Hvala predsedavajuća.

Koristiću vreme grupe, mi nemamo amandman, ali moram da se javim zato što želim da objasnim i vama prvenstveno i svima ovde prisutnim poslanicima i sa jedne i sa druge strane zašto je važno da zaštitimo policiju i zašto je važno da ne dozvolimo da nam fantomski birači budu na spiskovima i zašto je važno da policija ne učestvuje u jednim takvim nečasnim i sramnim rabotama.

Nakon decembarskih izbora, aktuelna tema u javnosti, a i u svim društvenim mrežama je fiktivno prijavljivanje prebivališta radi ostvarivanja biračkog prava, u ovom slučaju, u korist naprednjačke vlasti i njihovog zvaničnog neformalnog lidera Aleksandra Vučića. Vlast je kroz izjave svojih funkcionera više puta ponovila da u tome ne vidi ništa loše, čak ni protivzakonito, kao i obično davajući tumačenja koja su samo delimično istinita i na taj način su obmanjivali građane zarad političkog profiterstva.

Istina je da po slovu Ustava i zakona građani mogu u skladu sa svojim potrebama da menjaju svoja prebivališta. Međutim, ono što vlast prećutkuje to je da se moraju ispuniti uslovi i propisi zakonom i to kako oni za sticanje državljanstva, tako i oni koji se odnose na prebivalište.

U skladu sa važećim zakonima propisani su uslovi koje je potrebno ispuniti da bi neko stekao državljanstvo, a jedno od takvih je da mora najmanje tri godine da ima prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije. propisi o prebivalištu i boravištu građana uređuju da pravo na prebivalište u Republici Srbiji imaju svi građani Republike Srbije koji stalno žive na teritoriji Republike Srbije. Po ovim propisima prebivalište je mesto, ovo je veoma važno, znači prebivalište je mesto u kome se građanin nastanio, ali zašto? Sa namerom da u njemu stalno živi, odnosno mesto u kome se nalazi centar njegovih životnih aktivnosti, kako profesionalnih, tako ekonomskih, socijalnih i drugih veza koje dokazuje njegovu trajnu povezanost sa mestom u kome se nastanio.

U tom smislu, prijava prebivališta pojedinih funkcionera, ali i drugih lica, ne samo iz BiH, nego i sa teritorije Srbije, Republike Srpske i ostalih gradova koji su dolazili u Beograd, koji manje-više i poseduju neke nekretnine, po važećem zakonu njima ne daju pravo da prijave prebivalište, a ne daju im pravo da prijave prebivalište zato što oni tu ne žive, oni tu ne ostvaruju svoje socijalne interakcije. Oni po ovom zakonu mogu samo da prijave boravište.

Znači, po našim propisima nije vlasništvo ili drugi pravni osnov nad nekom nekretninom opredeljujući prilikom prijave prebivališta. Tako da je nebrojano puta do sada posebno od decembarskih izbora, uverili smo se da je nadležan MUP nije postupao po zakonu i na taj način je omogućavalo da se prijavljuju ljudi i građani na adrese koje im nisu centar životnih aktivnosti, odnosno nisu tu da borave i nisu tu da ostvaruju neka svoja prava.

Na ovaj način MUP direktno utiče na sadržaj biračkog spiska, odnosno direktno je odgovorno za nepravilnosti koje se pojavljuju u biračkom spisku. Praktično, izborna krađa na decembarskim izborima, ali i na predstojećim lokalnim izborima sprovodi se i dalje uz podršku MUP-a.

Ono što mi je najvažnije i ono što je najstrašnije u svemu tome je da nikada neće odgovarati ljudi koji su naložili da se ovakve nepravilnosti rade. Odgovaraće oni službenici koji fizički u sistemu vrše promene prebivališta, jer se svojim imenom loguju na sistem i policajci koji vrše provere činjenica na terenu, jer svojim imenom potpisuju izveštaj.

Apelujem na sve policijske službenike da ne učestvuju u ovom pravljenju fiktivnih adresa i da ne podržavaju ovaj sistem fantomskih birača, jer će upravo oni biti ti koji će snositi odgovornost i oni će biti ti koji će možda sutra ostati i bez posla, kada budemo došli i kada budemo proveravali ko su ti ljudi koji su omogućili fantomskim biračima da glasaju.

Znači, što bi narod rekao – kola će se slomiti na najslabijima, dok će imajući u vidu dosadašnje postupanje tužilaštva u mnogim primerima više instance policije i politike ostati zaštićene i daleko od odgovornosti.

Upravo na to režim Aleksandra Vučića i SNS računa. Prividno štiti sve koji rade za stranku, do momenta dok njihovi interesi ne budu ugroženi, a tada će bez pardona činovnike i policajce pustiti niz vodu, samo da odgovornost ne dođe do njih.

Teško da se može očekivati da će se do narednih izbora u ovoj godini urediti birački spisak, pa čak i pod uslovom da Ministarstvo unutrašnjih poslova u dobroj meri sarađuje u doslednoj primeni zakona za koje su nadležni, što će biti vrlo teško, budući da je izvor problema i nepravilnosti u biračkom spisku sadržan upravo u nepravilnom i nezakonitom radu ovog ministarstva.

Da li se u budućnosti može sprečiti tzv. izborni inženjering, odnosno krađa? Naravno da može. Ali, uslov svih uslova je utvrđivanje odgovornosti svih odgovornih za izbornu krađu, prvo na izborima u decembru 2023. godine, kao i za svake naredne izbore, pod uslovom da do izborne krađe dođe.

Pa se ja sada pitam, fantomi rušili Savamalu, niko nije odgovarao, ministar mi i dalje nije odgovorio na pitanje kojeg je policijskog službenika nagradio za Dan policije i unapredio boljim radnim mestom, a sa fantomkama je predvodio ljude koji su rušili Savamalu. Zatim imamo fantomske birače. Ja se zaista pitam – da li ova vlast pravi i fantomsku policiju, da li ova vlast hoće da od policajaca koji pošteno treba da rade svoje posao, po članu 3. Zakona o policiji, služe samo politici, a ne služe građanima?

Još jedno veoma važno pitanje koje zaista imam ovde i smatram da treba da razmotri onaj koji bude mandatar, a to je – da li je ministru Gašiću mesto u narednoj Vladi? Moje mišljenje je da ministar Gašić treba da spakuje svoje stvari i da se vrati u Kruševac, jer sve što je do sada uradio, samo je izazvao velike nesreće i samo je svojim pogrešnim potezima doveo do velikog broja, nažalost, žrtava u ovom sistemu.

Takođe, ministar Gašić nam je govorio i na konferenciji za novinare i iznosio detalje koji uopšte nisu njegovi, ali zato nema nigde ministra Gašića da nam objasni šta se desilo u Boru. Kako je posle torture koja je dokazana preminuo čovek koji je osumnjičen za ovo jedno od najtežih krivičnih dela koje smo imali i najtragičnijem slučaju? Nije nam objasnio. Slagao je građane. Rekao je da je čovek umro od posledica infarkta, ali rezultati govore drugačije.

Ono što hoću da podsetim drage svoje i policajce i građane, a i vas ovde, znate li kada su zadnji put odgovarali policijski službenici, kada su snosili odgovornost za prekoračenje upotrebe sile? Samo onda kada je bio napadnut, navodno napadnut, brat Aleksandra Vučića i brat Siniše Malog. Od onda nikada niko nije odgovarao. Zato ja postavljam pitanje – kakva je ovo policija i dokle ćete više da zloupotrebljavate policiju u vaše prljave političke svrhe? Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Danas smo svašta čuli, ali najmanje, kao i juče, o tački dnevnog reda, pa evo, da se vratimo na temu.

Po Ustavu Republike Srbije, predsednik Narodne skupštine je druga funkcija po važnosti u zemlji. Na tu osobu se ugledaju svi građani. Na tu osobu se ugledaju i poistovećuju mnogi funkcioneri, mnogi poslodavci, policajci i mnogi ostali političari.

Ana Brnabić je bila premijerka sedam godina. Može se reći možda i najviše do sada, ali šta je to uradila Ana Brnabić za sedam godina? Branila je svoje ministre i to ministre iako su okoreli u korupciji i kriminalu. Umesto da ih izbaci iz svog kabineta, ona ih je promovisala, sa papira čitala ono što su joj oni poturali, a jedna od tih ministarki je rekla u svoje vreme da je ministarska funkcija džuboks za pravljenje para i gospođa Brnabić je dozvoljavala da se sve te stvari događaju i da se ministri bogate na jedan vrlo nelegalan način.

Ja bih sada iskoristila priliku, pošto se stalno priča kako je nešto urađeno i kako je dobro, a ne priča se ono što se krije od građana, pa bih pitala gospođu premijerku u tehničkoj Vladi - zašto drži u tajnosti i zašto ne obavesti parlament i građane Srbije da su promenjeni delovi Zakona o potvrđivanju Ugovora koji je usvojen u ovom domu 10. novembra 2022. godine, a odnosi se na Ugovor o kreditu koji je bio namenjen za uklanjanje Starog železničkog mosta na Savi? Zašto nam ne objavi da je bez ikakvog tendera, bez ikakvog razloga promenjena kineska firma koja treba da izvodi te radove i zašto ne kaže građanima kako se njihov novac troši na penale, jer se ti radovi i dalje nisu preduzeli i dalje se ništa po tom pitanju ne radi, jer nije dostavljena tražena dokumentacija?

Sva ta dokumenta ste potpisali vi kao premijer Srbije. Možda i ne znate? Naravno da ne znate, jer kakav biste vi premijer bili bez političke moći u skladu sa ustavnom ulogom šefa izvršne vlasti, jer vaša jedina retorika koju imate je hvalisanje Aleksandra Vučića i jedina tema koju imate i o kojoj pričate. Postali ste najbolji premijer Aleksandra Vučića.

Ono što vam ipak moram odati priznanje a to je da ste toliko usavršili vaš govor da neistinu pretvorite u istinu, da laž pretvorite u istinu i da neuspeh pretvorite u uspeh i to radite svih ovih sedam godina. Narod zato treba da zna kakve ste štetne ugovore kao predsednica potpisivali i šta ste uradili.

Zašto ne objasnite, gospođo premijerka, građanima da ste podigli kredit i da je Srbija digla kredite od kineskih firmi, kažete, za investicije, da Srbija čuva pare? Pa, ti krediti nisu poklon, ti krediti su obaveza i jaram oko vrata ne nama, nego našoj deci. Ko zna koliko će godina naša deca morati da vraćaju dugove i da plaćaju ono što ste vi predstavili kao dobro?

Ovde nam pokazujete raznorazne grafikone i stubiće. Da, oni nisu rast plata, nego je to rast i porast našeg životnog standarda i ono što manje možemo da kupimo.

Ostaćete upamćeni kao premijerka u čijoj Vladi je prisluškivan predsednik. Evo ga Oskar. Stranci su ga otkrili, niste ga otkrili vi. Zato ste izmislili aferu prisluškivanja.

Onda, šta možemo da očekujemo u nastavku vaše vladavine ovom zemljom kada su vaša dela kao premijerke za sedam godina na funkciji jedno veliko ništa?

Dobar dan.

Mi smatramo da je ceo ovaj set zakona i predloga zaista vrlo loš i da uopšte nije dobar i nije po demokratskim principima, tako da smatramo da ukoliko se ovaj predlog zakona usvoji, Srbija će biti u totalnom medijskom mraku, jer bi se na taj način eliminisali preostali nezavisni elektronski mediji.

Mi smo svakako i sada u mraku jer, naravno, kontrolišete sve medije i prave informacije do ljudi jako teško dolaze, ali na svu sreću, eto, RTS prenosi ova naša skupštinska zasedanja, tako da je ovo prilika da građani bar na ovaj način čuju i vide ono što mi imamo da im kažemo i ono što je zaista slika i prilika realnog dešavanja.

Što se tiče gospodina koji je na početku sednice izjavi da je zemunski klan formiran 2003. godine i da je tada naš predsednik stranke Miroslav Aleksić imao 20 i nešto godina, ja hoću da ga podsetim da je zemunski klan likvidiran 2003. godine, ali da je nastao mnogo pre, 10 godina pre i kako mu samo ime kaže, u Zemunu je stvoren.

Takođe bih gospodina koji je otišao, koji je ovde 20 godina narodni poslanik i ništa drugo u svom životu ne radi nego na osnovu lažnih informacija o sebi obezbeđuje mesto u svakom mandatu, obavestila bih ga ovako – da se zemunski klan nije stvorio u Trsteniku, nego u Zemunu, a najveći prosperitet je imao u periodu od 1996. do 1998. godine, kad se zna ko je bio na čelu zemunske opštine i ko je bio u Zemunu, a to je bila SRS.

Ta ista zemunska mafija je već 1997. godine rešenjem Izvršnog odbora opštine Zemun, i to rešenjem 06-2365/97, od 21. februara 1997. godine, dodelila rešenje Spasojeviću da mu se daje na trajno korišćenje parcela 1245551246.

Poštovani građani, mi se i dalje zalažemo i smatramo da ne treba usvojiti uopšte ovaj zakon jer zaista smatramo da ukoliko se ovaj Predlog zakona usvoji, Srbija će zaista biti u totalnom medijskom mraku.

Meni je zaista ovo odličan šlagvort opet da nastavim o toj čuvenoj Šilerovoj, jer verovatno je većina građana tada bila u nekom mraku zato što se ta jedna kriminogena grupa na neki način prikrivala iza vlasti, ali, eto, hvala poslaniku koji mi je dao ideju da mogu da razjasnim građanima.

Znači, ja bih da ponovim da je rešenjem izvršnog Odbora Skupštine opštine u Zemunu 06-236597 od 21.02. 1997. godine doneto rešenje da se Spasojeviću na trajno dodele te parcele, broj 12455 od 1.064 kvadratna metra i parcela 12426 i 12427, takođe od 1.064 kvadratna metra.

Ono što je interesantno, Šilerova ulica se ne nalazi u Trsteniku, nalazi se u Zemunu. Takođe, šta je još interesantno? Tog 2. februrara, 21. februara 1997. godine Miroslav Aleksić je imao 18 godina. On je tek 1997. godine u avgustu mesecu punio 19 godina.

Potpuno je suludo za bilo kog građanina, ne za Miroslava Aleksića, nego za bilo kog drugog građanina pričati da je sa 18, 19 godina mogao da odlučuje da li će da se formira neki klan i da li će taj klan dobiti da nelegalno stečenim novcem gradi takvu vilu u takvom jednom prometnom i lepom delu kao što je Zemun.

Pri tome, moramo i naglasiti da oni nisu 1997. godine došli sa tolikim parama i da nisu 1997. godine stekli bogatstvo. Stekli su ga mnogo godina pre, a zna se ko je tada bio na čelu Zemuna.

Opet ostajemo pri našem stavu da ne treba prihvatiti uopšte ovaj zakon i da on zaista treba da ide ponovo u proceduru, ali evo ja stalno dobijam ovde šlagvort zašto to treba da kažem i zbog čega građani Srbije zaista treba da budu informisani na celoj teritoriji Srbije i da informacije i uopšte sve ono što mi radimo budu dostupni svima.

Malopre dok sam ja doživela salvu uvreda na svoj račun aplauz je usledio na takav govor od strane kolega koji sede preko puta, a čak je usledilo i dobacivanje - ubi ga ko zeca.

Ja vas, građani Srbije, sada obaveštavam da narodni poslanici narodnoj poslanici sa ove strane koja nikada nikog nije uvredila i nikada ni jedno ime nije spomenula dobija dobacivanje – ubi ga kao zeca.

Šta to znači? Ne razumem ja taj jezik, ja takvim jezikom ne pričam. Ja pričam jezikom argumenata. Ja ovde nikada nikome nisam rekla ime i prezime, samo sam objasnila ko je te godine i šta gradio u Šilerovaj, a ne u Trsteniku, ko je koliko imao godina. Da li je bio sposoban ili nije sposoban ovde nije niko od nas merodavan da odredi nečiju radnu, psihičku ili bilo kakvu sposobnost.

Sa druge strane, ja zaista ne vidim zašto za mene neko kaže, tu spominje neko poštovanje. Pa, ja uopšte to i ne želim. Samo želim građanima da prezentujem ono što ja znam i čime sam se bavila.

Što se tiče poštovanja, ja zaista imam poštovanje od ljudi sa kojima sam radila, od svoje porodice i, verujte, imam poštovanje od ljudi koji sede ovde u ovom parlamentu, i to ljudi do kojih je meni stalo, a ljudi koji dobacuju preko puta i govore, do njihovog mišljenja i do njihovog poštovanja mi nije uopšte stalo.

Poštovani predsedniče i svi prisutni, ja sam, evo, sticajem okolnosti nesretnih nažalost pre 20 dana, posle dužeg vremena, otišla na jug Srbije, konkretno Prokuplje i Kuršumlija. Moj otac je odatle i zaista u nekom momentu kad smo pustili televizor, ja sam videla koliko se uopšte ti ljudi uskraćeni za veliki broj informacija i onda, kada sam pričala sa njima da li znaju da se nešto događa, apsolutno ne znaju ništa, ni za kakvu aferu, ni za kakav događaj. Da li je on prijatan ili neprijatan, apsolutno jug Srbije je kao u nekom mraku.

Druga stvar što bih želela sada da kažem, a to je evo gospodin poslanik koji je pričao pre mene fenomenalno je objasnio kako policija, u stvari, sluša politiku, a to je jedan od osnovnih razloga zašto sam ja ovde, a to je da politika i policija ne mogu da idu zajedno.

Gospodin je objasnio da su naoružani policajci ušli u „Borbu“, „Kurir“, „Braću Karić“, više ne znam ni ja šta, ali, verujte, ušli su zato što je tada neko bio na vlasti i neko je naredio da se to ide.

Jednog dana će se isto tako pričati kako je ovde gospodin Gašić naredio da uđu policajci da štite nas ovde poslanike ne znam od koga. Ja ovde nemam neprijatelje, niti sam ja bilo kome neprijatelj.

Zamislite da neko ministru Gašiću kaže – neću da idem, neću da uradim to ili da pošalje ljude na neku intervenciju ili da kaže – nemojte da intervenišete prema nekom ko vozi „Ferari“, bahati se po gradu. Pa, taj bi policajac ostao bez posla.

Zato vas molim, dragi poslanici, nemojte policiju da mešate ovde sa politikom. Nažalost, policija je tu da zaista štiti javni red i mir i moraju da postupaju onako kako im naređuju, ali nemojte tako pogrdno i na takav način da pričate o policiji.

Ja bih se zaista pridružila ovim pitanjima, odnosno izjavama i izlaganju mog kolege Stankovića i zaista bih pitala zar je moguće da Telekom nije imao pametnija posla, da uloži novac u lečenje dece, u otvaranje ili rekonstrukciju nekog porodilišta, u donacije neke druge, nego baš moramo u Jelenu Karleušu, pevačice, koje mi uopšte nisu jasne šta pevaju i da bi neko nešto čuo i razumeo treba vam prevodilac kad Jelena Karleuša počne da peva.

Mislim da je to jedna velika sramota za naše društvo da ne ulažemo, ako već ima viška para, ja ne znam uopšte odakle je taj novac, jel Telekom je čast u dobitku, čas u gubitku, čas ga neko kupuje, čas se prodaje, čas se ne prodaje i on navodno nema dovoljno novca, a imamo novca da finansiramo jednu estradnu zvezdu, ili, već, šta je to, ne znam ni ja da razumem, kojim se zanatom bavili, uopšte, šta je to pevanje, jer ako je pevanje zanat, kakva je to vrsta pevanja.

Gospodine ministre, ja zaista ne znam o čemu vi pričate. U periodu koje vi spominjete, ali slušajte me i gledajte me, pošto ste mi rekli kako me nije sramota, ja sam bila državni službenik jednog izuzetno važnog ministarstva u ovoj državi, a poslanik pored mene je verovatno tada bio u osnovnoj školi.

Prema tome, ja uopšte ne pričam o periodu bilo koga drugog, ja pričam o periodu sada i ja znam koliko su to važne stvari i koliko je veoma važno ulagati pare. Zašto je to tada ulagano i na koji način, neka se odgovara, i ne znam zašto se nije odgovaralo ako je imalo prostora da se odgovara. Ja vas sada molim, ne možete da mi okrenete glavu i da mi kažete kako me nije sramota.

Ja sam se zaštitom žena od nasilja u porodici bavila godinama. Zaštitom i uopšte vršnjačkim nasiljem i mnogim stvarima sam se bavila ministre godinama i za vaš slučaj nasilja porodičnog sam i te kako upoznata , pa ga nikada ovde nisam zloupotrebila i nikada nisam iznosila kako je došlo do tog nasilja, a vi sada kada ja kažem da Telekom treba da uloži u zdravlje i bolesnu decu, vi meni kažete kako sam ja bezobrazna. Sram vas bilo ministre.

Gospodine ministre Mali, ne znam da li ste obavešteni, ali danas je puštena u rad jedna veoma važna stvar. Tiče se ovde informisanja, a niko nije spomenuo.

Da li znate li kako se zove? Da li znate šta je danas naša država uradila i šta je pokrenuto? Da li znate? Odgovorite mi, ministre informisanja i ministre Siniša.

Nemojte da vam šapuću, ja ću vam reći. Pokrenut je, dragi građani, zahvaljujući Igoru Juriću, sistem „Pronađi me“, sistem koji treba da nam pronađe decu, sistem za koji ministar Vulin nikada nije imao razumevanja.

Od danas, dragi građani Srbije, ako se, ne daj Bože, desi da vam nestane dete, taj sistem će se aktivirati. To je sistem koji samo u 30 i nešto zemalja u Evropi radi. Bio je dug put za uspostavljanje.

Svaka čast Centru za nestalu i zlostavljanu decu i svaka čast Igoru Juriću, koji je na svojoj ličnoj tragediji uspeo da uradi nešto jako dobro za ovu državu i našu decu.

Ceo dan danas čekam da li će neko to da kaže od vas, ministre. Ne treba ja da kažem. Ja sam narodna poslanica koja je u jednom delu pomogla da se uspostavi taj sistem, ali vi to niste spomenuli.

Spočitavate ovde sijaset drugih stvari. Ministre mali, meni govorite da sam bezobrazna zato što se zalažem za decu, umesto da ste rekli - da, mi smo danas pokrenuli… „Telekom“ će finansirati. Ministarstvo za telekomunikacije će sve uraditi da se na našim mrežama, televizijama istog momenta pokrene, da objasnite građanima Srbije kako će taj sistem uz vašu pomoć i podršku da funkcioniše. Vi o tome ni reči danas, a to je nešto što je bilo jako važno.

Pa, nije mene sramota, ministre, nego je vas sramota.

Poštovani gospodine Jovanov, ne morate meni da verujete, ali možete da se raspitate, a ovde u ovoj prostoriji postoji osoba koja može da vam potvrdi da pre nego što sam došla i pre nego što sam postala poslanica, nakon odlaska u penziju radila sam u „Fondaciji Tijana Jurić“, a posle u Centru za nestalu i zlostavljanu decu. Naravno da ne mogu da snosim ni delić zasluga za uspostavljanje tog sistema zato što je ta Fondacija i Igor Jurić su mnogo više na tome radili nego ja, jer su mene posle ove poslaničke obaveze odvele da se bavim ovde kao poslaničkim obavezama.

Tako da, ta vaša konstatacija da ja nemam pravo da pričam, svakako imam pravo. Pa sad ste rekli kako Igor Jurić to izjavio, ja znam. Ali, znate šta je najvažnije? Najvažnije je što vi sada hoćete da se dodvorite vašem predsedniku, jer to niste spomenuli, a on je zaslužan jer je to otvorio, a ja znam golgotu koju je prolazio Igor Jurić dok uopšte nije došao do situacije.

I naravno da nema tog predsednika bilo koje države koji ne bi podržao nešto što je veoma važno za našu decu. Tako da ta zasluga, svaki predsednik koji podrži naravno da zaslužuje zasluge, ali ovo nije rezultat rada jednog čoveka. Ovo je rezultat rada tima ljudi, ljudi iz MUP i Ministarstva pravosuđa. I mora i Ministarstvo informisanja da bude uključeno u tome.

Prema tome, to sada što vi hoćete neki vaš propust da operete i da svalite kako ste znali, to je velika greška. Nisu se dragi građani Srbije predstavnici vladajuće stranke setili, setili smo se mi i čekali smo da to spomenete. Ne možete da nam imputirate da smo mi sada nešto ovde pogrešili, a džabe branite neodbranjivo.

Poštovani gospodine ministre, zaista sam zadovoljna kako ste pohvalili rad i drago mi je da ste upućeni u sve ovo što se događalo i što je prethodilo uspostavljanju sistema „Amber alert“ i lepo je što ste zaista sve institucije koje su učestvovale u tome pohvalili. Ovo je projekat u koje su morale da budu uključene sve institucije. Naravno da je vaše ministarstvo bilo izuzetno važno i bilo je jako bitno da imate takvu aktivnu ulogu koju ste imali i zaista nemam reči kojima bih sada mogla… Nemam razloga, niti bilo šta da vam spočitavam, nego samo da kažem - svaka čast svim institucijama i svim ljudima koji su učestvovali do momenta uspostavljanja sistema.

Samo mi je žao što to nismo rekli odmah na početku zasedanja sednice, jer to je zaista bila glavna poruka danas da smo mi uspostavili, dragi građani, sistem „Probudi se“ i da je zaista to veliki uspeh za državu bez obzira ko je na vlasti, bez obzira ko vlada, jer to je pitanje koje nema stranačku orijentisanost, nema političku orijentisanost. To je tema koja je bitna i važna svim građanima.

Pazite, dragi građani, ja ovaj naslov i ovakvu rečenicu nikada nisam izgovorila, niti ću izgovoriti, a to je izgovorio Jovanov - spas za Srbiju je obaranje Vučića. Znate li zašto? Zato što sam ja školovani državni službenik. U mojoj karijeri, u mom poslu, u karijeri mog oca, nikada nismo gledali ko je na vlasti, mi smo gledali da pošteno radimo i da štitimo građane i njihovu imovinu.

Svideo mi se govor gospodina iz PUPS-a koji je rekao kako je radio. U vreme kada sam ja radila uopšte nije bilo važno ko vam je ministar, bitno je da radite.

Gospodine, nemojte to da radite, ja činove imam, a vi imate traktor i nemojte da se merite sa mnom.

Građanima je veoma važno da su bezbedni i da su sigurni, a ne to koje na vlasti, zato što imate, to je jedna hijerarhijska vrsta komandovanja, vi slušate svog nadređenog i zato je ružno što ste govorili kako su policajci naoružani ulazili u neke institucije.
Ono što mi je isto važno danas ceo dan da kažem, a to je često se spominje da ubistvo Zorana Đinđića i kako nikada niko nije snosio posledice. Nažalost i tada je politika umešala svoje prste i tada je na čelu bio ministar koji je došao politički, koji nije došao iz struke. Ali, znate ko je snosio posledice? Posledice je snosio načelnik Jedinice za obezbeđenje, zato što je njegova jedinica bila zadužena za obezbeđenje i predsednika i tadašnjeg premijera. To je bio karijerni policijski službenik i tada je to zaista bila velika stvar, neko je morao da snosi posledice.
Znači, u pravu ste kada kažete što tada nije ministar, ali ste dokazali da je on politička ličnost i da on neće snositi posledice, a taj karijerni policajac 15 godina više nije napredovao. Bio je obeležen za sva vremena. Tako da nije tačno, snosile su se posledice u policiji, ali nažalost karijernih policajaca i zato mi je jako krivo zato što znam šta su tada policijski službenici prošli i kako je izgledalo raditi u „Sablji“ 24 sata dnevno i boriti se sa političkim odlukama i boriti se sa ljudima koji su došli politički da vladaju, koji ne poznaju policijske poslove i ne poznaju policijsku struku, a nažalost to se nastavilo i dalje i ja sam zato tu. Ne mogu policijska profesija i politika da idu zajedno. To mora da se prekine. Na čelu policije mora da bude profesionalac stručan i obučen.

Pa, morala sam da se javnim predsedniče Orliću, kažete – svi isti. To su dvojica kolega i ja. Mene malo to vređa, zato što …

Mislila sam da sam muškog roda, iako ceo svoj život nekako negujem tu ženu u sebi, bez obzira na poslove koje sam radila, više liče na muške, nego za ženske, tako da nisam shvatila to, tako smo isti, a htela sam da vas pitam – gde je otišao ministar Siniša Mali?

On je mene nazvao da sam bezobrazna, na temu koja je veoma važna, koja je veoma bitna, kada sam spomenula donacije za decu, za nasilje u porodici i tako, pa je otišao. Ja bih sada volela da mi nastavimo da pričamo o tome, da mi pojasni, zašto sam bezobrazna, jer sam smatrala da ne treba dati pare Jeleni Karleuši, nego možda za neko porodilište i za neko dete, za neku prebijenu ženu.

Ali, da vam kažem, ministar Jovanović me nije uvredio, on je jedan jako kulturan i korektan čovek. Nemam razloga da prozivam gospodina koji nam je jako lepo objasnio sada kako je došao i kako su svi pomogli da dođemo do toga da funkcioniše sistem – Pronađi me. Nemam šta da pitam, čoveka. Nemam razloga da ga pitam.

Tako da, eto, hvala gospodinu što je tu, jedan kulturan gospodin i fin, ali ne bih da sa njim polemišem. Hoću da pitam gospodina Malog, zašto me je nazvao bezobraznicom ili u stvari rekao je da sam bezobrazna. A, sa druge strane nije lepo nekog poslanika da ministar tako nazove, jer to više govori o tom ministru, nego o poslaniku kao što sam ja. Hvala.