Dakle, ja sam upravo ukazao na diskriminaciju zbog toga što su roditelji politički nepodobni, a gospodinu Rističeviću molim vas obezbedite prevodioca. On ne razume šta ja pričam.

Dakle, ministarstvo je potvrdilo da su deca protivzakonito izbačena iz vrtića i da se drže godinu dana protivzakonito van vrtića. Čovek koji je to uradio je još tužio roditelje zbog toga. To nema nigde.

Molim vas da gospodinu Rističeviću stvarno obezbedite prevodioca. Hvala.

Da. Po sistemu, takođe, kada je tu šef poslaničkog kluba, mi možemo da delimo vreme, a molim vas da mi ne trošite …

Dobro, da ne gubimo vreme.

Ovde smo danas slušali ljude iz Vlade, iz izvršne vlasti. Prvo, objedinili smo 32 tačke. Demokratska stranka, poslanički klub, ima 12 minuta. Znači kada bi svako od nas samo pročitao o čemu se danas radi, mi bismo potrošili naše vreme, a kamoli da se nešto diskutuje, a da ne govorim o tome što su pomešane i babe i žabe, da se kolokvijalno izrazim, i što treba da raspravljamo o toliko raznorodnim stvarima.

Čuli smo ovde od izvršne vlasti da teče med i mleko, pa bi neko pomislio da je Srbija zemlja pčelarstva i stočarstva. Međutim, nije to baš tako i zato ću pre nego što uđem u konkretnu priču o ovome što su tačke dnevnog reda reći nešto o kontekstu.

Dakle, Srbija je u 2021. godini bila zemlja koja je četvrta najsiromašnija zemlja u Evropi, mereno po BDP-u i mereno po individualnoj potrošnji, 55% ispod proseka Evropske unije po BDP-u i 47% ispod proseka po potrošnji po stanovniku. Dakle, najveća inflacija posle Mađarske u celoj Evropi, veća inflacija nego u Ukrajini u kojoj se vodi rat. Dakle, ova izvršna vlast je pogubnija po građane nego i sam rat.

Deca od 18 godina su u državi Srbiji najugroženija starosna grupacija i oni su sa stopom rizika od siromaštva od čak 24,2%. U Srbiji 400.000 dece nema sva tri obroka, niti sredstva za higijenu. To je društveni kontekst u kojem se nalazimo, a davanje jednokratne pomoći nije sistem nego pokazatelj, indikator odsustva sistema.

Preko pola miliona stanovnika Srbije je u siromaštvu ili riziku od siromaštva. Svaka peta mlada osoba u Srbiji ili ne radi ili se ne obrazuje ili se stručno ne usavršava. Sa roditeljima i dalje živi 65% mladih od kojih dobija džeparac. To vam je slika Srbije. Oni mladi do 30 godina, većina njih nije u braku i planira da se odseli iz države Srbije, a jedna anketa relevantna je pokazala da čak njih između 70 i 80% se izjasnilo da kada bi bilo u prilici napustilo bi državu Srbiju.

Svaka četvrta mlada osoba u našoj zemlji radi posao za koji se školovala, tek svaka četvrta, a da ne govorimo o emigraciji, da ne govorimo o demografskoj kataklizmi. Zamislite da Srbija ostane bez toliko stanovnika, da se isprazni Novi Sad, Niš, Kragujevac i Jagodina istovremeno. Ne morate da zamišljate, to se desilo od 2013. do 2023. godine. Desilo se to da smo ostali bez skoro milion stanovnika. Dakle, mi ćemo ako se tako nastavi, postati demografska pustinja u srcu Evrope, postaćemo Hazari 21. veka.

Kada govorimo o kontekstu, govorimo i o nejednakosti. Mi smo država sa najvećom nejednakošću u Evropi. Manje od prosečne zarade prima 70% zaposlenih u Srbiji. Najveći poslodavac u Srbiji jeste SNS i ne samo najveći poslodavac, nego i najveći trgovac koji sve to radi i naplaćuje kada su izbori. Kada dođu izbori, i apsurd je da oni koji su najsiromašniji upravo glasaju, ali kada taj izbor dovedete u sklad sa činjenicama, onda vam je jasno zbog čega. Osiromašeni su do te mere da bukvalno razmišljaju kako da opstanu i da za mali novac budu politički i materijalno korumpirani.

U Sloveniji je društvena nejednakost tri puta manja, nego u Srbiji. I ne samo u Sloveniji, nego i u Slovačkoj i u Češkoj. Dakle, 10% onih koji su ispod granice siromaštva. To je ogroman broj ljudi. Sedamdeset posto građana Srbije ima prihode koji su manji od troškova za minimalnu potrošačku korpu. Kako je moguće da zemlja sa tolikim rezervama zlata njeni građani žive toliko loše?

Predsednik Vučić nam je rekao da imamo 38,5 miliona tona zlata. Kada bi svaki stanovnik Srbije dobio po tonu, ostalo bi još preko 30 miliona tona zlata, a svaki bi stanovnik Srbije bio bogatiji, pazite sad, za 60 miliona dolara. Kako je moguće da smo onda toliko siromašni i da je tolika nejednakost?

Dolazimo do nekih odgovora na ta pitanja. Jedan od odgovora jesu botovi. Kaže – šta je problem sa botovima, kaže predsednik države. Ja sam bot. Mi znamo da on jeste bot, jer radi posao za koji nije plaćen, bavi se svojim rejtingom umesto da se bavi ustavnim nadležnostima, obilazi radove, zaobilazi Ustav...

… zaobilazi Ustav i gradi lažnu sliku o sebi…

Govorim o 30 tačaka objedinjenih. Ovo je sve objedinjenih 30 tačaka.

Molim vas, ne upadajte mi u reč.

Molim vas, ne prekidajte me.

Vraćam se na dnevni red. Dajem kontekst za sve ovo.

Dakle, botovi su zaposleni u centrima za socijalni rad i zato nisu mogli da vide pedofila u vrtiću vaspitačice koje rade tamo, jer su botovale u radno vreme. Prosvetni radnici rade za dva, tri puta manju platu od botova. Lekari i sestre odlaze iz Srbije, jer nema dovoljno novca za njih i za botove i zato se zadužujemo i otuda novi zajmovi.

Kaže se, vi ste protiv gradnje puteva. Ne, mi hoćemo puteve, ali po kojoj ceni? Mi hoćemo da se neki drugi ne ugrađuju. Hoćemo da naše firme rade. Oficiri beže u Nemačku da voze kamione zato što se pare koje se uzimaju za zajmove daju za botove, umesto za njih.

Koliko je zaposlenih, koji su fiktivno zaposleni i koji botuju, koji rade nešto što im nije posao? Zato su male plate prosvetnim radnicima, zato su male plate vaspitačima, zato su male plate u zdravstvu. Zbog njih vi svi pobrojani i još mnogi drugi primate manje plate, a mi se zadužujemo da bismo brinuli o rejtingu vladajuće stranke.

Botovi dobijaju više novca nego što se izdvaja za lečenje dece. Dvadeset i pet puta više novca se izdvaja za botove nego za lečenje dece. Sto miliona evra godišnje za botove. Za moj rejting i svu našu decu. To su izračunali neki ljudi koji su se bavili ovih dana tim problemom. Kvalitet i dužina života pokazuju u kakvoj državi živimo i na šta se troše zajmovi i zaduživanja koja uzimamo.

Reći su vam da je smrtnost u populaciji između 45 i 60 godina deset puta veća nego u zemljama EU. Mi se bavimo ovde time da li je potrebno da se uvede odgovornost u naše društvo. Ova vlast ne štiti svoje građane, nego štiti svoje privilegije.

Kada se aflatoksin poveća onda se promeni zakon i onda se vi poštovani građani trujete po zakonu. Više nije van zakona, sada se trujete po zakonu. Kada se dogodi povećano nasilje u školama, onda se skrati škola, školska godina.

Dakle, kažu nam botovi idite iz Srbije ako vam se ne sviđa. To su ovi što su plaćeni od naših para da rade za pojedine stranke. Dakle, nikada nećemo da idemo iz ove zemlje. Otići će oni, upravo oni koji novac svih građana koriste za neke druge stvari, a ne za ono za šta su plaćeni.

Borislav Pekić nije hteo da napusti zatvor kada je bio u Sremskoj Mitrovici, kada je trebalo da izađe iz zatvora, nisu mu vratili olovku koju je ostavio pre nego što je ušao u zatvor i rekao je – zakon se brani na malim stvarima. I potpuno je u pravu. Zakoni se brane na malim stvarima, a na velikim stvarima, na krupnim prevarama, na krupnim pljačkama, tu se brani država. Izgubićemo državu ako se uskoro ne procesuiraju svi oni koji su pljačkali državu Srbiju.

Paralizovana i država, institucije, javna preduzeća, bazeni. Da li je tačno, kao što pišu neki građani da u Crvenki, oni koji su članovi SNS ne plaćaju ništa, a ovi ostali moraju 200 dinara? Da li je to tačno? Da li je moguće da smo do toga došli? Da li je moguće?

Na osnovu anketa i nekih statističkih podataka kaže se da je za pristojan život potrebno između 112.000 i 168.000 hiljada dinara. Dakle, mi nismo bedni i siromašni. Mi jednostavno nismo pristojni. Nemamo dovoljno novca. Nemamo dovoljno novca zato što se rasipamo. Mi ne bismo uzimali ove zajmove, ne bismo se zaduživali, ne bismo plaćali nestručnost u javnim preduzećima da je drugačija situacija.

U Narodnoj banci Srbije ima više zaposlenih, pazite sada, nego u Narodnoj banci Švajcarske, Švedske i Norveške zajedno. Dakle, dok su se vodile evidencije, dok su smeli da vode evidenciju ljudi, Švedska je imala 10, Nemačka manje od 1.000 automobila, a Srbija 6.200 automobila. Računajući lokalne samouprave, računajući Vojsku imali smo oko 30.000 službenih automobila. To ni jedna država ne može da podnese, a pogotovo država sa ovakvim parametrima koje sam pomenuo.

Što se tiče zajmova. Fiskalni savet je rekao da su prethodne mere koje su najavljene, da će koštati preko 350 miliona evra i to po kamatnoj stopi većoj od 8%. Time će se dodatno zaduživati, ne oni koji su sada zaposleni, nego njihova deca, njihovi unuci, oni će to sve vraćati, jer zaduživanje ne prati i rast realnog društvenog proizvoda. Tako da to ostaje nekim novim generacijama da nam vraćaju.

Na kraju, da vam kažem da bismo uredili ovu državu Srbiju potrebna nam je politička odgovornost, a to je ono što tražimo na protestima, potrebno nam je da imamo nezavisno sudstvo, da imamo samostalno tužilaštvo, da imamo profesionalnu policiju, a na sve to udaraju upravo oni iz države koji bi morali to da štite i obezbede. Nećemo doći do društva pravde ako ne dođemo do uređene države. Hvala vam.

Dakle, najpre oko mog ambasadorovanja. Bio sam pet i po godina i dobio sam odlikovanje od Matice srpske, udruženja članova iz Crne Gore i dobio sam odlikovanje Udruženja potomaka učesnika balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Dobio sam, dakle, ta odlikovanja.

Što se tiče ovih poređenja nekad i sad, reći ću vam samo sledeće – 2008. godine evro je bio 82 dinara, sad je 118 dinara. Dizel 92 dinara, sad je 185 dinara. Pšenica 23 dinara 2008. godine, a danas 20. dinara.

Da uporedimo 2022. godinu sa 2023. godinom da bismo videli šta je prava inflacija, a ne ona koja se piše. Znači, hleb Sava 49% je skuplji, crni luk 110%, krompir 70%, paradajz 85%, šargarepa 100% skuplja, lubenica 60% skuplja, pavlaka, jogurt preko 80%, paštete 60% do 100% skuplje. E, ta inflacija, ta inflacija koja pogađa najsiromašnije veća je mnogo više od 50% za najsiromašnije građane ove države.

Što se tiče plata nekad i sad, pa mi smo zatekli radikalsku pustinju 2000. godine. Radikalska pustinja – plate su povećane 10 puta u odnosu na vreme kada smo ušli u tu pustinju. Deset puta, a sada šta imamo? Imamo udvostručene dugove i nemamo čak ni udvostručenu platu. To su cifre.

Najzad, da kažem što se tiče Šarića, Šarić se predao ovoj vlasti zato što ima poverenje u nju. Tako je rekao.

Najzad, što se tiče izbora u stranci, DS…

Jel mogu da završim?

Znači, tačno u sekundu? Tako ćemo i za njega, jel tako?

Vama je žao što ste promenili stranu, vidim ja.

Izvinjavam se.

Poštovane građanke i građani Srbije, danas diskutujemo o predlogu za razrešenje ministra privrede, koji je podnela predsednica Vlade Ana Brnabić.

Ane Brnabić danas nema ovde, što je znak dubokog nepoštovanja Skupštine i vas građana. Ona kao predlagač je morala danas da bude ovde. Umesto toga poslala nam je ministra bez portfelja, koji je bio neko vreme, pa otišao. Sada nam je došao drugi ministar. To su gestovi nepoštovanja Skupštine i svih građana, ali da krenemo o predlogu.

Najpre bih pošao od forme samog predloga. Predlog za smenu ministra je podnela predsednica Vlade, ali na zahtev Jedinstvene Srbije kao političke stranke, što stoji u predlogu za razrešenje, odnosno u obrazloženju, kao i saglasnost SPS sa tim zahtevom.

Moje pitanje je ko je smislio da uz zvanični predlog za razrešenje člana Vlade se prilažu dokumenti političkih stranaka? Da li je predsednica Vlade Ana Brnabić, lično došla na tu ideju? Znate, to zaista liči na nju.

Predsednica Vlade ne zna da kada se predlaže rešenje bilo kog člana Vlade ona to ne radi zbog toga što od nje traži politička stranka, nego zato što bi ona isključivo na svoju inicijativu, kada proceni da neki član Vlade ne radi u interesu građana.

Ana Brnabić je, ustavno gledajući, najmoćnija politička figura u Srbiji, ali tu svoju ulogu obavlja na komičan način. Ona je jedna vrsta Džoni Ingliša, filma u kojem živimo. Ona ne zna za strah, ona ne zna za opasnost, ona ne zna ništa. Tako ne zna da u Ustavu u članu 5. stav 4. piše – političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast niti je potčiniti sebi.

Što se same sadržine predloga tiče, on govori o tri veoma bitne karakteristike ove vlasti. Prva se odnosi na samu vladavinu prava. Ili ne razumete šta piše u Ustavu ili vas je sve skupa baš briga šta piše u Ustavu. Čini se da je u pitanju i jedno i drugo.

Druga karakteristika ove vlasti je odnos prema vršenju vlasti. Vi ne imenujete i ne smenjujete ljude zbog njihove stručnosti i savesnosti, zbog javnog interesa, nego zato što neka od stranaka to zahteva.

Ono što je još najvažnije, a što se ovde dovodi u pitanje, da nije bilo odobrenja predsednika Republike da se smeni Rade Basta, on ne bi ni bio smenjen. Naprotiv, on bi smenio vas, gospođo Brnabić.

Dakle, na ovaj način vi šaljete poruku da članovi Vlade nisu tu da budu u službi građana, već u službi stranke. To dalje znači da ako neka od stranaka koja pripada vladajućoj koaliciji odluči da predloži Kristijana Golubovića da bude novi ministar unutrašnjih poslova, ministar kulture ili prosvete, on može to i da postane, jer je to zahtev jedne od tih stranaka. To je poruka koju vi šaljete.

Treća poruka koja se šalje jeste vaš odnos prema stranci i znanju. Po čemu je ministar, još uvek ministar Basta, zaslužio da bude ministar privrede? Čuli smo mnogo toga danas, ali izgleda da mu je glavna kvalifikacija bila to što je bio vođa batinaša na promociji knjige Gorana Vesića ispred Galerije „Progres“, kada su fizički nasrnuli na ljude koji su protestvovali.

Dakle, mi smatramo da Rade Basta nikada nije ni trebalo da bude ministar privrede, budući da nema nikakve kvalifikacije za taj posao. Međutim, to isto važi i za celu Vladu, a najviše za predsednicu Vlade koja bi trebalo da je danas tu, a nije sa nama tu.

Vi ne smenjujete Bastu zbog rezultata njegovog rada, smenjujete ga zbog njegovih izjava. Smenjujete ga i zbog spoljne politike koja se na jedan način tumači u Beogradu, a na sasvim drugi način se tumači u Briselu. Ta politika je dovela do toga ni Kosovo, ni Evropa. Od EU smo nikada dalje. Mi jesmo možda na tom putu, ali neki kažu da na tom putu stojimo, a neki kažu da idemo u rikverc i samo se oko toga vodi debata.

S druge strane, naši veliki prijatelji u Kini ne žele ni da nam reprogramiraju dugove. To je rezultat te spoljne politike, genijalne spoljne politike.

Dakle, predlog se formalno temelji na tome da Rade Basta se ne pridržava spoljne politike. Ta spoljna politika je, kao što sam već naglasio, okrenuta ka unutra, a ne ka spolja. Potrebno je domaće javno mnjenje oblikovati tako da postoji jedan kritički odnos prema zapadu, a kada se ode na zapad, govori se – ispunićemo sve što tražite.

U suštini svega stoje, u stvari, izbori. Zbog izbora koji bi trebalo da uslede, koji žele da se raspišu, ali na način kao i do sada, a to nisu pravi izbori, to su izbori na kojima bi ljude dovodili kao što ste dovodili na kontramiting, pod ucenama, pretnjama. Takve izbore organizujete i na takvim izborima biste vi da merite legitimitet? Izbori – da, izbori – odmah, ali pošto se stvore uslovi za slobodne i poštene izbore.

Čini se da je potrebno stvoriti od tzv. disidenata još jednu političku opciju koja bi trebalo da se stavi navodno na stranu opozicije.

Treći suštinski razlog smene Baste jeste disciplinovanje. Pokazati sopstvenom biračkom telu kako će proći onaj koji ne sluša bezpogovorno ono što se zahteva od njega.

Ovi protesti su pokazali da više od jedne petine birača vlasti podržava zahteve protesta. Čak je još jedan narodni poslanik vladajuće koalicije rekao da bi išao na te proteste, jedino mu smeta, ne znam šta, što se neko pojavljuje na tim protestima. Ali, prema njemu nema nikakve disciplinske, nikakvog postupka, dok prema Basti se taj postupak sprovodi, između ostalog, i zbog toga.

Dakle, Demokratska stranka neće učestovati u ovoj farsi, neće učestvovati u ovom glasanju ni za ni protiv, bićemo tu, ali ne želimo da učestvujemo u toj farsi.

Dakle, sve je sporno u vezi sa ovom tačkom dnevnog reda. Sporno je to što je Basta uopšte izabran za ministra, jer ga ništa ne kvalifikuje za to važno mesto po građane Srbije. Pazite, mesto na čelu Ministarstva privrede dajete čoveku koji nema kvalifikacije za to. To samo pokazuje koliko je ova Vlada u funkciji jednog čoveka, koji sve te poslove ministara završava na drugom mestu.

Sporno je obrazloženje za njegovo razrešenje, kao što sam rekao, jer inicijator za smenu, formalni inicijator za smenu jeste Ana Brnabić, ali je, u stvari, onaj koji to pokreće i u obrazloženju tako stoji stranka, stranka koja ga je predložila, a Ana Brnabić se tu pojavljuje samo kao onaj koji prosleđuje taj zahtev.

Sama inicijativa, u samoj inicijativi koja je priložena kaže se da su suprotni državnoj politici njegovi stavovi i programima koje sprovode Jedinstvena Srbija i SPS. Ne kaže se tačno šta je to u suprotnosti sa državnom politikom. Usklađivanje sa politikom EU ili je možda Vlada u neskladu sa onim što je proklamovala kao svoj prioritet, a to je EU?

Dakle, u suprotnosti sa stranačkom politikom, to mogu da poverujem, ali onda se ne izbacuje Basta iz Vlade, nego Jedinstvena Srbija i SPS koji to tvrde, koji otvoreno to kažu i koji zastupaju tu antievropsku politiku.

Ako bi definisao poziciju Srbije na spoljnom i unutrašnjem planu, ona bi mogla da se definiše kroz dve Đinđićeve knjige: "Srbija između istoka i zapada" i "Srbija kao nedovršena država".

Spoljnopolitički Srbija se opredelila za zapad, ali samo verbalno i profilisala se kao zemlja drugog reda, a ne partner. A na unutrašnjem planu, tek je potrebno urediti državu Srbiju i napraviti društvo pravde.

Dakle, na jednoj strani, mi smo između istoka i zapada ne samo geostrateški, nego i u političkoj kulturi, kao da smo poprimili sve najgore i od jednih i od drugih. Na jednoj strani važi ono - ne možete toliko malo da me malo platite koliko ja mogu malo da radim, nedostatak radne etike i odgovornost, i na drugoj strani taj potrošački mentalitet i individualizam koji je pretvoren u egoizam. To moramo da menjamo iz korena. Ali, da bismo to promenili iz korena, moramo korupciju i lopovluk izjednačiti sa izdajom. Kao što je Golda Meir, premijerka Izraela, to rekla, da nema budućnosti za državu ako se korupcija ne izjednači sa izdajom, to moramo i mi u Srbiji da uradimo. Mi ovde živimo sa ljudima koji na naš račun žive na visokoj nozi, dok mnogi građani žive u teškom siromaštvu i jedva sastavljaju kraj sa krajem.

Pre nekoliko godina izneti su podaci i više se ne iznose takvi podaci, da je Švedska sa devet i po miliona stanovnika imala deset, a Nemačka sa 80 miliona stanovnika manje od hiljadu službenih automobila. Istovremeno, Srbija je imala 6.200, ne računajući lokalnu samoupravu, vojsku, jer tada dolazimo do cifre od preko 30 hiljada. Od čijih para? Od para ovih građana. Ko uzima te pare? Uzimaju oni koji služe režimu.

Pogledajte ovu aferu sa botovima. To su ljudi koji su plaćeni našim parama, iz naših džepova su plaćeni da bi radili za interese jedne političke grupacije. Koliko zakona se samo time krši? Koliko zakona? A gde su zaposleni? U centrima za socijalni rad, tamo gde treba davati sirotinji, tamo gde treba davati ugroženima, daje se onima koji to treba da rade, njima se daju plate, a ne onima koji su ugroženi.

U javnim preduzećima, oni su plaćeni da rade za privatne stvari. Zato ta javna preduzeća tovare i svima su nam kamen o vratu. U lokalnim samoupravama, u državnoj upravi, u školama, pazite, u školama, nastavnici botuju, u sudovima, u policiji.

Gde idemo sa ovakvim pristupom državi? Ovo je raspad države, ljudi, ovakav način. Sad, dobro je što je došao ministar rada, možda nadležni ministar, da postavimo pitanja. Znamo kada su se otvarale mnoge fabrike, dolazili su najviši funkcioneri, predsednik, predsednica Vlade, ministri, a gde su sada kada je zatvaranje tih istih fabrika? Jedanaest fabrika je zatvoreno, niko nije došao na zatvaranje. Ljudi su uzeli pare, opet naše pare iz budžeta, radili dok im se to isplatilo, onda preko noći pokupili stvari i SMS-om obavestili ljude da više nisu zaposleni. E, u takvoj državi živimo zahvaljujući tome što imamo u svakoj opštini milionera iz vladajuće strukture, milionere. Jedan predsednik opštine ima u sefu 300.000. Ko zna koliko još ima po računima, ima privatni avion. Visoki funkcioner vladajuće stranke tri stana kupuje za ljubavnice.

O čemu se ovde radi i šta je ovo? Možete misliti koliko tek svi ostali imaju. To su pitanja na koja tražimo odgovore, a Basta je samo jedna mala epizoda, vrlo nebitna za funkcionisanje ove države. Hvala.

Poštovani građani, govoriću o sistemu i odgovornosti, pošto su to dve ključne reči ove rasprave.

Mišljenja o ostavci ministra Gašića su podeljena. Većina misli da bi trebalo da podnese ostavku, a rodbina i prijatelji ne misle. Njih vode emocije. Očigledno da je on alergičan na ostavku, on ostavku ne može da podnese, prosto alergičan je. Predlažem kompromisno rešenje, da onda umesto ostavke bude razrešen.

Dakle, vreme je da imamo etiku odgovornosti u društvu, umesto etike dobrih namera. Već više od deset godina slušamo samo etiku dobrih namera. Krajnje je vreme da unesemo u politički život etiku odgovornosti. Da vam nije prijatelj, gospodine Gašiću, i Aleksandar Vučić bi tražio od vas da podnesete ostavku. Jedini razlog zašto Aleksandar Vučić ne traži ostavku od Gašića je taj što su prijatelji, inače bi on tražio zasigurno ostavku.

Evo, citiraću vam šta je govorio Aleksandar Vučić pre desetak godina. Citiram: „Valjda ima neki ministar unutrašnjih poslova koji treba da snosi odgovornost. Valjda neki Ivica Dačić, kad je već drugi čovek ubijen, drugo dete ubijeno, pa podnesi, bre, ostavku, nije tvoja fotelja važnija od života te dece. Sram te bilo“. To su reči Aleksandra Vučića. Aleksandar Vučić bi to izgovorio i danas, ali Gašić mu je prijatelj, a on ima privatnu državu i može da se ponaša onako kako želi, odnosno smatra da može.

Kad govorim o odgovornosti, da spomenemo školu „Vladislav Ribnikar“. Odgovorni ste za sistem koji ne funkcioniše. Dete je u streljani naučilo da puca. Kako je došlo do tog antisistema koji omogućava maloletnom detetu da nauči da puca i da pobije svoje vršnjake?

Pod dva, višegodišnji naoružani nasilnik iz Mladenovca, za koga su svi znali da ima naoružanje, za koga su svi znali da maltretira sve oko sebe, izgleda jedino nije znala policija ministra Gašića. Zato je tu njegova odgovornost.

Dva nova slučaja koja neposredni povod, navešću vam još neke. Kumče Panić koje se slika sa pištoljem i ponižava policiju. Ja da sam ministar unutrašnjih poslova i da neko onako ponižava policiju, istog momenta bih uhapsio to kumče ili bih podneo ostavku.

Šta je sa višesatnim rafalima na severu države? Svi su preneli na društvenim mrežama kako se puca na severu naše države. Kriminalne bande koje švercuju migrante međusobno se obračunavaju. Gde je tu ministar Gašić? Gde je tu odgovornost? Istovremeno dok se na severu puca, nije zanemaren ni jug države. U Pirotu se takođe puca. Gde je tu policija. O čemu se tu radi? Gde je tu odgovornost? Šta je sa ilegalnim radnicima? Pogledajte ko gradi po Beogradu, ko gradi po Zlatiboru. Koliko je među njima ilegalnih? Šta radi policija? Lice sa poternice dobije poslove u Srbiji,

posle svedočenja o „Jovanjici“.

To nam govori o tome da on nije smeo ni da bude ministar unutrašnjih poslova, a kamoli da sada razgovaramo o tome da li treba da podnese ostavku. Ono što su časni policajci Mitić i Milenković rekli, to je sasvim dovoljno ne da on podnese ostavku, nego da cela Vlada podnese ostavku. O skandalu koji se odnosi na optužbe protiv Nemačke ne bih više da ponavljam, mnogi su o tome govorili. To je skandal prvog reda. Ministar je uhvaćen u laži, i ne samo to, nego nas uvodi u problem sa Nemačkom.

Kada ministar unutrašnjih poslova kaže za nasilnika koji je pretukao tamo neke stanovnike u svojoj opštini, kaže – to je moj brat. On time štiti nasilnika, on time kaže, ja kao ministar unutrašnjih poslova ne dozvoljavam da se protiv njega pokrene bilo kakav postupak.

Kada govorimo o femicidu, nedavno je bio još jedan femicid, ubistvo žene od strane nasilnika koji je više puta ponavljao svoje nasilje prema toj ženi i okolini. Dakle, taj čovek nešto nije u redu ili sa zakonom, ili sa onima koji sprovode zakon. Postoje tu oni koji znaju kako treba urediti zakon, ako niste sposobni onda ga uredite.

Danas je NIN objavio da je uhapšena policajka iz Valjeva. A zašto je uhapšena? Zato što je obelodanila da je kum Aleksandra Vučića pod uticajem narkotika i alkohola izazvao saobraćajni udes. Dakle, ona nije htela da učestvuje u prikrivanju tog udesa. I, ovo je još jedan dovoljan razlog u normalnim uređenim državama da se podnese ostavka.

Kaže ministarka, odnosno predsednica Vlade, a i mnogi ovde – pa šta je ministar Gašić kriv? Nije čovek kriv. Ovde niko ne govori o krivici, ovde govorimo o odgovornosti. Nije čovek kriv nizašta, on je odgovoran. To su dve različite stvari. On prosto nije imao sreće. Ministar Gašić prosto nije imao sreće, zatekao se baš na mestu ministra unutrašnjih poslova u vreme kada su se desile tragedije, a mogao je da bude i ministar kulture, ministar nauke, ministar poljoprivrede. Kompetentan je jednako kao i za mesto ministra unutrašnjih poslova. Prema tome, on prosto jedino nije imao sreće i zbog toga mora da snosi odgovornost.

Kada govorimo, neću se baviti njegovim likom i delom, mogu samo da kažem da je ministar Gašić jedan od najpristojnijih ljudi od naprednjaka koji se pojavio ovde iz izvršne vlasti. Na to je verovatno uticala i ona kazna koju je imao kao ministar odbrane, pa je kažnjen tako što je prebačen da bude šef BIA. Mislim, da je ta kazna na njega uticala pozitivno i da je on čovek to prihvatio tako i da je sada jedan od najpristojnijih.

Baviću se, dakle, sistemom a ne njim kao pojedincem. Sistem je takav da nije dovoljno da on podnese ostavku ili bude razrešen, nego da na njegovo mesto ne dođe neko ko je sličan njemu po profilu, nego da dođe neki profesionalac, neko ko razume šta je država, ko razume šta je odgovornost.