Pokazujem kako se izvršna vlast odnosi prema parlamentu, to je ilustracija. Moje je pravo da ilustrujem, i nemojte da me prekidate.

Nemojte da me prekidate. Ništa ja ne izmišljam to se desilo postoji snimak.

Postoji taj snimak, dostaviću vam, biće dostavljen. Vi ste vrlo dobro čuli, ali ste se pravili da ne čujete.

Druga stvar, kako se izvršna vlast odnosi prema ovom parlamentu jeste način na koji je predsednik Republike ovde držao lekcije, umesto da polaže račun. Znači, nikako da razumeju predstavnici izvršne vlasti da parlament kontroliše njihov rad, a ne da oni kontrolišu parlament. Nikako da to shvate. Nikako da i predstavnici sudske vlasti shvate da su vlast. Oni se još uvek ponašaju kao da su u vreme jednopartijskog sistema gde je bilo jedinstvo vlasti. Nikako da shvate da su posebna grana vlasti. Dakle, to mora da se promeni.

Nekada smo imali Josipa Broza, pa Slobodana Miloševića, sada Aleksandra Vučića. Oni smatraju da su deo jedinstva vlasti, umesto da su posebna vlast. To mora da se promeni ako želimo da imamo nezavisno sudstvo. Ako nemamo to, možemo da donosimo propise i zakone kakve hoćemo, ali nećemo imati vladavinu prava. Mi umesto vladavine prava imamo vladavinu pravom. Umesto „rule of law“ imamo „rule by law“.

Dakle, predsednik koji je birao, mi imamo ovde sistemsku grešku, imamo defekt našeg parlamentarnog sistema, jer je predsednik taj koji je bio nosilac liste, on je bio taj koji je birao one koji čine danas parlamentarnu većinu i on ne očekuje da oni njega kontrolišu, niti da mu postave bilo kakvo ozbiljno pitanje. On očekuje od njih da budu potpuno lojalni i da sve podržavaju što on govori.

Da li neko veruje u tu nezavisnost sudova i samostalnost tužilaštva? Ne veruje niko u Srbiji. Pa, same sudije ne veruju u svoju nezavisnost. Izvršna vlast to ne poštuje i ne veruje u to. Shodno tome, ni sami građani. To mora da se radi, mora da se radi na tome da se pomogne pravosuđu, da se pomogne sudijama, da se pomogne da shvate i prihvate to da su oni vlast.

Postoje ozbiljne demokratije koje se često nazivaju sudokratije, gde sudovi ne prezaju da kontrolišu predsednika i da mu uđu u stan i pretresaju stan ili kuću. Ovde to ne sme niko, ne može ni da pomisli na tako nešto. Dakle, mi imamo problem u političkoj kulturi koja je nasleđena, politička kultura jedinstva vlasti. Imamo problem u glavama nosilaca vlasti i imamo problem u tome što se to ukorenilo među građanima.

Ako promenom Ustava i donošenjem zakona upravlja režim koji sam ne poštuje zakone, ako pri tome živimo u zemlji u kojoj se ne poštuje Ustav i u kojoj nema vladavine prava, to vam je kao igra tenisa bez mreže iz loptice. Dakle, mi moramo da napravimo prethodni društveni konsenzus, moramo da uradimo neke korake koji prethode svemu ovome što vodi nezavisnom sudstvo.

Ono što je važno, što je ovaj referendum koji smo imali raspisala jednostranačka Skupština, što nije bilo debate, mada vi govorite da jeste. Te javne debate, nisu to baš stručnjaci. Suštinski taj referendum nije mogao da uspe, jer da se glasalo za, glasalo bi se za promene koje su samo kozmetičke, a ako bi se izglasalo protiv, glasalo bi se za to da ostane po starom, a ni po starom ne valja. Tako je igrica postavljena. Formalno-pravno to nije moglo da ne uspe zato što nije bilo cenzusa, ali suštinski nije moglo da uspe. Najzad, politički to je ogroman neuspeh zbog male izlaznosti.

Tu su postojali oni koji su bili za to da se na taj referendum ne izlazi, oni su bili protiv celog tog procesa i suštinski i zbog načina na koji se to izvodi, i bili su oni koji su vodili kampanju protiv. Da su ti koji su bili protiv izostali sa tih izbora, ne bi bilo ni 20% onih koji su za te promene. Ali, kažem, te kozmetičke promene, ma koliko bile kozmetičke promene, promene su u odnosu na nešto što nije bilo dobro, tako da mi govorimo o dve varijante koje su loše, a ne o nekoj koja je bolja od te dve.

Najzad, da ostavim prostora i za mog kolegu, mala izlaznost je pokazala da je značajan broj onih građana koji su bili protiv ovih promena, ali je ogroman broj onih koji nisu znali uopšte o čemu se tu radi, jer nije bilo ni javne kampanje, niti su građani imali priliku da čuju o čemu se tu radi i šta je to što je toliko značajno za njih same.

Hvala vam.

Najpre da odgovorim poslaniku koji je umesto povredu Poslovnika meni replicirao. Dakle, ja sam rekao da mu je potrebna hitna pomoć jer je očigledno da je bio pred moždanim udarom. Bio je pred moždanim udarom, govorio je – lopovčine, lopovčine. Nadam se da ste čuli to.

On je vređao. Ja sam rekao da pozovete, jer nije mu dobro. Vidi se da mu nije dobro.

Druga stvar, što se tiče ministarke, gospođo ministarka, ja nijednom nisam uvredio bilo kojeg sudiju, nijednom. Naprotiv, borio sam se za to i boriću se da sudije budu treća grana vlasti, a ne da se ponašaju kao da su deo jedinstva vlasti, ne da zaziru od izvršne vlasti, ne da se plaše izvršne vlasti. A ovde su kada je bila rasprava o budžetu upravo i Siniša Mali i još jedan ministar, mislim da je bio Martinović, da su psovali narodne poslanike, psovali ih.

Znači, molim vas, ne samo što je bilo psovanje, bilo je vređanja na razne načine. I to je nedopustivo.

Što se tiče ovih vaših primedbi, vi kažete – nisu svi isti. U pravu ste, niste svi isti. Ne možete meni da prebacujete, kad sam ja bio ambasador u Crnoj Gori za nešto što se dešavalo u to vreme. Ali takođe vam moram reći da sam javno više puta rekao da je u toj reformi načinjena greška, jer nije bilo pravo na žalbu i da je to u DS, ne samo ja, nego i profesor Grubač, i da su bili ljudi koji su govorili da je bilo tih proceduralnih grešaka i suštinskih.

Poštovani građani Srbije, današnja sednica je zakazana kao posebna sednica na kojoj je trebalo da bude predstavljen Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Izveštaj Kancelarije za Kosovo i Metohiju predstavio je danas Aleksandar Vučić. Ja mislim da Petar Petković ne može biti zadovoljan kako je on predstavio taj Izveštaj. Prosto, nije se držao teme.

Dakle, mi smo danas umesto te teme koja je bila zakazana slušali Aleksandra Vučića kako govori na slobodnu temu. U stvari, ovo je trebalo da bude zamišljeno kao javna rasprava o tajnom planu za Kosovo koji nije na dnevnom redu.

Dakle, ono što je za građane važno da znaju, da smo mi danas slušali Aleksandra Vučića, koji je govorio o tome šta on, kako je on doživljavao sve ovo vreme sve što mu se dešavalo, jedna vrsta ispovedaonice u kojoj je on počeo od Stefana Lazarevića hronološki, malo se vraćao na Tukidida, o tome koliko je sve to važno za trenutak u kojem se nalazimo.

Ono što je važno, stalno je vraćao temu na prošlost i kao da ta prošlost počinje od 2004, 2008. godine, zaboravljajući na ključnu stvar, da se Srbija bavila Kosovom kao unutrašnjim pitanjem do Kumanovskog sporazuma. Onda su on, njegovi prijatelji, njegovi koalicioni partneri potpisali koalicioni sporazum i od tada kosovsko pitanje, više nije unutrašnje pitanje Republike Srbije.

Od tada se pokušava napraviti jedan politički aneks uz taj Kumanovski sporazum i kada se videlo da demokratske snage u Srbiji ne žele takav aneks, onda su dali podršku upravo njemu i njegovim saveznicima koji su potpisali Kumanovski sporazum, da oni potpišu taj politički aneks uz Kumanovski sporazum. To je na neki način pošteno.

Ono što je takođe važno, kako govori da on ima podršku, on dobija podršku naroda, podršku građana. Znate šta? Uz ovakvu kontrolu svih institucija i medija i moj kaktus na terasi bi imao podršku koliko ima i on.

Dakle, mi ovde nemamo slobodne izbore, zato on pobeđuje. Dok su bili slobodni izbori, ni jedne izbore nije dobio. Prve izbore koje je dobio, dobio je Toma Nikolić i sada ga više nema u javnom životu.

Takođe, kaže za vas koji ste predali Kosovo 2004, 2008. godine i uporno zaboravlja na Kumanovski sporazum, govori nam o tome kako je nemoguće sprečiti da "srce Srbije" bude u NATO, a sa druge strane nam je "duša u Rusiji". To oslikava onu poziciju u kojoj se Srbija danas nalazi.

Kad pogledate ovaj njegov izveštaj u 10. tačaka, vi vidite da je to mir i stabilnost, da je tu istrajavanje na zajednici srpskih opština, ja vas pitam, da li ta zajednica srpskih opština može da spreči eksproprijaciju zemljišta u Leposaviću? Da li ima ingerencije za to?

Ako ih nema, onda zajednica srpskih opština nema suštinsku supstancijalnu autonomiju. Onda Srbi na Kosovu nemaju mogućnost da utiču o vitalnim stvarima koje se njih tiču.

Ono što je sve vreme trebalo insistirati jeste upravo to, kon socijalni status za Srbe na Kosovu, kon socijativni status koji podrazumeva da Srbi imaju mogućnost da odlučuju samostalno o pitanjima od vitalnog značaja za njih. Mi to nemamo i to ne zavisno od toga kakav će na kraju biti status.

Vi kad pogledate, ovo sve što je nabrajao „bolji život, očuvanje vitalnih…“ znači kao da je Mira Marković pisala ekspoze za premijera Vlade. Dakle, ovo je bio ekspoze predsednika Vlade.

Zašto, predsedniče Republike, kada ste već rekli da ovaj sporazum, da je tajan, zašto onda vodimo javnu raspravu o njemu? Ako kažete da ste nas zvali na konsultacije da bi nam saopštili tu tajnu, to nije u redu. Vi morate da podelite sa građanima to što je od vitalnog značaja za njih.

Sa druge strane, ako ste nameravali da to kažete šefovima poslaničkih grupa, onda bi oni rekli svim svojim kolegama u poslaničkim klubovima i onda bi svih 250 ljudi ionako znali za tu tajnu. Ako je već to tako, zašto ih ne kažete ovako, ugasićemo kamere? Ne, vi ste ovde i došli zbog kamera. Niste vi ovde došli da razgovarate o tome, nego ste došli zbog kamera da govorite građanima Srbije, da skrećete pažnju sa vitalnih stvari i da ponavljate sednicu koju smo već imali jednom.

Ovo je jedna predstava za unutrašnju javnost u kojoj ćete vi da pokažete kako, tobože, evo brinete o Kosovu i o tome razgovarate sa svim političkim protivnicima. Na drugoj strani, za međunarodnu javnost, gde ćete reći – evo, mi ozbiljno razmatramo ovaj predlog za koji ste rekli da ćete ga implementirati, da ćete ga sprovoditi. Rekli ste da ćete ga sprovoditi, a mi ne znamo šta je to tajno u njemu.

Rekli ste da je 90% tog sporazuma koji se pojavio u medijima, da je istina, odnosno da je autentičan, ali mi ne znamo kojih to 10% nije autentičan i ne znamo koji procenat tog sporazuma nije se uopšte pojavio u medijima. To ste vi bili dužni da danas govorite.

Vi ste bili dužni da ovde polažete račun, a ne da držite lekcije, ne da se ponašate tako kao što se ponašate, da odgovarate tako nepristojno, pa se onda čudite kada vam ljudi nepristojno odgovaraju.

Vi ste odgovorni za političku kulturu u ovoj zemlji. Vi generišete netoleranciju, generišete netrpeljivost. Od vas sve to potiče. Način na koji se vi obraćate ljudima je neprimeren. Vi generišete sve podele, a onda tražite nacionalno jedinstvo. Ne može biti nacionalnog jedinstva sa ljudima koji su uništili Srbiju, koji su je upropastili, koji su je pokrali.

Osim svega ovog što sam pomenuo, ovde se ne radi o planu za Kosovo, ovde se radi o planu da se dobije podrška za Aleksandra Vučića, da se obezbedi ta podrška, da se dobije naknadni legitimitet i legitimnost za sve ono što je rađeno do sada. Zbog toga vi nećete dobiti podršku za to. Zbog toga nećemo podržati ni vašu nameru da implementirate taj tajni plan za Kosovo.

Osim toga, on je neprihvatljiv iz još tri razloga. Prvi razlog je taj zbog načina na koji je sačinjen. Sačinjen je na taj način što nikog nisu pitali ni za šta, pa ni vas, po vašim rečima. Vi ste to rekli, niko vas nije ništa pitao, samo su vam doneli to i ispostavili vam i vi ste rekli da je u pitanju ultimatum, mada su vas demantovali i predstavnici međunarodne zajednice i diplomate koji su rekli da ne postoji nikakav ultimatum.

Drugi razlog – zbog sadržaja koji ne uvažava legitimne interese Srbije i prava Srba na Kosovu i Metohiji.

Treći razlog je zbog toga što biste vi bili garant sprovođenja tog sporazuma. Pa nema većih sankcija, nema veće kazne za građane Srbije nego da vi i dalje budete na čelu Srbije.

Ako želite dobro Srbiji, treba da date ostavku. To bi bilo dobro za državu Srbiju.

Pitaju nas šta bismo mi radili u ovakvoj situaciji. Ja bih upravo uradio ovo što sam predložio Aleksandru Vučiću. Upravo bih to uradio.

(Milenko Jovanov, Dalibor Šćekić, Aleksandar Mirković dobacuju.)

Gospodine Orliću, hoćete li da utišate ove koji dobacuju ili za njih ne važi to, za njih ne važi Poslovnik?

Nemojte sve, nego one koji dobacuju.

Vrlo je opasno, gospodine Vučiću, to što vi kažete kako Poslovnik nije važan, važno je da pričamo o Kosovu. To je vrlo, vrlo opasno. Ali, očigledno da to vas ne dotiče, jer vi kršite Ustav. Šta je kršenje Poslovnika u poređenju sa kršenjem Ustava? Vi kršite i zakone i Ustav, šta je to onda kršiti Poslovnik. Ali, vređate ove ljude ovde i šaljete pogrešnu poruku Srbiji – da je potpuno moguće ignorisati Poslovnik, da to nije uopšte tako važno. To je loša poruka.

U čemu je problem da se poštuje Poslovnik i da se razgovara o Kosovu? Vi postavljate to kao dilemu ili – ili. Ili ćemo poštovati Poslovnik ili ćemo razgovarati o Kosovu. Zašto nije moguće razgovarati o Kosovu i poštovati Poslovnik istovremeno? O tome se radi. Nemojte da izvrćete teze.

Naša pozicija bi, dakle, da smo na ovom hipotetičkom pitanju – šta bi da smo na vašem mestu, bili bismo, iskreno, posvećeni EU, a ne kao vi. Vi ste idealan kao pregovarač ali za suprotnu stranu, za albansku stranu, zbog vaše prošlosti, zbog vaše sadašnjosti, zato što ste autokrata koji ne poštuje ni zakone, ni Ustav svoje zemlje. Povoljni ste za njih i zbog toga što vas ne doživljavaju oni partneri, oni posrednici koji posreduju u ovom razgovoru ne doživljavaju vas kao saveznika. U tome je vaš problem. U tome je problem ne samo vaš, nego i cele Srbije zato što vi to radite u ime Srbije.

Na kraju, da bih ostavio vremena i za svog kolegu, iskrena posvećenost evropskim integracijama znači, pre svega, biti protiv Vučićeve autokratije. Borba za opstanak isključuje bilo kakvu podršku Vučiću. Ako Srbija ne postane uređena demokratska država, biće osuđena na propast sa Kosovom ili bez njega.

Ova cela predstava današnja bila je zbog domaće javnosti, međunarodne javnosti i stvara se medijska atmosfera u kojoj ako nisi za Vučića nisi za Srbiju ili ako nisi za Vučića nisi za EU, a ja kažem da je suština upravo obrnuta – ako jesi protiv Vučićeve autokratije jesi za Srbiju, ako jesi protiv Vučićeve autokratije jesi za EU.

Hvala vam.

Dakle, što se tiče mržnje, gospodine Vučiću, ne laskajte sebi. Da bi ste nekog mrzeli, morali biste da imate neku emociju prema njemu. Nemam ama baš nikakvu emociju prema vama. Uopšte vas ne mrzim. Naprotiv, prezirem vas.

Što se tiče Kurtija, da Kurti nije pušten iz zatvora, vi ne biste danas imali u Prištini koalicionog partnera. Da vas podsetim, vaši ljudi su i u parlamentu Kosova i u vladi Kosova. Vi ste dozvolili da sve institucije sa Kosova budu predate pod ingerenciju Prištine. A onda sada u pregovorima pokušavate da nešto od toga vratite. Genijalno, moram da priznam.

Druga stvar, kada kažete da ste imali pametnija posla, a koja su to pametnija posla, gospodine Vučiću nego da dođete ovde i položite račun za ono što radite, za ono što vam ne pripada po Ustavu. Jel ste vi ovde službenik Petra Petkovića koji vas je poslao da govorite o izveštaju ili šta?

Osim toga, kada pričate o dugovima, pljački, molim vas, pa vi ste zadužili državu Srbiju za 10 godina za više od milijardu evra na kazne i penale, zato što ste hapsili političke protivnike. Izbacujete decu iz vrtića zato što su im roditelji iz DS. Šta vi radite ljudi, šta je sa vama? Jel vam to smešno? To vam je smešno, što deca ne mogu da idu u vrtić zato što su im roditelji politički nepodobni? To je vama bilo smešno?

U razlozima za donošenje zakona napisano je koliki je značaj javnih medijskih servisa za očuvanje i unapređenje demokratskih vrednosti i to je opšta poznata stvar. Dakle, to se u uređenim demokratskim državama zove četvrti stub vlasti.

Međutim, mi nemamo javni medijski servis, mi imamo privatizovani javni medijski servis, njega je privatizova Aleksandar Vučić i politička kasta oko njega. Taj servis ne radi u interesu građana, nego u ličnom interesu Aleksandra Vučića i njegove kaste.

Ne radi se o tome koliko i na koji način građani treba da plaćaju, nego da li treba da plaćaju lični servis Aleksandra Vučića. Javni servis emituje propagandu ogoljenu propagandu Aleksandra Vučića i njegove organizacije, koja se predstavlja, kao politička stranka.

Sam se poziva u emisije, najavljuje gostovanja na instagramu o kojem na RTS-u niko ništa ne zna, informativni program je na nivou stranačkog biltena, može da se takmiči na festivalu propagandne autokratskih režima. Sigurno bi bio među favoritima za osvajanje glavne nagrade. Program RTS-a počiva na prikrivanju istine, ulepšavanju stvarnosti, oblikovanju, a ne informisanju javnog mnjenja.

Vaše pravo je da nemate pojma šta se oko vas dešava - trebalo bi da bude slogan javnog servisa. Ako se RTS ne ponaša, kao javni servis, da li su građani dužni da ga tretiraju, kao javni servis? Oni koji prate samo javni servis, ne znaju za Aleksandra Obradovića, koji je otkrio veliku pljačku državne imovine. To je servis koji je prikrivao tragove pljačkaša. Umesto da na RTS-u gostuje Aleksandar Obradović, gostovali su oni koji su pljačkali državu i građane Srbije da prikriju svoju pljačku.

Oni koji se informišu isključivo preko javnog servisa, ne znaju ko je i zašto zapalio kuću novinara Milana Jovanovića. Ne znaju, jer je to javni servis prikriva, a prikriva zato što je naručilac visoki funkcioner SNS.

Oni koji se isključivo informišu preko javnog servisa, a to je ogromna većina građana Srbije, ne znaju da su kriminalci koji su odsecali glave i mleli ljude radili za SNS i državne institucije i da su uhapšeni samo zato što su strane službe otkrile njihove zločine. Oni su rušili u Savamali, oni su tukli građane na protestima, oni su bili obezbeđenje Aleksandra Vučića i davili su novinare na njegovoj inauguraciji.

Oni koji se informišu preko RTS-a, ne znaju za nameštene tendere, za pljačku građana Srbije zbog nameštenih poslova za kumove, prijatelje i familiju. Zato imamo najskuplje puteve u Evropi, najskuplje fontane, najskuplju uličnu rasvetu, najskuplje novogodišnje ukrase. Zato nema para za gladnu decu, zato nema para za najsiromašnije, zato nema para za bolesne, zato nema para za penzionere.

Oni koji se informišu preko javnog servisa znaju da su vreme pandemije nabavljani respiratori, vakcine, da su pravljene specijalizovane ustanove, ali ne znaju po kojoj ceni, da li je sve bilo po zakonu i šta ćemo sada sa tim projektima?

Zato RTS nije javni servis, nego servis Aleksandra Vučića. Na javnom servisu nećete čuti provokativna pitanja za stalnog gosta Aleksandra Vučića, novinari će samo čitati unapred dogovorena pitanja, nećete moći da čujete bilo kakva pitanja liderima opozicije, jer se ne pozivaju u emisije RTS-a. Eventualno ih možete čuti u jutarnjem programu, ukoliko su raspoloženi da se nadvikuju sa flasterima iz vladajućeg SNS-a i to isključivo kada dolazi neko iz Brisela, da bi mogli da im pokažu kako je RTS otvoren.

Oni koji gledaju RTS ne znaju da postoji opoziciji. Po nalogu Aleksandra Vučića oni pokazuju, kao da opozicija ne postoji. Aleksandar Vučić to govori stranim sagovornicima, a njegova lična televizija stvara takvu sliku za prosečnog gledaoca. I ako se pojavi, tu i tamo, to su sve izdajnici i neprijatelji naroda.

Nema javnog servisa, to je samo ime za medijski servis za Aleksandra Vučića. Kada bi RTS bio stvarno javni servis znali bi građani da o izdaji pričaju upravo oni koji se boje da će ih narod takvima prozvati. Lopovi viču držite lopova, da su oni koji prozivaju bivšu vlast već odavno sami bivša vlast.

Oni koji se informišu preko javnog servisa nisu informisani, oni se svesno dovode u zabludu, stvarnost se ulepšava, problemi se prikrivaju, zločini zataškavaju.

Zahvaljujući to me što nemamo javni servis, nemamo ni javno mnjenje, nemamo kritičke osvrte, živimo u velikom Potemkinovom selu, u beskrajnoj sapunici u kojoj se sve vrti oko jednog čoveka, RTS nije javni servis, RTS simbol zarobljene države, zarobljene misli i hipnotisanih građana.

Zato se ne radi o tome na koji način plaćati takav servis, na koji način finansijski održavati stub antinarodne i antidržavne apsolutne vladavine Aleksandra Vučića, nego kako ga bezbedno demontirati i izgradi pravi javni servis.

Dakle, RTS nije u funkciji ostvarivanja javnog interesa, nego privatnog interesa. Ako će i dalje da bude privatni servis, neka se privatno i finansira. Građani ne žele da plaćaju laži i obmane, oni hoće da budu istinito, blagovremeno i potpuno informisani o svim važnim društvenim pitanjima, to im Ustav garantuje. Samo takav RTS, nezavisne uređivačke politike i institucionalne autonomije, samo takav javni servis zaslužuje stabilan izvor finansiranja. Hvala.

Poslanik preko puta mene odlično pamti, ne treba mu ništa da zapisuje, ali ja zapisujem. Postoji jedna narodna poslanica koja kaže – pametan zapisuje, budala pamti. Ja zapisujem i volim da zapisujem, da ne bih nešto pogrešio i da se podsetim na ono što sam hteo da kažem.

Što se tiče klađenja, ne bih da se kladimo u poslaničku platu, pošto ja ne primam poslaničku platu. Nije pošteno, nije fer. Nego, da se kladimo u iznos robnih rezervi koje je proneverio gospodin. Eto, toliko.

Poštovani građani Srbije, imam dva minuta za ovaj amandman. Dva minuta, toliko nedostaje na snimku sigurnosnih kamera sa naplatne rampe u Doljevcu. Ta dva minuta video je predsednik Aleksandar Vučić, on sam nam je to rekao, ali to je bilo toliko užasno da nije hteo snimak da pokaže građanima Srbije. Verujemo mu da je bilo užasno. Ubiti nekog na naplatnoj rampi zbog bahatosti strašno je i uznemirujuće. Ali, to je morao da pokaže tužiocu kojem je posao da se suočava sa takvim prizorima. Aleksandar Vučić nam duguje ta dva minuta. Radio-televizija Srbije nam duguje priču o ta dva minuta.

To nije tek jedna nesreća i Stanka Gligorijević nije jedina žrtva. Žrtve su i njena porodica i svi građani Srbije koji se suočavaju sa nepravdom, sa bahatošću, sa neodgovornošću, sa odsustvom vladavine prava. Ni dva minuta nije moguće dobiti na Javnom servisu da se postave pitanja povodom ubistva Stanke Gligorijević, ni dva minuta. Zato tema nije kako finansirati RTS, nego da li je ovakav RTS uopšte potreban građanima Srbije. Pravo pitanje je u stvari kako ga iz temelja promeniti? Hvala vam.

Poštovani građani, naša je obaveza da govorimo o ovome o čemu se ne govori dovoljno na pravi način na RTS-u.

(Aleksandar Marković: Da li si to sam pisao?)

Sam sam pisao, naravno. Više sam ja napisao, nego što ste vi u životu pročitali.

Svi u Pirotu sede po kućama jer je opasno po život. Tamo ne rade škole, ne rade pekare, ne rade fabrike, međutim, otišli su tamo Gašić i Vesić. Nije mi bila namera da širim paniku kada sam to rekao, samo sam rekao da se nešto preduzima. Oni su poslali ono što imaju, nemaju ništa bolje i to je to. Ima ljudi na drugoj strani, to je problem, takve iste ljude zovete na RTS da pričaju o svemu i svačemu, ali ovo je druga situacija, u ovakvoj situaciji treba da se pozovu ljudi koji nešto znaju.

Ono što bih želeo da kažem takođe, da li nam je RTS dao nešto više od informacija od onoga što nam daju tzv. nadležni organi. Ne, oni samo odu i kažu nadležni organi su rekli to i to…

Takođe, sam se prijavio po amandmanu koji sam ja…