Ne vama, nego ministru.

Replika.

Pa, ja repliciram ministru.

Ja repliciram, nemojte da me prekidate.

Dakle, ministar je rekao sledeće…

Ministar je rekao da je SNS mafijaška organizacija i da mu ne pada na pamet da će ikada preći u tu organizaciju iako su mu nudili, da je on lojalan, da je on moralan i da će ostati veran Vojislavu Šešelju.

I ostao mu je veran po vrednostima…

(Isključen mikrofon.)

Dakle, poštovani građani, mogli smo da vidimo da postoji važniji posao od budžeta i da su ministri, a evo nema premijerke, nema predsednice Vlade, ima važnija posla od budžeta. U jednoj uređenoj, normalnoj, demokratskoj državi nema važnijeg posla od budžeta, ali ovde ima.

Druga stvar, kada su ovde ministri i oni koji su stigli da odgovaraju u odsustvu potpredsednika i predsednice Vlade, kada pričaju o obrazovanju govore o gradnji, kada pričaju o sportu opet o gradnji, kada pričaju o zdravstvu izgradićemo ovo ili ono, kada pričaju o nauci izgradićemo ovo ili ono, kada pričaju o vojsci i policiji opet nešto grade. Pa, čekajte, ljudi, Vesić je onda glavni čovek ovde, on je trebalo da bude izvestilac. On je ionako specijalista za visokougradnju.

Čuli smo danas sa ove strane kako, evo, Demokratska stranka je nebitna, ali samo pričaju o Demokratskoj stranci, isključivo o Demokratskoj stranci. Demokratska stranka ne valja, ne valja ovo, ne valja ono, a oni su dobri. Ja znam da ste vi dobri, previše ste dobri, mnogo ste dobri na račun građana. Koliko ste dobri?

Što se tiče budžeta i glavnih tema, preko 400 hiljada dece nema sva tri obroka, niti osnovne stvari za ličnu higijenu. Prioritet svih prioriteta jeste hitno smanjivanje siromaštva kod dece. To je rekao i Fiskalni savet i tu su potpuno u pravu. Da se za 20% povećaju izdaci za tu decu i da se sa 245 poveća na 415 hiljada onih koji bi to koristili, to iznosi oko 120 miliona evra. To vam je jedna tribina nacionalnog stadiona. Razmišljajte o prioritetima. Hoćete li nacionalni stadion na kome nema ko da igra jer deca ovde sa 15, 16 godina odlaze u inostranstvo da igraju, ili ko će doći da vam gleda to? Odoše i deca i mladi i stari, odoše svi iz Srbije.

Ono što je važno, dok deca nemaju za tri obroka i ličnu higijenu, za to vreme Đinđićeve ubice iz Zemunskog klana i odmetnuti državni kriminalci iz Belivučićevog klana, oni imaju sva tri obroka na račun države. Razmišljajte o prioritetima.

Bilo je jedno istraživanje koje kaže da bi čak 75% mladih do 18 godina otišlo iz Srbije. U Rumuniji je taj procenat 30%. Dakle, to je najugroženija starosna grupa u Srbiji, sa stopom rizika siromaštva od pre 24%. Apsolutni šampioni u privrednom rastu su istovremeno Rumuni, gde je najmanji procenat onih koji žele da odu iz svoje zemlje. Ali, šta to Rumuni imaju a mi nemamo? Pa, imaju vladavinu prava, imaju pravog tužioca, to imaju. Imaju stvarno borbu protiv korupcije, dok Mišković dobija ogromnu odštetu i sa naprednjacima prati Svetsko prvenstvo. Evo ih ovde, evo ga Mišković, sa naprednjacima gleda Svetsko prvenstvo u fudbalu, sa ogromnom odštetom koju je dobio od ove države. E, to je vaša borba protiv korupcije i kriminala.

Za koga vi pravite puteve i stadione, kad svi odoše? Ostaće nam samo preskupi putevi, stadioni i fontane kao spomenici pljačke i korupcije. Ostaće nam režimski mediji koji će vas ubeđivati da je preskakanje obroka za vas zdravo. Preskakanje obroka jer nemate ljudi, nemate građani za sva tri obroka. Decu će učiti mali broj entuzijasta i sve veći broj onih koji nisu mogli ništa drugo da završe. Lečiće vas partijski lekari. Neće biti zanatlija, sami ćete morati da budete svoji majstori.

Što se obrazovanja tiče, država da bi napredovala mora da ulaže u obrazovanje i nauku. Ovde s jedne strane vi imate ulaganje u obrazovanje koje se tretira kao trošak, a ne kao investicija, jer 80% se daje za plate. Pri tome, te su plate ispod proseka. Te plate su ispod proseka, za 6000 ispod proseka u Srbiji. Ove plate će biti realno manje, iako će biti povećanje plata predviđeno ovim budžetom.

Ono na šta ukazujem takođe jeste jednocifren broj maturanata koji upisuje nastavničke smerove, jer ko će da ide uz ovakve plate i uz poniženja koja slede u društvu. Već sada preko 1000 nastavnika nema potrebne kvalifikacije za rad u školi.

Hvala.

(Milimir Vujadinović: Replika.)

Povredili ste Poslovnik, član 107. stav 1.

(Predsednik: Samo da vam kažem da je na član 107. ukazano.)

Takođe ste povredili član 106.

(Predsednik: I na član 106. je ukazano. Ne možemo gospodine Lutovac tako. Pratite molim vas ukazivanje na povrede Poslovnika.

Ako imate neku na koju nije ukazano, ukažite vi.)

Član 27.

(Predsednik: Sada je čovek govorio po članu 27.

Molim vas ako možemo ozbiljno ovo da radimo.)

Molim vas, vi ste toliko članova povredili, da ne znam više koji da nabrojim, svejedno je koji.

Znači, povredili ste sve članove.

(Predsednik: Dobro, ako ne znate, onda ne možete da govorite po povredi Poslovnika.)

Povredili ste sve članove.

Da razjasnimo odmah na početku, mladi treba da uzmu ove pare jer im pripadaju. Samo da razjasnimo odakle su ove pare.

Ministar nam je rekao da imamo na računu preko 300 milijardi, samo nam nije rekao čijih para, odakle te pare? Ako mi imamo te pare, zašto se onda ponovo zajmimo, ako su to naše pare? E, pa, nisu naše pare. Samo da razjasnimo šta oni daju.

Ne daju oni ništa iz svog džepa, kao što govore. To su naše pare, i ne samo naše, to su pare naše dece, to su pare naših unuka. Jer, oni su se toliko uzajmili da će morati te pare da vraćaju svi oni. Njihove dugove plaćamo svi mi. I kada vidite roditelje kako vode decu u vrtić i vidite ono malo dete, to malo dete će vraćati ove dugove i sve ono što oni navodno daju. I ne samo ta deca, nego i deca koja ne idu u vrtić, jer ne mogu da idu vrtić pošto im roditelji nisu podobni. I ta deca što ne mogu da idu vrtić jer im roditelji nisu politički podobni, i ta deca će da vraćaju te dugove. I ne samo ta deca, nego i deca te dece. Toliko su nas zadužili za sve ove godine.

Javni dug na dan 31. avgust 2022. godine iznosio je 32,4 milijarde, a mi pričamo o nekom računu i stanju na računu gde imamo 300 milijardi dinara. Znači, primetite jednu razliku. Kad pričamo o tome koliko imamo, pričamo o dinarima, da izgleda mnogo više, a kad pričamo koliko dugujemo, govorimo u evrima, da izgleda što manje.

Što se tiče dugova, Srbija ukupno vraća 247 zajmova, što je za 37 više nego u prethodnoj godini. Javni dug čini 166 zajmova koji predstavljaju direktne obaveze države i 81 zajam koji su preuzeti po osnovu datih garancija.

Srbija je izdala garancije za 2021. godinu za 12 zajmova…

(Predsednik: Gospodine Lutovac, samo da vas obavestim da ste vreme potrošili po oba osnova, i za grupu i za ovlašćenog predstavnika.)

U redu, hvala.

Poštovani građani, poštovani uvaženi penzioneri, uvaženi kolege poslanici, mi imamo ovde čoveka koji je došao da vam objašnjava zašto mora da vam iz vašeg novčanika daje pare i da ih predstavlja kao neku svoju pomoć, a ne da vam vrati ono što je vaše. Nemojte vi da iz novčanika penzionera dajete njima njihove pare i da to predstavljate kao vašu pomoć.

Vi treba da vratite penzionerima ono što ste im uzeli. Dakle, ono što je važno za sve građane da znaju i za penzionere jeste da čovek, koji se zahvaljuje stalno penzionerima kako su finansijski pomogli da se finansijski konsoliduje Srbija, dolazi da brani tu tezu o štednji u odelu koji vredi najmanje 200 penzija onih od 15 hiljada dinara. Kada pije vino, on otvori vino i pije vino koje vredi najmanje 10 poljoprivrednih penzija, ali ne pije on to vino zato što je ljubitelj kapljice, nego on to pije vino u vaše zdravlje, da vam bude bolje.

Ono što je važno reći jeste da više od 200 hiljada penzionera kojima su otete penzije više nisu među živima. Ono što je, takođe, važno da penzije nisu, što je ova vlast pokazala, štednja za starost, kao što bi trebalo da budu, nego je mesto odakle može da uzima ko kako hoće i kada želi. To je najstrašnija poruka koja je poslata penzionerima.

Poštovani građani, uvaženi poslanici, ministri, predstavnici izvršne vlasti, ukratko rečeno, naziv za ovaj rebalans bi bio - kuća gori, a mi zalivajmo cveće u dvorištu. Veća izdvajanja za nauku, obrazovanje i kulturu je predmet mog amandmana, odnosno da se udvostruče subvencije. Međutim, ulaganje u nauku, kulturu i obrazovanje nije samo stvar subvencija, nego je pre svega stvar sistemskog prilaza rešavanju tog problema.

Umesto toga, u budžetu za 2022. godinu mi smo imali za 22 milijarde manje ulaganja za zdravstvo i obrazovanje u prethodnom budžetu. Za istraživanja se izdvaja 0,23 promila, a za nauku 0,4%. To je odlika država koje ne mogu da napreduju. Sve države koje napreduju izdvajaju ogromna sredstva za nauku.

Pita se odakle? Već sam govorio o tome, 280 miliona mi izdvajamo za kazne i penale zato što nemamo dobro obrazovanje i tu je začaran krug. Nemate obrazovane ljude, onda ti neobrazovani dođu da vode poslove i onda oni prave kazne i penale, a mi plaćamo njihovo neobrazovanje, umesto da ulažemo u njihovo obrazovanje.

Onda, nacionalni stadioni. Dakle, odlaze nam sportisti pre nego što postanu punoletni, odlaze nam građani. Pa, za koga pravimo stadione, kad nema ko da igra, nema ko da gleda? Zar nije logičnije da se ulaže u nešto što će doneti razvoj i prosperitet, a to je svakako obrazovanje.

S druge strane, ova Skupština je primer koji pokazuje zbog čega je važno ulagati u kulturu i obrazovanje. Bili smo svedoci dešavanja u Narodnoj skupštini koja nam pokazuju zašto je to izuzetno važno. Poslanici koji bi trebalo da budu elita ovog društva ponašaju se kao da nisu savladali osnovno kućno vaspitanje. E, onda tome služi obrazovanje, onda tome služe institucije, da naprave korekciju. Kultura i obrazovanje su zaduženi da naprave korekcije koje nisu u stanju da urade u svojim porodicama.

Da nam se ne bi desilo da prvi čovek Narodne skupštine kažnjava poslanika zbog upotrebe reči primati, da imamo bolje obrazovanje on bi znao da su ljudi primati i da nije uvredljivo nazvati nekog čovekom, ali jeste uvredljivo nekog nazvati primerkom, kao što je to rekao njegov saborac iz iste stranke.

Najzad, obrazovanje je važno da bi ministri razumeli, da bi naučili gde im je mesto i šta oni treba da rade. Oni su izvršna vlast i oni moraju kada dođu u parlament da odgovaraju na pitanja, a ne da nam ovde saopštavaju nekakve bajke i skaske i da se obraćaju propagandno građanima. Oni moraju ovde da znaju svoje mesto, da nisu oni ovde islednici i da ne smeju da vređaju poslanike. Poslanici su tu da njima postavljaju pitanja i da kontrolišu njihov rad. Da imamo obrazovanje kakvo treba i da više ulažemo u obrazovanje, to se ne bi dešavalo.

Juče smo čuli od jednog mlađanog naprednjaka, kaže – borimo se sa inflacijom. Da je bolje obrazovanje, on bi rekao borimo se protiv inflacije, ali pošto je obrazovanje loše on je rekao da se bore sa inflacijom. Siguran sam da on nije hteo da kaže da se zajedno sa inflacijom borite protiv građana, hteo je da kaže nešto drugo. Isto kao što sam uveren da on nije hteo da kaže, kada je rekao borimo se sa mafijom, da to činite zajedno sa mafijom, nego da se borite protiv mafije, ali obrazovanje kakvo imamo ne dozvoljava mu da iskaže ono što misli. Zato je neophodno, ljudi, da se ulaže u kulturu i obrazovanje.

Pogledajte naše medije, pogledajte udarnu pesnicu propagandnu vašu. Umesto kulturne rubrike, vi sada imate rubriku bizarno ili zabava. Nema više kulturnih rubrika, o tome se radi, a kultura je temelj jednog društva. Zašto je važna nauka? Da razumemo jedni druge, da se bolje razumemo.

Primalni krici koje čujemo i sada dok govore opozicioni poslanici mogu se naučno objasniti, zato je važna nauka. Postoji teorija da se takvim vrištanjem dolazi do pražnjenja kojim se jedinka vraća u svoje najranije doba i oslobađa primalnih trauma, uzročnika neuroze. Zato je važno da ulažemo u nauku. Nauka je stub razvoja svake uspešne države.

Pogledajte Holandiju. Holandija koja otima plodno tlo od okeana, jedan od najboljih i najvećih proizvođača poljoprivrede, poljoprivrednih proizvoda u svetu. Zato što ulaže u nauku, zato što ulaže u znanje. Jedna tako mala država koja je uvek ulagala u znanje, uvek je bila jedna od najbogatijih država.

Ovi primalni krici neće nas sprečiti da se borimo za obrazovanje i nauku. Naprotiv, zbog vas, za vaše dobro mi se borimo da to obrazovanje bude dobro i da pratite malo kulturu, a ne samo rubrike bizarno i zabava.

Moram da odgovorim uvaženom poslaniku, koji trenutno iskazuje svoje primalne nagone, da sam ja rekao vama juče, da ste sa pravom reagovali kada se to dešavalo, ali da ne reagujete kada se to dešava tamo. O tome se radi.

Dakle, ja sam rekao da ste vi sa pravom reagovali, u ovom slučaju, ali da izbegavate uporno da reagujete kada je u pitanju druga strana. I upravo zbog toga što se čuju krici sa druge strane, imate afekat, imate odgovor ove strane.

Vi, kada biste vodili računa o redu u Skupštini, ne bi se dešavalo to da se sa ove strane ovako reaguje. Sprečite ljude da sve vreme vrište i govore, dok mi imamo reč i nećete imati sa ove strane nikakvo upadanje u reč, niti bilo kakav izliv.

Potpuno sam saglasan da treba uvesti, potpuno ravnopravno reakcije na jednu i na drugu stranu. Prema tome, nemojte obrtati teze, čovek je izgovorio deset puta jednu stvar, zbog koje ste mene opomenuli i hoćete da me kaznite, a njega niste opomenuli zbog izraza - primerak, koji se uvaženom poslaniku obratio. Zamislite, kažete - primerak za uvaženog poslanika. Pa, da li je to uredu? Zašto ga niste opomenuli? Morate da uvedete iste aršine, i onda ćete imati red u Skupštini, ako dozvolite da se ovako viče sa mesta, to ne vodi nikuda.

Ovo je replika, pošto je pomenula moje ime direktno.

Rekla je jednu stvar koja ne priliči ovom parlamentu. Sa druge strane, ovo nije centralni otadžbinski parlament, ovo je Narodna skupština Republike Srbije. I to kada se probudite ujutru treba da raščistite sa tim, da više niste u centralnoj otadžbinskoj upravi nego imate neku novu stranku koja se deklarisala kao proevropska.

Sada smo čuli od vaše poslanice da to više niste, pa bih molio da mi se to razjasni, da su tu neki drugi koji su proevropski, što znači da vi više niste za evropske integracije?

Sa druge strane, sramotno je nekome insinuirati da štiti neku organizaciju, mafijašku, a pri tome čovek koji je bio na inauguraciji, koji je štitio predsednika, je taj koji je optužen. Nije on nikada štitio opoziciju, on je dolazio da razbija demonstracije i dolazio da bude obezbeđenje na inauguraciji predsednika.

Dalje, kad već pominjete ministra unutrašnjih poslova, da najzad čujemo kako je stradao Vladimir Cvijan, ko je ubio Olivera Ivanovića, da vidimo to, a ne da čujemo ove floskule. Hoćemo direktne rezultate. Zašto tužilaštvo ne pokreće postupak, zašto ne sasluša te ljude? Po novinama pišu imena i prezimena ljudi koji se sumnjiče. Zašto se ne pozovu ti ljudi da se utvrdi šta se desilo? To mi želimo kao odgovore, a ne ove prazne priče. Hvala vam.

Dakle, ponovo poslanik koristi ono što stalno koristi, izvrće istinu. Znači, niti sam ja citirao bilo koga, nego samo tražim da se provere navodi. S jedne strane imamo navode optuženog, a s druge strane imamo navode čoveka koji je poznat po tome što ne govori istinu. Ljudi su zbunjeni, građani su zbunjeni. Kome da veruju, onome ko kaže da se neće kandidovati za predsednika, pa je onda predsednik u drugom mandatu ili nekom optuženom koji je do juče njega štitio i bio obezbeđenje i razbijao demonstracije u Beogradu?

S druge strane, vidim da ga niste opomenuli za izraz korisni idiot. Okej, možemo da uzmemo to, da to postoji u literaturi, ali je pitanje da li je primerno. Ako vi smatrate da je to primereno, u redu, ali ja onda mogu da kažem - beskorisni idiot. E taj beskorisni idiot ne može da koristi nešto bez kazne ili može.

Znači, ovde moramo da uvedemo neki red, da se zna da li je sve dozvoljeno na ovoj strani, a na ovoj strani ništa nije dozvoljeno. Da li je dozvoljeno izvrtanje istine? Da li je dozvoljeno u direktnom prenosu, ja kažem jedno, a on to tumači na drugi način i potpuno stavlja u usta nešto što nije rečeno?

Dakle, molim vas, povedite računa o tome, jer ako postoje korisni idioti, mnogo je više onih koji se zovu beskorisni idioti i koji imaju mnogo više vremena da govore. Hvala.