Dužnost pravog patriote je da sačuva zemlju od svoje vlade. To je rekao Tomas Pejn. U skladu sa tim smatram da je neophodno da informišem javnost, da ukažem građanima na postojanje jedne ogromne anomalije u javnim finansijama. Kao uvod u problem, podsetiću vas na aferu Slaviša Kokeza i 600 miliona evra. Demokratska stranka ima dokazima potkrepljena saznanja da svake godine, počevši od 2016, pa nadalje, misteriozno nestane, odnosno bude značajno manje naplaćeno PDV-a prilikom uvoza. Ova pojava poznata je pod nazivom VAT gap. Analize koje je izradio ekspertski tim DS, uz pomoć eminentnih inostranih ekonomskih forenzičara pokazuju da je u periodu od 1. januara 2016, pa zaključno sa 31. decembrom 2022. godine nestalo misteriozno ukupno dve milijarde 642 miliona evra. Na ovaj iznos treba dodati 557 miliona evra koji su nestali prošle godine. Gde nestaje taj novac i ko je odgovoran za ovo? To ostavljam građanima da zaključe.
Nadam se da je sada malo jasnije kako se vode javne finansije, tj. kako se upravlja novcem svih građana.
Ono što bih takođe rekao, pozivajući se na Tomasa Pejna, jeste pitanje za ovu Vladu – koliko novca se izdvaja za batinaše i botove? Jutros ispred rektorata krenulo je maltretiranje studenata u Novom Sadu koje je očigledno organizovano i u kojem učestvuju lokalne vlasti, jer su i oni tamo bili prisutni. Dakle, vi kada pogledate ko su ti ljudi, kako se oni finansiraju, očigledno je da iza njih stoji ovaj režim. Da li je to iz crnih fondova ili postoje neki regularni tokovi. Inače, botovi zarađuju mnogo više nego što zarađuju prosvetni radnici koji se bune. Dakle, građani imaju pravo da znaju kako se troši njihov novac.
Ono što je važno reći jeste da se zakazuju sednice o rebalansu po hitnom postupku i da je poslednji put 2019. godine zakazana po redovnom postupku rasprava o rebalansu budžeta.
Što se tiče pozivanja na Fiskalni savet, očigledno je da stalno toliki raskorak između onog što je inicijalno i onog što se kasnije utvrđuje rebalansom da je veliko i onda se postavlja pitanje kompetentnosti onih koji utvrđuju inicijalni budžet, pa ga posle popunjavaju.
Kad se već pozivate na Fiskalni savet, pročitajte i ovo šta je rekao Fiskalni savet u slučaju kada imamo višak para na koji se vi pozivate pa kažete da ga rasporedimo. To je jedna populistička poruka i bilo bi dobro da pročitate šta Fiskalni savet na to kaže, kad ga već toliko citirate. To vam je u rangu one poruke - nećemo se zaduživati, uzećemo kredit. Ne znam ko je to tačno rekao, da li Grunf ili neko od ministara, ali znam da je vrlo upečatljiva izjava.
Što se tiče samog rebalansa budžeta paradoksalno je da se u uslovima porasta prihoda iznad plana nastavlja se sa povećanim zaduživanjem države, odnosno, građana, pri tome kaže se, da je to veliki broj zaposlenih, a u opšte se ne pominje inflacija kao izvor viših prihoda. Inflacija je - šta? Inflacija je ilegalni porez, porez na građane. To vam samo pokazuje kolika je briga za građane ovog režima.
Što se tiče visokog nivoa javnih investicija, da, ali on ne prati snažniji rast društvenog proizvoda. Onda se postavlja pitanje efikasnosti javnih investicija koje su stalno iznad 5% BDP, a efikasnost ni približno na tom nivou.
Tako da, ukupni faktor produktivnosti koji meri kvalitet javnih investicija je vrlo nizak. Ono što je jako bitno da vi imate neke viškove, a onda se nepovoljno zadužujete.
Napominjemo da su troškovi kamata za šest meseci 2024. godine od oko 916 miliona evra viši od ukupnih troškova kamata za čitavu 2022. godinu. Izdaci za kamate su gotovo jednaki izdvajanjima za socijalnu zaštitu, a sam trošak kamata premašuje 2% BDP.
Samo da ilustrujem, o čemu govori i Fiskalni savet, poslednje evro obveznice, koje je emitovala država imale su kamatu od 6%, a još nepovoljniji su krediti od komercijalnih banaka od 8 i 9%, a sve za projekte Šabac-Loznica, Dunavska magistrala, obilaznica oko Kragujevca, nacionalni stadion. Broj zajmova kod stranih zajmodavaca nastavlja da raste. Srbija trenutno ima 170 inostranih zajmova. Znači, imamo jedan paradoks, dobro stojimo, zato se zadužujemo po vrlo nepovoljnim okolnostima.
Ono što je takođe bitno, čemu služi zajam pod naslovom Projekat upravljanja tranzicijom rudarskog sektora za budući razvoj od 70 miliona evra? Da li se ovde radi o projektu rudarenja litijuma? Voleo bih da čujem na šta se odnosi ova stavka, a ako ne imaćemo sednicu posebno na tu temu.
Što se tiče predloga, evo da vam kažem i neke predloge. Predlažemo da se menja izbor prioriteta, jer to određuje pravac u kojem se krećemo u veselo propadanje ili oporavak i razvoj. Predlažemo da se umesto u projekte za pljačku i pranje novca ulaže u obrazovanje, zdravstvo, inovacije i nauku, a ne ovako na kašičicu rebalansom, nego u pravim iznosima sistemski, jer to podstiče privredni rast i borbu proti siromaštva.
Pod tri, predlažemo da se umesto vojnog roka kao obavezno uvede srednja škola. Potrebno nam je da imamo učenu decu, one koji će moći da visoko produktivno rade u ovoj državi, a ne da motaju kablove, a ne da budu robovi stranih investitora i da nose pelene.
Imam jedan zanimljiv predlog, nadam se da ćete ga ozbiljno razmotriti, Aleksandar Vučić je nedavno pronašao milijardu evra u budžetu za regionalne puteve. Predlažem da se uloži novac u nova istraživanja budžeta. Možda pronađemo nova nalazišta u drugim zabačenim delovima budžeta.
Dobro je ulagati u infrastrukturu, ali mi postavljamo pitanja u ime građana - zašto se probijaju rokovi, zašto se put do Požege gradi šest godina ako je rečeno i ugovoreno da će biti gotov za tri godine?
Vučić je najavio brzu prugu do Budimpešte do 2018. godine. Sada je 2024. godina i najavljuje se da će biti do kraja ove godine.
Zašto su cene po pravilu znatno veće od ugovorenih? Ugovori se jedna cena i onda vrlo brzo dođe do promena naravno na više. Zašto je kilometar puta kroz ravnu Vojvodinu skuplji nego kroz planinske vrleti Crne Gore? Zašto se poslovi sklapaju direktnim pogodbama umesto da u nadmetanju dobijemo bolje cene? Zašto nešto plaćamo skuplje a ne moramo? Zbog čije provizije? Dokle će građani Srbije da finansiraju korupciju?
U godišnjoj listi najbolje zemlje koju je objavio "Ju eS njuz end vrld riport", prenosi "Dejli mejl" našlo se ukupno 89 zemalja i Srbija je na 88 mestu i posle Ukrajine koja je na 80 mestu gde se vodi rat. Jedino iza nas je Belorusija.
Ono što smo čuli ovih dana od zvaničnika, kažu - evo nailazi talas veliki poplavni Dunava i kaže - srećom, imali smo sušu. Po toj logici srećom smo i siromašni pa imamo veliki prostor za napredak. Odlične imamo grunfove u Vladi Srbije.
Nacionalni stadion. I prošle i ove godine za nacionalni stadion bilo je potrebno da se rebalansom vrše korekcije. Prošle godine narasli su troškovi za 50%, a ove godine za 200%.
Što se tiče izdataka u razvoj najbolji pokazatelj su izdaci u BIA, izdaci za BIA rastu rapidno iz godine u godinu. Kriva na grafikonu izgleda kao kobra koja se sprema da napadne. Tako rastu, tako izgleda grafikon za BIA.
Troškovi predviđeni rebalansom porasli su skoro 90% što se tiče EKSPA. Znači, ove godine ukupna potrošnja iznosi oko 404 miliona, a planira se ukupno skoro 18 milijardi.
Među tim troškovima predviđena je i pruga Zemun polje - nacionalni stadion. Ajde da imamo železnicu, svako ko ima smisla za humor se smeje, ajde da imamo uređenu železnicu da nam se iskaču teretni vozovi sa opasnim materijama, ovaj čovek ne bi smeo da sedi koliko iskaču ti vozovi. U mnogim deonicama u Srbiji najveća moguća brzina je 20 na sat. Trotinetom se brže do Niša stiže, a oni grade prugu Zemun polje - nacionalni stadion. Pa bravo. Šta da vam kažem?
Troškovi Kancelarije za KiM treba da porastu za 23%. Što je manje Srbije na KiM to su troškovi Kancelarije za KiM veći. Pazite, premašuju zbir subvencija za nauku, kulturu i zaštitu čovekove sredine. A koja je uloga te Kancelarije? Da bezbolno prenese institucije koje su bile pod kontrolom Srbije da prenese na Prištinu. Jel to zadatak?
Dakle, ono što bih na kraju rekao jeste da nam ovde dođe čovek koji je odeven u deset hiljada evra i govori nam o tome kako super živimo, ali da bismo još bolje živeli njegovi ministri kažu, da pređemo na dva jaja dnevno ili na paštetu od 37 dinara ili na parizer koji ima sadržaj postotak mesa na nivou, na nivou cenzusa od tri posto. Eto to su vam preporuke ove Vlade koja tom brzinom grabi ka napretku.
Dakle, aplaudirati Vučiću i ovoj Vladi, zato što vam daje vaš novac jeste isto kao aplaudirati aparatu za kafu u koji ste ubacili novac i onda vam iscuri ta kafa.
Prema tome, građani, to je vaš novac i oni moraju domaćinski njime da se, da njime upravljaju, a ne na ovaj način da ubacuju projekte u kojima imaju ličnu korist, a gde ste tu vi? Stalno govorimo o napretku, a vi kad uđete u prodavnicu najbolje vidite taj napredak. Nekada ste sa hiljadu dinara mogli da napunite dve kese, sada ne možete pola kese. E, to vam je taj napredak. Hvala vam.