Poštovani građani Srbije, mi danas govorimo o temama koje na izgled nemaju veze sa vašim teškim životima, sa činjenicom da jedva sastavljate kraj sa krajem, sa činjenicom da cene divljaju, sa činjenicom da se živi sve teže i teže.

Međutim, ima veze, ima i te kako veze, jer ovde se radi o popunjavanju karika koje nedostaju u sistemu, sistemu jednog čoveka koji vlada Srbijom i potrebno je popuniti te karike koje nedostaju.

Ceo taj sistem je u funkciji ne građana Srbije nego upravo tog jednog čoveka. Vaše plate, vaše penzije, dečiji dodaci, sve bi to bilo znatno veće da ovakav sistem kakav imamo sada jeste drugačiji, da je sistem onakav kakav bi trebao da bude u funkciji građana.

Međutim, s obzirom da nije, moraju da se plaćaju oni koji su zaposleni samo fiktivno i rade ne za javna preduzeća u koja su zaposleni, nego rade za stranku koja ih je zaposlila. Mi moramo da plaćamo i cenu činjenice da imamo rasipničku vlast u kojoj ima više službenih automobila nego u jednoj Švedskoj ili Nemačkoj, čak više desetina puta od jedne Švedske.

Kada pogledate, to neko mora da plati. To plaćate vi svi građani i umesto da taj novac ide za socijalna davanja, da ide u pomoć onima kojima je najpotrebnije, to ide u korist onih koji vladaju onom zemljom za svoj interes, a ne interes građana.

Gde su bile institucije o kojima je danas reč? Gde su te institucije kada je uzbunjivač Aleksandar Obradović ukazivao na povredu javnog interesa, na pljačku koja uništava jedno preduzeće? Nije bilo ni radnika koji su tu zaposleni da se solidarišu sa njim, da mu pomognu, a država umesto da mu bude zahvalna i da mu da orden na tome što je ukazao na povredu javnog interesa, država je uhapsila njega, a ne one koji su pljačkali to preduzeće.

Aleksandar Obradović je čovek koji je stradao, a danas oni koji se nisu solidarisali sa njim štrajkuju zbog toga što je uništavano takvo preduzeće.

Gde su bile te institucije kada je rušeno u Savamali, kada su ljudi vezivani? Ispostavilo se da su oni koji su to radili za ovu vlast sada u zatvoru za mnogo veće zločine.

Gde su bile institucije kada je trebalo raščistiti ono što se desilo na naplatnoj rampi i kada je predsednik pred svima rekao da je video taj snimak i da je to strašno i ne može da ga pokaže, upravo zato što je to strašan snimak?

Gde su bile institucije da zaštite decu iz Pećinaca? Da zaštite decu iz Pećinaca pozivajući se na zakon? Čovek koji je protivzakonito izbacio decu iz vrtića i koji se ponaša bahato, on je taj koji umesto da bude kažnjen i deca budu vraćena u vrtić, on je taj koji piše sada neke tužbe. Zamislite to. Sve to ima veze sa vašim položajem u društvu. Sve to ima veze i te kako sa tim kako ćete živeti, jer taj jedan bahati iz Pećinaca nije jedan jedini. Takvi su mnogi. Takvih je puna Srbija. To su svi oni koji su se na lokalnim izborima slikali sa Aleksandrom Vučićem da bi danas mogli da glasaju. Svi oni koji su se slikali sa Aleksandrom Vučićem oni su sada lokalni šerifi. Oni su ti koji se ponašaju na taj način. Oni ne gledaju interes građana. Oni gledaju samo svoj interes i dovoljno je da ispune kvote koje se očekuju od njih da mogu da rade šta hoće.

Ta deca iako je sve protivzakonito ne mogu da dođu do pravde u ovoj državi. Gde su te institucije o kojima govorimo? Gde je taj Zaštitnik građana koji će izaći i pokazati integritet i reći javno o čemu se tu radi? Gde su te institucije da štite građane?

Srbija je država u kojoj je pisalo ranije i u kojoj se to dešavalo da kada dođe rob u državu Srbiju postaje slobodan čovek, gde se disidenti nisu proganjali i šta se ovde dešava? Disidenti se izručuju autokratama, diktatorima. Tako smo izručili jednog disidenta Turskoj prijatelju autokrati Erdoganu, tako se ovde prati ruski disident, snima se, prati, a onda se sve to šalje u Moskvu. Kakva smo mi država kada se tako ponašamo potpuno van svih normi uređene demokratske države?

Mi smo država u kojoj ne funkcionišu institucije, odnosno rade u odbranu jednog čoveka, a ne građana Srbije. Navešću još jedan primer, to su novinari. Prošlo je 24 godine od kako je ubijen Ćuruvija i još nemamo epilog, a nemamo epilog zato što su ljudi koji su to počinili bili ljudi iz države, iz zarobljene države, a oni koji su tada bili na vlasti ponovo su na vlasti.

Mi danas nemamo epilog ni posle 29 godina od ubistva Dade Vujasinović. Ubijen je i Milan Pantić i nema epiloga. Zašto nema epiloga? Zašto nije otkriveno? Zašto institucije nisu otkrile ko je ubio Milana Pantića? Koliko je prošlo godina od tada? Zašto sada ne rade institucije? Ne možete ceo život da se vadite na prethodnu vlast. Prethodna vlast ovoj vlasti je vlast Ane Brnabić. Prethodna vlast Ane Brnabić je Aleksandar Vučić. Prethodna vlast Aleksandra Vučića je Aleksandar Vučić. To su prethodne vlasti.

Šta je učinjeno? Ono što nedostaje jesu ove karike koje je potrebno popuniti, karike koje je potrebno popuniti da bi sistem funkcionisano. Mi imamo takođe institucije koje bi trebalo da kontrolišu kako se troše pare, kako je moguće da ispod radara promiče sve ovo što promiče, kako se pojavljuju se neke fantomske nevladine organizacije juče formirane, a danas dobile sredstva iz ministarstva, sredstva naših građana. Zamislite, vi dođete u ministarstvo, formiraju se neke fantomske nevladine organizacije koje potpuno poništavaju ideju i smisao nevladinih organizacija. Uzimaju novac svih građana i taj novac koriste za stranačke svrhe. Uzimaju za sebe deo, a drugi deo uzimaju za stranke koje su to formirale. Kako je moguće da to sve promiče našim institucijama?

Kako je moguće da na javnim nabavkama pobeđuje brat premijerke Ane Brnabić? Kako je moguće to? U uređenoj normalnoj demokratskoj državi to ne bi moglo da se desi. Kako je moguće da jedan te isti čovek radi svuda po Srbiji najveće poslove? Samo zato što je prijatelj stranke i prijatelj šefa te stranke. O tome treba da razgovaramo, a ne da nam dajete neke tehničke izveštaje u kojima navodite koje, kakve statističke podatke o ovome ili onome.

Ustanovite kako kumovi predsednika države imaju automobile od više stotina hiljada evra i kako policija kada taj bahati kum napravi saobraćajni udes, dođe na mesto nesreće i kada se pojave novinari, pitaju novinare – ko vam je to rekao? Štite onoga ko je napravio takav udes. Kako je moguće da oni koji su bliski Aleksandru Vučiću, da za njih ne važi niti zakon, niti Ustav, niti bilo šta drugo?

Najzad, o ovome odlučuje parlament, parlament koji je lični servis Aleksandra Vučića i čiji se predsednik ponašao kao njegov eksponent. To je velika nesreća za ovu državu. Mi moramo da imamo parlament koji kontroliše izvršnu vlast, a ne obrnuto, da imamo parlament u kojem se govori o ovim važnim društvenim pitanjima o kojima sam ja govorio, a ne da se zatrpavaju. Hvala vam.

Najpre, da ovo nema veze sa temom. Ima i te kako veze, ja sam to objasnio kakve veze ima, niste pažljivo slušali. Što se tiče ovog drugog, pozivanje na prethodnu vlast, zamolio sam vas da to više ne radite. Čak i da je istina to što ste rekli, pa vi ste došli na vlast zato što ste rekli da ćete da radite drugačije, a radite 100 puta, 1000 puta gore. Sredstva namenjena osobama sa invaliditetom, izmisliste fantomske organizacije i pokupite te pare ljudima kojima su neophodne. I to nije da se uzme 5%, 10%, nego 90%.

Rekli ste da ćete drugačije da radite, zašto se stalno pozivate na prethodnu vlast. Prethodna vlast ste vi. Nekoliko vaših Vlada, prekinite da to radite. Pokušajte da odgovorite na ono što je vaša odgovornost. To je suština. Ovo što sam govorio, ima i te kako veze jedno sa drugim, govorio sam o teškom životu ljudi u ovoj zemlji, o onome što je životna stvar, a ne o nekim apstraktnim stvarima i želeo sam da pokažem da ovo o čemu mi pričamo, o institucijama, o popunama tih institucija, da i te kako ima veze sa njihovim životima, jer se tiče popune sistema koji treba da podržava jednog čoveka, a ne njih.

Član 108. dužni ste da vodite računa o redu u Narodnoj skupštini.

Ovde smo videli sad ovog mladića koji se često predstavlja kao novinar, koji je ušao mimo svih drugih, dobio dozvolu da uđe sam jedini ovde i da fotografiše. Inače, on je poznat po tome što minira sve konferencije za novinare koje organizuje opozicija i postavlja pitanja koja nemaju nikakve veze sa temom konferencije. Kako je moguće da on jedini dođe ovde i fotografiše, da ima prostor da to uradi, a svi drugi su morali da izađu. Molim vas da drugi put vodite računa o tome.

Poštovani građani Srbije, nije dobro što je Skupština propustila i ovu priliku da pokaže da je centar političkog zbivanja.

Nije dobro, dok ja govorim ovde se čuje, ponovo, galama, a predsednik Skupštine uopšte ne reaguje, pravi se da to ne primećuje.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Nije dobro što smo objedinili raspravu tako različitih tema. Kaže predsednik – o tome odlučuje Skupština. Ako je Skupština toliko svemoguća da objedini babe i žabe, pa ajde da Skupština izglasa da od sutra imamo leto, da skinemo ove kapute.

Ne može se o notornim stvarima glasati. Notorne stvari da mi ovde raspravljamo objedinjeno o mnogo različitim stvarima. Dakle, tematski veliki broj članova i najzad mali broj minuta. Malo vremena da se raspravlja o ovako velikom broju tema.

Za ilustraciju vama građanima to otprilike znači ovako – da grupacija koja ima 10 poslanika ima 12,5 minuta da raspravlja o ovih 26 tačaka. Ukoliko biste uzeli samo da čitate tačke dnevnog reda, potrošili biste pola vremena. Eto, to vam znači otprilike kako je organizovana ova današnja sednica Skupštine.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Nije dobro što o kandidatu za izbor direktora Agencije za sprečavanje korupcije mi danas čujemo ukratko izveštaj o tome ko se prijavio, koliko je ko dobio bodova i mi sad o tome treba da se izjasnimo. To je apsolutno neprihvatljivo. Trebalo je da čujemo kandidate na nekoj možda pripremnoj sednici, u maloj sali, da čujemo njihove programe, da vidimo ko su ti ljudi i šta nude u programu, a ne iz druge ruke da nam kažu – majke mi, ovo su dobri kandidati, svako od njih je dobio toliko i toliko bodova, a vi, pošto ste Skupština, pošto ste samo servis izvršne vlasti, vi prosto izglasajte ovo što smo vam mi doneli. To je i dalje potcenjivanje ovog doma. To je potcenjivanje Skupštine.

Što se tiče koncepcije koja je postavljena za ovu sednicu, ona je usmerena tako da vi ne možete da govorite pojedinačno o tačkama, što bi trebalo da bude praksa, nego mi moramo da se bavimo uopšte, načelno političkim temama i vi nas usmeravate na to.

Pošto je to tako, možemo i tako, ja ću se i ovaj put osvrnuti na korupciju. Korupcija se definiše kao zloupotreba javne pozicije za privatnu korist. To je jedna najopštija definicija koju koristi „Transparens internešnal“ i Svetska banka, vrlo raširena jedna definicija.

Publije Kornelije Tacit, stari rimski istoričar i senator u vreme Vaspezijana, rekao je sledeće – što je država korumpiranija to je više zakona. Za Srbiju bi se danas moglo reći – što je država korumpiranija, to imamo više zakona, to imamo više institucija, to imamo više izveštaja. Previše izveštaja puno praznog sadržaja. Ne samo to. Mi danas govorimo o izveštajima iz 2021. godine, umesto da, u najgorem slučaju, razgovaramo o izveštajima iz 2022. godine.

Korupcija krade od siromašnih i bednike pretvara u bogataše, uništava dobro upravljanje, uništava moral, uništava sve vrednosti u društvu. Živimo u državi gde se velikim lopovima skida kapa, a malim lopovima skida glava. To je problem ovog društva.

Da parafraziram Lorda Ektona koji kaže – svaka vlast teži da bude korumpirana, a apsolutna vlast teži da bude apsolutno korumpirana. Tu nema šta da se doda, osim da se konstatuje činjenica da mi nemamo institucije koje se protiv bore.

Sva ta nezavisna tela, mi ne možemo da ih nipodaštavamo, oni su tekovina demokratski uređenih država. Jedini je problem u tome što mi nismo uređena demokratska država i što te institucije ne služe građanima, nego u ogromnom broju slučajeva služe vlastima. To nije dobro i to nije u javnom interesu, a sve što nije u javnom interesu nije dobro za građane, kada pljačka i korupcija postanu nešto uobičajeno, nešto što su građani prihvatili, nešto na šta su navikli. Makijaveli je rekao da se to dešava u državama u kojima se građani ugledaju na vlast. Posle toliko godina nema se šta dodati ovome.

Nema većeg patriotizma, nego danas boriti se protiv korupcije i kriminala. Zato je važno da svako od nas učini onoliko koliko može, pa i parlament. U uređenim državama parlament je centralno mesto borbe protiv korupcije, uz javnost i medije. Kao što znamo, javnost je uništena, javno mnjenje ne postoji, mediji su pod kontrolom, a Skupština je, nažalost, puki servis izvršne vlasti. Zato je borba protiv korupcije nikakva, nema nikakve rezultate. Tome dodati još i moralni kukavičluk i intelektualnu korupciju i onda dolazimo u ovo stanje u kome se nalazimo danas, u stanje jedne apatije u kome građani ne vide izlaz iz svega ovoga.

Kada pogledamo građane, javno mnjenje o korupcije, jedno istraživanje javnog mnjenja, relevantno istraživanje iz 2017. godine kaže da 86% građana smatra da su političari korumpirani i to nije slučajno, 12 da nema previše korupcije među njima i svega 1,1% da je nema uopšte.

Istraživanje koje je urađeno u decembru prošle godine pokazuje da su ti procenti još lošiji, 88,5% građana smatra da je korupcija ogromna, svega njih 4,1% da nije previše raširena i 1,3% da je gotovo nema. To su, građani Srbije, porazni podaci. To su porazni nalazi i istraživanja javnog mnjenja, pogotovo što ako uzmemo u obzir činjenicu da je ova vlast došla upravo na programu borbe protiv korupcije. To je bilo jedno od ključnih obećanja ove vlasti, borba protiv korupcije, uradićemo stvarno sve ono što je potrebno da se izborimo protiv korupcije.

Onda je usledilo hapšenje Miškovića. Mišković je uhapšen. Rejting prvog čoveka je skočio enormno, i od tada nikada nije padao, jer se držao uz pomoć svih poluga vlasti, kontrolisanih medija, uzurpiranih institucija. Šta smo dobili? Dobili smo još veću korupciju nego koja je bila tada, i dobili smo čoveka sa velikim rejtingom, a Mišković, koji je uhapšen, bio je na svetskom prvenstvu u fudbalu za jedno sa funkcionerima SNS. To vam je politika, to vam je razlika između onog što je obećano i onog što se čini u stvarnosti.

Koji su sistemski uzroci korupcije? Sistemski uzroci korupcije su pre svega, sprega vlasti i kriminala. Nedemokratski politički sistem, simbioza vlasti, medija i novca. Politička, medijska i ekonomska moć kada se objedine, dovode do ovakvog društva u kojem mi danas živimo. Nema podele vlasti, nema javnog mnjenja, zarobljeni mediji, rezultat je korupcija, protekcionizam i monopol.

Primeri sistemske korupcije. Aleksandar Obradović, uzbunjivač iz Valjeva, koji je upozorio na to da se javni interes narušava zarad privatnog interesa, i šta je on dobio umesto toga, umesto da dobije odlikovanje on je uhapšen. Umesto da dobije podršku svih građana, on je maltretiran kroz medije. To je rezultat ovakve politike.

Kako se završila afera sa ocem ministra Stefanovića? Kako se završila afera sa predsednikom opštine Palilula. Kod njega je nađeno 350 hiljada evra u stanu, ja koje kaže da je dobio na svadbi. Zamislite, na svadbi dobio. Jel, živa i zdrava tetka iz Kanade? Šta rade institucije? Da li je čuveno koferče završilo u muzeju korupcije. Nemamo muzej korupcije, imamo samo muzej iluzija. Predlažem da napravimo muzej korupcije. To bi bio najposećeniji muzej u Srbiji. U tom muzeju korupcije simbol tog muzeja korupcije bio bi Beograd na vodi, kao najbolji, najveći eksponat korupcije u Srbiji.

Na kraju da kažem još nešto, koji god ministar, ministarka, funkcioner izvršne vlasti ovde dođe da obećava govori o izgradnji, o izgradnji puteva, o izgradnji bolnica, o izgradnji objekata. Zašto izgradnja? Zašto nacionalni stadioni, zašto fontane, zašto jarboli. Zato što se na izgradnji sprovodi projekat visoko ugradnje. Imali smo političare sa vizijom, sada imamo političare sa provizijom. Hvala.

Najpre da repliciram na ono što je rečeno i pozivanje na 2010. godinu i praksu u to vreme. Najpre vaš koalicioni partner je tada imao predsednicu Skupštine, to je pod broj jedan. Pod broj dva, što je mnogo važnije, vi ste kritikovali tu praksu, s pravom i rekli ste građanima, mi nećemo ovako, mi ćemo drugačije. Pa, onda ste došli na vlast i sve radite isto i pozivate se, pa mi ćemo raditi ovako zato što su ovi pre nas radili tako. Pa, da li to ima smisla? Nema nikakvog smisla. Vi ste rekli da ćete biti drugačiji, da ćete raditi drugačije, da ono što nije dobro, da ćete da promenite.

Što se tiče ministra za visoku ugradnju, ne bih ja tu previše da komentarišem, osim da su notorne neistine o tome da se nije ništa gradilo u vreme kada je on bio član tadašnje vlasti. Možete da zamislite čoveka koji o svojim saborcima tadašnjim ovako ružno priča, šta li će tek o vama da priča kada padnete sa vlasti?

Samo bih na kraju pomenuo da je više vozova ispalo iz šina za njegovih 100 dana, nego za 12 godina one vlasti.

Dakle, ministar za visoku gradnju nikako da razume neke stvari. Znači, čovek uporno kritikuje sebe. To nije loše, samokritika je u redu, ali čovek nema granica u toj samokritici i optužuje i one koji su bili s njim.

Ono što je takođe bitno jeste da on kad se osvrće o meni kao ambasadoru, on ne zna o čemu priča, on je čovek pao s Marsa. Pitajte bilo koju relevantnu srpsku instituciju u Crnoj Gori kakav je bio Zoran Lutovac ambasador i reći će vam.

Dakle, druga stvar, bio je opšti konsenzus kada je trebalo ja da budem ambasador u Crnoj Gori. Prema tome, onaj koji je uvažavao domaćina i koji se borio za interese države Srbije, upravo onako kako treba da izgleda jedan ambasador.

Preporučujem njegovoj pažnji i knjigu koju sam napisao o tome, možda će malo nešto i da razume. On je dole isključivo išao iz nekih drugih razloga, ali ne bih o tome, isuviše je bizarno.

Dakle, što se tiče primedbe o 2010. godini, stvarno, mislim, kako da vam kažem, ja uopšte nisam ukazivao na to, niti se odričem onoga što je radila tadašnja vlast, jer ona je morala da ono što su radikali uništili u Srbiji, pretvorili Srbiju u prah i pepeo, pretvorili Srbiju u jednu pustinju, morali da vraćaju penzije, dečije dodatke, morali da se bave svim i svačim, sasvim je prirodno bilo da posle toliko bezakonja, vi morate odjednom te sve zakone da stavite na dnevni red, a vi posle deset godina vladavine, posle deset godina vladavine, vaše vladavine, nesmetane vladavine, gde niste imali one koji vas ucenjuju, vi niste u stanju da dozvolite da se razgovara o tome.

Meni ide vreme.

Zašto ste pustili vreme?

(Marinika Tepić: … koji žele, imaju nameru da kritikuju ovaj protivustavan i protivzakonit nalog strepe od otkaza?)

Ide mi vreme dok pričate.

Ide mi sve vreme vreme.

Dakle, s obzirom na sve ove marifetluke koje radite, ja ću se umesto obrazlaganja amandmana vrlo kratko osvrnuti, pošto nisam dobio reč na ono što je izrečeno na račun Zorana Đinđića i DS i 5. oktobra.

Naime, ovde je rečeno kao da je 5. oktobar organizovao neko sa strane, kao da to nije bila volja naroda. To je velika uvreda za sve te ljudi koji su izašli da brane volju. Velika uvreda.

(Poslanici lupaju u klupe.)

Da je to, u stvari, bila volja nekog trećeg ne bi na prvim sledećim izborima DOS dobio 70% glasova.

Dakle, ono što vam kažem još jeste sledeće – vi ste rekli da su istraživanja javnog mnjenja da je strategija napravljena negde spolja. E, ja vam kažem, zapamtite to – nije spolja, urađena je u Srbiji. Bio je četvoročlani tim u kojem sam bio i ja. Pored mene i Ljiljana Baćević i profesor Slavujević i Dragomir Pantić. Mi smo tim koji je sastavio strategiju DOS-a, strategiju kampanje.

Ako vam se to čini da je nemoguće, vama se čini da pobede mogu doći samo ako dolaze spolja, kao što vaš lider ima sada ekipu koja je došla iz inostranstva i vodi ceo ovaj tim i vodi propagandu.

Dakle, bio je to tim i pamet domaćih ljudi.

Ono što hoću još da vam kažem jeste sledeće – da Đinđić nije bio čovek koji je mario za rejting, kao što mari ovaj sadašnji vaš lider koji jedino na to i gleda. Đinđić je dobio upravo taj nadimak „gromobran“ zato što sve što nije valjalo njemu se stavljalo na teret, a sve što je bilo dobro, a on bio zaslužan, sebi su pripisivali neki drugi ljudi.

Prema tome, molim vas da prekinete više sa insinuacijama i sa vraćanjem na prošlost. Vi dolazite iz stranaka koje su bile kao skakavci koje su pojeli naše godine devedesetih.

Pa, najpre znači prvo ovo što ste navodili nije tačno, ali neću da ulazim u detalje pošto ljudi ne poznaju te funkcionere iz policije, itd, ali je činjenica sledeća.

Tačno je da DS dobila manji broj glasova na prvim sledećim izborima kada je ubijen premijer, kada je ubijen predsednik Demokratske stranke, koji je bio reformista, koji nije mario za to da li su neke mere popularne ili nisu, nego je pre svega brinuo o tome da one odluke koje donosi da budu korisne za građane. Građanima može nešto biti popularno, a da bude i protiv njihovog interesa.

S druge strane, može da bude nepopularno nešto što je u njihovom interesu. E, upravo je Zoran Đinđić radio to drugo. On je radio, donosio korisne odluke za građane Srbije iako to nisu mnogi prepoznavali kao da je to za njih korisno i u tome ogromna razlika između onih koji isključivo gledaju rejtinge, gledaju istraživanja javnog mnjenja ne da bi videli šta se radi u društvu i kako se kreće u društvu, situacija u socijalnom i svakom drugom smislu, nego pre svega rejtinzi.

I da li je nešto popularno? Da li je popularno reći ovo ili ono? Zoran Đinđić nije bio takav. On je bio političar od formata, čovek koji je pre svega se nije obazirao niti na istraživanja javnog mnjenja niti je bio opsednut time da uzurpira sve institucije.

Naprotiv, on se borio da institucije rade svoj posao.

U vreme dok je on bio predsednik Vlade, mediji su upravo njega najviše kritikovali.

Da li možete da zamislite danas da mediji kritikuju Aleksandra Vučića?

Najpre, dok ste govorili o Đinđiću i dok ovde širite i bljujete mržnju, samo da vas obavestim da je ovo nešto što nije ne uobičajeno, ali dok se ovo dešavalo stigla je poruka od izvesnog Branislava Pavlovića u kojoj se kaže - da je lopuža Đinđić, taj pas, trebalo je tri puta da bude ubijen, a i ti ćeš ići uskoro na otpad.

Dakle, ovo sam ja dobio na poruku dok ste vi govorili o Đinđiću. Hoću da vam kažem da taj jezik mržnje koji sejete ovde u parlamentu da se prenosi na građane i to što izgovarate ovde da se prenosi na građane i to što vi radite je apsolutno neprihvatljivo - isključite mikrofon sagovorniku i onda se obraćate građanima i saopštavate neistine. To nije u redu i mi nemamo priliku da vam odgovorimo. Vi isključite mikrofon i onda saopštavate vaše tzv. istine. Mislim da je vreme da sa time prekinete i da počnete da vodite normalno ovu sednicu.

Ovo o čemu govorite, desetoro poslanika je najmanje čulo i videlo to što je uradio ministar Mali. To je on izrekao dva puta i vi ste ga čuli jer sedite iza njega. A, što se snimka tiče taj snimak može da bude na bezbednosnim kamerama, a znamo kako završavaju snimci sa bezbednosnih kamera. Oni završavaju tako što se izreže ono što nije u redu ili na RTS koji vi kontrolišete.

Dakle, što se tiče snimka on će biti upućen…(Isključen mikrofon.) Kancelariji za brze odgovore.

Najpre, poslanica koja je govorila o DS apsolutno nije kompetentna da govori o temi o kojoj je govorila. Ja sam od sredine devedesetih godina član Udruženja za jugoslovensko, tada, udruženje za ustavno pravo na poziv akademika Miodraga Jovičića i dugo se bavim tim pitanjem. Što se tiče predloga Ustava, bio sam šef tima u kojem su bili vrhunski pravni stručnjaci koji su predložili predlog Ustava, dok je gospođa ne znam šta radila. Znam samo da je bila u stranci koju je formirala Služba državne bezbednosti i da je u toj stranci koja je razorila i Srbiju i sve oko Srbije ona bila vrlo istaknuta.

Dakle, posle te pustoši koju su ostavili u Srbiji trebalo je iznova i iznova graditi institucije, uvesti PDV, vraćati penzije, vraćati dečije dodatke, vraćati sve ono što su oni opljačkali i ona sad ima obraza da nekom deli lekcije i da nekome govori šta je sramota a šta nije. Iskorenili ste stid i sada govorite šta je sramota. To je vrhunac licemerja. To je vrhunac licemerja.

Dakle, ovde kada nemaju šta da govore, odmah posežu za Demokratskom strankom. Ostavite se vi Demokratske stranke. Demokratska stranka je krenula u tu reformu sa idejom da se lustriraju oni koji su radili protiv ljudskih prava, koji su nečasno radili svoj posao i u tom poslu je bilo grešaka. Ono što je ozbiljna proceduralna greška… (Isključen mikrofon.)

Što se snimka tiče, dobićete potpise svih poslanika koji su videli to.

(Predsednik: Neću potpis, hoću snimak za koji ste tvrdili da postoji.)

Snimak ćete dobiti zajedno sa dva minuta sa naplatne rampe.

Dakle, vi kontrolišete RTS.

(Predsednik: Dakle, nemate snimak. Hvala što ste i usmeno sada priznali da ste lagali.)

Dobićete potpise sa izjavom svih poslanika koji su to čuli. Vi ste čuli to i pravite se da niste čuli.

(Predsednik: A vi niste čuli sebe kada ste juče izgovorili – postoji snimak, dostaviću vam snimak? To niste čuli.)

Sram vas bilo.

Poštovani građani Srbije, uvažene kolege narodni poslanici, čuli smo da je vladavina prava, imali smo priliku i da vidimo da u izveštajima Evropske komisije, u izveštajima Evropskog parlamenta vladavina prava je jedan od ključnih razloga zbog čega mi ne napredujemo u evropskim integracija i to je iz izveštaja u izveštaj, iz godine u godinu. Svi rokovi su bili prekoračeni.

Potpuno razumem što je postojala namera da se to ubrza, ali tu postoji nekoliko problema. Da krenemo redom. Kao što Gete kaže da ako prvo dugme na košulji zakopčate pogrešno, svako sledeće dugme će biti na pogrešnom mestu. To se dešava kod nas. Mi dakle, imamo pre svega, ustavne promene koje treba omoguće promene u pravosuđu, kako bi ono bilo nezavisno, kako bismo imali ono što je zapisano u parlamentu, podelu vlasti, u pravom smislu te reči, međutim, sam Ustav kao najviši pravni akt, ali i politički akt, nije poštovan i nije viđen kao konsenzus, nego kao instrument vladavine.

Ono što je takođe bitno, jeste da sama reč ustav potiče od reči ustaviti, što znači ograničiti, a to se pre svega, odnosi na vlast, ograničiti nečiju vlast, zatim urediti državu, a potom i garantovati slobode. To je jedna vrsta Povelje o slobodama, taj naš Ustav. Ono što je važno reći jeste, da je Ustav demokratska tvorevina i postoji u svim uređenim demokratskim državama, ali postoji i u onim koje se ne mogu nazvati demokratskim, i u autokratskim i u tiranijama.

Podsetiću vas da je Ustav iz 1936. godine imao Staljin, u to vreme jedan od najnaprednijih ustava na svetu, ali da to u praksi apsolutno ništa nije značilo.

Srbija se može svrstati u države koje imaj ustavnost, imaju Ustav, ali se organi vlasti ne ponašaju u skladu sa time. Vlast nije ni čim ograničena, zato što najmoćniji čovek deluje kao da Ustav ne postoji i sam sebi ograničava vlast, ukoliko želi da je ograniči, odnosno postavlja margine svog delovanja.

Postoji ona priča o Odiseju, koja najbolje ilustruje šta bi ustav trebalo da bude. Naime, Odisej kada je plovio, kada je bio pri čistom razumu, potpuno svestan i racionalan da će ući u područje gde su sirene, čiji je glas zavodljiv, ali koji pogubno deluje na ljude, da bude vezan za jarbol u tom trenutku i da zanemare svi njegove naredbe u tom trenutku, jer se neće ponašati racionalno. Upravo taj jarbol i ti lanci su nešto što se može nazvati figurativno ustavnošću. Znači, ograničavanje nekog da se ponaša u trenucima kada je važno, da se ponaša neracionalno i da ignoriše ono što bi trebalo da bude racionalno ponašanje.

Što se tiče demokratskog funkcionisanja države, načelo podele vlasti je ključno načelo u svim demokratskim ustavima i u našem Ustavu to je takođe zapisano. Međutim, načelo podele vlasti postoji samo u Ustavu i u udžbenicima, ali ga nema u praksi. Nema ga u praksi. Da li neko u Srbiji zaista misli da postoji podela vlasti? To ne misle ni oni koji su upućeni i koji su stručni u to, a i oni koji ne znaju šta to načelo predstavlja, još manje.

Dakle, da li neko može u Srbiji da kaže da parlament kontroliše izvršnu vlast? Ne može da kaže, zato što parlament ne kontroliše izvršnu vlast, dešava se upravo obrnuto. Obrnuto se dešava da izvršna vlast kontroliše parlament, parlamentarnu većinu i koristi tu parlamentarnu većinu kao glasačku mašinu, gde parlament služi da se aminuju predlozi, umesto da parlament deluje kao zakonodavno telo.

Imali smo priliku da vidimo kako članovi Vlade kada dođu u ovaj parlament kako se ponašaju prema poslanicima i kako se ponašaju u ovom visokom domu. Ponašaju se onako kako im je u svesti i podsvesti, onako kako su navikli, onako kako se to dešava u praksi, ponašaju se bahato, osiono i ponašaju se tako…

(Svetozar Vujačić: Šta izmišljaš? Što lažeš?)

Pozovite hitnu pomoć, nije mu dobro.

(Srđan Milivojević: Stavite ga u Lazu.)

Dakle, videli smo ovde predstavnike izvršne vlasti koji su ovde dolazili i koji su se ponašali bahato, koji su psovali majku poslanicima, koji su ovde držali lekciju, umesto da polažu račune. To smo imali priliku da vidimo, to smo imali prilike da čujemo, kada smo govorili o budžetu kako su ministri, kako se potpredsednik Vlade ponašao prema poslanicima. Onda smo mogli da vidimo kako….

Ne prekidajte me.

Rekao sam kada je bila rasprava o budžetu.