Poštovani građani Srbije, izgleda da na osnovu ovih dosadašnjih diskusija ljudi i dalje ne razumeju zbog čega je zakazana ova sednica i da ovde mi ovde ne treba da raspravljamo o tehničkom izveštaju REM-a, nego da razmatramo REM. O tome se radi. Regulatorno telo koje je zaduženo da reguliše elektronske medije u Srbiji, a ne rejting Aleksandra Vučića. Zato kažem u ime svih onih koji dolaze na proteste - nemojte da ignorišete zahteve građana, ispunite zahteve pa da idemo dalje.

Juče smo imali priliku, sinoć smo imali priliku da čujemo Aleksandra Vučića kako kaže – ne dam Gašića. Šta ne daš? Otkud tebi ustavno pravo da ti nešto daš ili ne daš? Na osnovu čega? Više nisi čak ni predsednik stranke. Dakle, on je taj koji ne da Gašića, ali nije rekao – ne dam Vulina, nije rekao – ne dam Vulina.

Čuli smo pre neki dan Anu Brnabić kako kaže, kako je rekla, u Srbiji se vlast neće menjati na izborima. Verovatno je bio lapsus, ali je to rekla. Na drugoj strani predsednik kaže – nema vlasti bez izbora.

O kojim izborima pričamo? O izborima koje ste organizovali od 2012. godine do danas, takve izbore ne možemo zvati izborima. Prema tome, ako hoćemo izbore, onda ti izbori moraju da budu pravi izbori, slobodni i pošteni izbori.

Aleksandar Vučić nikada nije pobedio na slobodnim i poštenim izborima. Došao je na vlast tako što je na slobodnim izborima pobedio Toma Nikolić i posle toga je preuzeo potpuno poluge vlasti u svojoj stranci i organizovao sve do sada izbore koji nisu bili ni slobodni ni pošteni.

Ako nam se nudi da izađemo iz krize tako što će on organizovati još jedne lažne izbore na kojima će pritiskom na ljude, na kojima će ucenama, na kojima će zatvorenim medijima da stvori takvu prednost i da dođe do toga da dobije neku prividnu podršku, toga više neće biti. Zato mi nudimo da se organizuju pravi izbori. Da li to može ova Vlada da učini? Ne može i zato se pojavljuju predlozi o prelaznoj Vladi koja bi omogućila i slobodne medije i uslove koji bi se stvorili za slobodne i poštene izbore. Posle tih slobodnih i poštenih izbora da se formira stabilna vladajuća većina koja bi počela da uređuje državu i da gradi društvo pravde. Od početka da počnemo to da radimo, da se oslobodimo partijskom i mafijaškog uticaja i da izgrađujemo pravu državu. Dakle, smenjivost na pravim izborima jeste prvi korak ka normalizaciji odnosa.

U celom tom procesu veliki značaj javnih medijskih servisa i REM-a kao regulatornog tela. S obzirom da je javni medijski servis i da je REM bio ispod svakog nivoa, to se nalazi među zahtevima ljudi koji protestuju – da se izvrše izmene i da omogući da umesto medijskog mraka imamo slobodno medije u kojima će građani imati priliku da čuju o svim važnim pitanjima, šta se dešava, da čuju i one koji kritikuju vlast.

Danas ste imali priliku da vidite izveštaj BIRODI-ja o radu REM-a, da vidite izveštaj o tome kako mediji izveštavaju kada govori Aleksandar Vučić. Za šest meseci ni jedan negativni prilog, ni jedna negativna izjava o Aleksandru Vučiću, niti na RTS-u kao javnom medijskom servisu. Vi više tamo ne možete da čujete kritičku misao, ne možete da čujete nekoga ko će reći šta nije dobro u ovom društvu. To je jedan partijski servis Aleksandra Vučića i njegove bivše partije, a sada pokreta u koji će uterati sve one koji mu nešto duguju.

On stalno glumi da je nešto nezadovoljan RTS-om. Sinoć je rekao da nema ništa protiv da se promeni rukovodstvo RTS-a. Čime je nezadovoljan? Nezadovoljan je time što je RTS izvestio da postoji protest. On je nezadovoljan zato što nije 100% partijski i tog dana kada se okupio toliki broj ljudi.

On je nezadovoljan ne što je RTS počeo i pokazao bar trunku profesionalne savesti da kaže kada su im ispod prozora došli toliki ljudi da izvesti o tome, on je nezadovoljan zato što je bio izveštaj o tome, a kada je Aleksandar Vučić bio u opoziciji, RTS je prenosio miting njegove Srpske radikalne stranke i Nataša Mijušković ga uključila direktno u RTS, gde je davao izjavu povodom tog mitinga. Na tom mitingu je Aleksandar Vučić rekao da je to istorijski miting na kome ima više od 100 hiljada ljudi. Taj snimak možete da vidite i na društvenim mrežama, možete da vidite i na mom….

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Dakle, RTS, novinarka Nataša Mijušković, uključivanje, direktan prenos uključivanja Aleksandra Vučića i izjava za javni servis njega kao opozicionara i kao zamenika predsednika stranke. Nekada je tako moglo, sada ne može. Sada se buni zato što se uopšte izvestilo o tome.

Klimajte glavom, ali naći ćete to, okačiću vam ponovo na Tviter, da možete da pogledate.

Kada je bio u opoziciji, prozivao je Ivicu Dačića zašto ne podnese ostavku zbog smrti jednog deteta, zar je ta funkcija važnija od smrti jednog deteta, a sada – ne dam Gašića, posle onog masakra u školi. To vam je Aleksandar Vučić u opoziciji i Aleksandar Vučić na vlasti.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Stalno je govorio o tome i glumata tu o nezadovoljstvu RTS-om, pa kaže – žuti Bujke. Nije on žuti Bujke za SNS, on je zlatni Bujke. Zato mu i ne da da ode u penziju. Ne da mu da ode u penziju, iako je ispunio sve uslove, zato što upravo radi ono što je njemu potrebno, da bude njegov lični servis i servis njegove stranke, stranke koju je napustio a uskoro će napustiti i brod koji tone.

Ova njegova izjava je direktan pritisak na RTS. To njegovo nezadovoljstvo, nezadovoljstvo RTS-om je direktan pritisak na RTS da ne sme ni jedan jedini minut da bude o protestu.

Već sutradan vi niste imali ujutru ništa o protestu. Gledali su ljudi njegov intervju i videli da je nezadovoljan svojim ličnim servisom. A kad pogledate taj izveštaj, videćete da je novinarka koja je izveštavala rekla – evo, jedan od zahteva ljudi koji protestvuju jeste taj da se izveštava sa ovog protesta. Ne, to je samo jedan delić tog zahteva. Drugi važniji zahtev jeste da se smeni rukovodstvo i da RTS najzad postane javni servis, a ne lični servis Aleksandra Vučića.

Ako hoćeš svoju televiziju, Aleksandre Vučiću, ti napravi svoju televiziju, pa neka finansiraju tu tvoju televiziju svi oni koji su u tvojoj stranci koju si napustio i oni koje ćeš dovesti u taj svoj pokret. Neka oni finansiraju tvoju ličnu televiziju.

Građani Srbije žele da imaju slobodan javni servis na kojem će se informisati. RTS mora da se vrati građanima Srbije, jer to po Ustavu, najvišem pravnom aktu, pripada svim građanima. Ne može niko da ga privatizuje. Građani nisu dužni da plaćaju propagandu Aleksandra Vučića i njegov lični servis. Građani nisu dužni da plaćaju laži, građani zahtevaju informisanje. Građani ne žele da svojim novcem finansiraju skrivanje istine i zaštitu kriminala u Srbiji, da plaćaju prevarante, da plaćaju sopstveno ponižavanje.

Urazumite se ili ćete se suočiti sa organizovanim otporom. Svi oni koji se oglašavaju u trovačkim medijima, svi oni koji se oglašavaju u trovačkim medijima mogu da se suoče sa time da građani više neće njihove usluge ili njihove proizvode hteti

da konzumiraju. Neka se dozovu pameti. Trovački mediji, kao što traže građani na protestu, treba da se ukinu. Sloboda medija ne podrazumeva slobodu propagande i širenje mržnje.

Šta nam je prioritet? Da plaćamo fabrike laži ili da se posvetimo onome što nam je važno u društvu? Imamo oko 19 hiljada lekara u Srbiji koji ne mogu da žive od svoje plate. Ana Brnabić je rekla da sa 40 hiljada dinara može da preživi tri dana. Lekari ne mogu, analogno tome, da prežive pet-šest dana sa svojim platama. Udvostručite plate lekarima, umesto da ulažete u fabrike laži. Udvostručavanje plata lekarima bi značilo oko 300 miliona evra, to je pola sezone engleske Premijer lige. Šta nam je Premijer liga? Da li nam je to važnije nego što su nam lekari koji odlaze zato što ne mogu da žive od svojih plata?

Oko 400 hiljada dece u Srbiji nema mogućnost za sva tri obroka, niti za ličnu higijenu. Potrebno je 130 miliona evra da oni imaju sva tri obroka i ličnu higijenu, a to vam je jedna tribina na nacionalnom stadionu. Nacionalni stadion plus Premijer liga, to vam je milijardu i po evra. Šta je nama važnije? Da ulažemo u tu zabavu za narod, u fabrike laži ili da ulažemo u svoje ljude, u lekare da ne odlaze, u našu decu da ne gladuju, šta nam je važnije?

RTS se ne ponaša kao javni servis i to je svima jasno. Oni koji prate RTS ne znaju ko je Aleksandar Obradović. Oni ne znaju da je on uzbunjivač. Oni ne znaju ko su oni koji su pokušali da ojade sve građane Srbije preko pljačke javnog preduzeća. Dali su se u zaštitu tih ljudi koji su pljačkali, a njega su proglašavali izdajnikom i progonili ga. Da se ljudi nisu okupili ispred Centralnog zatvora, da nisu izašli da ga brane, na ulice, da hrabri novinar Cvijić nije izašao sa tekstom o njemu, progutao bi ga mrak kao što je mnoge progutao.

Ko se informiše preko RTS-a, taj ne zna da je član glavnog odbora SNS-a pokušao da ubije novinara Milana Jovanovića. Spaljivanje kuće dok je novinar u kući, to jeste pokušaj ubistva. Ali, to novinari RTS-a nisu videli kao profesionalni izazov da prikažu građanima Srbije.

Građani Srbije koji gledaju RTS ne znaju šta se dešava oko njih. Građani Srbije koji se informišu preko RTS-a ne znaju da je bivša stranka Aleksandra Vučića političko krilo organizovanog kriminala, da sarađuje sa organizovanim kriminalom, da je Belivuk bio taj koji je radio za Aleksandra Vučića i ovaj režim, za fantome iz Savamale, da je on bio taj koji je sarađivao i po sopstvenom priznanju bio taj koji je rušio u Savamali, obezbeđivao inauguraciju predsednika države.

Oni građani Srbije koji se informišu preko RTS-a ne znaju mnoge važne stvari. Ne znaju za nameštene tendere, ne znaju za pljačku Srbije. Oni znaju za izgrađene puteve, ali ne znaju koliko ti putevi koštaju, ne znaju koliko ljudi se ugradilo u te puteve. Zato nema para za decu, zato što je visokougradnja vrlo razvijena.

Znali su za akcije Aleksandra Vučića prilikom nabavljanja respiratora, ali nisu znali po kojoj ceni. Znali da su grade neke zgrade, ali ne znaju po kojoj ceni i šta će im biti namena kasnije. Znali su da se pravi fabrika vakcina, ali ne znaju čemu to sada služi. Zato što nemamo javni servis koji nam je potreban.

Vaše pravo da nemate pojma ni o čemu što kompromituje Aleksandra Vučića, to bi trebalo da bude slogan Aleksandra Vučića, to bi trebao da bude slogan „RTS-a“, zajednički slogan. I, da zaključim na kraju, ostavljajući koleginici da nešto više kaže o REM-u, o REM-u ne treba da se raspravlja o njihovom Izveštaju, o njihovoj odgovornosti i sve ove tačke ne pokušavajte da nadglasavate. Ovo vam je prilika da iskoristite Skupštinu da se ispune zahtevi ljudi koji protestuju, a posle svakog nastupa vašeg predsednika biće ih sve više i više. Hvala.

Krenuću redom.

Dakle, primedba da sam govorio o Aleksandru Vučiću, a da se to ne tiče teme apsolutno ne stoji. Članica SNS koja je nedavno napustila stranku Stanislava Pak je rekla da je Aleksandar Vučić taj koji uređuje sve medije, čak uređuje sve naslovne strane i uređuje vesti. Dakle on je ključna tema i svi drugi koji ne pričaju o Aleksandru Vučiću promašili su temu.

Druga stvar, rečeno je da smo pozvani na dijalog, a mi zaoštravamo stvari. dakle, poziv na dijalog je glasio ovako – vi leširani i hijene bi trebalo da dođete na dijalog da vidimo kako da smirimo situaciju. Ja se ne osećam ni kao lešinar, ni kao hijena i ne pada mi na pamet da idem na taj poziv koji nije ni formalan, nego preko instagrama, preko društvene mreže.

Što se tiče Belivuka, on je uhapšen tek kada su ga razotkrile strane službe. Do tada je mogao da radi sve šta hoće po Srbiji i uz pomoć i logistiku države. On je bio državni projekat.

I najzad, što se tiče rezultata na nekim izborima, Aleksandar Vučić je osvojio 17 puta više, pa ja vam tvrdim da bi uz ovakve uslove kakve ima Aleksandar Vučić Simo Spasić osvojio više nego Aleksandar Vučić. Ako bismo imali slobodne i poštene izbore, Aleksandar Vučić za jedan izborni ciklus ne bi prešao cenzus. Toliko o njegovoj snazi, toliko o njegovim uspesima. Hvala.

Poštovane građanke i građani, prvo pitanje upućujem tužilaštvu i MUP-u, odnosno policiji. Zbog čega nisu reagovali u Pančevu na skupu na kojem građani koji su bili prisutni na trgu nisu mogli da napuste dobrovoljno taj skup? Kako je moguće da niko nije reagovao kada su se pojavili snimci? Zbog toga upućujem pitanje tužilaštvu i MUP-u. Građani koji su bili tamo imaju pravo da budu ili ne budu tamo, nemaju pravo da budu privođeni i nemaju pravo da budu zadržavani protiv svoje volje. Zato smo mi podneli krivičnu prijavu protiv ljudi koji su odgovorni za to, a na osnovu onoga što smo mogli da vidimo na snimku, ljudi koji su ih sprečavali nosili su obeležja SNS. Prema tome, krivična prijava ide na adresu SNS koja, osim što prinudno dovodi ljude na skupove, ne dozvoljava im da se slobodno kreću.

Drugo pitanje je upućeno predsednici Vlade Ani Brnabić, takođe, tužilaštvu i MUP-u i odnosi se na generalnog sekretara Vlade gospodina Nedića koji je angažovao batinaše da prete poljoprivrednicima koji su protestvovali.

Prvo, šokantno je, otkud taj čovek još uvek u Vladi, otkud čovek za koga se dokazalo da je saradnik organizovanog kriminala i dalje jeste sekretar Vlade? Kako je moguće da taj čovek organizuje batinaše da bi rasturio legitimne proteste poljoprivrednika?

Generalni sekretar Vlade Novak Nedić je prema tvrdnjama Vojnog sindikata Srbije sa Veljkom Belivukom, Aleksandrom Stankovićem i pripadnikom žandarmerije Nenadom Vučkovićem Vučkom na strelištu specijalne brigade Vojske Srbije u Pančevu koristio strelište, naoružanje i municiju Vojske Srbije u periodu od februara do juna 2016. godine. Vojni sindikat Srbije je po ovom pitanju dostavio krivičnu prijavu tužilaštvu, a nakon čega su iz knjige koja se vodila na prijavnici kasarne „Rastko Nemanjić“ nestale dve stranice, a snimci kamera su presnimljeni. Zvuči poznato.

Dakle, postoji jasna indicija, postoje jasni fakti koji ukazuju na to da je generalni sekretar Vlade u dosluhu i direktnim vezama sa pripadnicima kriminala, a znate šta? Kada je vlast u vezi sa kriminalcima, onda je to organizovani kriminal, onda je to definicija organizovanog kriminala, a politička grupacija koja zastupa takvu politiku jeste političko krilo organizovanog kriminala.

Treće pitanje odnosi se na ministra prosvete u ostavci, ne znam šta je sa tom njegovom ostavkom? Skupština se nije izjasnila još uvek. Odnosi se na MUP i Aleksandra Vučića, a tema jesu Pećinci i deca koja su izbačena iz vrtića samo zbog toga što su roditelji iz druge političke organizacije, iz Demokratske stranke i samo zato što su protestvovali sa drugim poljoprivrednicima. Pitanje je sledeće – da li je direktorka te ustanove još uvek direktorka? Pitanje je sledeće – zašto ta deca nisu vraćena u vrtić kada je zakon na njihovoj strani?

Nema većeg nasilja od nasilja nad decom. Zato upućujem pitanje, odnosno zahtev predsedniku Skupštine koji je ujedno i predsednik Odbora za prava deteta, da zakaže sednicu posvećenu pravima deteta i zbog ovog što se desilo u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i zbog ovog maltretiranja dece.

Mislim da je stvarno neprimereno da Odbor za zaštitu deteta toliko dugo ne zaseda, iako ima toliko ozbiljnih stvari. Ako ovo što se desilo u OŠ „Vladislav Ribnikar“ nije povod i razlog da se mi sastanemo kao skupštinski odbor, pozovemo nadležne ljude da o tome raspravljaju, onda ne znam šta je povod.

U redu je. Hvala vam.

Poštovane građanke i građani, već danima se govori o tome kako, i to je mantra koja se širi iz režima i koju lično predsednik Vučić saopštava preko svojih kontrolisanih medija, da umesto da govore o merama, oni govore neke svoje političke parole.

Samo da vas upozorim da vi niste mogli da dođete do informacije o našim predlozima, o bilo kakvim merama. Prema tome, to što vi niste informisani, to ne znači da nisu predlagane neke mere, a niste informisani zato što nemamo slobodne medije, zato što su mediji pod kontrolom ovog režima i lično Aleksandra Vučića.

Mesecima pre ove tragedije upozoravali smo na nasilje u školama koje se uvećava i predlagali konkretne mere šta da se preduzme, od profesionalno i dobro obučenog obezbeđenja, video nadzora, itd. Demokratska stranka je u decembru prošle godine Ministarstvu prosvete uputila i predlog mera za prevenciju nasilja. U prevenciji nasilja jedan od predloga je bilo i to da se uključe specijalni pedagozi koji će se baviti poremećajima u ponašanju i gde će se tražiti veća pomoć centara za socijalni rad koji mogu da provere i stanja u porodici problematičnih učenika.

Zahtevali smo i kažnjavanje medija koji promovišu kroz svoje emisije nasilje i kriminalce, kao i kontrolu obaveznog emitovanja obrazovnog programa. U našem predlogu su se nalazile i radionice koje bi bile posvećene prevenciji nasilja. Zatim, mere u borbi protiv vršnjačkog nasilja, sa posebnim akcentom na tzv. sajber nasilje i borba protiv huligana koji često u školskim dvorištima regrutuju decu.

Međutim, poštovani građani, vi do toga niste mogli da dođete, iako je ovo upućivano i medijima, upućivano i nadležnim organima. Ali prosto ne možete da dođete do ovih informacija, jer postoji medijski mrak.

Veoma je važno predložiti konkretne mere. Evo vam ovde jedan primer kako se to radi preventivno. Pogledajte ovu knjigu. Zove se „Kompasito“. To je knjiga koja je odobrena od Saveta Evrope i koja se primenjuje u svim razvijenim zemljama Evrope i koja je odštampana ovde u Srbiji sa idejom da se vrši prevencija, odnosno da se deca obrazuju da budu građani, a ne podanici, da se obrazuju da poštuju jedni druge, a ne da vrše nasilje jedni nad drugima.

Ovaj priručnik nije priručnik za decu, nego za one koji obučavaju decu, za vaspitače, nastavnike, profesore. Ovo ste imali na raspolaganju, ovo smo vam dali. Ovo je nešto što bi trebalo da pomogne deci od šest do 13 godina da se pripreme za život, za toleranciju, za uvažavanje jedni drugih. O ovome ne znaju ništa naši građani jer, ponoviću, imamo medijski mrak.

Ali nije dovoljno samo preduzimati mere, pogotovo ne mere posle nečega kao što se dogodilo, posle ove tragedije koja se dogodila. Potrebno je sistemski urediti državu i društvo. Potrebna nam je uređena država, potrebno nam je društvo pravde i potrebna nam je odgovornost u politici.

Treba krenuti od nečega i zato smo mi tražili zasedanje ove sednice, da bismo razgovarali upravo o tome, o odgovornosti u politici. Umesto toga, dobili smo sednicu u kojoj se izvrdava priča o odgovornosti. Umesto priče o odgovornosti imamo priču o izgovorima, imamo priču o tome kako je sve preduzeto, ali eto, bože moj, desilo se. Imali smo i ministra koji sada kucka na telefonu nešto, koji nam je rekao kako nije on kriv, krivi smo svi mi, ali gospodine ministre koji gledate u telefon, ne radi se o tome ko je kriv, nego ko je odgovoran. O tome mi ovde razgovaramo.

Nismo mi ovde neki preki sud, nego najviše zakonodavno telo u kojem se raspravlja o najvažnijim društvenim pitanjima. Ovde se postavlja pitanje odgovornosti, a ne pitanje krivice. Ovde se neće raspravljati o tome u kojoj meri ste vi krivi ili ne. Ova sednica je zakazana sa idejom da vam se olakša, da vam se omogući da prihvatite vašu odgovornost i da na taj način omogućite da se u društvu povede priča o tome da gradimo uređenu državu i društvo. To je smisao ove sednice. Ali istovremeno, dok mi na ovaj sednici razgovaramo, jedan od vaših urednika jednog od tabloida koji ne bi trebalo uopšte ni da se izdaje, i to je jedan od zahteva, govori o pijanim i drogiranim ljudima koji su se okupili na protestu. To nisu pijani i drogirani ljudi, kao što kaže vaš omiljeni urednik, to su ljudi koji su došli da protestuju zbog nasilja.

Podsetiću vas, svi protesti koji su bili u društvu u poslednje vreme su bili protesti zbog nasilja. I kada je Borku Stefanoviću razbijena glava, krenuli su protesti „1 od 5 miliona“. I kada je bilo nasilje na Šabačkom mostu, imali ste proteste u Beogradu. I kada ste imali nasilje u vreme zatvaranja u vreme korone, ljudi su izašli na ulice da kažu dosta nasilju. Dakle, nasilje je okidač. Ako to niste razumeli, ne znam šta vi razumete. Ako ste vi razumeli ovu sednicu u kojoj ćete relativizovati vašu odgovornost i gde ćemo mi pričati o nekim zaslugama za izgradnju puteva i ne znam šta ste sve uradili, vi niste razumeli uopšte čemu služi ova sednica. Ova sednica je put da vi lakše prihvatite odgovornost. To je suština ove sednice. Nećemo mi da glasamo o tome da li je ministar odgovoran ili nije, on jeste odgovoran. Mi smo ovde da debatujemo kako da nam se ne dešavaju te stvari sledeći put. I dok mi o tome razgovaramo ovde, pogledajte šta se dešava u Srbiji, svaki dan neko nasilje, potezanje oružja, ubistvo. Jel to država u kojoj želimo da živimo?

Građani su izašli na ulice da izraze protest vapeći za time da imamo normalnu uređenu državu i društvo pravde. Društvo pravde podrazumeva da zakoni važe za sve, a ne samo za one koji nisu članovi SNS, koji nisu kumovi, ili kumići Aleksandra Vučića. To je tako društvo.

Mi zahtevamo da se prekine sa nasiljem, a nasilje se nastavlja. Poslati partijsku koleginicu u školu da svojim seansama pokušava da opravda neku svoju profesiju, odnosno, metode koje nisu ni priznate, to je nasilje, to je dodatno nasilje, postraumatsko nasilje nad tom decom.

Organizovati emisije u kojima se ljudi označavaju kao pijani i drogirani, u kome se politički protivnici označavaju kao lešinari i hijene, to je nastavak nasilja. Vi ništa ne razumete ljudi, vi ništa ne razumete.

Organizovati kontramitinge protiv nasilja je nasilje.

(Marijan Rističević: Koji kontramiting?)

Privoditi ljude da idu na takve skupove je nasilje. Zadržavati ljude na takvim skupovima protiv njihove volje, jeste nasilje. Svako obraćanje Aleksandra Vučića je nasilje. Imenovanje Ane Brnabić za predsednicu Vlade je nasilje. Njeni nastupi su nasilje nad zdravim razumom. Način zakazivanja i vođenja sednice često su ovde nasilje. Zarobljeno tužilaštvo je sistemsko nasilje.

(Poslanici vladajuće većine dobacuju.)

Ponižavanje policije od strane Vičićevog kumića, to je nasilje. Pritisak na sudstvo to je sistemsko nasilje. Kada generalni sekretar Vlade, koji sarađuje sa Belivukovim klanom, organizuje batinaše protiv poljoprivrednika, to je nasilje. Vi nastavljate sa nasiljem ne razumevajući zbog čega su se ovi ljudi okupili ovde. I, ovo nasilje nije od juče, ovo nasilje traje godinama.

Oliver Ivanović je ubijen posle propagandnog nasilja i progona. Vladimira Cvijana je progutao mrak jer se usudio da kritikuje Vučića. Član SNS je spalio kuću novinara Milana Jovanović u kojoj je on bio, jer je pisao o kriminalu.

Da, izvolite.

Molim vas da me ne prekidate.

Aleksandar Obradović, i njega bi progutao mrak da nismo izašli ispred CZ-a, da nismo otišli da ga zaštitimo, a on je ukazivao na povredu javnog interesa. On se borio za javni interes, a oni koji su narušavali taj javni interes, koji su pljačkali javno preduzeće oni su bili pod zaštitom države. To je sistemsko nasilje koje mora da se prekine.

Belivukov klan, pogledajte te ljude, on je čovek koji je bio na inaguraciji predsednika. On je čovek koji je priznao da je rušio u Savamali za ovu vlast. On je priznao da je član SNS.

Stanika Gligorijević, je žrtva bahatosti koja se pretvara u nasilje, zato što predstavnici SNS misle da im je sve dozvoljeno, da zakoni ne važe za njih.

Deca se izbacuju iz vrtića. Da li ste vi normalni ljudi? Pa, pazite, ovo je 21. vek, deca su izbačena iz vrtića, još nisu vraćena u vrtić iako je zakon na njihovoj strani. Šta rade državni organi? Zašto ta deca nisu u vrtiću, zašto još uvek ta direktorka na čelu tog vrtića? Pazite apsurda, čovek koji ih je izbacio iz vrtića, a koji je član SNS, koji se slika u društvu predsednika SNS i predsednika države, taj čovek pokreće tužbu protiv tih ljudi čija su deca izbačena iz vrtića.

Kakva je ovo država, ljudi? Šta je sa vama? Onaj koji bi trebalo da snosi odgovornost da ide u zatvor, on podnosi tužbu protiv majke čije je dete izbačeno iz vrtića. O kakvoj državi se radi? Imaćete još 200 hiljada ljudi na ulicama. Imaćete zato što nema pravde u ovom društvu. Dozovite se pameti. Poštujte zakone.

Zapošljavaju se podobni, a ne sposobni, zato imate ovakav EPS kakav imate, koji se iza svega što se dešava na mala vrata pokušava da se proda. U neuređenoj državi zakoni ne važe za sve.

Mera oduzimanja oružja je dobra mera ako imate uređenu državu, ako nemate uređenu državu onda ćete imati kumića predsednika države koji se slika sa pištoljem i objavljuje na društvenim mrežama, koji prvo vozi Lamborgini, i kaže gospodine Gašiću, vašim policajcima - šta je miševi, gde ste sa vašim Škodama da me stignete. On to govori policiji. Šta radi policija? Hapsi njegov Lamborgini. Uhapšen je automobil. Uhapsili su automobil, ali to ga nije zaustavilo, on je uzeo sada drugi automobil, još bolji, pa se slika kako vozi 300 na sat kroz Beograd.

Gde je tu policija? Gde je vaš autoritet? Vi snosite odgovornost, treba da podnesete ostavku ili budete razrešeni. To nije ništa strašno, to je normalno, to se radi. Pa, predsednik Vučić, dok je bio u opoziciji imao šansu da govori sa svog protesta direktno za RTS i govorio je ovo isto što govorim ja sada, da ministar MUP treba da podnese ostavku iz objektivnih razloga, objektivne odgovornosti. Šta se sada u međuvremenu promenilo da se sada drugačije govori?

Od ministarke pravde se očekuje da reaguje na to što se ljudi prisilno dovode na skupove, a ne da vodi kampanju za jedan takav skup. Vi ste ministarka pravde, morate da vodite računa o građanima ove države, a ne samo o svojoj stranci iz koje ste.

Dakle, nasilje nije kažnjivo, nasilje se promoviše u medijima. Nasilje se generiše sa najvišeg mesta i to je ključni problem. Potrebno je vratiti dostojanstvo poštenim građanima, a socijalni otpad otpremiti na društvenu deponiju. To može samo uređena država, uređena država u kojoj imamo nezavisno sudstvo, samostalno tužilaštvo i profesionalnu policiju koja neće biti ponižavana od strane nekih koji su uzeli sebi za pravo to, još izazivaju pred svim građanima i to objavljuju na društvenim mrežama, jurite me sa tim vašim Škodama.

Moramo vratiti pravdu u društvu. A o kakvoj pravdi mi možemo da govorimo ako deca koja treba da u vrtiću, nisu u vrtiću. Ako je nasilnik koji ih je izbacio iz vrtića taj koji preti i dalje tim ljudima. A zašto im preti? Samo zato što su ti ljudi izašli da protestvuju sa drugim poljoprivrednicima. Kažu, pa, vi ništa ne radite možete da čuvate decu kući. E, pazite, poljoprivrednici ništa ne rade. Pazite, tu konstrukciju, oni mogu da čuvaju svoju decu, poljoprivrednici ne rade. Šta je sa vama ljudi? Kakve su to konstrukcije? Kakav je to odnos prema građanima? Kakav je to odnos prema poljoprivrednicima?

Dakle, moramo da vratimo odgovornost u politiku, to je prvi korak ka uređenju države Srbije. To je prvi korak ka vraćanju normalnosti, ka vraćanju pravde u društvo.

Ova sednica i ovo o čemu mi razgovaramo je dobar način i dobar put. Svi ovi zahtevi koji su izneti su zahtevi koji idu u tom pravcu. Ako to budete ignorisali, ako to budete pokušavali da relativizujete, da iznosite neke svoje propagandne mantre koje smo imali na hiljade puta priliku da čujemo, onda ova sednica neće postići taj cilj. Razumite da ovo gledaju svi ljudi koji žele da Srbija postane normalno uređena država.

Na kraju, da vam kažem da treba prestati sa ovim nasiljem. Evo, juče me vaš član Darko Glišić nazvao idiotom. Ja sam njega nazvao Darkom Glišićem i izvinjavam mu se zbog toga. Red je da se izvini i on meni.

Napisao sam tvit u kojem kažem da je Dejan Tomašević nenadmašan u reketu. I počeše da me napadaju, da najgore stvari govore o meni. A čovek jeste nenadmašan u reketu. S tim što vi ne razumete da postoji i košarkaški reket, a ne samo onaj reket na koji ste vi navikli. Hvala.

Najpre predsednici Vlade da kažem da kad za nekog kažete da je nenadmašan u reketu, ja ne vidim u čemu je tu uvreda? Znači, evo gospodin koji je stručan, ali za neki drugi reket se odmah javlja. Ja nisam mislio na taj reket na koji on misli. Ja sam mislio na reket u kojem se igra košarka. Pored Zorana Čuture i Zufera Avdije, Dejan Tomašević je bio jedan od centara koji se najbolje snalazio u reketu. Ja sam to napisao. Ništa više od toga i onda idu uvrede na moj račun. Evo, i sada dobacivanja na moj račun.

Dakle, što se tiče šamara koje pominje poslanik, taj šamar je bio upozorenje da se prekine sa pokušajem, znači sve vreme ide za mnom, provocira, i to je bilo upozorenje. Ja sam za razliku od onog što on kaže već sutradan na televiziji na kojoj sam imao šansu da to kažem da to nije u redu, da to nije dobra stvara, ali prosto sam reagovao ljudski na provokacije. Nisam se hvalio tim, nisam se time hvalio, on je postavio to na društvene mreže, a ne ja. Dakle, to je bio čisto odbrambeni gest.

Moram vam reći da predsednikov brat, Andrej Vučić, je pre nekoliko dana na raskrsnici ovde kod Skupštine dobacivao rečnikom svog brata: „Evo ga žuti stručnjak“. Njegovim rečima.

Još jednu rečenicu samo.

I posle je nastavio prostački da vređa. Uzvratio sam mu istom merom.

Predsedniče Skupštine, povređen je član 205. – Vlada pisanim putem obaveštava Narodnu skupštinu o tome koji članovi Vlade ne mogu da prisustvuju sednici Narodne skupštine, najkasnije tri dana pre dana određenog u stavu 1. ovog člana.

Dakle, da li je to urađeno, da li smo mi obavešteni? Nismo. Povređen je, dakle, član 205. Poslovnika. Vi ste bili dužni da nas obavestite najkasnije tri dana pre ove današnje sednice koji ministri neće prisustvovati danas kako bi poslanici imali priliku da se pripreme da znaju koji ministrima će postavljati koje pitanje.

Drugi član, član 209. koji se odnosi na poslanička pitanja u vezi sa aktuelnom temom. U članu 209. kaže se – predsednik Narodne skupštine na predlog poslaničke grupe najmanje jedanput u toku meseca određuje dan kada će pojedini ministri u Vladi odgovarati na poslanička pitanja u vezi sa nekom aktuelnom temom. Mi smo postavili 31. marta kao poslanička grupa pitanja sa temom u vezi sa femicidom i nemamo zakazano, odnosno nismo dobili priliku da se u skladu sa članom 209. da ta pitanja postavimo nadležnom ministru.

Povreda Poslovnika član 108. o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednika Narodne skupštine.

Ja mogu da razumem da vi dozvolite ako jedan kriši pravila, da se svima dozvoli i onda ćemo da imamo sednicu gde će da priča svako ko šta hoće. Vi ste upravo to danas nama sugerisali, ali ovde se radi o drugoj stvari gde vi niste…

Ne. Dozvolite da završim.

Vi ste ovde dopustili nešto drugo, da se odgovara lično i da se odgovara na poslaničko pitanje. Toga nije bilo i to ne može da bude. Ne može da se odgovara na poslaničko pitanje i vi ste bili dužni da sve…

Vi to sugerišete.

Poštovani građani Srbije, mi danas govorimo o temama koje na izgled nemaju veze sa vašim teškim životima, sa činjenicom da jedva sastavljate kraj sa krajem, sa činjenicom da cene divljaju, sa činjenicom da se živi sve teže i teže.

Međutim, ima veze, ima i te kako veze, jer ovde se radi o popunjavanju karika koje nedostaju u sistemu, sistemu jednog čoveka koji vlada Srbijom i potrebno je popuniti te karike koje nedostaju.

Ceo taj sistem je u funkciji ne građana Srbije nego upravo tog jednog čoveka. Vaše plate, vaše penzije, dečiji dodaci, sve bi to bilo znatno veće da ovakav sistem kakav imamo sada jeste drugačiji, da je sistem onakav kakav bi trebao da bude u funkciji građana.

Međutim, s obzirom da nije, moraju da se plaćaju oni koji su zaposleni samo fiktivno i rade ne za javna preduzeća u koja su zaposleni, nego rade za stranku koja ih je zaposlila. Mi moramo da plaćamo i cenu činjenice da imamo rasipničku vlast u kojoj ima više službenih automobila nego u jednoj Švedskoj ili Nemačkoj, čak više desetina puta od jedne Švedske.

Kada pogledate, to neko mora da plati. To plaćate vi svi građani i umesto da taj novac ide za socijalna davanja, da ide u pomoć onima kojima je najpotrebnije, to ide u korist onih koji vladaju onom zemljom za svoj interes, a ne interes građana.

Gde su bile institucije o kojima je danas reč? Gde su te institucije kada je uzbunjivač Aleksandar Obradović ukazivao na povredu javnog interesa, na pljačku koja uništava jedno preduzeće? Nije bilo ni radnika koji su tu zaposleni da se solidarišu sa njim, da mu pomognu, a država umesto da mu bude zahvalna i da mu da orden na tome što je ukazao na povredu javnog interesa, država je uhapsila njega, a ne one koji su pljačkali to preduzeće.

Aleksandar Obradović je čovek koji je stradao, a danas oni koji se nisu solidarisali sa njim štrajkuju zbog toga što je uništavano takvo preduzeće.

Gde su bile te institucije kada je rušeno u Savamali, kada su ljudi vezivani? Ispostavilo se da su oni koji su to radili za ovu vlast sada u zatvoru za mnogo veće zločine.

Gde su bile institucije kada je trebalo raščistiti ono što se desilo na naplatnoj rampi i kada je predsednik pred svima rekao da je video taj snimak i da je to strašno i ne može da ga pokaže, upravo zato što je to strašan snimak?

Gde su bile institucije da zaštite decu iz Pećinaca? Da zaštite decu iz Pećinaca pozivajući se na zakon? Čovek koji je protivzakonito izbacio decu iz vrtića i koji se ponaša bahato, on je taj koji umesto da bude kažnjen i deca budu vraćena u vrtić, on je taj koji piše sada neke tužbe. Zamislite to. Sve to ima veze sa vašim položajem u društvu. Sve to ima veze i te kako sa tim kako ćete živeti, jer taj jedan bahati iz Pećinaca nije jedan jedini. Takvi su mnogi. Takvih je puna Srbija. To su svi oni koji su se na lokalnim izborima slikali sa Aleksandrom Vučićem da bi danas mogli da glasaju. Svi oni koji su se slikali sa Aleksandrom Vučićem oni su sada lokalni šerifi. Oni su ti koji se ponašaju na taj način. Oni ne gledaju interes građana. Oni gledaju samo svoj interes i dovoljno je da ispune kvote koje se očekuju od njih da mogu da rade šta hoće.

Ta deca iako je sve protivzakonito ne mogu da dođu do pravde u ovoj državi. Gde su te institucije o kojima govorimo? Gde je taj Zaštitnik građana koji će izaći i pokazati integritet i reći javno o čemu se tu radi? Gde su te institucije da štite građane?

Srbija je država u kojoj je pisalo ranije i u kojoj se to dešavalo da kada dođe rob u državu Srbiju postaje slobodan čovek, gde se disidenti nisu proganjali i šta se ovde dešava? Disidenti se izručuju autokratama, diktatorima. Tako smo izručili jednog disidenta Turskoj prijatelju autokrati Erdoganu, tako se ovde prati ruski disident, snima se, prati, a onda se sve to šalje u Moskvu. Kakva smo mi država kada se tako ponašamo potpuno van svih normi uređene demokratske države?

Mi smo država u kojoj ne funkcionišu institucije, odnosno rade u odbranu jednog čoveka, a ne građana Srbije. Navešću još jedan primer, to su novinari. Prošlo je 24 godine od kako je ubijen Ćuruvija i još nemamo epilog, a nemamo epilog zato što su ljudi koji su to počinili bili ljudi iz države, iz zarobljene države, a oni koji su tada bili na vlasti ponovo su na vlasti.

Mi danas nemamo epilog ni posle 29 godina od ubistva Dade Vujasinović. Ubijen je i Milan Pantić i nema epiloga. Zašto nema epiloga? Zašto nije otkriveno? Zašto institucije nisu otkrile ko je ubio Milana Pantića? Koliko je prošlo godina od tada? Zašto sada ne rade institucije? Ne možete ceo život da se vadite na prethodnu vlast. Prethodna vlast ovoj vlasti je vlast Ane Brnabić. Prethodna vlast Ane Brnabić je Aleksandar Vučić. Prethodna vlast Aleksandra Vučića je Aleksandar Vučić. To su prethodne vlasti.

Šta je učinjeno? Ono što nedostaje jesu ove karike koje je potrebno popuniti, karike koje je potrebno popuniti da bi sistem funkcionisano. Mi imamo takođe institucije koje bi trebalo da kontrolišu kako se troše pare, kako je moguće da ispod radara promiče sve ovo što promiče, kako se pojavljuju se neke fantomske nevladine organizacije juče formirane, a danas dobile sredstva iz ministarstva, sredstva naših građana. Zamislite, vi dođete u ministarstvo, formiraju se neke fantomske nevladine organizacije koje potpuno poništavaju ideju i smisao nevladinih organizacija. Uzimaju novac svih građana i taj novac koriste za stranačke svrhe. Uzimaju za sebe deo, a drugi deo uzimaju za stranke koje su to formirale. Kako je moguće da to sve promiče našim institucijama?

Kako je moguće da na javnim nabavkama pobeđuje brat premijerke Ane Brnabić? Kako je moguće to? U uređenoj normalnoj demokratskoj državi to ne bi moglo da se desi. Kako je moguće da jedan te isti čovek radi svuda po Srbiji najveće poslove? Samo zato što je prijatelj stranke i prijatelj šefa te stranke. O tome treba da razgovaramo, a ne da nam dajete neke tehničke izveštaje u kojima navodite koje, kakve statističke podatke o ovome ili onome.

Ustanovite kako kumovi predsednika države imaju automobile od više stotina hiljada evra i kako policija kada taj bahati kum napravi saobraćajni udes, dođe na mesto nesreće i kada se pojave novinari, pitaju novinare – ko vam je to rekao? Štite onoga ko je napravio takav udes. Kako je moguće da oni koji su bliski Aleksandru Vučiću, da za njih ne važi niti zakon, niti Ustav, niti bilo šta drugo?

Najzad, o ovome odlučuje parlament, parlament koji je lični servis Aleksandra Vučića i čiji se predsednik ponašao kao njegov eksponent. To je velika nesreća za ovu državu. Mi moramo da imamo parlament koji kontroliše izvršnu vlast, a ne obrnuto, da imamo parlament u kojem se govori o ovim važnim društvenim pitanjima o kojima sam ja govorio, a ne da se zatrpavaju. Hvala vam.