoljstvo što mogu da konstatujem da je aktuelna Republička vlada nastavila da sprovodi politiku prethodne dve vlade, politiku koju je zacrtao sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić i što je još jednom pokazala koliko joj je stalo do svih građana Srbije, a naročito onih koji danonoćno brinu o našoj bezbednosti i sigurnosti i koliko joj je stalo da zahvaljujući tako snažnoj vojsci sačuva svoju samostalnost, nezavisnost, kao i politiku vojne neutralnosti. Hvala.

Poštovana predsednice Skupštine, gospodine ministre sa saradnicima, kolege poslanici, danas se pred nama nalaze predlozi zakona o izmenama i dopunama tri sistemska zakona o predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju, koja proizlazi iz krovnog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji smo nedavno usvojili, potom Predlog zakona o dualnom obrazovanju i tri međunarodna ugovora.

Slika jedne države jeste sistem obrazovanja. Kakav je sistem obrazovanja, takva je i sama država. Te, kao što se može i primetiti naša Vlada je u nameri unapređivanja reforme celokupnog obrazovnog sistema predložila zakone koje smo nedavno ovde usvojili, kao i predloge zakona koje ćemo usvojiti na ovoj sednici, čime se upotpunjuje pravni okvir za unapređenje sistema obrazovanja u Republici Srbiji i nastavlja započeti posao oporavka i reforme celokupnog društva.

U danu za glasanje poslanička grupa PS-NSS-USS, podržaće svaki od ovih predloga i to sa dobrim razlozima, zato što ovaj paket zakona predstavlja normativnu nadgradnju sistema obrazovanja i vaspitanja u Srbiji, zato što on sadrži čitav niz dobrih, konkretnih rešenja i zato što ovaj paket zakona predstavlja konkretan korak napred u implementaciji i usvojene strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine.

U svom obraćanju ću se osvrnuti na Predlog zakona o dualnom obrazovanju, pošto sam siguran da će primena ovog zakona uneti novu snagu i energiju u postojeći sisteme obrazovanja i značajno uticati na smanjenje nezaposlenosti mladih ljudi, kao i na razvoj same privrede u Srbiji.

Zbog svega ovoga, dualno obrazovanje za budućnost Srbije je jedna od najvažnijih tema. Koncepcija dualnog obrazovanja je prilagođena vremenu, potrebama i uslovima u kojima se danas nalazi država Srbija, koristeći sva iskustva zemalja koje imaju razvijen sistem dualnog obrazovanja i kod kojih je ovaj sisteme obrazovanja dao odlične rezultate.

Kada govorimo o rezultatima zemalja u kojima je uvedeno dualno obrazovanje, moramo napomenuti da one imaju stopu nezaposlenosti mladih ispod 10%, dok je kod nas ta stopa dvostruko veća, te smo zbog toga i dužni da se ozbiljno posvetimo rešavanju ovog problema.

Istina, Vlada Republike Srbije u prethodnih pet godina svojom odgovornom politikom uspela je da smanji stopu nezaposlenosti sa 26% na 12%, ali i dalje postoji otvoren problem među mladima, pošto 62% mladih nema nikakvo radno iskustvo, dok njih 150.000 se niti školuje, niti radi.

Uz sve ovo navedeno, moramo napomenuti da u Srbiji danas postoje otvorena radna mesta za kvalifikovanu radnu snagu, pre svega u zanatsko tehničkim zanimanjima, na koja poslodavci ne mogu da zaposle odgovarajući kadar pošto on u Srbiji ne postoji. Zbog svega ovog, namera je da se kroz usvajanje ovog zakona i uvođenja dualnog obrazovanja, mladima stvore bolji uslovi za zapošljavanje, da njihovo znanje koje steknu kroz dualno školovanje bude praktično i brže primenljivo.

Dualni sistem je svojom primenom u drugim državama dokazao da je uspešan model obrazovanja koji pruža mogućnost mladima da imaju direktan kontakt i direktno uključivanje u svet rada.

Mi trenutno u Srbiji imamo situaciju da pojedini poslodavci ne mogu da dođu do potrebnih radnika sa srednjom stručnom spremom, a u većini slučajeva nemaju ni kapacitete, vlastite resurse, niti vremena za njihovu dodatnu obuku, što već niz godina ima za posledicu značajan broj nepopunjenih radnih mesta. U aktuelnoj ekonomskoj situaciji ova pojava nije zanemarljiva. Nezaposlenost utiče na rast siromaštva, posebno u segmentu populacije mladih, kao i na sve više opadajuću stopu nataliteta.

Tako da, uvođenje ovog inovativnog modela obrazovanja bi trebalo istovremeno da reši kako problem kompanija koji se tiče nedostatka kvalifikovane radne snage, tako i da utiče na značajno povećanje broja zaposlenih mladih ljudi, ali i da smanji troškove koje država izdvaja za stručno obrazovanje.

Ovaj model će mladima posle dugo godina pružiti šansu da odlučuju o svojoj budućnosti, da se odluče da li će se zaposliti u nekoj od kompanija gde su se školovali, da pokrenu svoj lični posao, ili nastave školovanje na nekom od fakulteta. Unapređenjem kvaliteta praktične nastave, koje se postiže dualnim obrazovanjem, odnosno učenjem kroz rad, stvoriće se i podsticati preduzetnički duh i samozapošljavanje, jer učenici će biti u prilici da u realnom radnom okruženju nauče mnogo toga što u školi ne uče, steći će razne veštine, biće u prilici da razvijaju preduzetnički duh i da se možda odluče i na pokretanje sopstvenog biznisa po završetku školovanja.

Pohvalno je to što će prilikom uključivanja poslodavaca u dualni sistem obrazovanja biti sagledane mogućnosti samih poslodavaca da realizuju nastavni plan i program, tj. podzakonskim aktima će biti propisani uslovi koje privredni subjekti moraju da ispune da bi imali pravo da obrazuju učenike, odnosno kojom delatnošću treba da se bave i koje materijalno-tehničke mogućnosti i uslove treba da ispunjavaju i, naravno, ono što je možda i najvažnije u svemu ovome, da ispunjavaju uslove u pogledu postojanja adekvatnog broja zaposlenih zaduženih za instruktorski rad sa učenicima.

To se dijametralno razlikuje od važećeg Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, koji uređuje samo praktičnu nastavu i profesionalnu praksu koju škola može da ostvaruje u saradnji sa privrednim društvima, ustanovama i drugim organizacijama, ili drugim pravnim licima, ali nisu precizirani uslovi pod kojim ta saradnja treba da se odvija, odnosno pod kojim uslovima se obavlja učenje kroz rad u realnom radnom okruženju.

Novina koju nam ovaj način obrazovanja donosi jeste upisna politika, koja garantuje da se svi polaznici u dualnom sistemu obučavaju za poslove koji su traženi na tržištu rada, tako da motivaciju za dualni sistem imaju i polaznici, ali i poslodavci.

Svi mi moramo biti svesni da već jednom moramo raskrstiti sa višedecenijskom praksom da radna mesta u proizvodnji i poslove zanatlija ne smatramo kao poniženje, već kao priliku da se mladi kvalitetno obuče za rad, da dobiju radno mesto, da počnu da pristojno zarađuju, da žive od sopstvenog rada i na taj način da postanu samostalni, da formiraju porodicu, dobiju potomstvo i žive životom dostojnog čoveka.

Sve ovo je razlog što su zanati i dalje veoma popularni u ekonomski najmoćnijim zemljama Evrope i svete i pružaju odlične mogućnosti zapošljavanja, otvaranja i ostvarivanja perspektive dodatnog obrazovanja, sticanja osećaja samostalnosti i brojne druge stvari koje u ovom trenutku nedostaju mladima u Srbiji.

Zbog svega ovog što sam naveo, i još mnogo razloga o kojima će tokom rasprave govoriti moje kolege iz poslaničkog kluba, mi ćemo u danu za glasanje podržati kako predlog ovog, tako i ostalih zakona. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodo ministri sa saradnicima, kolege narodni poslanici, danas su pred nama četiri bitna predloga zakona koji unose značajne promene i novine, pre svega, u oblasti javne uprave.

Kada govorimo o Predlogu zakona o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, njihovim usvajanjem stvaramo uslove da se nastavi započeta reforma i reorganizacija sistema javne uprave.Postojećom Strategijom reforme javne uprave u Republici Srbiji predviđeno je uspostavljanje jedinstvenog sistema stručnog usavršavanja u okviru centralne nacionalne institucije za stručno usavršavanje, a na osnovu jedinstveno utvrđenog programa stručnog usavršavanja. Upravo ova Akademija je zamišljena kao ta centralna tj. krovna obrazovna institucija koja će raditi na stručnom usavršavanju zaposlenih u državnoj upravi.

Kada otpočne sa svojim radom, ona će imati ključnu ulogu u stručno usavršavanju službenika javne uprave, u planiranju i izboru kadrova, sistemu nagrađivanja i karijernog napredovanja, obukama zaposlenih. Akademija će biti samostalna, a njen rad će nadgledati Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Obuka službenika će biti obavljena u saradnji sa akreditovanim ustanovama i organizacijama uz mogućnost potpisivanja ugovora o saradnji sa vodećim svetskim univerzitetima, a na koji način će joj biti omogućeno da razmenjuje i unapređuje stečena znanja i iskustva.

Ključna promena koju će doneti osnivanje Akademije je stvaranje ambijenta za efikasno i profesionalno pružanje usluga građanima, privredi i transformacija rada javnih službenika uz servis za sve korisnike usluga, tako da ako službenici usvoje samo 50% onoga što će učiti na akademiji, javna uprava na lokalnom i republičkom nivou radiće na mnogo višem nivou.

Zadatak Akademije će biti da sve javne službenike obuči osnovnim veštinama i dodatnim znanjima. Pored toga, Akademija će raditi na razvijanju veština, komunikaciji liderskih veština zaposlenih u javnoj upravi, a sa ciljem da Srbija dobije bolje i efikasnije službenike sa puno više znanja i neophodnih veština.

Značajna novina je da se ovim zakonom prvi put uvodi obavezna edukacija za javne službenike na svim nivoima, od republičkog do lokalnog nivoa, kao i to što se obezbeđuju jednake mogućnosti za stručno usavršavanje svih zaposlenih u javnoj upravi i na taj način omogućava dalje unapređenje rada javne uprave. Po pitanju trenutnog stručnog usavršavanja postoji značajna razlika između stručnog usavršavanja službenika na republičkom i lokalnom nivou.

Istina - u Srbiji postoje određene jedinice lokalne samouprave koje ne zaostaju za republičkim nivoom u pogledu organizacije, funkcije stručnog usavršavanja, ali postoji određeni broj onih u kojima ova funkcija praktično ne postoji, tako da možemo konstatovati da u značajnom broju jedinica lokalne samouprave do sada nije postajao sistemski pristup u rešavanju pitanja njihovog stručnog usavršavanja i da upravo Nacionalna akademija za javnu upravu predstavlja rešenje za ovaj problem i put kojim ćemo našu javnu upravu učiniti efikasnijom i profesionalnijom.

Nacionalna akademija ne samo da će obavljati poslove obuke i stručnog usavršavanja, već će, što je izuzetno značajno, imati zadatak da obezbeđuje kontinuiranu stručnu podršku svim zaposlenima u javnoj upravi.

Drugi predlog zakona, tačnije Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, usko je vezan za prethodni Predlog zakona, pošto njim predlagač uvodi niz novih odredbi koje se odnose na stručno usavršavanje zaposlenih u državnoj upravi, vrste i načine sprovođenja usavršavanja.

Predlogom zakona se predviđa opšti program obuke pod kojim se podrazumeva obezbeđivanje podizanja nivoa znanja i veština za obavljanje poslova u državnim organima i on se sastoji iz dva dela - uvodnog programa odluke namenjenog službenicima koji prvi put zasnivaju radni odnos u državnom organu, kao i prilikom priprema službenika za polaganje državnog stručnog ispita i programu kontinuiranog stručnog usavršavanja državnih službenika u državnim organima, potom od programa obuke rukovodilaca koji ima za cilj usavršavanje državnih službenika koji se pripremaju ili se već nalaze na rukovodećim radnim mestima, dok se posebnim programom obuke priprema i sprovodi stručno usavršavanje državnih službenika i zaposlenih u pojedinim državnim organima u skladu sa specifičnim potrebama njihovog delokruga i nadležnosti.

Zakonom se propisuju obavezni elementi programa stručnog usavršavanja, dok će opšti program obuke i program obuke rukovodilaca za svaku godinu donositi Vlada na predlog Nacionalne akademije. Sve ovo nam govori da su Vlada i ministarstvo izuzetno odgovorno pristupili reformi javne uprave kao jednom od najvažnijih zadataka pošto samo jaka, jednoobrazna i efikasna državna uprava može da bude osposobljena da građanima, privrednim i drugim subjektima pruži visok kvalitet usluga. Građani od nas sa pravom očekuju da im obezbedimo da javne usluge budu boljeg kvaliteta i većeg obima, a da budu pružene u što manju utrošak vremena, ljudskih i materijalnih resursa.

Usvajanjem Predloga zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju pojednostaviće komunikaciju državne uprave sa jedne i građane i privrede sa druge strane, omogućiće da elektronski dokumenti napokon u praksi imaju istu snagu tj. da budu priznati kao i papirni, a omogući će i različite nivoe identifikacije fizičkih i pravnih lica.

Pored navedenog Predloga zakona se na kvalitetniji način uređuju odredbe elektronskom potpisu, ali se uređuju i nove oblasti koje do sada za razliku od elektronskog potpisa nisu bile regulisane, kao što su elektronsko čuvanje, elektronska dostava i elektronski pečat bez kojih mnogi, pre svega sudski i upravni postupci do sada nisu mogli da se u potpunosti sprovode elektronskim putem.

U ovom trenutku kao što je ranije rečeno, više od 100 potpisa predviđeno neophodno korišćenje papirnog dokumenta kao jedinog priznatog značenja za sprovođenje nekog postupka, zaključenje novog pravnog posla i obezbeđenje dokaznog sredstva.

Ovaj zakon predstavlja prvi korak u unapređenju regulative elektronskog poslovanja, a najveći iskorak je upravo to što će se ovim zakonom i uvođenjem određenih usluga od poverenja omogućiti da dokazna i pravna snaga elektronskih dokumenata bude ista kao i kod papirnih dokumenata.

Usvajanjem ovog zakona stvara se osnova za uspostavljanje moderne elektronske uprave u Republici Srbiji, koja će građanima i privredi omogućiti brže i efikasnije usluge i jednostavniju komunikaciju sa državnim organima od kuće putem personalnog računara ili mobilnog telefona.

Elektronska uprava će biti značajno jeftinija od dosadašnje procedure sa papirnim dokumentima budući da se korišćenjem usluga od poverenja smanjuje vreme koje je potrebno za izvršenje određenih poslova i transakcija.

Poslovi će lakše moći da se obavljaju elektronski bez potrebe odlaska na šaltere u određene institucije i bez fizičkog kontakta čime se štede materijalni resursi i vreme koje je potrebno u klasičnom poslovanju.

Osim što se zakonom obezbeđuje lakši i sigurniji pristup uslugama organa javne vlasti i drugih subjekata, koje se pružaju elektronskim putem, obezbeđuje se i dodatna fleksibilnost po pitanju identifikacije pojedinca u obavljanju elektronskih transakcija.

Istina, elektronski potpis se primenjuje danas, ali on se nalazi na kartici, zahteva poseban čitač i softver, što otežava njegovu primenu, a što se novim Predlogom zakona menja.

Kako bi ovaj zakon što pre u potpunosti zaživeo u praksi, svi nadležni državni organi će morati raditi na uspostavljanju poverenja kod građana, pošto trenutno među samim građanima postoji određena doza neverice u verodostojnost elektronskih dokumenata.

Kako bi to poverenje građana bilo što veće i samim zakonom se uvode novi instrumenti koji će doprineti većoj garanciji sigurnosti tih elektronskih dokumenata.

U skladu sa unapred rečenim poslanička grupa PS-NSS-USS će u Danu za glasanje podržati sve predloge zakona. Hvala.

Predlagač je, ipak, u pravu, i odustajem od amandmana.