U članu 5. reč: "može" zamenjuje se rečicom: "će".

Ja bih se malo osvrnula i na jučerašnji dan, i zato što smo juče ipak malo pričali o stanovima za bezbednost i samo bih želela ovde da kažem, juče ste prisustvovali času kako se vodi parlament i kako poslanice u različitim političkim strankama, koje su na različitim ideologijama i sa različitim pogledom na određene stvari razgovaraju na jedan pristojan i na jedan uvažavajući način.

Drage kolege pojedine, tu iz prvih redova, ugledajte se na jučerašnji deo kako se vodi sednica i kako razgovaraju kulturni i obrazovani poslanici.

Što se tiče dela gde sam ja nazvana kao samoprozvani pukovnik, ja zaista smatram da narodni poslanik koji je izneo jednu takvu sramnu izjavu treba da se izvini svim pripadnicima Ministarstva, jer je takvom jednom rečenicom potpuno unizio jedan sistem, jednu uredbu o karijernom napredovanju policijskih službenika, i on je skroz …

Niste mi dali reč, ja sam se javila, morate da mi date moje vreme.

Kada budete i ostalim poslanicima iz vladajuće stranke prekidali izlaganja, možete da prekinete i mene.

Ne možete da me prekidate dok imam svoja dva minuta o amandmanu, ovde je uvređena jedna čitava kategorija policijskih službenika, a posebno onih policijskih službenika koji verno rade, a ne oni koji su ovde došli sa traktorom, a izlaze sa mercedesom iz ove Skupštine.

Prema tome, narodni poslanik mora da se izvini svim policajcim, a posebno gospodin, meni je jako žao što u vašim redovima nemate ovako karijerne kvalitetne…

U članu 1. stav 5. briše se. Vlada Republike Srbije i dalje nije uredila kriterijume po kojima se utvrđuje najnovija buduća ugovorena cena stana, kako za stanove koji su izgrađeni, a još nisu raspoređeni, tako i za stanove koji će se tek graditi. Narodna Skupština Republike Srbije usvojila je 25. maja 2018. godine, Zakon o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti po subvencionisanim cenama.

Cilj je bio da se reši najveći broj nerešenih stambenih pitanja i potreba zaposlenih u službama bezbednosti, koji decenijama nisu uspeli da reše svoja stambena pitanja.

Tada usvojenim izmenama predviđeno je da kupoprodajnu cenu stana na svakoj pojedinačnoj lokaciji određuje komisija koju obrazuje Vlada na osnovu uslova koje isto tako propisuje Vlada i koji će se propisivati za svaku konkretnu lokaciju, ali bez postojanja ranijeg ograničenja kupoprodajne cene stana u iznosu od 500 evra po kvadratnom metu.

Od početka stupanja na snagu zakona pa do danas mi još uvek ne znamo ni koliko faza ukupno ima projekat, da li je prva faza uopšte završena, koliko ljudi je useljeno, koliko ima stanova koji stoje prazni i neuseljeni i na kojima su lokacijama, koji su razlozi i zašto se ne useljavaju, koja je izvođačka cena radov na kojoj lokaciji i ko i koliko nadoknađuje razliku, ko su bili izvođači radova, a ko stručni nadzor i slično.

Na kraju, nisu ni propisani kriterijumi na osnovu kojih sudski veštak ili licencirani procenitelj procenjuje tržišnu vrednost stana u funkciji razlike između ugovorene i tržišne vrednosti stana koju neko treba da plati u slučaju kršenja odredbi ovog zakona.

Prema tome, mi ni prvi ovaj zakon nismo uredili, ni prvu podelu, a krećemo u jednu drugu podelu.

Hvala puno.

U članu 2. kojim se posle člana 8. dodaju novi članovi 8a i 8b, u dodatnom članu 8b stav 1. tačke 2) i 5) brišu se. Smatramo da su ove odredbe neprecizne, a samim tim i neadekvatne. Najnovijim izmenama Zakona, konkretno članom 8, pošto je sadašnja praksa pokazala da je jedan broj pripadnika službe bezbednosti kupio ove subvencionisane stanove i dao ih pod zakup, kao najbitnije, predviđena je zabrana otuđenja, zabrana davanja stana u zakup, zabrana obavljanja poslovne delatnosti, zabrana omogućavanja korišćenja stana licima koja nisu članovi porodičnog domaćinstva, a sve u periodu od 10 godina od dobijanja stana, pri čemu se sve ovo upisuje kao teret na nepokretnost, odnosno zabeležba u javnim knjigama i bazama katastra. Oni koji su ranije imali zabeležbu zabranu otuđenja sada će morati da dopišu i ove najnovije dopune.

Predviđena je dvostepenost u primeni ove odredbe. Prvo opomena, a zatim i raskid ugovora sa plaćanjem razlike u ceni ugovorene i tržišne cene stana.

Pitanje – kako i čime se utvrđuje okolnost izdavanja stana u zakup ili korišćenja stana od nekog ko nije član porodičnog domaćinstva, ispravama, izjavama, ugovorima, zakupom, kada znamo da se ništa od ovoga ne zaključuje, da se ne bi saznala prava pozadina, da bi se prikrile činjenice da je stan izdat u zakup, a i zbog izbegavanja plaćanja poreza, osuda kolega koji su ostali bez stana i dalje žive privatno, jer namera nije bila da neko profitira, već da pripadnici policije i službi bezbednosti reše svoja stambena pitanja? I, sada se Vlada setila da ispravlja krivu Drinu i to u momentu kada je očigledno da nema više sredstava za subvencionisanje izgradnje.

Problem je takođe u tome ko je odredio najnoviju kupovnu cene stana od 1.200 do 1.600 evra po kvadratnom metru. Kupovina stanova po ovoj ceni biće najverovatnije dostupna samo visokim rukovodiocima i one koje nije zahvatio koeficijent iz 2015. godine, koristiću malo vreme grupe, a to je – kako policijskim službenicima objasniti da ovi funkcioneri žive u vilama, da se svaki dan menjaju uredbe, odnosno da nešto ne bude rezidencija da bi neko mogao bespravno da živi, odnosno da nema uopšte uslova da živi ni po kom članu zakona, ni po osnovu, nego zato što Vlada donese neku odluku, izmeni, jer se tako to nekome sviđa?

Kada je u rezidenciji, koja se zova Jovankina rezidencija, ikada živeo bilo koji predstavnik, odnosno predsednik Narodne skupštine? Ja vas zato pitam - da li će se i ova sramna odluka Vlade, koja se odnosi, da gospođa koja predsedava ovde i dalje koristi nešto što joj ne pripada, ući u zakup, a onda znamo kada se uđe u zakup po vrlo povlašćenim cenama se kupuju kvadrati stana? Sa ovim ovakvim stavom mi se vraćamo u prvobitnu akumulaciju kapitala koja je prošla pre mnogo godina i koja je bila aktuelna i važeća u 19. veku. Zato ja vas pitam dragi poslanici - kako ćete policajcima koji vas čuvaju, da objasnite da ne mogu da kupe stanove, a neko može da se baškari u vili od nekoliko i ko zna koliko miliona evra.

Član 3. briše se zato što nije dovoljno reći u skladu sa zakonom kada se zna da nema zakona koji ovo reguliše. Nije dovoljno reći samo u skladu sa zakonom kada se zna da nema tog zakona koji ovo reguliše, kao što se ne zna ni ko ispred investitora izgradnje, odnosno Direkcije za imovinu Republike Srbije istupa ispred korisnika stana na vratima nekog stana i sa kojim ovlašćenjem. Šta znači da nije na pravi način uređen sistem kontrole korišćenja stanova?

Naravno da je u ovakvom mnoštvu nepoznanica počeo da buja ambijent za moguće zloupotrebe koje su prosto procvetale na svim lokacijama.

Bez ikakve kontrole mnogi su od starta počeli sa izdavanjem dobijenih stanova u zakup, što je samo potvrdilo tvrdnju da je sistem raspodele bio nepravedan, da su kriterijumi za dodelu stana bili nikakvi, a da je kontrola ispunjenosti uslova za dodelu stana bila nepostojeća.

Imajući u vidu veliki broj primedbi i negodovanja nakon prve podele stanova, mi još uvek nemamo objašnjenje po kom kriterijumu za raspodelu je izabran sistem „brzi prsti“. Zbog ovog modela oni koji su ga osmisli trebalo bi da odgovaraju, a ne da dobijaju nove, nekada i bolje funkcije u novim vladinim postavkama, jer nije ovo igra stolice u vrtiću, ovo je rešavanje ozbiljnih pitanja i ozbiljnih problema pripadnika bezbednosti.

Ovaj sistem je postao u velikoj meri ponižavajući za mnoge koji su iz tog razloga i odustali od učešća u postupku dodele stanova, zato što se policijski službenici sa preko 20 do 25 godina staža takmiče sa nekim koji je tek u službu došao pre neku godinu, dve, sa nekim kod tek sada uči šta je delovodnik, neko ko decenijskim radom i sa višečlanom porodicom ne može da dođe do stana, mora da se takmiči sa nekim koji je politički tek došao i sa nekim pripravnicima.

Postavljalo se pitanje koja je mera i zasluga stambenih potreba nekoga ko je tek došao u službu i treba da se dokaže i nekoga ko je skoro pola ili ceo radni vek proveo baveći se poslovima koji svi znamo da su veoma zahtevni i rizični.

Hvala.

Zakon može da stupi na snagu ranije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi koji moraju biti utvrđeni prilikom njegovog donošenja.

Međutim, Vlada i dalje nije uredila ono što je najosnovnije, a to su kriterijumi po kojima se utvrđuje najnovija buduća ugovorena cena stana, kako za stanove koji su izgrađeni, a još uvek su neraspoređeni, tako i za stanove koji će se tek graditi, ako se uopšte više budu i gradili. To što je ovaj teret prebačen na Komisiju, predstavlja pogrešan put, jer je ovde reč o subvencijama i to subvencijama koje idu na teret budžeta javnih prihoda, pa je stoga i uređenje troškova strane ovog pitanja svakako u nadležnosti Vlade.

Takođe, nisu i dalje uređeni kriterijumi po kom osnovu i po kojim uopšte pravilima će se dodeljivati stanovi kako bi svi pripadnici policije bili zaista oni koji su ugroženi zastupljeni, a ne po tom nesretnom sistemu brzih prstiju.

Na osnovu svega stiče se utisak da je Vlada donela propis kojim o otklanja nešto o čemu je morala da razmišlja još u početku, ali da je opet napravljeno sve nedovršeno i neprecizno, i to tako da me opet tera ponovo da razmišljam, da li nama propise radi služba koja ne zna dobro metodologiju izrade zakona i podzakonskih akata, što je baš čudno, jer postoji jedna mala knjižica na tu temu koju je izdala sama Vlada, ili neko ko namerno ne želi da stvari učini jasnim i preciznim.

Zato nema mesta usvajanju ovakvog zakona, sve dok se ne urede predložene izmene koje su ovde iznesene i sve dok se ne utvrde kriterijumi i o ceni stana, i o načinu podele, odnosno, dobijanju stana.

Narodni pokret Srbije će glasati samo za one zakone koji idu u korist svih pripadnika policije i to uvek kada se govori o pitanju poboljšanja uslova i rada policije. Znamo koliko je ova kategorija važna za celu našu državu.

Zato na kraju zaista, želim da se osvrnem na dva poslednja nemila događaja, zaista, mi ovde smo videli ministra unutrašnjih poslova koji je o svemu pričao, ali nikako o bezbednosti policajaca. Nijednog momenta nam nije rekao da li su urađene analize, ova poslednja dva događaja? Da li su urađeni neki pripremni, dopunski akti, izmene postojećih akata, uvedene nove obuke kojima će se dati instrukcije policajcima kako najbezbednije, kako najsigurnije da postupaju kako bi zaštiti, prvenstveno sebe, kada ulaze u intervencije?

Kako mislite da se građani osećaju sigurno, kada su policajci izloženi ovakvim napadima, a povratne informacije o njihovoj većoj zaštiti nemamo? Ide se u kontrole danas, ne ide se u kontrole, dragi rukovodioci MUP-a, ide se u instruktivne delatnosti, kako spasiti policajca i kako spasiti svaki život. Ne dozvoliti da nam policajci ginu kao glineni golubovi na ulici od strane ekstremista koji nikako ne bi smeli da uđu u ovu državu.

Zato hajde da zaštitimo policajce, hajde da zaštitimo njihovu sigurnost, hajde o tim policajcima da pričamo, njima da damo stanove i njih da usrećimo, a ne političke podobnike i rukovodioce koji svakako, to ne zaslužuju.

Hvala vam puno na ovoj replici.

Nažalost, 2001/2002. godine kada su donošeni ti zakoni, ja sam bila aktivni pripadnik MUP i sve što sam u to vreme mogla da kažem, da prigovorim ili da odgovorim, ja i moje kolege, mi smo tada imali veliki rizik i premešteni smo na niže radno mesto, odnosno uredbe su bile takve i te odluke su i tada donošene politički. Znači, nisu donošene u skladu sa tadašnjim nekim propisima.

Ipak, ja moram da odbranim MUP, Ministarstvo unutrašnjih poslova ima pravo po Zakonu o policiji da donese nakndane uredbe kojima će se u odnosu na situaciju, na okolnosti doneti novi uslovi penzionisanja koji će važiti samo jedan period, možda u roku od jedne godine. Tako da te 2001. godine ili 2002. godine koju vi spominjete sigurno je neko procenio da određena kategorija policajaca zbog prethodnog rada, prethodnih uslova na kojima su bili zaista treba da budu penzionisani.

Dalje, što se tiče obuka, ja sam neko ko je formirao te obuke i jako dobro znam o čemu pričam i radila reformu srednje škole unutrašnjih poslova i program stručnog usavršavanja. Nisam rekla da treba da se uvedu obuke nego nove dodatne obuke, naprosto kriminal cveta i mi imamo program stručnog usavršavanja koji ide u korak sa tim problemima i stalno osposobljavamo policijske službenike da se usavršavaju u odnosu na postojeće okolnosti. Mi sada imamo veliki problem migranata, njihovih trasa, apsolutno je važno da policajci budu zaštićeni. Apsolutno je važno da posle svakog tragičnog događaja uradimo analizu šta je moglo da se uradi, zašto je zbog nečega došlo, da li ima eventualnih propusta, kako bi išli ponovo u susret problemu da se tako nešto ne dogodi.

Onda vi ste spomenuli zašto sam tražila od ministra Dačića….(Isključen mikrofon.)

Nisam odgovorila, zaista dugujem odgovor gospođi Paunović na prethodno postavljeno pitanje, da ministar ne sme da iznosi detalje istrage i da zato nema mesta da mi priča, a ne o analizi.

Ja sam tražila analizu, nešto što je apsolutno dozvoljeno, a na žalost, mi smo u poslednjem periodu jako bili izloženi da su nam i prethodni ministar Gašić i sada pričali do detalja šta se dogodilo, i pričali su detalje istrage koji uopšte nisu bile tema niti za parlament niti za javnost nego su bile teme za tužilaštvo i u sekundama smo znali šta se dešava.

Tada smo gledali slike ranjenog policajca od strane teroriste ne razmišljajući da taj policajac i njegova porodica mogu biti ugroženi, novo jeste i ja ne pamtim u svojoj karijeri da je neki policajac povređen tako što se koristio samostrel.

Drugo, ova druga situacija koja se dogodila sa migrantima, posebna je situacija, noć je, izuzetno teren koji je rizičan, jer tuda prolaze migranti a mi i dalje ne znamo da li su ti policajci koristili pancir, a u obaveznoj struci se govori, kada se prilazi legitimisanju u to doba noći na terenu koji je rizičan, policajac ne može da izađe iz auta ako ne koristi zaštitnu opremu.

Prema tome, ovakva analiza, ja sam tražila analizu, a ne detalje, detalje i sama govorim, da se detalji ne iznose i zaista i sada apelujem na sve ministre, nemojte da iznosite detalje istrage, to nije vaš posao, to je posao direktora policije, kojeg ne postavljate jer se politički svađate i ne možete da se dogovorite ko treba da bude direktor policije.

Hvala predsedavajuća.

Koristiću vreme grupe, mi nemamo amandman, ali moram da se javim zato što želim da objasnim i vama prvenstveno i svima ovde prisutnim poslanicima i sa jedne i sa druge strane zašto je važno da zaštitimo policiju i zašto je važno da ne dozvolimo da nam fantomski birači budu na spiskovima i zašto je važno da policija ne učestvuje u jednim takvim nečasnim i sramnim rabotama.

Nakon decembarskih izbora, aktuelna tema u javnosti, a i u svim društvenim mrežama je fiktivno prijavljivanje prebivališta radi ostvarivanja biračkog prava, u ovom slučaju, u korist naprednjačke vlasti i njihovog zvaničnog neformalnog lidera Aleksandra Vučića. Vlast je kroz izjave svojih funkcionera više puta ponovila da u tome ne vidi ništa loše, čak ni protivzakonito, kao i obično davajući tumačenja koja su samo delimično istinita i na taj način su obmanjivali građane zarad političkog profiterstva.

Istina je da po slovu Ustava i zakona građani mogu u skladu sa svojim potrebama da menjaju svoja prebivališta. Međutim, ono što vlast prećutkuje to je da se moraju ispuniti uslovi i propisi zakonom i to kako oni za sticanje državljanstva, tako i oni koji se odnose na prebivalište.

U skladu sa važećim zakonima propisani su uslovi koje je potrebno ispuniti da bi neko stekao državljanstvo, a jedno od takvih je da mora najmanje tri godine da ima prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije. propisi o prebivalištu i boravištu građana uređuju da pravo na prebivalište u Republici Srbiji imaju svi građani Republike Srbije koji stalno žive na teritoriji Republike Srbije. Po ovim propisima prebivalište je mesto, ovo je veoma važno, znači prebivalište je mesto u kome se građanin nastanio, ali zašto? Sa namerom da u njemu stalno živi, odnosno mesto u kome se nalazi centar njegovih životnih aktivnosti, kako profesionalnih, tako ekonomskih, socijalnih i drugih veza koje dokazuje njegovu trajnu povezanost sa mestom u kome se nastanio.

U tom smislu, prijava prebivališta pojedinih funkcionera, ali i drugih lica, ne samo iz BiH, nego i sa teritorije Srbije, Republike Srpske i ostalih gradova koji su dolazili u Beograd, koji manje-više i poseduju neke nekretnine, po važećem zakonu njima ne daju pravo da prijave prebivalište, a ne daju im pravo da prijave prebivalište zato što oni tu ne žive, oni tu ne ostvaruju svoje socijalne interakcije. Oni po ovom zakonu mogu samo da prijave boravište.

Znači, po našim propisima nije vlasništvo ili drugi pravni osnov nad nekom nekretninom opredeljujući prilikom prijave prebivališta. Tako da je nebrojano puta do sada posebno od decembarskih izbora, uverili smo se da je nadležan MUP nije postupao po zakonu i na taj način je omogućavalo da se prijavljuju ljudi i građani na adrese koje im nisu centar životnih aktivnosti, odnosno nisu tu da borave i nisu tu da ostvaruju neka svoja prava.

Na ovaj način MUP direktno utiče na sadržaj biračkog spiska, odnosno direktno je odgovorno za nepravilnosti koje se pojavljuju u biračkom spisku. Praktično, izborna krađa na decembarskim izborima, ali i na predstojećim lokalnim izborima sprovodi se i dalje uz podršku MUP-a.

Ono što mi je najvažnije i ono što je najstrašnije u svemu tome je da nikada neće odgovarati ljudi koji su naložili da se ovakve nepravilnosti rade. Odgovaraće oni službenici koji fizički u sistemu vrše promene prebivališta, jer se svojim imenom loguju na sistem i policajci koji vrše provere činjenica na terenu, jer svojim imenom potpisuju izveštaj.

Apelujem na sve policijske službenike da ne učestvuju u ovom pravljenju fiktivnih adresa i da ne podržavaju ovaj sistem fantomskih birača, jer će upravo oni biti ti koji će snositi odgovornost i oni će biti ti koji će možda sutra ostati i bez posla, kada budemo došli i kada budemo proveravali ko su ti ljudi koji su omogućili fantomskim biračima da glasaju.

Znači, što bi narod rekao – kola će se slomiti na najslabijima, dok će imajući u vidu dosadašnje postupanje tužilaštva u mnogim primerima više instance policije i politike ostati zaštićene i daleko od odgovornosti.

Upravo na to režim Aleksandra Vučića i SNS računa. Prividno štiti sve koji rade za stranku, do momenta dok njihovi interesi ne budu ugroženi, a tada će bez pardona činovnike i policajce pustiti niz vodu, samo da odgovornost ne dođe do njih.

Teško da se može očekivati da će se do narednih izbora u ovoj godini urediti birački spisak, pa čak i pod uslovom da Ministarstvo unutrašnjih poslova u dobroj meri sarađuje u doslednoj primeni zakona za koje su nadležni, što će biti vrlo teško, budući da je izvor problema i nepravilnosti u biračkom spisku sadržan upravo u nepravilnom i nezakonitom radu ovog ministarstva.

Da li se u budućnosti može sprečiti tzv. izborni inženjering, odnosno krađa? Naravno da može. Ali, uslov svih uslova je utvrđivanje odgovornosti svih odgovornih za izbornu krađu, prvo na izborima u decembru 2023. godine, kao i za svake naredne izbore, pod uslovom da do izborne krađe dođe.

Pa se ja sada pitam, fantomi rušili Savamalu, niko nije odgovarao, ministar mi i dalje nije odgovorio na pitanje kojeg je policijskog službenika nagradio za Dan policije i unapredio boljim radnim mestom, a sa fantomkama je predvodio ljude koji su rušili Savamalu. Zatim imamo fantomske birače. Ja se zaista pitam – da li ova vlast pravi i fantomsku policiju, da li ova vlast hoće da od policajaca koji pošteno treba da rade svoje posao, po članu 3. Zakona o policiji, služe samo politici, a ne služe građanima?

Još jedno veoma važno pitanje koje zaista imam ovde i smatram da treba da razmotri onaj koji bude mandatar, a to je – da li je ministru Gašiću mesto u narednoj Vladi? Moje mišljenje je da ministar Gašić treba da spakuje svoje stvari i da se vrati u Kruševac, jer sve što je do sada uradio, samo je izazvao velike nesreće i samo je svojim pogrešnim potezima doveo do velikog broja, nažalost, žrtava u ovom sistemu.

Takođe, ministar Gašić nam je govorio i na konferenciji za novinare i iznosio detalje koji uopšte nisu njegovi, ali zato nema nigde ministra Gašića da nam objasni šta se desilo u Boru. Kako je posle torture koja je dokazana preminuo čovek koji je osumnjičen za ovo jedno od najtežih krivičnih dela koje smo imali i najtragičnijem slučaju? Nije nam objasnio. Slagao je građane. Rekao je da je čovek umro od posledica infarkta, ali rezultati govore drugačije.

Ono što hoću da podsetim drage svoje i policajce i građane, a i vas ovde, znate li kada su zadnji put odgovarali policijski službenici, kada su snosili odgovornost za prekoračenje upotrebe sile? Samo onda kada je bio napadnut, navodno napadnut, brat Aleksandra Vučića i brat Siniše Malog. Od onda nikada niko nije odgovarao. Zato ja postavljam pitanje – kakva je ovo policija i dokle ćete više da zloupotrebljavate policiju u vaše prljave političke svrhe? Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Danas smo svašta čuli, ali najmanje, kao i juče, o tački dnevnog reda, pa evo, da se vratimo na temu.

Po Ustavu Republike Srbije, predsednik Narodne skupštine je druga funkcija po važnosti u zemlji. Na tu osobu se ugledaju svi građani. Na tu osobu se ugledaju i poistovećuju mnogi funkcioneri, mnogi poslodavci, policajci i mnogi ostali političari.

Ana Brnabić je bila premijerka sedam godina. Može se reći možda i najviše do sada, ali šta je to uradila Ana Brnabić za sedam godina? Branila je svoje ministre i to ministre iako su okoreli u korupciji i kriminalu. Umesto da ih izbaci iz svog kabineta, ona ih je promovisala, sa papira čitala ono što su joj oni poturali, a jedna od tih ministarki je rekla u svoje vreme da je ministarska funkcija džuboks za pravljenje para i gospođa Brnabić je dozvoljavala da se sve te stvari događaju i da se ministri bogate na jedan vrlo nelegalan način.

Ja bih sada iskoristila priliku, pošto se stalno priča kako je nešto urađeno i kako je dobro, a ne priča se ono što se krije od građana, pa bih pitala gospođu premijerku u tehničkoj Vladi - zašto drži u tajnosti i zašto ne obavesti parlament i građane Srbije da su promenjeni delovi Zakona o potvrđivanju Ugovora koji je usvojen u ovom domu 10. novembra 2022. godine, a odnosi se na Ugovor o kreditu koji je bio namenjen za uklanjanje Starog železničkog mosta na Savi? Zašto nam ne objavi da je bez ikakvog tendera, bez ikakvog razloga promenjena kineska firma koja treba da izvodi te radove i zašto ne kaže građanima kako se njihov novac troši na penale, jer se ti radovi i dalje nisu preduzeli i dalje se ništa po tom pitanju ne radi, jer nije dostavljena tražena dokumentacija?

Sva ta dokumenta ste potpisali vi kao premijer Srbije. Možda i ne znate? Naravno da ne znate, jer kakav biste vi premijer bili bez političke moći u skladu sa ustavnom ulogom šefa izvršne vlasti, jer vaša jedina retorika koju imate je hvalisanje Aleksandra Vučića i jedina tema koju imate i o kojoj pričate. Postali ste najbolji premijer Aleksandra Vučića.

Ono što vam ipak moram odati priznanje a to je da ste toliko usavršili vaš govor da neistinu pretvorite u istinu, da laž pretvorite u istinu i da neuspeh pretvorite u uspeh i to radite svih ovih sedam godina. Narod zato treba da zna kakve ste štetne ugovore kao predsednica potpisivali i šta ste uradili.

Zašto ne objasnite, gospođo premijerka, građanima da ste podigli kredit i da je Srbija digla kredite od kineskih firmi, kažete, za investicije, da Srbija čuva pare? Pa, ti krediti nisu poklon, ti krediti su obaveza i jaram oko vrata ne nama, nego našoj deci. Ko zna koliko će godina naša deca morati da vraćaju dugove i da plaćaju ono što ste vi predstavili kao dobro?

Ovde nam pokazujete raznorazne grafikone i stubiće. Da, oni nisu rast plata, nego je to rast i porast našeg životnog standarda i ono što manje možemo da kupimo.

Ostaćete upamćeni kao premijerka u čijoj Vladi je prisluškivan predsednik. Evo ga Oskar. Stranci su ga otkrili, niste ga otkrili vi. Zato ste izmislili aferu prisluškivanja.

Onda, šta možemo da očekujemo u nastavku vaše vladavine ovom zemljom kada su vaša dela kao premijerke za sedam godina na funkciji jedno veliko ništa?

Dobar dan.

Mi smatramo da je ceo ovaj set zakona i predloga zaista vrlo loš i da uopšte nije dobar i nije po demokratskim principima, tako da smatramo da ukoliko se ovaj predlog zakona usvoji, Srbija će biti u totalnom medijskom mraku, jer bi se na taj način eliminisali preostali nezavisni elektronski mediji.

Mi smo svakako i sada u mraku jer, naravno, kontrolišete sve medije i prave informacije do ljudi jako teško dolaze, ali na svu sreću, eto, RTS prenosi ova naša skupštinska zasedanja, tako da je ovo prilika da građani bar na ovaj način čuju i vide ono što mi imamo da im kažemo i ono što je zaista slika i prilika realnog dešavanja.

Što se tiče gospodina koji je na početku sednice izjavi da je zemunski klan formiran 2003. godine i da je tada naš predsednik stranke Miroslav Aleksić imao 20 i nešto godina, ja hoću da ga podsetim da je zemunski klan likvidiran 2003. godine, ali da je nastao mnogo pre, 10 godina pre i kako mu samo ime kaže, u Zemunu je stvoren.

Takođe bih gospodina koji je otišao, koji je ovde 20 godina narodni poslanik i ništa drugo u svom životu ne radi nego na osnovu lažnih informacija o sebi obezbeđuje mesto u svakom mandatu, obavestila bih ga ovako – da se zemunski klan nije stvorio u Trsteniku, nego u Zemunu, a najveći prosperitet je imao u periodu od 1996. do 1998. godine, kad se zna ko je bio na čelu zemunske opštine i ko je bio u Zemunu, a to je bila SRS.

Ta ista zemunska mafija je već 1997. godine rešenjem Izvršnog odbora opštine Zemun, i to rešenjem 06-2365/97, od 21. februara 1997. godine, dodelila rešenje Spasojeviću da mu se daje na trajno korišćenje parcela 1245551246.

Poštovani građani, mi se i dalje zalažemo i smatramo da ne treba usvojiti uopšte ovaj zakon jer zaista smatramo da ukoliko se ovaj Predlog zakona usvoji, Srbija će zaista biti u totalnom medijskom mraku.

Meni je zaista ovo odličan šlagvort opet da nastavim o toj čuvenoj Šilerovoj, jer verovatno je većina građana tada bila u nekom mraku zato što se ta jedna kriminogena grupa na neki način prikrivala iza vlasti, ali, eto, hvala poslaniku koji mi je dao ideju da mogu da razjasnim građanima.

Znači, ja bih da ponovim da je rešenjem izvršnog Odbora Skupštine opštine u Zemunu 06-236597 od 21.02. 1997. godine doneto rešenje da se Spasojeviću na trajno dodele te parcele, broj 12455 od 1.064 kvadratna metra i parcela 12426 i 12427, takođe od 1.064 kvadratna metra.

Ono što je interesantno, Šilerova ulica se ne nalazi u Trsteniku, nalazi se u Zemunu. Takođe, šta je još interesantno? Tog 2. februrara, 21. februara 1997. godine Miroslav Aleksić je imao 18 godina. On je tek 1997. godine u avgustu mesecu punio 19 godina.

Potpuno je suludo za bilo kog građanina, ne za Miroslava Aleksića, nego za bilo kog drugog građanina pričati da je sa 18, 19 godina mogao da odlučuje da li će da se formira neki klan i da li će taj klan dobiti da nelegalno stečenim novcem gradi takvu vilu u takvom jednom prometnom i lepom delu kao što je Zemun.

Pri tome, moramo i naglasiti da oni nisu 1997. godine došli sa tolikim parama i da nisu 1997. godine stekli bogatstvo. Stekli su ga mnogo godina pre, a zna se ko je tada bio na čelu Zemuna.

Opet ostajemo pri našem stavu da ne treba prihvatiti uopšte ovaj zakon i da on zaista treba da ide ponovo u proceduru, ali evo ja stalno dobijam ovde šlagvort zašto to treba da kažem i zbog čega građani Srbije zaista treba da budu informisani na celoj teritoriji Srbije i da informacije i uopšte sve ono što mi radimo budu dostupni svima.

Malopre dok sam ja doživela salvu uvreda na svoj račun aplauz je usledio na takav govor od strane kolega koji sede preko puta, a čak je usledilo i dobacivanje - ubi ga ko zeca.

Ja vas, građani Srbije, sada obaveštavam da narodni poslanici narodnoj poslanici sa ove strane koja nikada nikog nije uvredila i nikada ni jedno ime nije spomenula dobija dobacivanje – ubi ga kao zeca.

Šta to znači? Ne razumem ja taj jezik, ja takvim jezikom ne pričam. Ja pričam jezikom argumenata. Ja ovde nikada nikome nisam rekla ime i prezime, samo sam objasnila ko je te godine i šta gradio u Šilerovaj, a ne u Trsteniku, ko je koliko imao godina. Da li je bio sposoban ili nije sposoban ovde nije niko od nas merodavan da odredi nečiju radnu, psihičku ili bilo kakvu sposobnost.

Sa druge strane, ja zaista ne vidim zašto za mene neko kaže, tu spominje neko poštovanje. Pa, ja uopšte to i ne želim. Samo želim građanima da prezentujem ono što ja znam i čime sam se bavila.

Što se tiče poštovanja, ja zaista imam poštovanje od ljudi sa kojima sam radila, od svoje porodice i, verujte, imam poštovanje od ljudi koji sede ovde u ovom parlamentu, i to ljudi do kojih je meni stalo, a ljudi koji dobacuju preko puta i govore, do njihovog mišljenja i do njihovog poštovanja mi nije uopšte stalo.